Oznaka: rad na dan državnog praznika

REAKCIJA SSP-a NA DEPEŠU SEKTORA POVODOM RADA U DANE DRŽAVNOG PRAZNIKA

Napisao/la Boban Đorđić na 09/11/2018. Objavljeno u Saopštenja. 1 komentar na REAKCIJA SSP-a NA DEPEŠU SEKTORA POVODOM RADA U DANE DRŽAVNOG PRAZNIKA

Tokom današnjeg dana od strane Sektora ljudskih resursa Ministarstva unutrašnjih poslova ka svim organizacionim jedinicama upućena je depeša 08 broj 114/2018. čiji sadržaj se odnosi oko prava na uvećanu zaradu za rad na dan praznika koji je neradan dan. Nakon što smo upoznati sa predmetnom depešom, Sindikat srpske policije reagovao je na adekvatan način uputivši dopis SLJR MUP-a u kome ukazuje na pogrešno tumačenje materijalnog prava na uštrb zaposlenih sa zahtevom da se greška ispravi, obračun izvrši na adekvatan način i spreči nastajanje štetnih posledica po zaposlene.

Naime, pravo zaposlenih u slučaju rada na dan državnog praznika koji je neradni dan ogleda se u uvećanoj zaradi i to u opštem radno pravnom režimu 110% od osnovice dok se kod pojedinih kategorija zaposlenih primenjuju posebni propisi ili autonomni pravni akti kojima je određeno uvećanje zarade od 121% vrednosti radog sata osnovne plate, što je naravno slučaj i kod policijskih službenika. Zakonom o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji („Sl. glasnik RS“, br. 43/2001, 101/2007 i 92/2011) određuje državne praznike i verske praznike koji se praznuju neradno i koji se praznuju radno. U članu 3a navedenog zakona propisano je da ako jedan od datuma kada se praznuju državni praznici Republike Srbije padne u nedelju, ne radi se prvog narednog radnog dana. Rečena odredba stipulisana je na citirani način iz razloga da bi se zaposleni koji rade petosmensko radno vreme (radna nedelja ponedeljak-petak) omogućilo da državni praznik obeleže i u prvi naredni radni dan.

Međutim, na ovom mestu potrebno je imati u vidu da je Ministarstvo unutrašnjih poslova organ u kome je rad organizovan na način koji obezbeđuje neprekidno obavljanje delatnosti jer bi zbog prekida obavljanja delatnosti nastale štetne posledice za građane i državu. Imajući u vidu navedeno, zaposleni u MUP RS koji rade u nedelju 11.11.2018. godine, koji dan je zakonom proglašen za državni praznik koji se praznuje neradno, kao i zaposleni koji rade u ponedeljak koji je prema rečenoj odredbi čl. 3a Zakona koja propisuje da se ne radi prvog radnog dana, imaju pravo na uvećanu zaradu saglasno odredbi čl.187 st.1 tač. 2 Zakona o policiji („Sl. glasnik RS“, br. 6/2016 i 24/2018). Dakle, uvećanje zarade pripada zaposlenima koji rade na dan 11.11.2018. godine zbog rada na dan državnog praznika koji se praznuje neradno dok zaposlenima koji rade 12.11.2018. godine pripada pravo na uvećanje zarade zbog činjenice da neradan dan zbog državnog praznika (koji se praznuje neradno) pada u dan koji je prema rasporedu zaposlenog neradan dan.

Takođe, ukoliko zaposleni koji rade u dane državnog praznika koji je neradan dan ostvare pravo na uvećanje po još nekom osnovu, imaju pravo na uvećanje zarade, pri čemu, procenat uvećanja ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova za uvećanje.

Ukoliko odemo i korak dalje i razmotrimo odredbu čl. 32 st.2 Zakona o platama državnih službenika i nameštenika koji uređuje materiju naknade zarade i koja propisuje da pravo na naknadu plate u istom iznosu kao da je radio državni službenik ima i ako nije radio na dan praznika koji nije radni dan ili ako se odazvao na vojnu vežbu ili na poziv državnog organa. Ovo ukazuje da citirana odredba određuje pravo zaposlenog na uvećanu zaradu kao da je radio na dan državnog praznika koji je neradan dan, dakle sa uvećanjem od 121%.

Od MUP-a, odnosno Sektora ljudskih resursa očekujemo da blagovremeno pošalju depešu kojom će derogirati prethodnu, vremena je dovoljno s obzirom da se obračun zarade za naredni mesec radi u tekućem mesecu. Na kraju želimo istaći da depeša predstavlja akt obaveštavanja nikako ne predstavlja pravni akt, niti ima pravnu snagu. Materija oko plaćanja rada u dane praznika regulisana je zakonima kao opštim pravnim aktima i oni se moraju poštovati.

Služba za informisanje

RAD ZA PRAZNIKE – slobodni dani i uvećanje plate

Napisao/la Diogen na 31/12/2017. Objavljeno u Obaveštenja. Nema komentara na RAD ZA PRAZNIKE – slobodni dani i uvećanje plate

Načelnica Sektora za ljudske resurse, gospođa Katarina Tomašević, raspisala je akt obaveštenja namenjen zaposlenima ali i rukovodiocima organizacionih jedinica u Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Svedoci smo redovnih dilema koji se to dani praznuju neradno, da li se dan praznika nedeljom prenosi na ponedeljak, za rad na koje dane će zaposleni dobiti naknadu i slično. Ove godine je to poprilično jasno jer 1. i 2. januar nam dolaze u ponedeljak i utorak te nema „prenosa“ i za rad na oba ta dana sledi naknada za rad na dan državnog praznika.

Božić praznujemo u nedelju, za rad na taj dan sledi uvećanje plate. Budući da je reč o verskom prazniku praznovanje se ne prenosi na ponedeljak, shodno članu 3a Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji.

Takođe, naglašavamo da se zaposlenima koji ne budu radili na dane praznika, a radili bi da nije tih praznika, obračunava redovno radno vreme, da ta satnica ulazi u ukupan mesečni fond i da nema mestu bilo kakvom „odrađivanju ili nadoknadi radnih sati“!

Ovu priliku koristimo i da svim našim članovima, svima zaposlenima u MUP i svim ljudima dobre volje poželimo srećne praznike i čestitamo Novu godinu. Takođe, svim vernicima pravoslavne veroispovesti čestitamo i nastupajuće Božićne praznike.

Služba za informisanje SSP
Mile Lazarević

Zašto pred sudom nisu jednaki svi policajci?

Napisao/la babayaro na 12/02/2017. Objavljeno u Pravna pomoć, Prenosimo. Nema komentara na Zašto pred sudom nisu jednaki svi policajci?

Prenosimo vam tekst objavljen na portalu „Večernje NOVOSTI“, od autora V. Crnjanski Spasojević, koji možete pogledati i OVDE.

Pred sudom svi policajci nisu jednaki

Više od decenije zaposleni u MUP ne mogu da naplate ostvareni prekovremeni i noćni rad. Isti sud jednima dodeljuje naknade a druge odbija. Odšteta do 700.000 dinara. Više od 20.000 njih 2006. tužilo državu!

Ni posle 11 godina policajci koji su 2006. tužili državu zbog neisplaćenog novca za prekovremeni i noćni rad nisu dobili zadovoljenje. Mnogi su otišli u penziju a njihovi sudski sporovi i dalje traju. Nemali broj njih ipak je dobio novac koji im MUP duguje, uz velike kamate, dok drugi nisu. Razlog – isti sud je u identičnim predmetima presudio dijametralno suprotno.

Zbog različitih sudskih odluka koje sudovi donose u istovrsnim slučajevima, pripadnici MUP spremni su da idu čak do Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu. Tužiće državu ne samo za kršenje Ustavom zagarantovanog prava na jednakost pred sudom, već i za kršenje prava na suđenje u razumnom roku. (Neki su već tužili i dobili i nadoknadu u visini od 500 evra – prim. Služba za insformisanje SSP)

Državu je 2006. tužilo više od 20.000 čuvara reda i mira, od kojih je najmanje polovina već naplatila odštete, i to između 150.000 i 700.000 dinara, o čemu su “Novosti” prethodnih godina pisale. Tužbe su podnošene za period od 2003. godine do 1. jula 2006, do kada je policija posebno plaćala prekovremene sate. Posle toga, promenjen je pravilnik o isplati zarada u MUP, pa je ovaj rad uvršten u dodatni koeficijent. Kragujevački Apelacioni sud je, međutim, i posle toga nastavio da dosuđuje policajcima iz Novog Pazara prekovremeni rad.

U početku su različiti sudovi različito presuđivali u istim predmetima. “Najmekša” je bila kragujevačka, a “najtvrđa” novosadska i beogradska apelacija. One su masovno odbijale policajce. Zato Ustavni sud 2012, odgovarajući na ustavne žalbe nezadovoljnih pripadnika MUP, odlučuje u njihovu korist i objavljuje u “Službenom glasniku” presude po kojima imaju pravo na nadoknade. Posle toga, izmenio se i odnos apelacionih sudova u prestonici i Vojvodini.

Sada svi apelacioni sudovi počinju da dodeljuju naknade sa kamatama, pa policajci koji su pre toga pravosnažno odbijeni traže ponavljanje postupka zbog postojanja novih činjenica.

Kako kaže Siniša Adamović, koji je među prvima u ime novosadskih i subotičkih policajaca podneo zahteve za naknadu, svi čuvari reda iz Subotice koje je zastupao podneli su istog dana zahteve za ponavljanje postupka Prvom osnovnom sudu u Beogradu, pred kojim su se vodile parnice. Ovaj je od beogradske apelacije tražio odluke o dozvoli ponavljanja.

– U nekim slučajevima Apelacioni sud je dozvolio da se postupci ponove i ljudi su dobili ono što im država duguje, međutim, onda je isti sud doneo nekoliko odbijajućih presuda! Obrazloženje je bilo da se odluka Ustavnog i praksa Apelacionog i Vrhovnog suda ne odnose na te konkretne policajce koje odbijaju, jer u njihovim predmetima nije odlučivao Ustavni sud i nema novih činjenica – kaže Adamović.

IZVRŠITELJIMA PO 100.000 Budući da država ne plaća dobrovoljno izvršne presude policajcima, oni su prinuđeni da angažuju javne izvršitelje. Tako se trošak povećava po osobi za dodatnih 100.000 dinara, koje na kraju plaćaju poreski obveznici.

On dodaje da svaki sudija ima pravo da sudi po sopstvenoj savesti, ali je neshvatljivo tumačenje da odluka Ustavnog suda nije opšteobavezujući pravni stav koji diktira pravnu praksu. Policajci koji su odbijeni nikako ne mogu da shvate zašto su neke njihove kolege dobile naknadu a oni nisu. To ih, ipak, nije pokolebalo, pa su podneli ustavne žalbe i tražili vanrednu reviziju od Vrhovnog kasacionog suda.

S obzirom na to da ovi predmeti ne zastarevaju, s godinama se povećava kamata, a država sve više gubi. Odštete dostižu i po 650.000-700.000 dinara, dok je inicijalan dug bio 1.500 dinara dodatka na platu po policajcu.

Služba za informisanje SSP