Skip to main content

Ознака: Политика

Зашто се каснило са увиђајем у Пећинцима?!

Синдикат српске полиције најоштрије осуђује злоупотребу догађаја у Пећинцима и покушај политичара да у своје прљаве борбе увуку полицијске службенике који професионално и одговорно извршавају све службене обавезе.

У јавности су оптужени и већ оглашени одговорнима чланови увиђајне екипе у Пећинцима, јер су „изашли на лице места тек након три сата од пријаве догађаја“. То је мање-више тачно, али се нико, пре осуде тих колега, није запитао зашто је то тако. Политичари, одавно навикнути на разне привилегије, нама обичним смртницима незамисливе, не желе или не могу да схвате реалне проблеме полицајаца на терену. Да ли су можда помислили да је увиђајна екипа имала други започет посао? Или су очекивали да живот стане, све друго буде занемарено и да се сва полиција света стави њима на располагање?

Са колико времена чекања би били задовољни? Сат времена? Пола сата? Пет минута?

Чекање на увиђајну екипу скоро три сата јесте наша професионална брука, то треба признати, али и објаснити зашто је то тако. Најпре треба одмах рећи да у Полицијској станици у Пећинцима не ради ни један криминалистички техничар и да је инспектор морао да сачека његов долазак из Руме. Мање је познато и то да у самим Пећинцима криминалистички инспектори раде само прву смену, због мањка људства. Такође, јавност треба да зна и да о самом увиђају, о изласку или неизласку на лице места, одлучује месно надлежни тужилац а не полиција. Наравно, одлучују и полицијске старешине које, спроводећи наложене мере штедње, у циљу смањења трошкова, оклевају са издавањима налога за прековремени рад. Све те компликације и консултације односе драгоцено време а доносе кашњење.

Можемо овог пута и да занемаримо правила форензичке струке која налажу да је вршење увиђаја, ради квалитетније обраде лица места и прикупљања свих релевантних трагова, сврсисходније вршити на дневном светлу. Али не можемо а да не запитамо колико времена обични грађани чекају на долазак увиђајне екипе? Врло често и по целу ноћ, до јутарње смене! Разлог лежи у томе што су криминалистичкој полицији, након почетка пуне примене првог ПКУ за полицијске службенике 2012. године, укинуте ноћне смене у већини полицијских станица. Неко је тада израчунао да ће држава осиромашити због додатка за ноћни рад припадницима криминалистичке полиције! Треба рећи и да у већини организационих јединица старешине избегавају да издају налоге за приправност. И на томе се штеди! ССП годинама указује на тај проблем али на страни послодавца није било превише слуха за његово решавање.

Али кад се у јавности дигне прашина онда дрвље и камење на обичне извршиоце. Данас је главни проблем кашњење инспектора и техничара, премда је на лицу места била патрола која је обезбедила све трагове и чијим самим присуством су били безбедни и чланови породице на чију штету је извршено кривично дело. Оно што су полицијски службеници, обични извршиоци, могли да ураде, оно што је било до њих, урадили су крајње одговорно и професионално.

Проблем превазилази њихову моћ, а политичари су управо ти који нам могу обезбедити боље услове за рад. Изволите господо, предлажите, гласајте, мењајте законе и унапредите службу. Најлакше је критиковати и износити паушалне оцене!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Доктор са шест државних функција!!!

Након последњих гафова начињених објављивањем интервјуа са измишљеним стручњацима, уз прилоге фотографија стварних људи, дневни лист „Политика“ наставља да бриљира објављивањем све горих чланака. Баш као да се тренутно уредништво тог најстаријег листа, уједно, једног од ретких који још увек није таблоидизиран, труди да уруши какав-такав углед који имају, тешком муком повраћен након пропадања током деведесетих када је лист називан „Слободанком“. Делује да су на добром путу добијања новог имена, опет изведеног из личног имена, само овог пута неког новог (старог?) политичара!

Но, отом-потом, намера овог текста није ламентирање над судбином Политике, већ нешто друго. У четвртак, 27. јула, на насловној страници тог листа објављен је текст са бомбастичним насловом „Глуме депресију да би отишли на боловање“! Да ли због, тек завршеног, штрајка у Фиату, или због неких других који су и даље у току, али чини се да је текст тенденциозно написан, са циљем потпоре популарне тезе наших властодржаца да смо лењ, нерадан народ, спреман на забушавање и обмањивање послодаваца, тих „јадних“ капиталиста. У тексту имају и адекватног саговорника, вредног доктора Александра Миловановића који изјави следеће:

„Имао сам случај човека који се жалио на депресију и због тога отишао на боловање, а онда сам га видео како се шета по тржном центру. Имао сам намеру да тражим контролу његовог боловања, али сам одустао јер он може да се брани тиме да му је за депресију добро да изађе међу људе.“

По среди је апсолутно погрешна теза и непознавање материје од човека који би стручношћу требао да предњачи будући директором Института за медицину рада „Др Драгомир Карајовић“. Јасно је да господин не познаје основне принципе за превазилажење депресије: што више проведеног времена у друштву, посебно са позитивним људима (заправо избегавање осамљености); што више проведеног времена напољу, што више кретања, никако седења, лежања, гледања ТВ-а; добро спавање и квалитетна исхрана; бављење спортом, позитивно размишљање…

Али, ко је у ствари овај Политикин стручњак? Је ли можда и он неки лажни, измишљени лик?

Далеко од тога, не да није измишљен, него да га нема требало би га измислити. Човек је посебан и заиста способан. Ма шта способан, способан је за најмање шесторицу! Баш како то Димитрије Пантић својевремено каза Шојићу да га подсећа на „двоглавог Арапина“, овај наш доктор вреди за барем шесторицу! Јер толико функција обавља, скоро толико плата прима. Овај лекар, који сматра да депресиван човек нема право да излази напоље из куће и да је одлазак у куповину контраиндикован његовом стању и само доказује како подли радници желе да преваре газде, вероватно никада не иде на боловање јер би му од укупних месечних примања био одбијен новчани износ за који се може пазарити један солидан полован аутомобил.

Један други дневни лист, „Блиц“ 16.06.2014. године пише о „рекордеру по броју послова које обавља и за које је плаћен новцем из републичког буџета“. У тексту под насловом „Обавља шест функција, три није пријавио агенцији“ прецизира се „Миловановић има шест функција од којих три није пријавио Агенцији за борбу против корупције. Како тврди за „Блиц“, тренутно за четири прима плату, па месечно заради најмање 235.000 динара.“

Миловановић је према подацима са сајта Агенције за борбу против корупције запослен у Институту за медицину рада као директор, где прима месечно 104.000 динара, а редовни је професор и на Медицинском факултету, где зарађује 75.000 месечно. Миловановић је и професор на Политехничкој академији, где четири пута годишње у време испитних рокова прима по 50.000 динара, те члан комисије за оцену радне способности Националне службе за запошљавање (НСЗ), где девет месеци у години прима по око 5.000 динара. До 2009. је радио и као професор на Медицинском факултету у Косовској Митровици.

Према сазнањима “Блица”, Миловановић, међутим, Агенцији за борбу против корупције није пријавио да је у јануару те године именован за председника Управног одбора Клинике за рехабилитацију “Др Мирослав Зотовић”, где, како каже, тада није тражио плату, а да ли ће – “није знао”. Није пријавио ни постављење на место председника Републичке стручне комисије за медицину рада, али ни рад у комисији при Националној служби за запошљавање. „

Тако „Политикин“ стручњак за медицину рада, сисајући државне јасле ЗА СКОРО ЧЕТВРТ МИЛИОНА ДИНАРА МЕСЕЧНО, тврди да депресиван човек на боловању треба да буде тужен газди и тако осуђен на отказ, јер је отишао у тржни центар, упркос свом стању. Пазите се и ви, државни упосленици на боловању, лекар са шест државних функција вреба да провери да ли, правећи се да сте болесни, музете државне паре. Па да више остане њему.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Правосуђе благо према нападачима на полицајце

У данашњем штампаном издању дневног листа Политика изашао је текст под називом „Правосуђе благо према нападачима на полицајце“, у потпису новинара Александра Бојовића. У тексту се наводи низ статистичких података о броју кривичних дела и прекршаја извршених на штету полицијских службеника и сасвим исправно се, од стране новинара, указује на основни проблем – благу казнену политику правосуђа према изгредницима.

Лепо је што угледна новина, каква Политика без сумње јесте, пише о теми која боли све полицијске службенике, ал није лепо и што се у тексту прећуткују или искривљују неке битне ствари, можда нехатно али морамо да реагујемо, истине ради.

Најпре морамо да укажемо како протест полицијских службеника испред суда у Новом Саду, 6. фебруара 2017. године нису организовали „полицијски синдикати“ – већ СИНДИКАТ СРПСКЕ ПОЛИЦИЈЕ, а неколико других синдиката је подржало скуп. Нажалост, та је подршка била само декларативна. Можда је ово новинару промакло као небитно, али је нама, а верујем и свим запосленима у МУП, јако битно да се зна ко од синдиката води истинску борбу и залаже се за права колега.

Настави са читањем

Докле више, господо судије???

Београд, 08.11.2016. године, – Синдикат српске полиције најоштрије осуђује данашњу пресуду Апелационог суда у Крагујевцу и јавности указује на недопустиву праксу да нападачи на полицијске службенике редовно остају некажњени.

Наиме данас је правоснажно ослобођен оптужбе за покушај убиства разбојник и убица у покушају, који је сада већ давне 2009. године, приликом извршења разбојништва у центру Новог Пазара, испалио преко 70 метака из аутоматске пушке, ранивши при томе власника златаре, двојицу полицијских службеника и једног случајног пролазника. При томе је тај исти извршилац осуђен на 11 година затвора због разбојништва али суд није сматрао да испаљење 70 метака представља довољан доказ за кривично дело тешко убиство у покушају већ га је ослободио тих оптужби.

Ово је још једна заиста скандалозна пресуда, донесена након вишегодишње игре и „шетања“ предмета од суда до суда. Суочени са таквом невеселом праксом ослобађања извршилаца кривичних дела, полицијски службеници су се већ навикли на понижавајући третман пред судовима, али оно што данашњу пресуду издваја из мора других јесте чињеница да је ослобођен човек који је ранио четворицу људи испаливши при томе више од 70 метака аутоматским оружјем у центру града и да то за суд не престваља покушај убиства. О чему се ту радило? Да није шенлучио на свадби???

Синдикат српске полиције апелује на министра унутрашњих послова др Небојшу Стефановић да јавно изнесе свој став по овом питању и српским полицајцима каже јасно и гласно – да ли држава Србија има намеру да заштити своје чуваре!? Али истински, на делу, а не само декларативним изјавама после напада или на сахранам! Доста нам је тога. Позивамо министра да подигне свој глас а од Синдиката српске полиције ће имати подршку и сву могућу помоћ на том путу!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Подсетимо се како су тада неки медији пренели тај заиста несвакидашњи догађај (Вечерње Новости): Рафали у улици злата!

Оно што се у понедељак, 07.12.2009. године, око 17.30 часова, догађало у центру Новог Пазара, у Седмог јула, познатијој као „улица златара“, житељи овог града до сада су могли да виде само у акционим филмовима: испаљено је више од 70 метака, три особе су рањене, један разбојник је ухапшен, други је у бекству. Цео град прича о тројици храбрих полицајаца који су без размишљања и трунке страха ушли у обрачун са до зуба наоружаним разбојницима.
Све је почело око 17.30 часова када су у златару „Опал“ упала двојица фантомкама маскираних мушкараца од којих је један био наоружан аутоматском пушком. Одмах су почели да ломе витрине са златом и купе новац. Када је власник Сафет Бишевац покушао да им се супротстави, у груди и стомак испалили су му два метка.
– Пролазио сам Улицом седмог јула, у једној од златара чуо сам вику, а потом и пуцњаву. Инстинктивно сам потрчао ка оближњој Првомајској улици где су стајала тројица полицајаца, чуо сам да и неки други људи вичу, „пљачка у златари“. Полицајци су одмах потрчали према „златарском сокачету“ где се најпре чула галама, а потом и рафална пуцњава – каже један од очевидаца.
Према месту догађаја кренули су полицајци Марко Петровић, Сеад Селек и Решад Мујановић који су се на улазу у златару „Опал“ сударили са разбојницима Фикретом Р. и Елвисом Х. Фикрет је у руци држао уперену аутоматску пушку, а Елвис је у наручју носио касу са новцем и извесну количину златног накита. Касније се испоставило да је све то вредело око 16.000 евра.
На повике полицајаца да баци оружје, Фикрет Р. је узвратио рафалном. Ранио је полицајца Мујановића у руку. Када је пао, његов колега Селек га је, под кишом куршума, одвукао у једну од златара, у једном тренутку полицајац Марко Петровић се бацио на Елвиса Х. оборио га, одвукао иза једног возила и све време га је са пиштољем упереним у главу држао да не побегне.
Један метак погодио је у ногу пролазника Мирсада Ћ. Полицајци Селек и Мујановић поново су покушали да сустигну Фикрета Р. који се пуцајући на њих повлачио ка Тиршовој улици где га је чекало унапред припремљено возило „рено клио“ којим је успео да побегне.
– Сви смо још у шоку – прича један од очевидаца и наглашава да тог тренутка за полицајце настаје нова невоља.
Из радњи је изашло неколико власника златара, а окупили су се и бројни грађани. Желели су само једно – да линчују разбојника Елвиса Х. кога је полицајац Марко Петровић још чврсто држао.
– Неколико грађана успело је да га удари, али полицајци су добили појачање и спречили линч – додаје овај Новопазарац.
У новопазарској Подручној полицијској управи у уторак нису хтели да коментаришу догађај, али су нам рекли да су поносни на своје припаднике који су показали невероватну упорност, професионалност и храброст. Разбојник Фикрет Р. је у бекству, наоружан је, а могуће је да је и рањен. Готово је сигурно да је током пљачке носио панцир. Не зна се да ли су нападачи имали и саучеснике. Истрага се наставља.

КОМПЛИКОВАНЕ ОПЕРАЦИЈЕ
Тешко рањени власник златаре „Опал“ Сафет Бишевац у уторак је поново оперисан у новопазарском Здравственом центру. Како су нам рекли директор Центра др Авдо Ћеранић и хирург др Изет Тутић, његов живот није у опасности, а здравствено стање је и даље тешко. Полицајац Решад Мујановић и пролазник Мирсад Ћ. се опорављају од задобијених повреда. Рањеног полицајца највероватније очекује и компликована операција.

ДОСИЈЕИ
Фикрет Р. и Елвис Х. од раније су познати полицији због више кривичних дела која су починили. Фикрет Р. иза себе већ има разбојништва и сукобе са полицијом, а Елвис Х. је кривично гоњен због крађа и туча. Постоје индиције да су у златару „Опал“ упали дрогирани.

О том злочину писали су и други медији:

Ухапшен разбојник који је опљачкао златару у Новом Пазару
Крвави епилог пљачке у Новом Пазару