Kontrola bolovanja je osetljivo pitanje
U odbranu radničkih prava
RODOLJUB ŠABIĆ: Petljanje Vlade u bolovanje može da bude krivično delo
Kontrola bolovanja je u prošlosti često bila tema kojom se bavio Sindikat srpske policije. Ukazivali smo na nedopustivost samovolje policijskih starešina kojima je kontrola bolovanja najčešće bila sredstvo za nekakvo disciplinovanje radnika. Naši pravni zastupnici godinama vode bitke u odbrani članova sindikata protiv kojih su pokretani disciplinski postupci zbog navodne zloupotrebe bolovanja. A „zloupotrebe“ su navodno bivale utvrđene upravo kršenjem zakona koji regulišu ovu oblast. Apelovali smo na ministre i direktore policije, ali smo bivali prinuđeni i da podnosimo odgovarajuće disciplinske i krivične prijave protiv pojedinih starešina. (Kontrole bolovanja – još jedna pobeda SSP, Dopis ministarstvu zdravlja)
Danas je ponovo to pitanje aktuelizovano, kontrola bolovanja zaokuplja pažnju šire javnosti nakon poslednjih izjava vlasnika nekih privatnih preduzeća ali i usled nespretnih reakcija čelnika ministarstva za rad i ministarstva zdravlja.
Naravno, kao i nebrojeno puta do sada, deluje kao da je u odbrani radničkih prava najglasniji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. U stvari, gospodin Šabić ukazuje na kršenje zakona koje donosi kontrola bolovanja ukoliko bude sprovedena na predviđeni način. Još jednom se dokazuje da je odbrana zakona ujedno i odbrana radnih prava, da zakoni bivaju kršeni najčešće na štetu radnika, a vrlo često obratno.
Prenosimo kompletan tekst objaljen na sajtu Poverenika:
„VANREDNE KONTROLE BOLOVANJA“ – BEZ OSNOVA U ZAKONU
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti pokrenuo je 5.10.2017. postupak nadzora nad primenom Zakona o zaštiti podataka o ličnosti u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstvu zdravlja, povodom vesti objavljenoj na veb sajtu Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koju su preneli mnogi mediji, a u kojoj se između ostalog navodi: „Ministri Vlade dogovorili su sa ambasadorom Kine u Srbiji i direktorom smederevske Železare mehanizam kontrole bolovanja… kao i na koji način će se on sprovoditi… ovo će biti jedna vrsta pilot projekta, koji će, ukoliko bude dao dobre rezultate, biti opšte primenjivan…“
Imajući u vidu da bilo kakav mehanizam kontrole bolovanja podrazumeva obradu podataka o ličnosti, i to podataka koji su po zakonu naročito osetljivi, Poverenik je od oba ministarstva zatražio da se u roku od tri dana izjasne o tome šta navedeni „pilot projekat“ kao i „dogovoreni mehanizam kontrole bolovanja“ podrazumevaju, koji je pravni osnov za navedenu obradu podataka o ličnosti, kao i o nizu drugih relevantih pitanja.
Ministarstvo za rad, zapošljavanje boračka i socijalna pitanja, iako kreator navedenih vesti, u ostavljenom roku nije dalo nikakvo izjašnjenje.
Ministarstvo zdravlja je u zadatom roku dalo izjašnjenje. U svom izjašnjenju Ministarstvo je navelo da ono ne stoji iza vesti o vanrednoj kontroli bolovanja, te da ministar zdravlja niti Ministarstvo, nisu davali nikakve izjave s tim u vezi, niti dostavljali medijima saopštenja u vezi s tim pitanjem.
Ministarstvo je u izjašnjenju takođe navelo da je, kako je to Poverenik i naglasio otvarajući postupak nadzora, postojeći mehanizam kontrole bolovanja predviđen članom 164. Zakona o zdravstvenom osiguranju, te da u skladu sa sadržinom te zakonske odredbe zdravstvena inspekcija Ministarstva ne vrši nadzor nad ostvarivanjem bolovanja.
Nezavisno od toga koliko vesti o „pilot projektu“ i „dogovorenom“ mehanizmu kontrole bolovanja imaju realan osnov, Poverenik će Ministarstvu za rad, zapošljavanje boračka i socijalna pitanja, a i Vladi Srbije, (budući da je predsednica Vlade i nakon otvaranja postupka nadzora davala izjave kojima je najavljivana „vanredna kontrola bolovanja“), uputiti odgovarajuća upozorenja.
Poverenik još jednom upozorava na činjenicu da zdravstveni podaci spadaju u kategoriju naročito osetljivih podataka, čija se zaštita osim Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti dodatno jemči i Zakonom o pravima pacijenata. Organi vlasti su u obavezi da se uzdrže od bilo kakvih aktivnosti koje podrazumevaju obradu ovih podataka na način van onog koji je izričito predviđen i uređen važećim zakonom. Što se kontrole bolovanja tiče, u slučaju sumnje u zloupotrebu prava na bolovanje, poslodavci imaju pravo da koriste mehanizme utvrđene Zakonom o radu i Zakonom o zdravstvenom osiguranju.
Međutim, tim mehanizmi ne predviđaju nikakva ovlašćenja i aktivnosti Vlade ili ministarstava. Ideja da bi se te aktivnosti mogle zasnivati na nekakvim „pilot projektima“ i „mehanizmima kontrole bolovanja“ dogovorenim sa bilo kim, bila bi izraz pogrešnog diletantskog tumačenja zakona ili nečeg goreg, ali u svakom slučaju upuštanje u takve aktivnosti dovelo bi do kršenja više zakona, masovnog kršenja prava građana i samim tim izvršenja velikog broja kažnjivih prekršaja, čak i krivičnih dela.
Služba za informisanje SSP
Mile Lazarević