Skip to main content

Ознака: самоубиство

НАЧЕЛНИЦЕ, ТРАЖИМО ХИТНЕ ОДГОВОРЕ!!!

Након још једног у низу трагичних догађаја у Министарству унутрашњих послова, где је полицијски службеник  Драган Ристић из села Јелашница код Лесковца службеним пиштољем извршио самоубиство у породичној кући, председник Синдиката српске полиције Лазар Ранитовић упутио је допис начелници Одељења за психолошку превенцију и селекцију Тањи Јеремић Велимировић.

 

Служба за информисање ССП
Зоран Стојчић

Трагедија у Ариљу – самоубиство полицајца

С великом тугом у срцима опраштамо се од још једног полицијског службеника који нас је прерано напустио.

Бранко Луковић (1988.) из Ариља извршио је јуче самоубиство службеним пиштољем. Његово беживотно тело пронађено је у његовом аутомобилу у насељу Вигоште, недалеко од породичног имања.

Разлог који га је навео да себи одузме живот остао је непознат. Иза себе је оставио супругу и двоје мале деце. Био је део праве полицијске породице. Отац пензионисани полицајац, супруга ради у ПС Ивањица, брат завршио КПА и ради у Безбедносној информативној агенцији.

Бранко је радио као саобраћајни полицајац у Полицијској станици Пожега и био је дугогодишњи члан Синдиката српске полиције.

Сахрана ће бити обављена у недељу 11. фебруара у 13,00 часова, у селу Ступчевићи код Ариља. Сахрани ће присуствовати и од Бранка се опростити делегација ССП.

Савремено доба, брзина живота, стрес на послу, неизвесност свуда око нас, изнова и изнова односе младе животе а да нико нема одговор зашто се то дешава!

Бранковој породици изражавамо најдубље саучешћеу болу поводом смрти супруга, брата, сина…

Нек му је лака земља!

Служба за информисање ССП

Да ли психолошки тестови могу да спрече самоубиства полицајаца?

Нажалост, у само десетак последњих дана неколико колега одлучило је да „дигну руку на себе“ и на тај начин окончају животе, остављајући породице иза себе. Шта се то дешава па тај ужасни чин постаје све учесталија појава у нашој професији? Да ли је то лош лекарски преглед, лош избор кандидата или нестручност здравствених радника?

Често се после оваквих појава покрене питање систематских прегледа и провере психо-физичких стања полицајаца. Зашто увек каснимо? Зар нисмо научили да је превентива најбољи лек? Зашто лечимо последице а не узрок оваквих и сличних проблема? Ако уђемо у дубљу анализу видећемо да не постоји шаблон по коме се може одредити ко ће доћи у ситуацију да донесе одлуку о томе да у чину самоубиства види једини излаз. Руку на себе дижу полицајци различитих година старости, затим учесници ратова али и они који то нису.

Настави са читањем