Patterson, Anshel i Violant su pisali na temu fizičkih i psihičkih posledica stresa u policijskoj profesiji. Nadasve, sjajna literatura, ali kada pogled sklonim sa pomenutih redova, srećem se sa istinom odnosno svi mi se svakodnevno srećemo sa činjenicama koje ukazuju da se gotovo ništa ne preduzima na temu prevencije i psihosocijalne podrške u policijskoj profesiji.

Plava uniforma, već godinama unazad je prisutna u mojoj porodici. Pamtim osmeh i ponos svog dede, strica i ujaka, braće i prijatelja. Pamtim njihove sigurne korake, osmeh  i čvrst stisak ruke. Ne zaboravljam policajce koji su verno i strpljivo pratili i omogućavali bezbedan  prelazak đaka preko pešačkog prelaza. Neki od njih su penzioneri, slobodno mogu reći, na njihovu sreću. Svi mi dobro znamo da  policijsku profesiju  boje  političkim  nijansama. Iz dana u dan se policajcu oduzima dostojanstvo i na sve moguće načine utiče na svest.

Sama priroda posla i svakodnevno izlaganje stresorima su potencijal za psihičko i fizičko oštećenje. Događaji koji zahtevaju primenu upotrebe sile, donošenje kritičnih odluka, kontinuirano izlaganje ljudima u nevolji, prisustvovanje raznim oblicima nasilja, gubitak partnera tokom akcije, fizički napadi na policajca su sasvim dovoljni stresni događaji koji su vezani za prirodu posla svakog policajca. Opasne situacije dovode do emocionalne iscrpljenosti i stresa. Policajac je neko ko se uvek bori za korisnika policijskih usluga. Policajcu nije dopušteno da beži, bez obzira na opasnost.  Zdravi i psihički sposobni, dobro obučeni policajci u stresnim situacijama, uspostavljaju kontrolu i uklanjaju pretnju. Za svaki dobro obavljen zadatak, postoji nagrada ili priznanje od strane kolega, predpostavljenog ili medija.

Nasuprot tome, sve više je prisutan stres koji je uzrokovan tokom interakcije sa kolegama i korisnicima njihovih usluga. Ni malo ne zaostaje loš odnos, odnosno interakcija sa nadređenima, kao dodatni izvor stresa. Nezaslužena kritika itekako zaboli. Zašto se dešava da ljudi policajce doživljavaju negativno? Zašto su baš oni ti, koji su izloženi pritužbama i kritikama od strane javnosti kao i od nadređenih. Zar to nije ona ista profesija, koja je svima nama bila ponos i česta želja malih dečaka da kada porastu, postanu policajci?  Zašto moj najbolji prijatelj policajac nema osmeh na licu, gde je nestala ona vedrina i optimizam? Sva ova pitanja me dovode do zaključka da postoje dodatni izvori stresa, koji potiču iz organizacijskih struktura, a koje su istraživali Stephens, Pugmire, Garies i drugi.

Smenski i prekovremeni rad ostavljaju psihičke i fizičke zdravstvene posledice. Opterećenost administrativnim poslovima, slaba opremeljenost potrebnom opremom za rad, nedostatak treninga, rad praznicima i vikendom, nedostatak komunikacije kroz policijsku hijerarhiju, loši odnosi sa nadređenima, niske plate i mnoga inpersonalna pravila utiču na pojavu stresa kog policajaca. Stres koji je uzrokovan organizacijskim delovanjem je konstantno prisutan i predstavlja trajnu pretnju koja pojačava ranjivost policajca kada je izložen traumatskom događaju.

Smenski rad, rad praznicima i vikendom, često ometaju normalno i skladno porodično funkcionisanje. Kao posledica stresa prisutna je pojava povećanja agresije, pojava alkoholizma, što se odražava na porodicu i dovodi do razvoda, porodičnog zlostavljanja i slično.

Podrška kolege je izrazito važna, jer doprinosi smanjenju doživljenog stresa. Dok je od strane poslodavca neophodna jedna velika ozbiljnost u sagledavanju dosadašnjih dešavanja, preduzimanju neophodnih mera na temu psihosocijalne prevencije koja bi svojim aktivnim prisutvom i radom obučila policajce da razviju veštinu nošenja sa pomenutim problemima i veštinu rešavanja problema koji se odnose na interpersonalni stresoar.  Smanjenje psihičkih posledica stresa bi udaljilo prisutan cinizam i sumnjičavost, emocionalno udaljavanje od porodice, povećalo produktivnost policajaca, i umanjilo sada već čestu pojavu suicida u policijskoj profesiji. Policajci koji su pod stresom, a koji nisu obuhvaćeni nekim od oblika psihološkog tretmana, ugrožavaju i organizaciju u kojoj rade. Neadaptivni mehanizmi suočavanja, poput zloupotrebe alkohola, emocionalnog udaljavanja od porodice i disocijacije su loši mehanizmi za prevazilaženje stresa. Sama priroda policijskog posla, zaposlene svrstava u rizičnu grupu u pogledu izloženosti stresovima i negativnih zdravstvenih posledica. Velika važnost se ogleda u osposobljavanju zaposlenih putem edukacije o pravilnim mehanizmima suočavanja sa stresom.

Poslodavac i pored već preduzetih mera za suzbijanje kriminala, korupcije i ostalih aktuelnih aktivnosti, kao prioritetno, mora da se vrati pravilnom sistemu funkcionisanja policijske profesije, da se uz adekvatne mere i zakonske regulative kontinuirano sprovode kontrole svih zaposlenih unutar MUP-a, kako policajaca tako i njihovih predpostavljenih, da ceni težinu i zahteve svakog radnog mesta i omogući pravilno napredovanje koje će potpuno isključiti sve trenutne trendove i metode.

Policijska profesija zahteva policajce koji su spremni da stanu na crtu svakodnevnom susretu sa najnasilnijim, antisocijalnim i uopšte lošim elementima društva. Poslodavac raspolaže kadrom koji ispunjava navedene zahteve, a  da li poslodavac ispunjava sve zahteve i obaveze prema svom  zaposlenim kadru?

Autor:  Slavica Radulović
Copyright ©2013 Sva prava zadržana.