Beograd, 26.09.2015. godine – Na današnji dan prošle godine započet je poslednji štrajk zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Štrajk je objavio jedan reprezentativni sindikat, pridružilo mu se još četiri sindikata, dok je drugi reprezentativni sindikat bio izričito protiv štrajka.

Bio je to najmasovniji štrajk u policiji! Većina sindikata i skoro svi zaposleni su, kao jedan, krenuli u borbu za odbranu svog Posebnog kolektivnog ugovora, za isplatu zaostalih dugovanja naknade za dolazak i odlazak sa posla, kao  i za dobijanje garancija da dodatnog umanjenja plate neće biti.

Ali reprezentativni sindikati danas ćute i nerado ga se sećaju, svaki iz svog razloga!

Sindikat srpske policije bio je jedan od stubova tog štrajka. Naši članovi i naši aktivisti pokazali su zavidnu posvećenost zajedničkom cilju. Mada SSP, kao pravno lice, nije štrajk objavio, pozvali smo sve koleginice i kolege da nam se pridruže i podrže, da se zajedno sa drugim sindikatima  izborimo za ono što nam pripada.

Bilo je lepo videti tih dana visoke funkcionere našeg i Nezavisnog sindikata da zajedno obilaze jedinice u štrajku, dajući ljudima ohrabrenje i snagu da izdrže i istraju u štrajku!

A hrabrosti zaposlenima je trebalo više nego ikada pre. Od prvog dana štrajka krenuli su pritisci i obmane. Predstavnici poslodavca su nam pretili, optuživali nas da je štrajk nezakonit, što se i moglo očekivati i pretpostaviti. Prosto, prirodno je da nijednom poslodavcu ne odgovara štrajk zaposlenih.

Ali ono što svakako nije prirodno niti normalno jeste činjenica da je poslodavac u borbi protiv štrajkača na svojoj strani imao jedan reprezentativni sindikat – Policijski sindikat Srbije. Predsednik tog sindikata je jako mnogo energije utrošio da nas ubedi da nema ama baš nikakve potrebe za štrajkom, da je novi PKU u poslednjoj fazi izrade, da smanjenja plate neće biti, da će MUP već u oktobru, nakon rebalansa budžeta, isplatiti sva zaostala dugovanja prema zaposlenima. Ubeđivao nas gospodin u to vreme i da predhodnog umanjenja popularne „desetke“ nije ni bilo, a da nam je plata zapravo povećana (sada je konačno shvatio istinu i vidimo da vrti drugu „ploču“). U vreme najveće masovnosti štrajka pojavio se i video zapis gde nam predsednik PSS, spuštene glave i pogleda uprtog u pod, saopštava da je on lično sve dogovorio sa ministrom Stefanovićem.

Naravno da zaposleni nisu poverovali ni ministru ni predsedniku PSS i da je štrajk nastavljen još većim intezitetom. Nisu pomogli ni neviđeni pritisci na štrajkače u Policijskoj brigadi u Beogradu. Čitava jedinica je ostala dostojna svoje slavne istorije! U velikim gradovima je došlo do haosa u saobraćaju, retko gde su građani mogli da izvade neki lični dokument ili registruju svoja vozila. Nažalost, obični građani uvek na svojoj koži osete štrajk u MUP.

Činilo se da je uspeh štrajka i ispunjenje podnetih zahteva tako blizu, ali… Onda je na snagu stupila „podzemna diplomatija“ i deo rukovostva NSP donosi odluku o prekidu štrajka. Odluka nelogična i nejasna, osuđena i u samom rukovodstvu tog istog sindikata, ali ipak je javno objavljena i stupila na snagu – Nezavisni sindikat je prekinuo štrajk nakon noćnih pregovora u jednom beogradskom restoranu. Izdalo je rukovodstvo NSP-a interese svih zaposlenih zarad nekih sitnih ličnih, ostavivši sve nas u neverici a neke od funkcionera tog istog NSP u plaču i beznađu.

Tragikomedija se nastavilatako što je sada izašao predsedavajući predsedništva drugog reprezentativnog sindikata i izjavio slično svom kolegi – sve je dogovoreno sa ministrom, PKU samo što nije, za umanjenje plate će pitati ministra finansija, a dugovanja će biti regulisana isplatom „po dva putna troška svakog meseca“.

Ministar Stefanović je na to hladno odgovorio izjavom da je štrajk bio nelegalan i da on ništa od navedenog nije obećao! Naravno, jer pravih pregovora zapravo nije ni bilo a izjava predstavnika NSP je bio bedan pokušaj opravdanja izdaje zaposlenih!

Ubrzo nakon neslavno okončanog štrajka usledio je pravi odgovor poslodavca – počeli su premeštaji u pojedinim jedinicama koji su bili u direktnoj vezi sa štrajkom. Naravno, kao i u štrajku, i ovde su aktivisti i članovi Sindikata srpske policije podneli najveći teret. U samo tri organizacione jedinice blizu stotinu naših članova i aktivista dobilo je premeštaje na druga radna mesta, u druge organizacione jedinice.

Epilog smo svi videli i još uvek osećamo posledice: plate su nam umanjene 10%, PKU smo dobili tek ove godine (i to loš), a naknade za troškove dolaska i odlaska sa posla još uvek nam duguju, za dvanaest meseci, i nade za pomak nema!

Nasuprot sudbini većine zaposlenih, nekima od funkcionera sindikata koji nas je sve izdao ide odlično, napreduju u službi, plata im raste. A još zanimljivije je to da ni u samom sindikatu nisu kažnjeni smenom, već su im mandati produženi. Valjda kao nagrada?

Kako god bilo, nažalost loše smo prošli kao zaposleni i SSP kao sindikalna organizacija koja se iskreno upustila u štrajk nad kojim nije imala kontrolu, tako da svi moramo izvući neke pouke iz toga. Zaposleni moraju da shvate koji sindikati su iskreni borci za njihova prava a koji su trojanski konji poslodavca i udruženja lično-interesnih grupa.

Sindikat srpske policije je postao svestan potrebe da nikada više ne bude deo ni jednog štrajka nad kojim neće imati potpunu kontrolu – rukovostvo SSP će aktiviste i članstvo ponovo pozvati samo u štrajk koji mi budemo organizovali i vodili!

U fotogaleriji možete pogledati neke od mnoštva fotografija napravljenih u prošlogodišnjem štrajku i na taj način se podsetiti atmosfere i duha zajedništva koji je tada vladao a koji su drugi olako izdali:

Fotografije možete pogledati i ovde

[pwaplusphp album=“Strajk_SPF_2014″]