Skip to main content

Ознака: напад

ДОКЛЕ, БРЕ, ВИШЕ?!

Докле, бре, више, да нас нападају, ометају, омаловажавају, прете, вичу, скачу, дивљају, потцењују, уцењују, протерују са трибина, гурају бакље у уста?

Докле, бре, више, да их јуримо, раздвајамо, пратимо, миримо, помажемо, уручујемо судске позиве, прегледамо, хапсимо, подносимо пријаве, одузимамо им бакље, ножеве?

Докле, бре, више, да због њих, путујемо целе ноћи у полуисправним аутобусима, ненаспавани стојимо цео дан у месту и ризикујемо наше животе?

Докле, бре, више, да изигравамо стабла у кордонима, гледамо их, глумимо, трпимо и сусздржавамо се од употреба средстава принуде?

Докле, бре, више, да се бранимо, ћутимо, не реагујемо и чекамо одобрења „одозго“, а када их добијемо, тада буде касно?

Докле, бре, више, да се руководиоци у МУП-у устручавају како би дали таква одобрења?

Докле, бре, више, да примењујемо полицијска овлашћења према њима, знајући да је то све,  „пресипање из шупљег у празно“?

Докле, бре, више, да нас процесуирају због њихових жалби и представки?

Докле, бре, више, да они против нас подносе приватне тужбе, због употреба средстава принуде, а трошкове поступака, али и казне плаћамо из свог џепа?

Докле, бре, више, да их потражујемо по местима пребивалишта, знајући да их нећемо наћи?

Докле, бре, више, да наше слободно време уместо са породицом, проводимо по судовима и изигравамо сведоке, знајући да се они неће ни појавити?

Докле, бре, више, да их гледамо како шетају улицом и скрећемо поглед од срамоте, знајући да су држава у држави?

Докле, бре, више, да грађани Србије финансирају наше активности према њима?

Докле, бре, више да вршимо притиске на (не)зависно судство и тужилаштво, знајући да од тога нема ништа?

Докле, бре, више, да ми и наше породице трпимо због њих?

Докле, бре, више, да држава Србија страхује и трпи због њих?

Претходних неколико дана, догодила су се три напада на полицијске службенике у Новом Пазару, Нишу и Младеновцу.

Зашто се у Новом Пазару не би догодио напад колегницу, а затим и патролу, када су, пре неколико година, у истом граду, криминалци пуцали аутоматским оружјем на полицијске службенике, а још увек нису осуђени? Зашто би, они што себе зову навијачима, били процесуирани, након напада код наплатне рампе „Наис“? Зашто би се плашили закона када Жандармерију протерију са трибина, а тужиоци ћуте? Зашто полицијски службеници у Младеновцу не би били нападнути, када је то постала свакодневница у Србији?

Судије, оправдајте своју плату! Тужиоци, зарадите своју плату!

АМАН, БРЕ, ВИШЕ !!!

Служба за информисање ССП
Зоран Стојчић

ВЕСТ само у Србији

У освит јучерашњег дана путем свих медија, нарочито оних са националном фреквенцијом, брзином светлости је пренета информација да је полицајац у Бору тешко ранио провалника, који га је претходно, приликом покушаја бекства, напао и попрскао бибер-спрејом. Догађај који је на први поглед вест, а који то никако не би требао бити! Због чега је наступила таква и толика дегенерација друштва, да се сматра ИЗУЗЕТКОМ чињеница да је полицајац употребио ватрено оружје У СКЛАДУ СА ЗАКОНОМ, да би одбио напад од себе и спречио бекство лица?! Зашто је новинарима толико ексклузиван такав догађај? Да ли се у Италији са толиком медијском пажњом испрати догађај када Карабињери аутоматским оружјем изрешетају возило које се није зауставило по њиховој наредби? Или, пак, када у Америци полицајац приликом рутинске контроле усмрти човека само зато што је без његове дозволе спустио руке са волана? Не, у уређеним земљама попут наведених, таква реакција полицајца се подразумева!

Господо новинари и уредници медија, вест је требала бити чињеница да је провалник из Бора 2014. године извршио убиство, ни мање ни више него свог оца, за шта је осуђен на затворску казну у трајању од читаве три године?!! О таквом скандалозном кажњавању најтежег кривичног дела сте требали писати и извештавати, вршећи оправдан и дозвољен „притисак“ на господу из правосуђа, не би ли се поменути коначно одлучили да раде свој посао у интересу друштва и заштите јавног поретка. О недостатку јавне дебате, стручних дискусија и панела, у којима би се указивало на наведене проблеме, да и не говоримо.

Међутим, ако је нешто и позитивно у описаној драматизацији догађаја у Бору, то је свакако правовремена реакција министра Стефановића, који је јасно и недвосмислено, како то и доликује, стао у одбрану колеге, најавивши иницијативу за пооштравањем казнених одредби за кривична дела против полицијских службеника. Тако нешто ће, без дилеме, допринети позитивној промени друштвене свести у времену нарастајућег броја случајева ометања и(ли) напада на полицијске службенике приликом вршења службених послова и радњи, а ко зна, можда и повратку некадашњег угледа и поштовања које смо, не тако давно, уживали. У остварењу тог циља Синдикат српске полиције ће, као и до сада, пружити искрену подршку и помоћ.

А до тада, поштоване колегинице и колеге, не либите се да у оваквим и сличним ситуацијама, када су за то испуњени законски услови, употребите средства принуде! Будите себи и својим породицама НА ПРВОМ МЕСТУ, заштитите себе и колегу до себе, узвраћајући онима који кидишу на нас на начин и језиком који они једино схватају…језиком реципроцитета!

Члан ГО ССП
Синиша Ћук

На нас пуцају а министар и даље мудро ћути!

Напад ватреним оружјем на патролу полиције и покушај убиства полицајца на дужности у Крушевцу од 4.02.2013.год. јасан је показатељ да се криминалци не плаше законских последица нити презају од употребе ватреног оружја знајући да су полицајци незаштићени адекватном опремом или правном заштитом.

Досадашња лоша судска пракса у коме полицајци најчешће извлаче „дебљи крај“ у судским процесима приликом употребе ватреног оружја, криминалцима даје сигурност односно иде им на руку, уместо припадницима полиције.

Настави са читањем