Skip to main content

Ознака: психолошка превенција

ЈОШ ЈЕДАН СУИЦИД У МУП

СУБОТИЦА – 2. августа 2018. године у поподневним часовима Андрић Витомир, полицијски службеник Станице граничне полиције Суботица, Регионалног центра према Р. Мађарској, извршио је самоубиство из службеног пиштоља у породичној кући седећи у фотељи! На лице места изашла је екипа Хитне помоћи  која је на жалост могла само констатовати смрт. Од стране полицијских службеника ПУ Суботица је извршен увиђај на лицу места.

Оно што нас посебно забрињава као организацију која брине о правима запослених јесте то да је од стране руководства СГП Суботица колега позван да дође у просторије станице и преда службено оружје. Многим полицијским службеницима здравим и потпуно способним је добро познат наступ и тон приликом позивања од стране старешина и какве емоције побуђује, колико може изазвати стреса али и беса, а нарочито код рањивих категорија запослених привремено неспособних за обављање послова.

Последњи у низу случајева суицида пре овога догодио се 11. маја 2018. године када је колега Драган Ристић такође из службеног пиштоља извршио самоубиство, након чега је председник ССП-а Лазар Ранитовић перманентно упутио допис начелници Одељења за психолошку превенцију и селекцију Тањи Јеремић Велимировић захтевајући хитну реакцију и предузимање неопходних мера и радњи како би се спречила и свела на миним слична дешавања у будућности, а осетљиве категорије запослених адекватно заштитиле и била им пружена потребна помоћ.

Као реакција на допис од стране Одељења за психолошку превенцију и селекцију сачињен је Оквир за поступање старешина у ситуацијама са елементима ризика од суицида код запослених у МУП-у. У њему су  детаљно описани симтпоми који указују да је запосленом потребна психолошка помоћ, али и одређени задаци за поступање руководиоцима организационих јединица, приликом дефинисања нивоа поступања. Да ли ће то бити основни, виши или ургентни ниво, зависи од доступних информација и адекватне процене.

Овом приликом постављамо питање како то да смо ми одмах сазнали да је покојни колега Андрић сматрао да полицајац без пиштоља није полицајац, да онај ко је полицајац без пиштоља није мушко и не треба да живи, док његове непосредне старешине нису? Зар овакав став не имплицира да одузимањем оружја, нарочито на начин како су то поступиле старешине СГП Суботица није подстицај да се изврши самоубиство!? Дакле овде је проблем у самом приступу, ми никако не оспоравамо да се одузме оружје када је то неопходно и потребно.

Синдикат српске полиције инсистираће на утврђивању свих детаља који су довели до ове трагедије и да се против свих одговорних покрене дисциплински посупак и за кога се утврди одговорност да се казни у складу са законом!

Свим руководиоцима поручујемо да воде рачуна приликом поступања према осетљивим категоријама запослених, да победе сујету и опходе се према тим људима адекватно како управо не би постигли контраефекат и подстакли их на суицид! Обратите се колегама из Одељења за психолошку превенцију ради савета и помоћи!

Колега Андрић Витомир иза себе је оставио супругу, ћерку и сина. Каријеру је одпочео најпре као припадник резервног састава МУП-а у Новом Саду при Управи граничне полиције 1991. године да би након курса и оспобљавања наставио даљи рад у СГП Суботица која у своме саставу има граничне прелазе друмске: Келебија, Бајмок и Бачки Виногради као и гранични прелаз железнички Суботица где је службовао до трагичног догађаја. Важио је за часног и поштеног полицајца, од самог оснивања био је члан Синдиката српске полиције, Синдикалне групе Суботица. Сахрана ће се одржати у суботу на Православном гробљу Дудова Шума у Суботици, док ћемо време сахране накнадно саопштити. Нека му је лака земља, а породици искрено саучешће због ненадокнадивог губитка.

Служба за информисање ССП
Бобан Ђорђић

Трагедија у Ариљу – самоубиство полицајца

С великом тугом у срцима опраштамо се од још једног полицијског службеника који нас је прерано напустио.

Бранко Луковић (1988.) из Ариља извршио је јуче самоубиство службеним пиштољем. Његово беживотно тело пронађено је у његовом аутомобилу у насељу Вигоште, недалеко од породичног имања.

Разлог који га је навео да себи одузме живот остао је непознат. Иза себе је оставио супругу и двоје мале деце. Био је део праве полицијске породице. Отац пензионисани полицајац, супруга ради у ПС Ивањица, брат завршио КПА и ради у Безбедносној информативној агенцији.

Бранко је радио као саобраћајни полицајац у Полицијској станици Пожега и био је дугогодишњи члан Синдиката српске полиције.

Сахрана ће бити обављена у недељу 11. фебруара у 13,00 часова, у селу Ступчевићи код Ариља. Сахрани ће присуствовати и од Бранка се опростити делегација ССП.

Савремено доба, брзина живота, стрес на послу, неизвесност свуда око нас, изнова и изнова односе младе животе а да нико нема одговор зашто се то дешава!

Бранковој породици изражавамо најдубље саучешћеу болу поводом смрти супруга, брата, сина…

Нек му је лака земља!

Служба за информисање ССП

МУП направио још један лош правилник – о психолошкој помоћи

Главни одбор Синдиката српске полиције оценио је Правилник о поступању у пружању психолошке помоћи запосленима у Министарству унутрашњих послова, донет 29. маја ове године, као штур, непрецизан и практично непримењив у пракси. Стиче се утисак да је правилник усвојен реда ради, испуњена је законска обавеза, без истинске жеље да се озбиљније приступи једном од горућих проблема у МУП – психолошкој превенцији и помоћи запосленима, међу којима је и даље огроман број људи са ратним искуствима.

Као што је већ познато, руководство МУП-а одбило је прошле јесени да представнике Синдиката српске полиције укључи у рад Радних група за припрему предлога седам правилника које је министарство, у складу са Законом о полицији, било у обавези да донесе. Руководство ССП није желело да наш синдикат остане по страни, да се препустимо судбини и сачекамо, лоше и рестриктивне предлога правилника па да онда ликујемо и критикујемо га. Напротив, као и увек до тада, предузели смо кораке да предупредимо доношење лошег правилника те смо израдили нашу верзију у којој би психолози добили праву улогу – заштитника психолошког здравља полицијских службеника и осталих запослених, за разлику од предлога Радне групе, за који смо очекивали да ће психолозима наменити улогу „батине“ за запослене!

Стога је стручни тим ССП припремио предлог комплетног правилника и доставио га господину Звездану Радојковићу, помоћнику директора, председнику Радне групе за израду текста правилника којим се прописују критеријуми и начин поступања у пружању психолошке помоћи. Сматрали смо да је господин био дужан да предлог прегледа, анализира и искористи, не ради задовољења сујете руководства ССП, већ искључиво у интересу свих запослених у МУП, којим смо се и водили приликом одлуке да предлог израдимо упркос неразумном ставу МУП да нас искључи из свих фаза доношења и усвајања правилника који се тичу радно-правног статуса и интереса запослених, чиме је директно прекршен Закон о раду, а наш синдикат доведен у подређен положај. Да ли су предлог уопште прочитали, а камо ли разматрали, није нам познато јер нас господа није удостојила било каквог одговора.

У припреми нашег предлога правилника контактирали смо са колегама из полиција неколико европских земаља, уважили смо њихова искуства из практичне примене њихових правилника и све то имплементирали у предлог који можете погледати на следећем линку: Правилник о психолошкој помоћи и психолошкој заштити запослених у Министарству унутрашњих послова.

Ипак ће свим запосленим у МУП судбину кројити правилник који можете погледати у прилогу:

Данас, када видимо како изгледа усвојени Правилник о психолошкој превенцији и помоћи, ми одговорно тврдимо да је наш предлог далеко бољи и квалитетнији. Али узалуд нам труд, узалуд нада да је постојала искрена намера да се служба унапреди. Како год било, чињеница је да овај правилник није могао бити усвојен без прећутне сагласности или активног учешћа репрезентативних синдиката. На запосленима је да процене и оцене да ли је наш предлог био велики квалитативни корак унапред и да ли и шта добијају овим усвојеним!

Служба за информисање ССП