Skip to main content

Ознака: direktor policije

УПОЗОРЕЊЕ НАЧЕЛНИЦИМА И КОМАНДАНТИМА

Ужице, 24.05.2017. године, – Председник Синдиката српске полиције, господин Лазар Ранитовић, упутио је данас допис директору полиције Владимиру Ребићу и начелницима и командантима организационих јединица у Дирекцији полиције, у којем их обавештава да нећемо толерисати никаква незаконита деловања према члановима и активистима нашег синдиката.

Раскидом споразума о сарадњи и социјалном дијалогу између МУП и ССП нису дерогирани, нити то могу бити, национални и наднационални прописи којима се уређује и јамчи слобода синдикалног удруживања и организовања, те забрањује и санкционише сваки вид дискриминације због синдикалног деловања и по основу синдикалне припадности.

Међутим, руководиоци појединих организационих јединица МУП-а су, што погрешно тумачивши раскид споразума, што из жеље да поберу симпатије једног репрезентативног синдиката, почеле да спроводе најгрубље облике дискриминације ССП-а, а који су се огледали у „добрнонамерним“ саветима подређеним руководиоцима и запосленима да се „ману ССП“ и учлане у један други синдикат, те уклањању средстава за рад ССП и са обележјима ССП-а, попут огласних табли, хемијских оловака, календара и слично, а да се при томе исти такав материјал других синдикалних организација које делују у МУП-у и даље несметано користи.

Оваквим поступањем таквих руководилаца директно се дискриминише ССП а посредно и запослени који су се определили за чланство у ССП-у, у смислу да има се онемогућава или знатно отежава приступ информацијама о раду синдиката, а који је у непосредној вези са остваривањем права запослених из радног односа.

ССП је због против таквих руководилаца иницирао покретање дисциплинских поступака, а против оних који наведене радње врше на најгрубљи начин и кривичних поступака због кривичних дела Повреда равноправности из члана 128. Кривичног законика и Спречавање политичког, синдикалног и другог удруживања и деловања из члана 152. Кривичног законика.

Због претходно наведеног, а у циљу наставка сарадње, захтевано је да, у складу са надлежностима, предузму потребне мере ради спречавања даљег незаконитог поступања појединаца и отклањања негативних последица досадашњег оваквог поступања, уколико га је било у оквиру конкретне организационе јединице, те о овоме обавесте све подређене им руководиоце.

Закон за полицијске службенике не и за командира

Закон о полицији у делу који се односи на услове за привремено удаљење из службе је јасан и недвосмислен. Још једном у низу се показало како на папиру имамо одлична решења али је примена проблем. Тако у Полицијског управи Лесковац, тачније Полицијској испостави Медвеђа имамо ситуацију где је од стране Сектора унутрашње контроле (СУК) утврђено да постоји основана сумња да је командир  починио кривично дело Злоупотреба службеног положаја и предмет се налази у надлежном тужилаштву али командир и даље обавља своју функцију и да зло буде веће прогања запослене који су доследно, часно и морално обављали и обављају своје задатке те су указали на одређене пропусте и злоупотребе. О свему је од стране Синдиката српске полиције упознат диреткор полиције.

Синдикат српске полиције прати даљи развој ситуације и предузеће све законом прописане мере како би заштитио полицијске службенике.

У прилогу се налази допис упућен директору полиције, господину Владимиру Ребићу.

Саветници, помоћници… окупација администрације!

Пре пар дана похвалисмо министра просвете, господина Шарчевића, како, за разлику од руководства нашег министарства, схвата сву озбиљност ситуације и размере системског расипања новца, те упозорава одговорне да више неће бити толеранције за такво понашање, кад оно…

Јуче освану вест да поменути господин министар има ни мање ни више него 11 помоћника, три посебна саветника, једног саветника (ваљда обичног наспрам ових посебних), четири државна секретара и једног секретара (да л обичан ил специјални, није прецизирано). Мало ли је за једног министра?

Али да је он једини, ни по јада не би било…

Наше министарство ни најмање не заостаје. А и зашто би? На званичном сајту МУП доступни су подаци о три државна секретара и пет помоћника министра. О броју саветника ни речи, број нам није познат али је зато један од саветника, и то специјалан, Амадео Воткинс, јако добро (ал не и по добру)  познат свим запосленим у МУП. Ето, скромније него у министарству просвете, рећи ће неко. Да, али занемаримо Дирекцију полиције и број људи у непосредном окружењу директора полиције.

Не смемо да тврдимо, али верујемо да би се директор полиције Владимир Ребић добро помучио док се сети имена свих својих саветника и помоћника. А саветници и помоћници се множе већ годинама. Скоро све њих, садашњи директор наследио је од свог предходника Милорада Вељовића. Вељовић је за своја, скоро па цела, два мандата умножавао помоћнике, делио титуле и функције по заслугама, према личним симпатијама али и доста смењених начелника Полицијсих управа, формално је унапредио пребацивањем у Дирекцију полиције и именовањем их за своје помоћнике. Ваљда уздајући се у ону стару да непријатеље треба држати уз себе, на оку. Често је Вељовић, обезбеђујући „верност“ и послушност, функције помоћника додељивао и људима које је упућивао у унутрашњост. Бројни су примери начелника ПУ са том функцијом.

А све те људе неко мора да плати. И то дебело!

Да све функционише како треба па да и разумемо, јер велики су системи Дирекција полиције и МУП. Није лако ускладити функционисање и рад више од 42.000 запослених. Али то није случај, напротив. Што више саветника и помоћника то све компликованије процедуре. Од најобичнијих процеса направише компликоване процедуре, са милион беспотребних потписа, сагласности, одобрења… За баналне проблеме бивају формиране комисије, радне групе, тимови…

У јеку реформи МУП та фиктивна радна места остадоше недодирљива а уместо упрошћавања система добисмо нове секторе, нова одељења, службе и управе. Поједина одељења имају тек начелника, заменика начелника и свега пар извршилаца! Али, битно је звати се начелником! Лепо звучи а и доноси углед у родном селу! Доноси то звање и веће паре, добар мобилни да се покаже на весељима и сахранама, а и службени аутомобил за до села.

Искрено, не бисмо били превише изненађени ни уколико освану нека нова радна места у номенклатури МУП, као на пример: саветник за топлу воду, саветних за хладну воду, саветник за заливање кактуса, заносач у кривини али и саветник заносача…

Пријатно нам било. Само – до када?

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

До када ће неплаћене казне бити сметња?

Ужице, 13.12.2016. године, – Председник Синдиката српске полиције Лазар Ранитовић упутио је данас допис министру унутрашњих послова др Небојши стефановићу и в.д. директора полиције Владимиру Ребић којим је указано на потребу хитног отклањања проблема у раду запослених у Управи за управне послове. Наиме, одредбе у Закону о прекршајима које је Уставни суд прогласио незаконитим и даље изазивају велику штету и губитке за државу и грађане, али и непријатности и проблеме нашим колегама на управним пословима.

Проблем је лако решив само је потребна добра воља два министарства!

ПРЕДЛОГ
за предузимање мера за издавање обавезног упутства

Обраћамо Вам се овим поднеском у циљу предузимања потребних мера за издавање обавезног упутства о поступању организационих јединица Министарства приликом поступања у управним стварима грађана Републике Србије а све имајући у виду ситуацију насталу након доношења одлуке Уставног суда Iуз-367/13 која се односи на одредбу чл. 336 Закона о прекршајима („Сл. гласник РС“, бр. 65/2013 и 13/2016).

Наиме, дана 08.12.2016 године у „Сл. гласнику РС“, бр. 98/2016“ објављена је одлука Уставног судаIуз-367/13 од 03.11.2016. године којом је утврђено да одредбе чл. 336 Закона о прекршајима („Сл. гласник РС“, бр. 65/2013 и 13/2016)нису у складу са Уставом Републике Србије, те је даном објављивања одлуке Уставног суда наведени члан престао да важи. Речена одредба се односи на последице уписа у регистар неплаћених новчаних казни у смислу да се кажњеном лицу, док не измири у целости дуговани износ, неће дозволити:

1) издавање возачке дозволе и пробне возачке дозволе;
2) издавање потврде о регистрацији, саобраћајне дозволе, регистарских таблица и регистрационе налепнице, потврде о привременој регистрацији возила и привремених регистрацијских таблица;
3) одјава возила.

Међутим, грађани који долазе у матичне Полицијске станице ради добијања наведених исправа а који имају неизмирене новчане казне и даље нису у могућности да остваре своја права из разлога што су ти подаци унети у регистар по налогу суда који је донео одлуку која је основ за унос, у смислу чл. 333 Закона о прекршајима а Министарство унутрашњих послова нема правни механизам да врши измену тако унетих података.

Имајући у виду да се наведена одлука Уставног суда односи искључиво на последице уписа у регистар новчаних казни, као и чињеницу да брисање из регистра по измирењу новчане казне или изрицања суплеторног затвора врши искључиво суд, то указујемо на опасност од настанка штете за буџет Републике Србије и Министарство унутрашњих послова као и потребу промптног деловања у сарадњи са Министарством правде у циљу издавања потребних упутстава о поступању.

Наиме, како је правни основ забране из чл.336 Закона о прекршајима отпао доношењем одлуке Уставног суда а Министарство унутрашњих послова, како је речено, нема правни основ нити механизам за брисање података из регистра неплаћених казни, јер се исте бришу након испуњења или замене у затворску казну од стране надлежног суда, то су практично запослени у МУП-у доведени у ситуацију да, услед недостатка потребног упутства својим поступањем, осујећују права грађана што потенцијално доводи до настанка штете. Ова могућност настанка штете изражена је кроз нарушавање права на мирно уживање имовине (нпр. немогућност употребе моторног возила услед одбијања издавања регистрационих таблица) а још је израженија код привредних субјеката који се, exampli causa,(нпр. одговорно лице у правном лицу има неплаћену казну) нађу у истој ситуацији и при том имају возни парк од више теретних возила код којих тзв. ауто дан износи и преко 500 евра а који би потражили накнаду штете пред надлежним судом.

Имајући у виду претходно наведено потребно је да се у сарадњи са Министарством правде хитно реагује те да се запосленима у МУП-у изда потребна инструкцију, односно обавезно упутство о поступању у случајевима које је уређивао чл.336 Закона о прекршајима. Тиме ћете поред отклањања нелогичности и штете по грађане и државу, отклонити опасност од избијања озбиљнијих инцидената који се могу изродити услед непријатности којима су тренутно изложени запослени у раду са странкама. Грађани нису дужни да трпе последице неусклађености одлука државних органа, запослени још мање да трпе непријатности и неосноване оптужбе од стране тих истих грађана.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Апел грађанима и јавности – помозите нам!!!

Како време одмиче, све је теже запосленима у Министарству унутрашњих послова. Мере штедње су по обичају највише погодиле оне који највише раде и тај терет уштеда још увек носе на својим леђима. Ту наравно не мислимо на већину високо позиционираних руководећих кадрова, са вечитим радним местима у климатизованим канцеларијама и кожним фотељама, који су очигледно изгубили додир са стварношћу и стањем на терену. Овде мислимо на обичне извршиоце – полицијске службенике и остале запослене из ове категорије.

Вероватно ће читаоци овог текста, после првог пасуса, одмах помислити: „Ево, полицајцима није довољно ни повећање плате од 5% које ће се почети примењивати од јануара 2017. године, нису још ни то добили, а траже још“. Не, ми само тражимо помоћ, како бисмо предухитрили и спречили оно најгоре. Како би спасили животе полицајаца, а самим тим могли да заштитимо и грађане. Како бисмо на послу возили исправна службена возила и вратили се неповређени својим домовима. Је ли то много?

Не прође ни пар дана а да се на друштвеним мрежама, али и у појединим штампаним медијима, не појави фотографија полицијског службеног возила, у неисправном или полу-исправном стању, наравно са полицијским службеником поред или унутар њега, који на све начине покушава да уради немогуће ствари, како би оспособио возило и на време извршио службени задатак, можда и спасио нечији живот. Такве ствари често изазивају подсмех и предмет су анкета и гласања у којима се грађани надмећу у томе ко ће занимљивији и смешнији коментар оставити, или чак монтирати фотографију на основу догађаја и тиме додатно етикетирати и исмејати тог човека.

Наравно да не замерамо грађанима Републике Србије што смо због оваквих и сличних ствари предмет подсмеха, што смо стављени на стуб срама. Јасно је да нема њихове кривице и да нису довољно упућени у то где и како се планира буџет, у ком правцу је усмерен новац који они, у виду пореза, одвајају од својих уста и уста своје деце како би добили одговарајућу заштиту државног апарата и осећали се безбедно. Стога скрећемо пажњу јавности на чињеницу да је буџет МУП већ годинама изразито рестриктиван и да су позиције за одржавање и поправку возила, у већини полицијских управа, смешно мале. Буџетска средства планирана за те намене утроше се већ почетком године и тренутно новца нема ни да се замени брисач или сијалица на аутомобилу.

Превелики број службених возила је још увек са летњим, али и „ћелавим“ гумама, а увелико ево снега на путевима. Користимо возила стара и преко тридесет година, са слабијим кочницама, све то радимо на нашу личну одговорност и сопствени ризик само да би задатак на који смо упућени извршили у што краћем времену. Често због тога бивамо и кажњавани умањењем ионако већ умањене плате јер се дешавају случајеви да се службено возило угаси у вожњи, откажу му кочнице, поквари мењач и слично, при томе дође до мањих удеса а руководиоци увек на то кажу: „Е полицајац је сам крив, није требао да крене са полу-исправним возилом на задатак“ . А добро знају да исправних возила и нема.

Чија је одговорност за такво стање? Да ли министар унутрашњих послова др Небојша Стефановић и в.д. директора полиције Владимир Ребић знају за све ово? Да ли постоји бар један руководилац из Управа у седишту МУП-а или ван, који је смогао храбрости да њима на лицу места покаже оваква возила? Верујемо да не постоји и сигурни смо да им се уживо шминка стварно и реално стање возних паркова, приказују им само исправна и најбоља возила која, узгред, ти руководиоци лично и возе и не дају их полицајцима на терену.

Ко зна, можда би се нешто барем мало променило уколико би министра провозали службеним возилом са једним исправним светлом, и то дугим, са напуклом шоферком, уз поцепани ауспух, на распалим седиштима, без климе и грејања, али са ћелавим гумама?

Чињеница је да се полицијски службеници не осећају безбедно у службеним возилима којима одлазе на службене задатке. Свако од њих ће то и потврдити – већи је ризик задужити и сести у полу-исправно службено возило него извршити и најтежи задатак. За извршавање задатака смо школовани и обучени али силом прилика морамо бити и ауто-механичари, без школе и искуства. Искрено, никоме од нас није јасно како већина службених возила МУП-а приликом регистрације уопште пролази на техничким прегледима и до када ће такво очајно стање трајати…

Због свега овога апелујемо на јавност, на грађане, да искористе сва могућа законом дозвољена средства и на све начине утичу на МУП да изнађе модус како би макар освежио возни парк и поправио неисправна и полу-исправна возила, а да исправна редовно одржава. Фотографишите таква возила на улици и објављујте фотографије слободно, подржавамо вас у томе…  Само вас молимо, да не исмевате полицајце које затекнете у улози механичара, не збијајте шале на наш рачун, најмање смо криви за то.

Служба за информисање ССП
Зоран Стојчић

Прави потез директора полиције

Београд, 03.03.2016. године, – Руководство Синдиката српске полиције подржава и жели овим путем да јавно похвали данашњу одлуку в.д. директора полиције Владимира Ребића, да, због пропуста у раду, из службе привремено удаљи начелника ПС Блаце. Ово је свакако преседан и новина коју уводи нови директор – да поред обичног полицајца, као дежурног кривца, напокон буде суспендован и неко у ланцу команде, неко од старешина.

Нажалост, трагедија се догодила, девојчица је изгубила живот, ту има и одговорности наших колега и то је нешто што се сада не може исправити, нити вратити тај млади живот назад. Али, уколико буде памети, сви заједно можемо учинити да се такве трагедије убудуће не дешавају. Савестан рад свих запослених у МУП, даља професионализација на свим нивоима јесте нешто суштински потребно и на том путу ће и директор и министар имати подршку и помоћ Синдиката српске полиције.

У изградњи  имиџа и угледа полиције у друштву не сме бити повлашћених нити заштићених. Ни на једном нивоу – од обичног полицајца па све до директора самог. А сведоци смо да у блиској прошлости то није било тако. Они који су требали да решавају проблеме, и само су били су проблем.

Остаје нам да верујемо и надамо се да ће последице осетити и неко у правосуђу, јер је непобитна чињеница да, виновник саобраћајне незгоде са смртном последицом, није адекватно санкционисан за раније прекршаје. Ма колико судије уживале статус независности у раду, у демократској држави, каквом волимо да се представљамо, та независност мора да има границе.

Желимо да верујемо и да ће директор Ребић имати сличан став и када је у питању примена члана 172. Закона о полицији – да ће полицијске службенике против који се покрене кривични поступак да удаљи до окончања тог поступка, без да им аутоматски престаје радни однос, независно од каснијег исхода, односно да ће подржати презумпцију невиности полицијског службеника, коју уживају сви други грађани Србије.

Председник ССП
Лазар Ранитовић