Tražili smo tumačenje pojma „pripravnost“
Sindikat srpske policije uputio je danas Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, zahtev za tumačenje pojma „pripravnost“ u smislu Zakona o radu, Zakona o policiji i PKU za policijske sčlužbenike i PKU za državne organe. Verujemo da ćemo, nakon dobijenog zvaničnom mišljenja, prekinuti sve nedoumice po pitanju samog značenja termina pripravnosti, njegovoj primeni i načinu obračunavanja u praksi.
Neposredni povod za traženje tumačenja jeste stav pomoćnika načelnika Sektora za vanredne situacije Ministartsva unutrašnjih poslova, gospodina Bojana Kostića, na poslednjem sastanaku u Kabinetu ministra, sa Radnom grupom za saradnju sa sindikatima. Sukob mišljenja predstavnika poslodavca i sindikata nastao je na primeru realne situacije, koje imamo vrlo često u manjim sredinama, da pripadnik Vatrogasno-spasilačke jedinice, kojem predhodno nije određen status pripravnosti, na poziv starešine, dolazi u jedinicu i preuzima poslove dežurstva budući da su kolege iz redovne smene već na intervenciji. Posle toga imamo dve mogućnosti:
– kolega vatrogasac nema intervenciju i nakon izvesnog vremena odlazi kući (najčešći slučaj), ili
– izlazi na intervenciju (što je retkost)
Prema mišljenju predstavnika SVS vatrogascu u prvom slučaju ne sleduje nikakva nadoknada za vreme provedeno u jedinici – ni pripravnost ni prekovremeni rad! U drugom, istina dosta ređem slučaju, bio bi mu obračunat i plaćen prekovremeni rad.
Pravni tim SSP ne slaže se u osnovi sa navedenim tumačenjem. Najpre je krajnje diskutabilna opravdanost primene pozivanja ljudi kojima nije određena radna obaveza, odnosno pripravnost. A potpuno je nedopustivo da zaposleni koji u jedinicu dođu i odrade nekoliko sati za to angažovanje ne budu plaćeni. Mi smatramo da za taj rad treba da sledi naknada za prekovremeni rad, a da radnicima za koje se očekuje mogućnost vanrednog pozivanja mora određivati status pripravnosti. Budući da takav status u znatnoj meri narušava privatnost zaposlenog i njegovu slobodu kretanja, za status mora sledovati i adekvatna nadoknada.
Budući da su ostali članovi Radne grupe MUP uglavnom nemo posmatrali našu razmeni mišljenja i na taj način prećutno podržali stav predstavnika Sektora za vanredne situacije, rukovodstvo sindikata donelo je odluku da tumačenje potraži na, za to, nadležnom mestu.
Zahtev prenosimo u celosti:
VLADA REPUBLIKE SRBIJE
MINISTARSTVO ZA RAD, ZAPOŠLJAVANJE, BORAČKA I SOCIJALNA PITANJA
11000 BEOGRAD, Nemanjina 22-24
Z A H T E V
za tumačenje Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014), Zakona o policiji („Sl. glasnik RS“, br. 6/2016), Posebnog kolektivnog ugovora za policijske službenike („Sl. glasnik RS“, br. 22/2015 i 70/2015 – Aneks) i Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe („Sl. glasnik RS“, br. 25/2015 i 50/2015)
Poštovani,
Sindikat srpske policije je sindikalna organizacija zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova sa više od 7.000 članova. Cilj SSP je, pre svega, zzštita i unapređenje prava iz radno-pravnog odnosa i u vezi sa radom.
U vezi sa tim, potrebno nam je tumačenje pojedinih odredbi napred navedenih propisa.
Članom 50. stavom 3. Zakona o radu propisano je da se „radnim vremenom ne smatra vreme u kome je zaposleni pripravan da se odazove na poziv poslodavca da obavlja poslove ako se ukaže takva potreba, pri čemu se zaposleni ne nalazi na mestu gde se njegovi poslovi obavljaju, u skladu sa zakonom.“
Članom 53. stavom 1. Zakona o radu propisano je:
„Na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran (u daljem tekstu: prekovremeni rad).“
Članom 155. stavom 1. Zakona o policiji propisano je:
„Prekovremeni rad, u smislu ovog zakona, podrazumeva rad duži od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran.“
Članom 156. Zakona o policiji propisano je sledeće:
„Policijski službenik u obavezi je pripravnosti kada okolnosti posla i zadataka to zahtevaju.
Pripravnost za rad, u smislu ovog zakona, podrazumeva stanje spremnosti odziva na poziv neposrednog rukovodioca ili lica ovlašćenog za poziv za dolazak na rad.
Pripravnost, odnosno okolnosti koje ukazuju da policijski službenik raspoređen na određeno radno mesto mora biti dostupan i pripravan da, po pozivu neposrednog rukovodioca ili lica ovlašćenog za poziv, obavi posao ili zadatak koji je planiran i za koji se očekivala potreba eventualnog angažovanja policijskih službenika sa odgovarajućeg radnog mesta, propisuje ministar.“
Članom 157. Zakona o policiji propisano je sledeće:
„Rad policijskog službenika koji je iz pripravnosti pozvan da obavi posao ili zadatak računa se kao prekovremeni rad.“
Članom 7. PKU za policijske službenike propisano je:
„Policijski službenik je u obavezi stalne pripravnosti kada okolnosti posla i zadataka to zahtevaju.
Pripravnost podrazumeva obavezu policijskog službenika da se po pisanom nalogu rukovodioca nalazi u stanju stalnog potrebnog stepena spremnosti koje omogućava da se policijski službenik odazove na poziv poslodavca i stavi na raspolaganje na mestu rada, na drugom mestu koje odredi poslodavac ili preduzme intervenciju, radnju, kontakt ili sličnu aktivnost po nalogu poslodavca.
Vreme efektivnog rada po pozivu računa se kao prekovremeni rad.“
Članom 8. stavom 1. PKU za policijske službenike propisano je:
„Policijski službenik je dužan da radi prekovremeno, odnosno duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran.“
Članom 38. PKU za državne organe propisano je:
„Zaposleni koji van radnog vremena mora da bude dostupan (u pripravnosti) da bi ako ustreba izvršio neki posao svog radnog mesta, ima pravo na dodatak za pripravnost.
Dodatak za svaki sat pripravnosti iznosi 10% vrednosti radnog sata osnovne plate zaposlenog.
Plan pripravnosti donosi rukovodilac državnog organa.“
Pitanja na koja tražimo odgovore su sledeća:
1) Da li se boravak zaposlenog na svom radnom mestu, a po iznenadnom pozivu poslodavca smatra pripravnošću ili prekovremenim radom?
2) Da li se boravak vatrogasca-spasioca na svom radnom mestu u objektu vatrogasno-spasilačke jedinice bez vršenja neke intervencije, a po prethodnom iznenadnom pozivu starešine, smatra pripravnošću ili prekovremenim radom?
3) Da li se prilikom terenskog rada ili obuke jedinica Žandarmerije njihov obavezan boravak (po usmenom ili pisanom naređenju starešine) na određenom prostoru ili u određenom objektu van efektivnog radnog vremena (intervencije, postupanja, obuke), bez mogućnosti da se udalje sa tog prostora ili iz tog objekta, smatra pripravnošću?
Broj: _____/16
U Užicu, 15.4.2016. godine
Predsednik SSP
Lazar Ranitović
Verujemo da u Ministarstvu rada neće biti podržan stav „sedeo si na poslu, nisi imao intervenciju, nema plate“, jer bi sledeći korak bio da se svim radnicima u dežurnim službama, koji provedu celu smenu bez poziva ili pristupa građana, ukine plata!? Ili bi skoro tri četvrtine narodnih poslanika u Skupštini Srbije ostalo bez naknade obzirom na praksu da su tamo samo fizički, bez aktivnog učešća u radu (između ostalog i zbog toga smo dobili nakaradni Zakon o policiji sa nekoliko neustavnih odredbi).
Služba za informisanje SSP
