Skip to main content

Ознака: рад на дан државног празника

РЕАКЦИЈА ССП-а НА ДЕПЕШУ СЕКТОРА ПОВОДОМ РАДА У ДАНЕ ДРЖАВНОГ ПРАЗНИКА

Током данашњег дана од стране Сектора људских ресурса Министарства унутрашњих послова ка свим организационим јединицама упућена је депеша 08 број 114/2018. чији садржај се односи око права на увећану зараду за рад на дан празника који је нерадан дан. Након што смо упознати са предметном депешом, Синдикат српске полиције реаговао је на адекватан начин упутивши допис СЉР МУП-а у коме указује на погрешно тумачење материјалног права на уштрб запослених са захтевом да се грешка исправи, обрачун изврши на адекватан начин и спречи настајање штетних последица по запослене.

Наиме, право запослених у случају рада на дан државног празника који је нерадни дан огледа се у увећаној заради и то у општем радно правном режиму 110% од основице док се код појединих категорија запослених примењују посебни прописи или аутономни правни акти којима је одређено увећање зараде од 121% вредности радог сата основне плате, што је наравно случај и код полицијских службеника. Законом о државним и другим празницима у Републици Србији („Сл. гласник РС“, бр. 43/2001, 101/2007 и 92/2011) одређује државне празнике и верске празнике који се празнују нерадно и који се празнују радно. У члану 3а наведеног закона прописано је да ако један од датума када се празнују државни празници Републике Србије падне у недељу, не ради се првог наредног радног дана. Речена одредба стипулисана је на цитирани начин из разлога да би се запослени који раде петосменско радно време (радна недеља понедељак-петак) омогућило да државни празник обележе и у први наредни радни дан. 

Међутим, на овом месту потребно је имати у виду да је Министарство унутрашњих послова орган у коме је рад организован на начин који обезбеђује непрекидно обављање делатности јер би  због прекида обављања делатности настале штетне последице за грађане и државу. Имајући у виду наведено, запослени у МУП РС који раде у недељу 11.11.2018. године, који дан је законом проглашен за државни празник који се празнује нерадно, као и запослени који раде у понедељак који је према реченој одредби чл. 3а Закона која прописује да се не ради првог радног дана, имају право на увећану зараду сагласно одредби чл.187 ст.1 тач. 2 Закона о полицији  („Сл. гласник РС“, бр. 6/2016 и 24/2018). Дакле, увећање зараде припада запосленима који раде на дан 11.11.2018. године због рада на дан државног празника који се празнује нерадно док запосленима који раде 12.11.2018. године припада право на увећање зараде због чињенице да нерадан дан због државног празника (који се празнује нерадно) пада у дан који је према распореду запосленог нерадан дан.

Такође, уколико запослени који раде у дане државног празника који је нерадан дан остваре право на увећање по још неком основу, имају право на увећање зараде, при чему, проценат увећања не може бити нижи од збира процената по сваком од основа за увећање.

Уколико одемо и корак даље и размотримо одредбу чл. 32 ст.2 Закона о платама државних службеника и намештеника који уређује материју накнаде зараде и која прописује да право на накнаду плате у истом износу као да је радио државни службеник има и ако није радио на дан празника који није радни дан или ако се одазвао на војну вежбу или на позив државног органа. Ово указује да цитирана одредба одређује право запосленог на увећану зараду као да је радио на дан државног празника који је нерадан дан, дакле са увећањем од 121%.

Од  МУП-а, односно Сектора људских ресурса очекујемо да благовремено пошаљу депешу којом ће дерогирати претходну, времена је довољно с обзиром да се обрачун зараде за наредни месец ради у текућем  месецу. На крају желимо истаћи да депеша представља акт обавештавања никако не представља правни акт, нити има правну снагу. Материја око плаћања рада у дане празника регулисана је законима као општим правним актима и они се морају поштовати.

Служба за информисање

РАД ЗА ПРАЗНИКЕ – слободни дани и увећање плате

Начелница Сектора за људске ресурсе, госпођа Катарина Томашевић, расписала је акт обавештења намењен запосленима али и руководиоцима организационих јединица у Министарству унутрашњих послова.

Сведоци смо редовних дилема који се то дани празнују нерадно, да ли се дан празника недељом преноси на понедељак, за рад на које дане ће запослени добити накнаду и слично. Ове године је то поприлично јасно јер 1. и 2. јануар нам долазе у понедељак и уторак те нема „преноса“ и за рад на оба та дана следи накнада за рад на дан државног празника.

Божић празнујемо у недељу, за рад на тај дан следи увећање плате. Будући да је реч о верском празнику празновање се не преноси на понедељак, сходно члану 3а Закона о државним и другим празницима у Републици Србији.

Такође, наглашавамо да се запосленима који не буду радили на дане празника, а радили би да није тих празника, обрачунава редовно радно време, да та сатница улази у укупан месечни фонд и да нема месту било каквом „одрађивању или надокнади радних сати“!

Ову прилику користимо и  да свим нашим члановима, свима запосленима у МУП и свим људима добре воље пожелимо срећне празнике и честитамо Нову годину. Такође, свим верницима православне вероисповести честитамо и наступајуће Божићне празнике.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Зашто пред судом нису једнаки сви полицајци?

Преносимо вам текст објављен на порталу „Вечерње НОВОСТИ“, од аутора В. Црњански Спасојевић, који можете погледати и  ОВДЕ.

Пред судом сви полицајци нису једнаки

Више од деценије запослени у МУП не могу да наплате остварени прековремени и ноћни рад. Исти суд једнима додељује накнаде а друге одбија. Одштета до 700.000 динара. Више од 20.000 њих 2006. тужило државу!

Ни после 11 година полицајци који су 2006. тужили државу због неисплаћеног новца за прековремени и ноћни рад нису добили задовољење. Многи су отишли у пензију а њихови судски спорови и даље трају. Немали број њих ипак је добио новац који им МУП дугује, уз велике камате, док други нису. Разлог – исти суд је у идентичним предметима пресудио дијаметрално супротно.

Због различитих судских одлука које судови доносе у истоврсним случајевима, припадници МУП спремни су да иду чак до Европског суда за људска права у Стразбуру. Тужиће државу не само за кршење Уставом загарантованог права на једнакост пред судом, већ и за кршење права на суђење у разумном року. (Неки су већ тужили и добили и надокнаду у висини од 500 евра – прим. Служба за инсформисање ССП)

Државу је 2006. тужило више од 20.000 чувара реда и мира, од којих је најмање половина већ наплатила одштете, и то између 150.000 и 700.000 динара, о чему су “Новости” претходних година писале. Тужбе су подношене за период од 2003. године до 1. јула 2006, до када је полиција посебно плаћала прековремене сате. После тога, промењен је правилник о исплати зарада у МУП, па је овај рад уврштен у додатни коефицијент. Крагујевачки Апелациони суд је, међутим, и после тога наставио да досуђује полицајцима из Новог Пазара прековремени рад.

У почетку су различити судови различито пресуђивали у истим предметима. “Најмекша” је била крагујевачка, а “најтврђа” новосадска и београдска апелација. Оне су масовно одбијале полицајце. Зато Уставни суд 2012, одговарајући на уставне жалбе незадовољних припадника МУП, одлучује у њихову корист и објављује у “Службеном гласнику” пресуде по којима имају право на надокнаде. После тога, изменио се и однос апелационих судова у престоници и Војводини.

Сада сви апелациони судови почињу да додељују накнаде са каматама, па полицајци који су пре тога правоснажно одбијени траже понављање поступка због постојања нових чињеница.

Како каже Синиша Адамовић, који је међу првима у име новосадских и суботичких полицајаца поднео захтеве за накнаду, сви чувари реда из Суботице које је заступао поднели су истог дана захтеве за понављање поступка Првом основном суду у Београду, пред којим су се водиле парнице. Овај је од београдске апелације тражио одлуке о дозволи понављања.

– У неким случајевима Апелациони суд је дозволио да се поступци понове и људи су добили оно што им држава дугује, међутим, онда је исти суд донео неколико одбијајућих пресуда! Образложење је било да се одлука Уставног и пракса Апелационог и Врховног суда не односе на те конкретне полицајце које одбијају, јер у њиховим предметима није одлучивао Уставни суд и нема нових чињеница – каже Адамовић.

                               ИЗВРШИТЕЉИМА ПО 100.000
Будући да држава не плаћа добровољно извршне пресуде полицајцима, они су принуђени да ангажују јавне извршитеље. Тако се трошак повећава по особи за додатних 100.000 динара, које на крају плаћају порески обвезници.

Он додаје да сваки судија има право да суди по сопственој савести, али је несхватљиво тумачење да одлука Уставног суда није општеобавезујући правни став који диктира правну праксу. Полицајци који су одбијени никако не могу да схвате зашто су неке њихове колеге добиле накнаду а они нису. То их, ипак, није поколебало, па су поднели уставне жалбе и тражили ванредну ревизију од Врховног касационог суда.

С обзиром на то да ови предмети не застаревају, с годинама се повећава камата, а држава све више губи. Одштете достижу и по 650.000-700.000 динара, док је иницијалан дуг био 1.500 динара додатка на плату по полицајцу.

Служба за информисање ССП