Skip to main content

Ознака: буџет МУП

ПРВОМАЈСКИ ПРОГЛАС ССП

Синдикат српске полиције је поводом међународног Празника рада позвао своје чланове на симболичан излазак на улицу, ради демонстрације незадовољства постојећим стањем радничких и синдикалних права у Министарству унутрашњих послова.

– С тим у вези издали смо и следећи проглас упућен свим запосленим у МУП:

 

ПРОГЛАС СИНДИКАТА СРПСКЕ ПОЛИЦИЈЕ

Поштоване колегинице и колеге, уважене чланице и чланови Синдиката српске полиције, запослени у Министарству унутрашњих послова, полицајци, саобраћајци, граничари, ватрогасци, административни радници, мајстори, спремачице, куварице, жандармеријо!

Последњих годину и нешто више дана налазимо се у сталној стрепњи и неизвесности. Шта ће бити сутра?! Да ли ћу и сутра имати посао?! Први „круг“ рационализације, други „круг“ рационализације, трећи „круг“ рационализације… У ком кругу сам ја?! Да ли ће старешина непристрасно и правично обавити безбедносне провере?! Да ли и ја могу потпасти под мач „анализе ризика“?! Да ли то што сам пре три године имао/-ла саобраћајну незгоду са лаким телесним повредама значи да ће ми сада бити раскинут уговор о раду?! Да ли само зато што је против мене покренут неки кривични поступак, иако знам да нисам крив/-а, значи да ћу остати без посла?!

Да ли ћуnovcanik икада изборити тај сулуди просек годишње оцене од најмање 4 и напредовати у служби, или ћу лакше добити јединицу и отказ?

Да ли ћу имати довољно новца да допутујем на посао? Да ли ћу деци од уста одвајати јер ми послодавац не надокнађује те трошкове у целости, сасвим у супротности са Законом о раду?

Хоћу ли икада знати колика ми је заиста плата, кад одузмемо топли оброк и регрес, који су наводно уграђени у ту бедну плату?

Зашто нам послодавац укида неке од елементарних основа за солидарну помоћ? Тако ли се држава бори против беле куге?

До када ћемо имати таква ограничења код употребе ватреног оружја да пољски лугари имају већа овлашћења? Руке су нам везали, ограничили права, а криминалце и нападаче на полицајце охрабрили и заштитили као беле медведе! Брже они из притвора но ми из болнице!

Да ли ће држава поклонити наша одмаралишта, Нарцис и Променаду, под изговором нерентабилног пословања? Аномалије у закону о буџетском систему је лако отклонити! Ми можемо и морамо да одбранимо радничка одмаралишта!

На већину постављених питања одговор је, нажалост поразан. Ваш посао „виси о концу“! Тешко да ћете икада напредовати! Нећете имати новца за пут до посла! Топли оброк и регрес можете само да сањате! Нападаће нас и Курта и Мурта, а држава неће штитити нас већ те нападаче!

Један од основних разлога зашто је то случај јесте нови Закон о полицији који је ступио на снагу 5. фебруара прошле године.

У том закону пише да ће свако од нас изгубити посао оног дана када против неког од нас буде покренут кривични поступак због ма ког кривичног дела које се гони по службеној дужности! У њему пише и да ће свако од нас ко је већ правноснажно осуђен за ма које кривично дело које се гони по службеној дужности – такође изгубити посао! У њему пише да ће свако од нас за ког се утврди да постоје безбедносне сметње – остати без посла! Све то пише у члану 172. тачки 2. Закона о полицији… Овај члан не познаје и не уважава претпоставку невиности, нити познаје и уважава разлику између тешких кривичних дела силовања, мита и убиства и кривичних дела која недовољном пажњом можемо извршити већ сутра – дела против јавног саобраћаја, дела настала као последица прекомерне употребе силе, дела у вези са повредама права по основу рада…

У ЗОП пише да ћете у пензију попут Димитрија Пантића, као млађи полицајац, само ако се случајно замерите командиру или се он осети угроженим!

ЗОП јепредвидеоruke надокнаду трошкова доласка на посао само на територији општине рада упркос (или баш због тога) што хиљаде полицајаца путују стотинама километара свакодневно!

Само запослени у МУП не знају висину плате, крију износе топлог оброка и регреса, упркос одредби ЗОР која на то обавезује сваког послодавца!

Зашто МУП планира уштеде на нашој још нерођеној деци? Зашто је укинуо доделу солидарне помоћи новородитељима?

Одмаралишта која сви запослени деценијама сматрају својима, у којима се осећамо као код куће, данас МУП нуди на поклон! Министар који је ту одскора и ко зна докле још, продаје оно што је наше више од пола века. Ко га је за то овластио? Ми запослени нисмо!

Синдикат српске полиције већ је поднео иницијативу Уставном суду за покретање поступка оцене уставности и законитости члана 172. тачке 2. Закона о полицији и јоше неких. Верујемо да ће Уставни суд донети правилну одлуку – да је ова одредба неуставна. Међутим, поступак пред Уставним судом трајаће извесно време, одговора још увек нема. А ми времена немамо!

Други, још битнији разлог зашто нам је тако лоше – јесте наше ћутање. Пасивност репрезентативних синдиката и безвољност запослених! Ми то можемо и морамо да променимо! Потребно је само да се покренемо!

Из тог разлога смо, а на Вашу иницијативу, донели одлуку да организујемо петицију за прикупљање потписа за измене појединих одредби Закона о полицији, и поставимо још неке конкретне захтеве у циљу очувања интегритета полицијских службеника и МУП-а у целини.

Свако ко се у МУП-у буде бавио истинском „декриминализацијом“, под унапред утврђеним, јасним и правичним критеријумима, тај ће у нама имати великог саборца. Али, исто тако, свако ко у МУП-у буде арбитретно одређивао ко ће остати без посла, а ко не, и ко буде примењивао неуставне и неправичне законе – тај ће у Синдикату српске полиције имати заклетог непријатеља!

Ми не желимо ништа више од других! Ми заправо желимо само онолико права колико их имају и други државни службеници! Не можемо дозволити да полицајац изгуби посао само из разлога што је против њега покренут кривични поступак! Не можемо дозволити да посао губимо само зато што неко сумња у нас да нисмо безбедносно подобни (нека то и докаже!), а да нпр. судија може обављати свој посао иако је због кривичног дела осуђен на казну затвора мању од шест месеци! Не можемо дозволити да ако неко од нас, иако правноснажно ослобођен у судском поступку, нема право да се врати на посао!

Још једном, ми не тражимо ништа више од других – ми само тражимо

 ПРАВДУ ЗА ПОЛИЦИЈУ!

Шеф службе за информисање ССП
Миле Лазаревић

Чисто да се зна!

Јуче се председник владе РС Александар Вучић похвалио оствареним суфицитом у буџету Србије у износу од чак 9,8 милијарди динара. На први поглед би се рекло да је министар Вујовић заслужио смену због тако велике омашке у планирању буџета, али је то ипак игра бројки. Дуг, наиме, редовно изражавамо у еврима а тај некакав суфицит у динарима. Игра бројки, варка за мозак преко ушију за оног ко га нема, а дизање тензије онима који га имају.

Не спорећи успехе власти у достизању историјских рекорда, желимо да ипак истакнемо како тај суфицит није резултат повећања производње већ остварених „мера штедње“! Мера које нису осетили министри и директори већ радничка класа! Терет тог суфицита су поднели, између осталих, полицијски службеници који сами купују тонере, папир, штампаче, обућу, цивилна одела (која већина није добила ниједном у свом радном веку). Терет суфицита поднели су полицајци који немају дневнице (јер се оних бедних 150 динара не могу тако звати), што им касне посебне накнаде, не исплаћује им се солидарна помоћ, опрема нам је дотрајала, возила одавно за расод…. И тако можемо до сутра!

Терет су запослени поднели тако што им не недостаје храна само на терену, већ им и код куће дува промаја у фрижидерима, егзистенција нам је срозана до дна. Већина од нас поред основног ради још неки додатни посао да бисмо уопште преживели.

Ми тај суфицит осећамо на својој кожи а и историјске успехе не видимо таквима!

Текст објављен на сајту Б92:

Premijer Srbije Aleksandar Vučić rekao je da na kraju aprila Srbija umesto deficita ima suficit od 9,8 milijardi dinara, uz sve plaćene kamate i kredite.
On je rekao je da je u zakonu u budžetu računato da će deficit biti 53,5 milijardi.
„Što znači da je za 63,5 milijardi bolji rezultat, što znači da je negde od 520-530 miliona evra bolji rezultat od očekivanog. Verujem da ćemo tako nastaviti u mesecima pred nama, jer su prihodi viši a rashodi niži“, kazao je Vučić za RTS.
On je rekao da će vojnici, policajci i prosvetni radnici imati bolja primanja.
„Sada će to značiti značajno bolja primanja nego što su ikada imali u javnom sektoru. Uvećaćemo i minimalne zarade“, kazao je srpski premijer.

Текст чланка можете погледати и у оригиналу на следећем линку:

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2017&mm=04&dd=28&nav_id=1255176

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

У ЛОЗНИЦИ ТРИ ГОДИНЕ БЕЗ ПРИТВОРА – Скупља дара него мера

Синдикат српске полиције већ дуже време указује на расипање новца из буџета, новца који су порески обвезници издвојили за унапређење своје личне и имовинске безбедности. Али чини нам се да надлежни остају глуви на наше указивање, наставља се ускраћивање права радника које неминовно доводи до каснијих утужења и судских трошкова, новчане казне по правноснажним пресудама не исплаћују правовремено већ чекају извршитеље и плаћају пенале.

Безброј је примера расипања новца а ми данас, као само још један у низу тих примера недомаћинског пословања МУП и државе Србије, преносимо изврстан текст листа „Лозничке новости“, објављен 24. фебруара на истоименом порталу у потпису Т.М.С.

ВИШЕ ОД ТРИ ГОДИНЕ  ПС У ЛОЗНИЦИ БЕЗ ПРИТВОРСКЕ ЈЕДИНИЦЕ – Скупља дара него мера

Због тога што просторија за задржавање осумњичених особа не испуњава потребне услове, лознички полицајци већ дуже од три године таква лица одвозе до суседних полицијских станица. За осумњиченог коме је одређено задржавање до 48 сати, најмање четири пута морају да оду до колега код којих га привремено “смештају”. Надлежни знају за овај проблем који ће бити решен када буде новца.

Лозничка полиција дуже од три године осумњичена лица не задржава у својој згради јер просторија која је за то коришћена не испуњава потребне услове. Уместо да буду у Лозници, осумњичена лица полиција превози до суседних Малог Зворника, Богатића или Шапца. О том проблему надлежни су благовремено обавештени, али ситуација још увек није промењена.

Лозничке новости су о овоме својевремено писале, а на недавни покушај да од ПУ у Шапцу званично сазнамо да ли се нешто у међувремену променило добили смо писани одговор – “Поштовани, нисмо у могућности да Вам доставимо тражене податке”, док нам је од Бироа МУП из Београда у телефонском разговору речено да ће “проблем бити решен, али за то тренутно нема новца”.

У лозничкој ПС  на ову тему нису могли да говоре, али неки од полицајаца су потврдили да је ситуација непромењена и да осумњичене возе до суседних полицијских станица које имају услове да их задрже у својим објектима. Ако осумњиченог коме је одређено задржавање треба да одвезу до Шапца, онда га прво пребаце до тог града, па се врате празни, када треба да се појави пред надлежним правосудним органима, поново иду по њега. Тако најмање четири пута пређу релацију Лозница-Шабац, односно четири пута по 56 километара, при чему осим трошкова за гориво станица, која иначе, кубури са возним парком, остаје у том периоду и без два полицајца који возе осумњиченог.

У одговору ПУ Шабац који смо добили пре тачно четири године наведено је да се према препоруци Заштитника грађана просторија за задржавање у ПС у Лозници од првог септембра 2013. године не користи за задржавање осумњичених лица. О стању просторија у више наврата је обавештена Дирекција полиције и Управа полиције у Београду, достављен је и допис Министарству унутрашњих послова, Сектору финансија, људских ресурса и заједничких послова, Управи за заједничке послове. Тражен је новац за реновирање и уређење просторија, не само у Лозници, него и у осталим полицијским станицама у саставу ПУ у Шапцу, али до данашњег дана у Лозници нису почели радови. Тада је саопштено да се просторија за задржавање налази у приземљу зграде полиције. Просторија за задржавање је мала, има нешто мање од пет квадратних метара, руинирана, зидови нису окречени, хигијена је лоша. Није омогућен доток свежег ваздуха у довољној мери као ни природне светлости. Лежај чини бетонска клупа која је опремљена душецима и ћебадима. Грејно тело постоји у просторији, али не и мокри чвор и аларм. У функцији је инсталирани видео- надзор, али је лоше резолуције и не покрива углове целе просторије. У лозничкој полицији нису могли да коментаришу овај проблем који им евидентно отежава рад јер се некада деси да у истом дану по два пута морају да “таксирају” осумњичене до суседних полицијских станица,

Иначе, зграда ПС у Лозници је најстарија у граду. Сазидана је у последњој деценији 19. века и коришћена је као зграда општине, суда, и немачког затвора током Другог светског рата. После је овде усељена полиција, иако зграда није наменски рађена за њене потребе и ту је већ деценијама. Зграда је, иначе, под заштитом Завода за заштиту споменика културе из Ваљева. – Т.М.С


Служба за информисање ССП

Укидање накнаде за путне трошкове?

Очигледна је намера Министарства унутрашњих послова да по било коју цену спроведе мере штедње преко леђа запослених.  Ми, обични извршиоци све то разумемо, јер смо временом навикли и ништа нас више не може изненадити. Како би се појединци из МУП-а  додворили својим руководиоцима, а  вероватно на основу њиховог генијалног плана већ сутрадан напредовали, сетили су се још једног начина да се уштеди новац. Ови „стручњаци“ су буџетом за 2017. годину предвидели драстично смањење износа ставке раздео 422 – трошкови путовања.

Ако мало боље размислимо и склопимо коцкице,  у овој години можемо очекивати усвајање и примену чувене Уредбе о начину и условима остваривања права на накнаду трошкова за долазак и одлазак са рада. Овом Уредбом практично се укида право на рефундирање реалних трошкова путовања запослених од стране послодавца, што ће сигурно изазвати велико незадовољство, гнев и бес свих оних који свакодневно путују више стотина километара да би дошли на посао. Кривица није њихова, људи су принуђени да путују услед нестручне и катастрофалне организације и планирања рада, што је сасвим нека друга тема. Када спомињемо кривце, не можемо заборавити и подршку једног репрезентативног синдиката као учесника (не)радне групе формиране управо из тог разлога. Њихова подршка у доношењу штетних аката нас и не чуди, кад су помогли послодавцу у спровођење анализи ризика, ово ће за њих бити „мачји кашаљ“. А други репрезентативни синдикат у овој (не)радној групи није ни учествовао, ваљда су имали битнијих ствари, можда организацију новогодишњих пакетића.

Настави са читањем

Кривичне пријаве против расипника у МУП

Београд, 10.01.2017. године, – Пре пар дана је актуелни министар просвете Младен Шарчевић, у изјави за медије, саопштио да су директори појединих школа направили велике а непотребне трошкове министарству и да он то неће толерисати. Повод је била чињеница да су „школе у Србији у изгубљеним споровима направиле дуговања од око 215,5 милиона динара које ће министарство морати да покрије“. Господин Шарчевић је упутио писмо свим директорима са последњом опоменом да ће бити покренути кривични поступци против оних који наставе да „срљају“ у судске поступке за које знају да ће бити изгубљени.

Синдикат српске полиције на то може рећи само – свака част господине министре! Тако се ради! А не као у Министарству унутрашњих послова, где се скоро па не зна ни ко пије ни ко плаћа. У ствари зна се – пију неодговорни руководиоци а плаћају радници!

МУП је вероватно рекордер, међу свим министарствима, по висини планираних средстава за судске трошкове и казне. Чак милијарду и двеста милиона динара (1.200.000.000) у буџету министарства за 2017. годину намењено је тој сврси. А то је дупло већа цифра од прошлогодишње.

Наиме, у прошлој 2016. години испланираних и опредељених 600 милиона динара било је недовољно. Та средства су утрошена већ половином године а онда су уследиле принудне судске наплате. Седмично је са рачуна МУП скидано по око 50 милиона по извршним налозима суда. Као решење тог горућег проблема неко генијалан се досетио да забрани награђивање запослених и тако спаси буџет!

Подсетимо, овде се ради о принудним наплатама по тужбама запослених за неплаћени прековремени рад, ноћни рад, рад на дане државних празника и накнаде трошкова за долазак и одлазак са посла. Тужбе датирају од пре десетак година, када су „стручњаци“ из МУП-а сматрали да смо ми изузети из правног система државе, да Закон о раду и њиме призната радна права, не важе у полицији. Сматрали су себе јачим од суда, дрско и бахато системски ускраћивали права запосленима, али ето, коначно и то стиже на наплату.

Пре пар година, руководство Синдиката српске полиције предложило је тадашњем министру, да МУП понуди споразум за вансудско поравњање, којим би се запослени (који га прихвате) одрекли затезних камата а да МУП накнаду исплати у више рата и на дужи период, како то не би угрозило нормално функционисање министарства. Добијен је одговор који нас није зачудио, а поједностављен би гласио „Нећу ја довека бити министар, видећемо ко ће то једног дана решавати и плаћати.“ Тај одговор је само потврдио осећај који сви запослени иначе имају, да проблеме нико не жели да сагледа и решава системски, да је руководиоцима лакше гурнути их под тепих и правити се наиван и необавештен.

Данас поново, неки нови, руководиоци мисле да су недодирљиви и богомдани, права запослених свесно крше а на примедбе и указивања дају одговор „Тужите ако сте незадовољни.“ И заиста, може им се, јер нико од њих не одговара за пропусте и финансијску штету коју тако праве запосленима али и министарству у целини. Свесно нарушавају финансијску стабилност МУП, наносе штету буџету државе и за то не одговарају.

ССП овим путем позива министра Стефановића да се угледа на колегу Шарчевића, да наложи предузимање мера према одговорнима за ускраћивање права запосленима, који својим поступцима неминовно доносе беспотребне, додатне трошкове буџету. Министар треба да зна да „спор против МУП није добио само онај ко није тужио“! О свим пропустима руководилаца редовно ћемо извештавати Сектор унутрашње контроле и Кабинет министра и захтевати повратне информације о предузетим мерама. А право на тужбу суду биће коришћено у већој мери него што је то био случај последњих година, уколико не буде позитивних помака.

Илустрације ради, за предвиђених милијарду и двеста милиона, које ће МУП исплатити као казне и пенале, могли бисмо да набавимо најмање 1200 патролних возила. А знамо какав нам је возни парк. О броју компјутера, штампача, или пак делова униформи које тако губимо нема сврхе ни говорити.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

У здравом телу здрав дух!

Запослени у Министарству унутрашњих послова широм Србије имали су прилике да ових дана у објектима за исхрану виде и конзумирају богату понуду поврћа у разним облицима. Било је ту додуше и нешто мало конзервиране туњевине, али је доминирао кромпир, пржени, печени, кувани. Наравно, било је и богате понуде пиринча уз барену шаргарепу и купус салату.

Упорнији и стрпљивији могли су да нађу начин и добију пржена јаја, и то би било све од намирница животињског порекла.

Надлежни кажу да је у току јавна набавка меса и месних прерађевина, да ће проблеми бити решени ускоро, да се престаје са хитним и изнуђеним испорукама мимо тендера и да је то једини разлог тренутне несташице јер „једном је морала да се подвуче црта“.

Цинични кажу како, ето, МУП брине о стању здравља запослених те их са „нездравог“ црвеног меса преусмерава на здравији режим исхане. А да ће колегинице и колеге имати лепшу линију.

А ми се питамо да ли је могуће да је овако нешто уопште могуће у великом систему, какав МУП свакако јесте. Да ли ће неко одговарати због овога, не питамо се уопште јер одговор сви знамо – наравно да нико неће одговарати, оправдање и изговор на нестручност и нерад, у шуми прописа, увек се могу наћи, па макар колико мало били уверљиви.

Синдикат српске полиције мора да постави питање шта би се, не дај боже, десило у ратним условима. Па нама ни муницију ни муницију не би могли да дотуре. Зашто се синдикати уопште замарају темама попут возила, заштитних прслука, квалитетније службене обуће и друге опреме, кад ми ни хране немамо како треба и доликује!

Синдикат српске полиције ову ситуацију сматра поразом и срамотом Министарства унутрашњих послова. Нажалост, само једним у низу.

Сведоци смо и да нам овог месеца поново касни исплата накнада за долазак и одлазак са посла. Након вишемесечног, колико толико устаљеног распореда и исплате до петог у месецу, сада смо опет у прилици да нам надлежни не могу дати смислен одговр о плану динамике наредних исплата.

Како ССП незванично сазнаје разлог проблема у којима се налази буџет МУП данас резултат је наслеђа садашњег руководства и садашњег министра, које су добили од Драгана Јочића и Ивице Дачића. Наиме, у току су принудне наплате са рачуна МУП по извршним налозима суда, који су коначно потврдили пресуде по нашим давнашњим тужбама за прековремени, ноћни, празнизни рад итд. Још једном се показало да је правда спора али достижна.

А министарство је имало и више него довољно дуг временски период да запосленима понуди споразум о вансудском поравњању и тако избегне беспотребне додатне трошкове. На предлог ССП у том смислу, тадашњи министар Дачић одговорио је у стилу „бриго моја пређи на другога“, односно одложио решавање проблема у свом мандату.

Имамо добар осећај да садашње руководство, планом доношења Уредбе о накнади путних трошкова (неуставном и незаконитом) прави исту грешку, можда чак и свесно, јер ће се то, практично укидање накнада, вратити као бумеранг управо МУП-у, са износима знатно увећаним каматама и судским трошковима. А онда ћемо за пар година поново имати кашњење исплата, укидање награђивања, несташице хране и неквалитетну опрему, али ћемо и тада знати зашто нам се то дешава.

Надамо се да ће код планирања буџета МУП за 2017. годину бити довољно памети да се реалније предвиде позиције за исплате судских налога и других трошкова с тим у вези. Да се не деси као ове године, да планирани новац за 2016. годину буде устрошен већ крајем маја.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић