Ужице, 15.01.2019. године – Имајући у виду да су отпочели прегови репрезентативних синдиката и послодавца ради поводом закључења новог Посебног колективног уговора за полицијске службенике, председник Синдиката српске полиције Лазар Ранитовић упутио је допис репрезентативним синдикатiма, са захтевом интеграције овог синдиката у поступак колективног преговарања.
Служба за информисање ССП
Зоран Стојчић
Поводом велике забуне у вези са новогодишњим поклон-честиткама запосленима у МУП-у и хаоса тиме изазваним, ССП саопштава следеће:
Тачно је да је чланом 14. ставом 1. ПКУ за државне органе предвиђено да је „послодавац дужан да обезбеди деци запосленог старости до 15 година живота поклон за Нову годину – новчану честитку у вредности ДО НЕОПОРЕЗИВОГ ИЗНОСА“.
Међутим, исто тако је тачно, мада поједини прећуткују, да је чланом 16. Закона о буџету (и за 2016. и за 2017. годину) прописано да се у буџетској 2016. и 2017. години неће „вршити обрачун и исплата божићних, годишњих и других врста награда и бонуса предвиђених посебним и појединачним колективним уговорима“.
Оно што нама не иде у прилог јесу одредбе Закона о раду који у члану 4. прописује да колективни уговори морају бити у сагласности са законом, а у члану 8. у ставу 2. стоји одредба:
„Општим актом и уговором о раду могу да се утврде већа права и повољнији услови рада од права и услова утврђених законом, као и друга права која нису утврђена законом, осим ако законом није друкчије одређено.“
Нажалост, Законом о буџету је урађено управо то – „друкчије одређено“, односно прописана је забрана исплата. Стога позиве појединих синдиката на постојање законског основа за исплату новогодишњих новчаних честитки сматрамо малициозним, јер се на тај начин запосленима улива лажна нада.
Ризикујући да нас неко оптужи како бранимо буџет МУП-а или опструишемо остваривање права запослених ми вас ипак позивамо да сви заједно сачекамо усвајање Закона о буџету РС за 2018. годину па ћемо знати на чему смо. До тада се читава ова халабука своди на нагађање и информације поузданости на нивоу „рекла-казала“.
СУШТИНА ЈЕ да се подношењем или неподношењем захтева правни статус запослених се не мења, јер је послодавац дужан да то обезбеди без обзира на то да ли је неко поднео захтев! Уколико до исплате ипак некако дође (кршењем закона, не би им било први пут да законе крше), новац морају добити деца свих запослених. Дакле, ПОДНОШЕЊЕ ЗАХТЕВА НИЈЕ УСЛОВ, а ми остављамо сваком да сам одлучи да ли ће исти подносити!
Што се првостепене пресуде суда у Бечеју тиче, где је пресуђено у корист подносиоца захтева, мишљења смо да је по среди неразумљиво лош рад заступника МУП-а (знате ону „МУП није добио само онај ко није тужио“). Страхујемо да ће на Вишем суду та пресуда, нажалост, бити оборена.
На следећем линку можете преузети образац захтева који смо припремили за вас, уколико одлучите да исти поднесете:
Zahtev za NG paketic – novogodisnju cestitku – obrazac SSP
Служба за информисање ССП
У петак, 12. маја 2017. године, одржан је први, припремни састанак представника послодавца и Синдиката срспке полиције, у организацији и под вођством госпође Дејане Спасојевић Иванчић, миритељке Републичке агенције за мирно решавање радних спорова (РАМРРС), а поводом поступка који је покренула РАМРРС по предлогу Синдиката српске полиције.
Овлашћено лице испред Министарства унутрашњих послова била је госпођа Андријана Шљивић, заменица начелнице Одељења за односе са запосленима, Сектора за људске ресурсе. Током већег дела састанка учествовала је и госпођа Наташа Ђукановић, заменица начелника Одељења за зараде и бенефиције, истог сектора.
Делегацију ССП преводио је председник Лазар Ранитовић, а учествовали су и генерални секретар Виктор Ратковић и заменик председника Миле Лазаревић.
Разлог због чега смо иницирали овај поступак јесте непримењивање или непотупно примењивање појединих одредби ПКУ за полицијске службенике (ПКУзаПС) и ПКУ за државне органе (ПКУзаДО), као и неједнака примена ПКУ у свим организационим јединицама МУП-а.
Министарство је у првом моменту одбило одржавање састанка под изговором да ССП није репрезентативан, те да су изнете примедбе неосноване. Наравно, Закон о мирном решавању радних спорова (ЗМРРС) у члану 18. је јасан и обавезујући за послодавца у ком је обавезно поштовање минимума процеса рада, а такође ни не прави разлику код статуса синдиката, те је одржан овај први припремни састанак. Миритељка је посебно апострофирала чињеницу да је ССП у моменту преговора о ПКУзаПС имао далеко изнад 10% запослених у свом чланству, а да ни на који начин нисмо укључени у преговарање, нити нам је касније дато право да делегирамо свог представника у Комисију за праћење и примену потписаног ПКУ. Госпођи Дејани Спасојевић Иванчић је деловала невероватно чињеница да нам процес утврђивања репрезентативности отпочет априла 2015. године још увек није окончан.
Након сучељавања ставова обе стране, који су се углавном слагали, миритељка Агенције дала је смернице и обавезу синдикату и послодавцу за допуну документације, као и позивање овлашћених представника потписника ПКУ (послодавца, НСП и ПСС). Наредни састанак је заказан за 26. мај, када ће бити формиран Одбор за преговарање.
Непосредан повод нашег обраћања Агенцији били су званичан став Радне групе за сарадњу са синдикатима и грубо непоштовање одредби члана 47. ПКУзаДО, који су игнорисали наведену одредбу тврдећи да су захтеви за солидарну помоћ по основу рођења детета и смрти члана уже породице неосновани, јер нису предвиђени Законом о полицији. Такође, 3. јануара ове године усвојен је Правилник о солидарној помоћи запосленима у МУП који се базирао на актуелном Закону о полицији и којим су ускраћена нека права гарантована поменутим чланом ПКУзаДО. Заступали смо становиште да такво поступање Министарства нема правно утемељење, јер се ПКУ као аутономан правни акт примењује непосредно и, самим тим, не могу се правилником мењати и дерогирати одредбе ПКУ.
Након нашег дописа, и позива добијеног од РАМРРС, Министарство је схватило да је њихов став правно неутемељен, где је министар јавно, циркуланом депешом, потврдио и јавно обећао поштовање права из ПКУ у погледу солидарне помоћи. То је свакако позитивна промена, али Синдикат српске полиције неће дозволити да поштовање ПКУ буде базирано на доброј вољи руководства Министарства.
Поступак пред Агенцијом смо повели и због још неколико проблематичних одредби које дозвољавају недоумице и различита тумачења, те смо тражили усаглашавање и прецизирање ради уједначавања праксе у свим јединицима: начин коришћења плаћеног одсуства у случају добровољног давања крви, коришћења плаћеног одсуства у случају обављања личних послова, питање спорења у вези са прекидањем плаћеног одсуства… Јер је незаконито и неодрживо да поједине организационе јединице дане недељног одмора (најчешће викенда) рачунају у дане плаћеног одсуства у случају добровољног давања крви, а друге не, да поједине организационе јединице током године одобравају плаћено одсуство у случају обављања личних послова у више наврата, а друге само једанпут годишње, да се плаћено одсуство прекида без доношења било каквог решења, те да се унапред морају предвидети услови под којима се то може учинити, а да се у одређеним случајевима, због природе и сврхе одсуства (опоравак организма) плаћено одсуство у случају доброовљног давања крви не може прекидати.
Пошто је до истека важећег ПКУ остало мање од годину дана, депласирана је његова свеобухватнија измена, те ћемо се базирати на усаглашавање и договор свих страна, без преговарања за његове измене или доношење анекса.
Служба за информисање ССП
Суочени са далекосежним последицама евентуалног усвајања и примене спорне Уредбе, као и са недоследношћу репрезентативних синдиката, још једном смо апеловали на министра да покаже државничку мудрост и спречи даљне осиромашење више хиљада запослених у Министарству унутрашњих послова. Председник синдиката Лазар Ранитовић упутио је дописа министру др Небојши Стефановићу, који вам преносимо у целости:
Поштовани господине министре,
У име Синдиката српске полиције и у име више хиљада запослених у Министарству, позивам Вас да још једном размислите о неодрживости предложене Уредбе Владе Републике Србије о начину и условима остваривања права на накнаду трошкова за долазак и одлазак са рада запослених у Министарству унутрашњих послова.
Потпуно смо свесни обавезе МУП да обезбеди спровођење Закона о полицији који у члану 189. даје смернице у том смислу, ограничавајући територију за коју следи накнада на територију општине рада, као и максимални износ накнаде. Али морате имати у виду недоследност и контрадикторност самог закона који у члану 155. ставу 5. превиђа управо супротно: „Руководилац је дужан да у случају прековременог рада обезбеди полицијском службенику превоз, односно накнади трошкове превоза од места становања до места обављања прековременог рада и обратно.“
Подсећамо Вас да и важећи колективни уговор за државне органе гарантујем свим запосленим право на правичну накнаду путних трошкова и да ће применом овакве Уредбе практично доћи до практичног раскида Анекса посебног колективног уговора за полицијске службенике који сте потписали са репрезентативним синдикатима. Наравно, сам системски закон опште важности, Закон о раду, гарантује иста права свим запосленим у Републици Србији и применом одредби ЗОП доћи ћемо у ситуацијуда наше колеге буду дискриминисане у односу на остале грађане.
Господине министре, још једном Вам указујемо да најмање 1/3 свих запослених у МУП спада у категорију путника који свакодневно путују из града у град, прелазећи често и више стотина километара. То наравно није логично, није ни економски исплативо, и стога разумемо послодавца који се води начелном економичности. Али то начело нико не сме да стави испред основних људских права и ефикасности самог система безбедности. Сигурни смо да Вам је позната хронична непопуњеност систематизованих радних места у великим градовима, првенствено у Београду. Познато вам је да неколико хиљада државних и полицијских службеника раде у Београду а живе у унутрашњости.
Да ли је ико од посланика у Скупштини Србије, који, узгред будиречено, наплаћују пуну цену доласка из својих пребивалишта у Београд где обављају своје радне задатке, да ли је ико од њих доносећи овакав Закон о полицији, мислио да је реално могуће пронаћи преко хиљаду полицијских службеника за Полицијску бригаду само на општини Чукарица, или пак неколико стотина припадника Жандармерије само на београдској општини Раковица, нишкој Палилули или Краљеву?
Да ли је неко мислио о томе да ће такав режим исплате накнада довести до даљњег сиромашења већ исувише осиромашених људи? Синдикат српске полиције страхује да ће људи бити приморани да бирају између прехрањивања породице и финансирања доласка на посао. Немамо дилему шта ће сваки савестан родитељ да изабере, и плашимо се да ће долазити до великих проблема у функционисању службе.
Овако предложена Уредба сигурно неће погодити већину високих руководилаца у МУП-у који свакодневно прелазе по више стотина километара службеним аутомобилима који су им дати на стално коришћење, већ најниже рангиране полицијске службенике и друге запослене, због чега је она дубоко неправедна, неразумна и неодржива.
Неодржива је јер не нуди никакву алтернативу. Потрено је да, пре доношења Уредбе, свима заинтересованима за премештај у место становања то и омогућите у неком разумном року. Након тога, уколико и даље остане известан број путника, а мораће да их буде због потреба службе, урадити обрачун накнаде трошкова према томе. За оне којима не дозволите премештаје, или организујте превоз или платите реалну накнаду трошкова. То је једини пут у трајно и одрживо решавање проблема изазваних високим износима накнада за трошкове доласка на посао и одласка са посла.
Неразумна је јер очигледно нико није мислио на негативне последице које би могле наступити у функционисању Министарства унутрашњих послова и безбедности грађана. Да ли постоји процена о могућем одливу кадрова са потребним знањем и искуством и како би се њихово одсуство надоместило, посебно ако се узме у обзир велики број непопуњених радних места у складу са систематизацијом и реалним потребама?!
С обзиром на на потенцијалне, очекиване проблеме у функционисању службе које ће усвајање и примена Уредбе неминовно изазвати, као и због чињенице да је неколико синдиката, међу којима и ССП, поднело иницијативу Уставном суду за оцену законитости Чл. 189 ЗОП, предлажемо да сачекате са усвајањем и применом наведене Уредбе до одлуке Уставног суда, и да, у међувремену, омогућите премештаје свим заинтересованим радницима!
Председник ССП
Лазар Ранитовић