Београд, 26.09.2015. године – На данашњи дан прошле године започет је последњи штрајк запослених у Министарству унутрашњих послова. Штрајк је објавио један репрезентативни синдикат, придружило му се још четири синдиката, док је други репрезентативни синдикат био изричито против штрајка.

Био је то најмасовнији штрајк у полицији! Већина синдиката и скоро сви запослени су, као један, кренули у борбу за одбрану свог Посебног колективног уговора, за исплату заосталих дуговања накнаде за долазак и одлазак са посла, као  и за добијање гаранција да додатног умањења плате неће бити.

Али репрезентативни синдикати данас ћуте и нерадо га се сећају, сваки из свог разлога!

Синдикат српске полиције био је један од стубова тог штрајка. Наши чланови и наши активисти показали су завидну посвећеност заједничком циљу. Мада ССП, као правно лице, није штрајк објавио, позвали смо све колегинице и колеге да нам се придруже и подрже, да се заједно са другим синдикатима  изборимо за оно што нам припада.

Било је лепо видети тих дана високе функционере нашег и Независног синдиката да заједно обилазе јединице у штрајку, дајући људима охрабрење и снагу да издрже и истрају у штрајку!

А храбрости запосленима је требало више него икада пре. Од првог дана штрајка кренули су притисци и обмане. Представници послодавца су нам претили, оптуживали нас да је штрајк незаконит, што се и могло очекивати и претпоставити. Просто, природно је да ниједном послодавцу не одговара штрајк запослених.

Али оно што свакако није природно нити нормално јесте чињеница да је послодавац у борби против штрајкача на својој страни имао један репрезентативни синдикат – Полицијски синдикат Србије. Председник тог синдиката је јако много енергије утрошио да нас убеди да нема ама баш никакве потребе за штрајком, да је нови ПКУ у последњој фази израде, да смањења плате неће бити, да ће МУП већ у октобру, након ребаланса буџета, исплатити сва заостала дуговања према запосленима. Убеђивао нас господин у то време и да предходног умањења популарне „десетке“ није ни било, а да нам је плата заправо повећана (сада је коначно схватио истину и видимо да врти другу „плочу“). У време највеће масовности штрајка појавио се и видео запис где нам председник ПСС, спуштене главе и погледа упртог у под, саопштава да је он лично све договорио са министром Стефановићем.

Наравно да запослени нису поверовали ни министру ни председнику ПСС и да је штрајк настављен још већим интезитетом. Нису помогли ни невиђени притисци на штрајкаче у Полицијској бригади у Београду. Читава јединица је остала достојна своје славне историје! У великим градовима је дошло до хаоса у саобраћају, ретко где су грађани могли да изваде неки лични документ или региструју своја возила. Нажалост, обични грађани увек на својој кожи осете штрајк у МУП.

Чинило се да је успех штрајка и испуњење поднетих захтева тако близу, али… Онда је на снагу ступила „подземна дипломатија“ и део руковоства НСП доноси одлуку о прекиду штрајка. Одлука нелогична и нејасна, осуђена и у самом руководству тог истог синдиката, али ипак је јавно објављена и ступила на снагу – Независни синдикат је прекинуо штрајк након ноћних преговора у једном београдском ресторану. Издало је руководство НСП-а интересе свих запослених зарад неких ситних личних, оставивши све нас у неверици а неке од функционера тог истог НСП у плачу и безнађу.

Трагикомедија се наставилатако што је сада изашао председавајући председништва другог репрезентативног синдиката и изјавио слично свом колеги – све је договорено са министром, ПКУ само што није, за умањење плате ће питати министра финансија, а дуговања ће бити регулисана исплатом „по два путна трошка сваког месеца“.

Министар Стефановић је на то хладно одговорио изјавом да је штрајк био нелегалан и да он ништа од наведеног није обећао! Наравно, јер правих преговора заправо није ни било а изјава представника НСП је био бедан покушај оправдања издаје запослених!

Убрзо након неславно окончаног штрајка уследио је прави одговор послодавца – почели су премештаји у појединим јединицама који су били у директној вези са штрајком. Наравно, као и у штрајку, и овде су активисти и чланови Синдиката српске полиције поднели највећи терет. У само три организационе јединице близу стотину наших чланова и активиста добило је премештаје на друга радна места, у друге организационе јединице.

Епилог смо сви видели и још увек осећамо последице: плате су нам умањене 10%, ПКУ смо добили тек ове године (и то лош), а накнаде за трошкове доласка и одласка са посла још увек нам дугују, за дванаест месеци, и наде за помак нема!

Насупрот судбини већине запослених, некима од функционера синдиката који нас је све издао иде одлично, напредују у служби, плата им расте. А још занимљивије је то да ни у самом синдикату нису кажњени сменом, већ су им мандати продужени. Ваљда као награда?

Како год било, нажалост лоше смо прошли као запослени и ССП као синдикална организација која се искрено упустила у штрајк над којим није имала контролу, тако да сви морамо извући неке поуке из тога. Запослени морају да схвате који синдикати су искрени борци за њихова права а који су тројански коњи послодавца и удружења лично-интересних група.

Синдикат српске полиције је постао свестан потребе да никада више не буде део ни једног штрајка над којим неће имати потпуну контролу – руковоство ССП ће активисте и чланство поново позвати само у штрајк који ми будемо организовали и водили!

У фотогалерији можете погледати неке од мноштва фотографија направљених у прошлогодишњем штрајку и на тај начин се подсетити атмосфере и духа заједништва који је тада владао а који су други олако издали:

Фотографије можете погледати и овде

[pwaplusphp album=“Strajk_SPF_2014″]