Након још једног у низу трагичних догађаја у Министарству унутрашњих послова, где је полицијски службеник Драган Ристић из села Јелашница код Лесковца службеним пиштољем извршио самоубиство у породичној кући, председник Синдиката српске полиције Лазар Ранитовић упутио је допис начелници Одељења за психолошку превенцију и селекцију Тањи Јеремић Велимировић.
С великом тугом у срцима опраштамо се од још једног полицијског службеника који нас је прерано напустио.
Бранко Луковић (1988.) из Ариља извршио је јуче самоубиство службеним пиштољем. Његово беживотно тело пронађено је у његовом аутомобилу у насељу Вигоште, недалеко од породичног имања.
Разлог који га је навео да себи одузме живот остао је непознат. Иза себе је оставио супругу и двоје мале деце. Био је део праве полицијске породице. Отац пензионисани полицајац, супруга ради у ПС Ивањица, брат завршио КПА и ради у Безбедносној информативној агенцији.
Бранко је радио као саобраћајни полицајац у Полицијској станици Пожега и био је дугогодишњи члан Синдиката српске полиције.
Сахрана ће бити обављена у недељу 11. фебруара у 13,00 часова, у селу Ступчевићи код Ариља. Сахрани ће присуствовати и од Бранка се опростити делегација ССП.
Савремено доба, брзина живота, стрес на послу, неизвесност свуда око нас, изнова и изнова односе младе животе а да нико нема одговор зашто се то дешава!
Бранковој породици изражавамо најдубље саучешћеу болу поводом смрти супруга, брата, сина…
Нажалост, у само десетак последњих дана неколико колега одлучило је да „дигну руку на себе“ и на тај начин окончају животе, остављајући породице иза себе. Шта се то дешава па тај ужасни чин постаје све учесталија појава у нашој професији? Да ли је то лош лекарски преглед, лош избор кандидата или нестручност здравствених радника?
Често се после оваквих појава покрене питање систематских прегледа и провере психо-физичких стања полицајаца. Зашто увек каснимо? Зар нисмо научили да је превентива најбољи лек? Зашто лечимо последице а не узрок оваквих и сличних проблема? Ако уђемо у дубљу анализу видећемо да не постоји шаблон по коме се може одредити ко ће доћи у ситуацију да донесе одлуку о томе да у чину самоубиства види једини излаз. Руку на себе дижу полицајци различитих година старости, затим учесници ратова али и они који то нису.