Ознака: отпуштања запослених у полицији

Заштитник грађана о стању у МУП у 2015. години

Napisao/la Миле Лазаревић na 19/03/2016. Objavljeno u Медији, Преносимо. Нема коментара на Заштитник грађана о стању у МУП у 2015. години

Заштитник права грађана, господин Саша Јанковић, поднео је свој Годишњи извештај за 2015. годину. Извештај садржи опште и посебне оцене и податке о поштовању права грађана (пре свега људских и мањинских), податке о уоченим недостацима у раду органа власти, предлоге за побољшање положаја грађана у односу на органе власти и податке о активностима и трошковима Заштитника грађана.

У Извештају се, у уводном делу, каже да су се држава и администрација бавиле сопственим реформама чији резултати (још) нису довели до промена које грађани осећају као јасан бољитак. У односу на претходну извештајну годину, број притужби порастао је у 2015. години за 28% (6.231 притужба), а у тој цифри садржано је и неколико притужби које је поднео Синдикат српске полиције указујући на повреду права запослених у Министарству унутрашњих послова.

Ресор унутрашњих послова је заузео посебан одељак у Извештају и то на шест страна (део чији садржај преносимо у целости) а из домена полиције обрађена су још и права лица лишених слободе, полицијска овлашћења и превенција тортуре. О томе можете читати од 122. стране Извештаја који можете погледати на следећем линку:
Редован годишњи извештај Заштитника права грађана за 2015. годину.

3.12. РЕСОР УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА
I ПРЕГЛЕД СТАЊА

1. Најзначајнија постигнућа државе

1.1. Предузете су бројне нормативне активности – донети су Закон о полицији, Закон о јавном реду и миру, Закон о оружју и муницији и Закон о јавном окупљању.

2. Најзначајнији резултати рада Заштитника грађана

2.1. Давањем мишљења у поступку припреме Закона о полицији, које је Министарство делимично прихватило, Заштитник грађана допринео је стварању законског основа за интензивнију сарадњу Сектора унутрашње контроле и Заштитника грађана са циљем превенције тортуре и унапређења борбе против некажњивости за тортуру, као и бољој заштити права полицијских службеника и других запослених у Министарству у дисциплинским поступцима.

2.2. Давањем мишљења у поступку припреме Закона о јавном реду и миру470, које је Министарство делимично прихватило, Заштитник грађана допринео је смањењу новчане казне за поједине прекршаје и изричитом прописивању могућности хуманитарних и других удружења, да по протеку рока могу поново организовати прикупљање прилога за исту сврху.

2.3. Заштитник грађана упутио је Министарству унутрашњих послова Мишљење поводом најављеног начина отпуштања у Министарству унутрашњих послова, што је зауставило започети процес изигравања прописа о престанку радног односа за преко 1.000 полицијских службеника.

2.4. Заштитник грађана упутио је Влади Иницијативу за усаглашавање одредаба Кривичног законика и Закона о безбедности саобраћаја на путевима, којима се уређују изрицање и извршење мере безбедности забране управљања моторним возилом.

2.5. Одмах по сазнању да је Заштитник грађaна покренуо поступак контроле рада Министарства унутрашњих послова, Министарство је извршило своје решење, којим је забрањено коришћење резервоара за запаљиве течности на станици за снабдевање горивом моторних возила, који није испуњавао техничке услове.

2.6. Заштитник грађана је у 2015. години у овом ресору у области полицијских послова примио 188 притужби у којима су подносиоци указивали на 274 повреда права. У истом периоду, окончао је рад на укупно 185 предмета примљених у 2015. и ранијих година. Од укупно 18 поступака који су вођени, четири (22,22%) поступка је окончано упућивањем препорука у скраћеном контролном поступку. У осталим случајевима, Заштитник грађана водио је контролни поступак и упутио 25 препорука, од којих је прихваћено пет (20%), неизвршено 20 (80%). На основу броја утврђених (29) и отклоњених (9) пропуста474, ефикасност у овом ресору је 31,03%. У области управних послова у Министарству унутрашњих послова, Заштитник грађана је у 2015. години примио 113 притужби у којима су подносиоци указивали на 154 повреде права. У истом периоду, окончао је рад на укупно 102 предмета примљена у 2015. и ранијих година. Од укупно 22 поступка који су вођени, 11 (50%) поступака је окончано упућивањем препорука у скраћеном контролном поступку. У овом ресору у 2015. години Заштитник грађана није упутио ниједну препоруку након контролног поступка. На основу броја утврђених (11) и отклоњених (11) пропуста, ефикасност у овом ресору је 100%.

3. Мањкавости на државном нивоу

3.1. У Закону о полицији није усвојен низ примедби Заштитника грађана, које се, између осталог, односе на престанак радног односа, супротно праву на поштовање претпоставке невиности, као последица покретања кривичног поступка за кривично дело које се гони по службеној дужности; потребу прописивања одговорности за повреду службене дужности за случајеве изношења у јавност информација из истраге и информација којима се вређају права грађана; поједина непримерена овлашћења дата извршној власти и потребу јачања оперативне независности полиције и Сектора унутрашње контроле.

3.2. Упркос изричитој одредби Устава да се обрада података о личности уређује законом, Министарство унутрашњих послова је подзаконским актом, прописало садржину упитника о идентификационим подацима који се прикупљају у поступку безбедносне провере, а решењима садржаним у Закону о полицији и даље је омогућена произвољност при вршењу безбедносних провера.

3.3. У Закону о јавном реду и миру, супротно примедбама Заштитника грађана, код највећег броја прекршаја против јавног реда и мира прописане су преоштре казне.

3.4. Током 2015. године постојао је правни вакуум у законском уређењу уживања слободе грађана на окупљање, због кашњења у доношењу новог закона након одлуке Уставног суда о неуставности одредби до тада важећег Закона о окупљању грађана, а Законом о јавном окупљању, усвојеним октобра 2015. године и даље нису отклоњени поједини недостаци који се односе на несагласност са Уставом.

3.5. Кривичним закоником и Законом о безбедности саобраћаја на путевима на различит начин је одређен моменат од којег почиње да тече мера забране управљања моторним возилом.

3.6. Сектор унутрашње контроле полиције у дописима које је упућивао подносиоцима притужби и представки у великом броју случајева није наводио чињенице које су утврђене, а које су биле одлучне за доношење одлуке о основаности поднете притужбе, односно представке.

3.7. Министарство унутрашњих послова ни у протеклом периоду није поступало ажурно по молбама грађана за заснивање радног односа у том органу, посебно у случајевима када су године старости услов за заснивање радног односа.

3.8. Знатном броју полицијских службеника којима је радни однос престао из разлога што је против њих био покренут кривични поступак, а који су по окончаним поступцима ослобођени од оптужби које су им стављане на терет, Министарство унутрашњих послова и даље не омогућава повратак на рад.

4. Најзначајније препоруке, мишљења и законодавне иницијативе Заштитника грађана, по којима није поступљено

4.1. Није поступљено по следећим предлозима за побољшање положаја грађана у односу на органе управе из Годишњег извештаја Заштитника грађана за 2014. годину:
-да Министарство унутрашњих послова развија и јача механизме контроле рада, поступање комисије за притужбе по притужбама грађана и поступање Сектора унутрашње контроле полиције;
-да Министарство унутрашњих послова унапреди рад тако што ће у образложењима решења и других аката наводити чињенице које су биле одлучне за донету одлуку;
-да Министарство унутрашњих послова унапреди свој рад тако да без одлагања поступа по молбама грађана за заснивање радног односа, посебно у случајевима уколико су године старости један од услова.

4.2. Министарство унутрашњих послова и даље у образложењима решења донетим по дискреционој оцени, у управном поступку, не поступа по препорукама Заштитника грађана и не наводи разлоге и чињенице које су биле одлучне за донету одлуку.

5. Образложење

У извештајном периоду у овој области донета су четири закона од значаја за остваривање права грађана. Заштитник грађана је у поступку припреме прописа, полазећи од питања која су од значаја за заштиту права грађана, упутио мишљења на Нацрт и Предлог закона о полицији, као и Мишљење на Предлог закона о јавном окупљању и Мишљење на Предлог закона о јавном реду и миру.

У Закону о полицији, прихватањем примедбе Заштитника грађана, одредбе о поступању Сектора унутрашње контроле допуњене су обавезом Сектора да, у случају када се утврди да је приликом поступања полицијског службеника дошло до прекорачења полицијских овлашћења којима су повређена права која штити Заштитник грађана, о томе поред министра и јавног тужиоца обавештава и Заштитника грађана. Наведеном одредбом ствара се основ за интензивнију сарадњу Сектора унутрашње контроле и Заштитника грађана у правцу превенције тортуре и унапређења рада Министарства и борбе против некажњивости за тортуру, што ће имати за последицу унапређење заштите слобода и права грађана.

У складу са примедбама Заштитника грађана, у Закону о полицији почетак рока застарелости покретања дисциплинског поступка за тешку повреду службене дужности почиње да тече од дана извршења, а не од дана сазнања за учињену повреду, односно прописан је објективан, а не субјективан рок за покретање дисциплинског поступка, чиме су створене претпоставке да се онемогући давање отказа запосленима након неодређено дугог временског периода, а без довољно поузданих доказа.

Иако је Заштитник грађана указао на потребу да се питање безбедносних провера адекватније уреди, пропуштена је прилика да се новим Законом о полицији сузи простор за произвољност при њиховом вршењу, а на штету Уставом зајемчених права грађана, пре свега права на рад, образовање, имовину и заштиту података о личности. Појам безбедносне сметње није прецизно дефинисан нити доведен у везу са сврхом безбедносне провере. Грађанин над којим је извршена безбедносна провера нема законом прописано средство за заштиту својих права у вези са исходом безбедносне провере, те ни предвиђени механизам којим би отклонио последице евентуалне обраде података који не потичу од веродостојних извора. Законом није прописано који су то „други подаци о особама са којима лице које се проверава живи у заједничком домаћинству», како би члан домаћинства имао могућност да да сагласност у погледу података који се о њему прикупљају, нити је одређено, који се то „остали подаци од значаја за рад у Министарству“, прикупљају.

И даље није решено питање полицијских службеника којима је радни однос, у складу са раније важећим прописима, престао због безбедносних сметњи или покретања кривичног поступка против њих, а који у правноснажно окончаним поступцима нису осуђени за дело које им се стављало на терет, односно ослобођени су одговорности, иако је Заштитник грађана указивао на потребу законског регулисања овог проблема.

Упркос томе што је Заштитник грађана у поступку припреме прописа указао да су предвиђене прекршајне санкције за прекршаје против јавног реда и мира престроге и да су превисоко одређене новчане казне, услед социјално-економског положаја највећег броја грађана, могу доводити до честе замене казном затвора, чиме би положај грађана био додатно отежан, у Закону о јавном реду и миру смањене су новчане казне само за два прекршаја – просјачење и свађу, вику и буку на јавном месту у групи од три или више лица.

Иако је одлуком Уставног суда од 9.4.2015. године било утврђено да Закон о окупљању грађана није у сагласности са Уставом, до дана њеног објављивања у службеном гласилу, које је било одложено за шест месеци, Министарство унутрашњих послова није благовремено припремило нацрт новог закона којим би се уредио поступак остваривања Уставом зајемчене слободе грађана на окупљање. Наведеним пропуштањем у правном поретку Републике Србије, почев од 23.10.2015. године, није било уређено остваривање Уставом зајемчене слободе грађана на окупљање, а било је онемогућено и остваривање јавног интереса на ограничење слободе окупљања када је то неопходно из Уставом прописаних разлога – ради заштите јавног здравља, морала, права других или безбедности Републике Србије.

У Закону о јавном окупљању нису отклоњени поједини недостаци услед којих је Закон о окупљању грађана, престао да важи због несагласности са Уставом, а који се односе на основе ограничења зајемчене слободе окупљања и делотворност прописаних правних средстава за заштиту слободе окупљања. Поред претходно наведеног, Заштитник грађана је у свом Мишљењу указао и да превисоко прописане новчане казне представљају непропорционално средство реаговања и да могу одвраћати грађане од јавних окупљања.

Заштитник грађана је Народној скупштини поднео иницијативу за усаглашавање одредаба Кривичног законика и Закона о безбедности саобраћаја на путевима, оцењујући да различит начин одређивања момента од којег почиње да тече мера забране управљања моторним возилом, слаби правну сигурност и може довести до повреде права грађана. Наиме, Кривичним закоником прописано је да учиниоцу кривичног дела којим се угрожава јавни саобраћај суд може изрећи забрану управљања моторним возилом, у трајању од три месеца до пет година, рачунајући од дана правноснажности одлуке. С друге стране, Законом о безбедности саобраћаја на путевима прописано је да време трајања мере безбедности забране управљања моторним возилом тече од дана када територијално надлежна организациона јединица Министарства унутрашњих послова возачу то саопшти у писаној форми и тај податак региструје у одговарајућу евиденцију.

Поводом изјаве министра унутрашњих послова и најаве да ће до краја године бити отпуштено између 1300 и 1400 запослених овог министарства, који су „тражили мито грађанима, који су корумпирани“, Заштитник грађана упутио је Министарству мишљење у којем је навео да се, на основу навода из примљених притужби и средстава информисања, дошло до сазнања да је недавно измењен акт о систематизацији радних места у којем су предвиђена радна места на пословима „анализе ризика“, која до тада нису постојала, а за која, по наводима притужилаца, не постоји објективна потреба. Такође, утврђено је да је крајем 2015. године велики број запослених премештен на радна места „анализе ризика“, али и да је планирано да се почетком 2016. године промени акт о систематизацији у којем ће се, у сврху рационализације, брисати поменута радна места.

У мишљењу Заштитника грађана стоји, да ако у овом моменту ради 1400 полицајаца који су „криминализовани“, то у правној држави не може бити решавано применом мера реорганизације и рационализације (поготово не фиктивно), већ се такав проблем мора и може решавати искључиво покретањем одговарајућих поступака за утврђивање кривице, кажњавањем и давањем отказа, уместо отпремнине и раскида радног односа.

Заштитник грађана је у извештајном периоду примио одређени број притужби у којима су њихови подносиоци изражавали незадовољство радом Сектора унутрашње контроле полиције, наводећи да је у дописима Сектора који су им као подносиоцима притужби или представки били упућени једино навођено да је извршеном контролом утврђено да су полицијски службеници поступали у складу са законом. Подносиоци притужби су Заштитнику грађана истакли да им дописи Сектора не пружају било какве информације о томе на основу чега је таква оцена дата, односно у чему се састојао поступак контроле рада полиције извршен по њиховој притужби или представци, које су радње током контроле биле предузете и шта је радњама извршеним у поступку контроле било утврђено. Током извештајног периода представници Заштитника грађана одржали су састанке са представницима Сектора унутрашње контроле полиције и указали им на значај достављања образложених дописа подносиоцима притужби и представки.

II КАРАКТЕРИСТИЧНИ СЛУЧАЈЕВИ

Полицијски службеник неовлашћено приступио личним подацима грађанина

Заштитник грађана примио је притужбу у којој је њен подносилац указао на повреду права на приватност наводећи да су његови лични подаци и фотографија из биометријске личне карте без његове сагласности објављени на друштвеној мрежи, истовремено изражавајући сумњу да је то учињено од стране неког од запослених у Министарству унутрашњих послова, будући да су ти подаци могли бити доступни и преузети једино од стране лица које има приступ електронској бази података у овом министарству.

Током поступка контроле рада Министарства, Сектор унутрашње контроле полиције извршио је проверу навода из притужбе и утврдио да је одређени полицијски службеник, са свог службеног налога, без основа приступио личним подацима подносиоца притужбе. Заштитник грађана је потом обуставио поступак контроле имајући у виду да је контролисани орган, кроз механизам унутрашње контроле, утврдио неправилност у свом раду, да је против запосленог покренут дисциплински поступак због сумње да је учинио тешке повреде службене дужности, као и да је извештај Сектора о извршеним проверама достављен јавном тужилаштву.

Грађанки неосновано наплаћена административна такса

Притужиља је у притужби навела да јој је наплаћена административна такса као да је мењала адресу, иако је њено пребивалиште остало исто, а промењен је назив улице у којој живи.

У току поступка контроле рада Министарства унутрашњих послова, Управа за управне послове обавестила је Заштитника грађана да је подноситељки притужбе била погрешно наплаћена административна такса за пријаву пребивалишта будући да је назив улице промењен одлуком Градске управе града Београда, као и да ће јој бити омогућен повраћај погрешно наплаћеног новчаног износа на име административне таксе.

Министарство је обавестило Заштитника грађана и да су сви полицијски службеници Полицијске управе за град Београд упознати са тим да се у истоветним случајевима грађани ослобађају плаћања административне таксе.

III ПРЕДЛОЗИ ЗА ПОБОЉШАЊЕ ПОЛОЖАЈА ГРАЂАНА У ОДНОСУ НА ОРГАНЕ УПРАВЕ

1. Министарство унутрашњих послова треба даље да развија и јача механизме контроле рада, поступање комисија за притужбе по притужбама грађана и поступање Сектора унутрашње контроле.

2. Министарство унутрашњих послова треба да без даљег одлагања предузме све потребне радње у циљу доношења закона којим би се уредила садржина Упитника о идентификационим подацима који се прикупљају у поступку безбедносне провере.

3. Министарство унутрашњих послова треба да унапреди рад тако што ће у образложењима решења наводити чињенице које су биле одлучне за донету одлуку.

4. Министарство унутрашњих послова треба да унапреди свој рад тако што ће ажурније, односно без одлагања поступати по молбама грађана за заснивање радног односа, посебно у случајевима када су године старости један од услова за заснивање радног односа.

Шеф службе за информисање ССП
Миле Лазаревић

Крах „анализе ризика“!

Napisao/la Миле Лазаревић na 01/03/2016. Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на Крах „анализе ризика“!

Београд, 01.03.2016. године, – У Министарству унутрашњих послова је са данашњим датумом поново на снази стара систематизација радних места, донета 27.08.2015.године. Тиме је поништена она накарадна, од првог децембра прошле године, којом је укинуто више од хиљаду постојећих радних места и измишљен некакав „сектор за анализу ризика“.

Враћању старе систематизације предходило је усвајање свих жалби поднетих Жалбеној комисији Владе РС, те се морао наћи начин да све те људе МУП врати на стара радна места.

Овим је затворен један круг „рационализације или декриминализације“ (свакако су то звали) који је од самог старта био осуђен на пропаст, јер је започет и спровођен нестручно, без критеријума, уз кршење неколико закона, и што је и најважније – спробођен је селективно и нетранспарентно.

Оно што нас брине и не даје предаха у борби за права радника, јесте чињеница да су у пуном јеку безбедносне провере у духу новог Закона о полицији, који је све осим правичан и у складу са Уставом Србије. На тај закон Синдикат српске полиције већ је поднео иницијативу Уставном суду за оцену уставности и законитости у појединим члановима.

Послодавац је започео „нови круг“ безбедносних провера у складу са законом, и већ се праве неке нове листе, без да је сачекано мишљење Уставног суда и постоји велика шанса да многи невини људи остану без посла, као што смо имали случај пре неколико година са тадашњим, чувеним, чланома 168. ЗОП. Сада имамо члан 172. ЗОП који прети да помрачи ту славу.

Упозоравамо колеге да ни на који начин не учествују у овом „другом кругу“, односно да старешинама не достављају никакве акте о осуђиваности или податке да су ослобођени, на било чији захтев. Како сте нам веровали у први мах, верујте нам и надаље.

Сва ова дешавања око „анализе ризика“ представљају велики пораз послодавца и најодговорнијих за реализацију рационализације. Али је ово и велика победа Синдиката српске полиције који се од почетка супроставио оваквом начину „рационализације“, указивао на грешке и незаконитости. Обратили смо се и Поверенику Шабићу, Заштитнику Јанковићу и Уставном суду. Победа је и свих других синдиката који су јасно дигли глас и рекли свој суд о томе да је ово било сулудо. Нажалост, осим оних који су се храбро и веома делотворно супротставили овом безумљу, било је и оних који су се углавном усредсредили на објашњавање ситуације и на веома млаке, алибија ради, покушаје да ситуацију измене и поправе само за своје чланове, а поједини се готово ниједном речју нису успротивили и стали у заштиту запослених, па чак и отворено стали на страну безакоња. На читациома је да процене који су то синдикати. Довољно је „прочешљати“ сајтове свих синдиката у Министарству и видеће се колико је ко и шта урадио.

Ово је велика победа синдикализма у Министарству уопште, јер су сви релевантни синдикати, иако разједињени, без икакве координације и заједничког деловања, успели да створе синергију која се показала довољном да, барем у овом тренутку, спречи негативне последице једне, у суштини, дилетантске замисли неодговорних креатора „рационализације и декриминализације“. Ово је победа и разума и закона! Ово је шамар неукима и бахатима!

Ово је истовремено и порука свима онима сумњичавима који су беспоштедно критиковали рад синдиката у Министарству, који су некритички доводили у питање потребу постојања синдиката уопште, који су говорили да је свеједно да ли имамо синдикате или не, да су сви синдикати исти: НИЈЕ СВЕЈЕДНО!!! НИСМО СВИ ИСТИ!!! Дођите, придружите нам се, заједно смо јачи!!! Довољно је мало храбрости и мало воље.

Министру унутрашњих послова, др Небојши Стефановићу, можемо поручити да се не упушта у нову авантуру без консултација и сарадње са синдикатима у полицији, укључујући и Синдикат српске полиције! Да најпре погледа око себе и међу својим сарадницима пронађе одговорне за ову циркуску представу, да смени злонамерне или плашљиве, који му, са намером или из страха, нису скренули пажњу на неодрживост незаконитог поступка. Министру мора бити јасно да је синдикатима стало до тога да се подигне углед Министарства, да полицајац поново ужива част у друштву, и да ће на путу ка томе имати искрену подршку и помоћ свих синдиката, али и јак отпор селективном поступању уз нејасне и неправедне критеријуме.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Молба заштитнику права грађана

Napisao/la na 25/02/2016. Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на Молба заштитнику права грађана

Београд, 25.02.2016. године, – Председник Синдиката српске полиције, Лазар Ранитовић, упутио је данас допис Заштитнику права грађана, господину Саши Јанковић. У допису му указује на погубна решења у новом Закону о полицији, којим се, у неколико одредби, грубо крше права запослених у Министрству унутрашњих послова.

Господину Јанковићу је предочено да смо, као организација директно заинтересована за заштиту права наших чланова, Уставном суду Србије поднели иницијативу за покретање поступка оцене уставности и законитости Закона о полицији. Обзиром да је, на основу члана 19. Закона о заштитнику грађана, Заштитник овлашћен да покрене поступак пред Уставним судом за оцену уставности и законитости закона, других прописа и општих аката, овом приликом смо га замолили да, након што сагледа наше примедбе на ЗОП, уколико сматра да за то има основа, покрене поступак пред Уставним судом за оцену уставности и законитости одредби ЗОП.

Допис преносимо у целости а читаоце подсећамо да смо посебно апострофирали одредбе ЗОП које регулишу: остваривање права на штрајк, посебне слове за престанак радног односа, накнаду трошкова доласка и одласка са посла, временског рока за промену распореда рада, право жалбе на годишњу оцену запосленог.

Настави са читањем

Анализа ризика: докле се стигло?!

Napisao/la Виктор Ратковић na 11/02/2016. Objavljeno u Правна помоћ. Нема коментара на Анализа ризика: докле се стигло?!

Београд, 11.02.2016. године, – Поводом све чешћих поговарања, разних тумачења, добронамерних али и злонамерних прича и причица, па и „пријатељских“ савета појединаца али и неких од синдиката, правни тим Синдиката српске полиције, након извршене анализе, дао је следећу препоруку колегама са решењима „послови анализе ризика“:

ОБАВЕШТЕЊЕ ЧЛАНОВИМА ССП
у вези са поступком по жалбама на решења о премештају
на радна места „послови анализе ризика“

Жалбена комисија Владе, која је једина надлежна да одлучује по жалбама на решења о премештају на радна места „послови анализе ризика“ још увек није донела НИЈЕДНО РЕШЕЊЕ по основу тих жалби, тако да је жалбени поступак још увек у току. Сходно члану 237. Закона о општем управном поступку, рок за доношење решења по жалби и достављање решења странци је два месеца од дана предаје жалбе. Како су жалбе предаване до 25.12.2015. године, то значи да овај рок за одлучивање по жалби истиче најкасније 25.2.2016. године.
Како другостепени орган (Комисија Владе) још увек није донео (коначна) решења по жалбама запослених то се још увек нису стекли услови за подношење тужби и покретање управних спорова пред Управним судом. Наравно, уколико Комисија Владе не одлучи по жалбама у законском року од 60 дана, сви они који су поднели жалбе стичу право на подношење тужбе Управном суду због тзв. „ћутања управе“ (члан 19. Закона о управним споровима). Дакле, још увек нема законских услова за подношење тужби Управном суду!
Комисија коју је формирао министар унутрашњих послова и која је са списка оних који су добили решења за радна места „послови анализе ризика“ „скинула“ 402 запослена је параправна категорија, јер начин на који је она формирана, на који је она радила и одлучивала нема утемељење у законским прописима. Донета решења о премештајима је могао (усвајањем жалбе) поништити само доносилац тих решења – а то су били директор полиције, начелник Сектора за ванредне ситуације и начелник Сектора за људске ресурсе, никако министар, нека министрова комисија или било ко трећи (осим, наравно, Владине комисије као редовног другостепеног органа). Из овог разлога одлуке комисије коју је формирао министар и која је са списка „скинула“ 402 запослена немају никакву правну тежину! Овоме у прилог говори и чињеница да нико од запослених који је одлуком те министрове комисије „скинут“ са списка премештених није добио ново решење којим се распоређује на пређашње радно место, нити на неко друго радно место. Формалноправно – сви запослени који су премештени на радно место „послови анализе ризика“ се и даље налазе на том радном месту.
Како је изменама Правилника о систематизацији од 31.12.2015. године око 1.050 радних места „послова анализе ризика“ укинуто, то значи да је око 1.050 запослених распоређених на ова радна места (од укупно 1.475) постало „нераспоређено“, мада званичници МУП-а тврде да нико још увек није формалнио нераспоређен. Ко су ти који су постали, и да ли су уопште постали нераспоређени и даље је непознаница, јер још увек нико није добио решење о нераспоређености, иако би то, формалноправно гледано, требало да буде случај још 1.1.2016. године. Треба напоменути да запослени стиче право на жалбу на решење о нераспоређености тек након што му то решење буде уручено. Када (и ако) таква решења буду уручивана, Синдикат српске полиције ће својим члановима обезбедити бесплатну правну заштиту у виду жалбе на та решења.
Због свега наведеног нико од запослених који су поднели жалбе на решења о премештају не треба да даје писану изјаву о повлачењу поднете жалбе јер се тим дефинитивно и бесповратно одриче права жалбе и правног пута за заштиту својих права и остаје на милост и немилост МУП-а који га може прогласити прекобројним, тј. технолошким вишком. Дакле, све до дношења нових решења којима бисте били враћени на пређашње радно место или до доношења одлуке Жалбене комисије Владе РС по жалбама – НЕ ПОВЛАЧИТИ ПОДНЕТЕ ЖАЛБЕ, без обзира на обећања и притиске да то урадите.

Правни заступник
Владимир Радовановић

Председник СК ССП
Виктор Ратковић

Решења о нераспоређености – информације и дезинформације

Napisao/la Виктор Ратковић na 28/01/2016. Objavljeno u Правна помоћ. Нема коментара на Решења о нераспоређености – информације и дезинформације

Поводом „прича и причица“ о томе да су појединим градовима у Србији већ уручивана решења о нераспоређености оним колегама које су 16.12.2015. године премештени на радна места „послови анализе ризика“ и поводом свакодневних ваших питања на ту тему, остварен је контакт са активистима ССП из разних делова Србије (пре свега оних градова у којима је наводно већ отпочело уручивање ових решења: Нови Сад, Сомбор, Шабац итд.) и добијен податак да још увек НИКО НИЈЕ ДОБИО РЕШЕЊЕ О НЕРАСПОРЕЂЕНОСТИ (Наравно, од стране послодавца још увек нема званичних информација).

Једина решења која су ових дана уручивана у МУП-у, су решења оним колегама који су 30.11.2015. године постављени на старешинска места, а решења о тим постављењима из неког разлога још увек нису добили. Врло је могуће да је подела ових „старешинских“ решења погрешно пренета и схваћена, а све то у комбинацији са текстом објављеним у Куриру пре пар дана :http://www.kurir.rs/…/brutalna-cistka-u-mup-stefanovic-1500…, који је, у принципу, тачан, али веома „бајат“, јер се у њему барата са информацијама које су старе готово месец дана.

Дакле, тачно је да је 30.12.2015. године извршена измена Акта о систематизацији радних места у МУП-у, којом је укинуто („избрисано“) нешто преко 1.000 радних места „послова анализе ризика“, те да онима чија су радна места укинута следи уручивање решења о нераспоређености, на које се може изјавити жалба, коју чланови ССП-а могу изјавити бесплатно посредством правних заступника (адвоката) ССП-а.

Уједно вас подсећамо да још увек НИКО није добио одговор другостепене комисије Владе Р. Србије по жалбама на решења о премештајима на радна места „послови анализе ризика“ од 16.12.2015. године, те да и у случају да та комисија потврди првостепена решења, запосленима остаје могућност вођења управног спора пред Управним судом.

Такође, сходно члану 133. ставу 1. Закона о државним службеницима и члановима 49-53. ПКУ за државне органе, сви који добију решења о нераспоређености имају право на премештај на друга одговарајућа слободна радна места у МУП-у (и другим државним органима), при чему предност имају они са бољим годишњим оценама у последње три године.

— „Ако два или више запослених остварују исту оцену, односно једнаке резултате рада, примењују се следећи социјални критеријуми:
— 1) број чланова уже породице који остварују зараду, односно плату;
— 2) дужина ефективног стажа осигурања;
— 3) по основу здравственог стања запосленог и чланова његове уже породице;
— 4) број деце на редовном школовању најдуже до навршене 26 године живота.
— Чланом уже породице у смислу овог члана сматрају се брачни друг, ванбрачни друг, као и деца рођена у браку и ван брака.
— Критеријуми из става 1. овог члана, вреднују се у бодовима, и то:
— 1) По основу броја чланова породице који остварују зараду, односно плату:
— — (1) један члан – 3 бода,
— — (2) два члана – 2 бода,
— — (3) три или више чланова породице – 1 бод;
— 2) По основу дужине ефективног стажа осигурања:
— — (1) запосленом преко 30 година – 5 бодова,
— — (2) запосленом од 25 до 30 година – 4 бода,
— — (3) запосленом од 15 до 25 година – 3 бода,
— — (4) запосленом од 5 до 15 година – 2 бода,
— — (5) запосленом до 5 година – 1 бод;
— 3) По основу здравственог стања запосленог и чланова његове уже породице:
— — (1) тешко обољење у смислу овог члана – 3 бода,
— — (2) запослени који болује од професионалне болести – 2 бода,
— — (3) особа са инвалидитетом – 1 бод.
— Бодовање по овом основу врши се само по једној од тачака која је најповољнија за запосленог.
— 4) По основу броја деце на редовном школовању до 26 година старости:
— — (1) ако запослени има једно дете – 1 бод,
— — (2) ако запослени има двоје деце – 3 бода,
— — (3) ако запослени има троје и више деце – 5 бодова.
— Тежем обољењем у смислу овог члана сматрају се обољења која су наведена у члану 35. став 2. тачка 1. подтач. 1) до 19) Правилника о образовању и начину рада органа вештачења Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање („Службени гласник РС“, бр. 59/08, 75/08 – исправка, 24/11 и 7/12), као и обољења која се сматрају ретким болестима.
— Као дете на редовном школовању до 26 година старости сматра се и ученик завршног разреда основне и средње школе до краја школске године, односно до 31. августа године у којој дете има својство редовног ученика завршног разреда.
— За критеријум за који запослени не достави потребну документацију у остављеном року, бодује се са нула бодова.
— На основу критеријума из става 4. овог члана сачињава се ранг листа према броју бодова, почев од највећег.
— Запослени који остваре најмањи број бодова постају нераспоређени у складу са законом, односно отказује им се уговор о раду.
— Уколико више запослених има исти број бодова, предност има запослени који је остварио већи број бодова по основу броја чланова породице који остварују зараду, односно плату, дужине ефективног стажа осигурања, здравственог стања, броја деце на редовном школовању, и то наведеним редоследом.
— Запосленој жени са дететом до 2 године живота чији укупан месечни приход по члану домаћинства не прелази износ минималне зараде не може престати радни однос по основу престанка потребе за њеним радом.
— За време трудноће, породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета послодавац не може запосленом да донесе решење о престанку радног односа, односно откаже уговор о раду.“ (чл.50-52. ПКУ за државне органе)