Užice, 08.03.2021. godine – Povodom delovanja mnogih sindikata u MUP-u koja izlaze iz okvira samog sindikalizma, a radi zaštite ugled policijske profesije, predsednik Sindikata srpske policije Lazar Ranitović uputio je dopis ministru unutrašnjih poslova gospodinu Aleksandru Vulinu. Dopis prenosimo u celosti:
Služba za informisanje SSP
Zoran Stojčić
Sindikalizam u Ministarstvu unutrašnjih poslova je relativno mlad. Tako mlad i ujedno tako istrošen, izlizan, zaprljan… Pitamo se zašto je toliko malo vremena potrebno da se kontaminira ono što vekovima unazad nije kada je reč o sindikalizmu u opštem smislu uspelo raznim grupama i sistemima na svetskom nivou…? Sindikalizmu u MUP-u je bilo potrebno manje od decenije da sistemski gotovo iskoreni ono što je smisao sindikalizma, a to je vera kod ljudi, kod zaposlenih da ujedninjeni i dosledni mogu i da hoće da se izbore za bolje sutra…
Kako se uspeva iskoreniti kod ljudi vera i nada da bi moglo biti bolje i da je potrebno da zaposleni budu homogeni upravo na slikovit način ilustrovaće današnja emisija na televiziji sa nacionalnom frekvencijom „N 1“. Neki bi rekli „američka televizija“, drugi „jedna od retkih bez uticaja-slobodna“, ali mi je zovemo televizija sa nacionalnom frekvencijom. Za nas je onda kao i svaka druga televizija. Dakle, danas u 17,15 časova imaćemo prilike da gledamo megdan dva reperezentativna sindikata kako će ukrstiti mačeve i iz svih mogućih oružja udariti jedni na druge u pokušaju da objasne građanstvu Srbije, a ujedno i zaposlenima u MUP-u kako su oni baš ti kojima je potrebno ukazati poverenje, koji su pravi, koji su čisti, koji su sjajni i koji ih zastupaju na najbolji mogući način; te kako su oni drugi sve suprotno od ovih prvih i kako je neophodno obrisati ih sa sindikalne scene MUP-a. Da li su i da li će ikada ovi predstavnici sesti za sto i da se dogovore oko konkretnih koraka ne bi li zajedno nastupili prema poslodavcu a kako bi nama radnicima bilo bolje i kako bi se izborili za bolji status i veća prava… ? Pre će asteroid udariti u zemlju, nego što ćemo to doživeti, na žalost, pa zato nam i jeste ovako!
Za nedovoljno upućene valjalo bi napomenuti da u MUP egzistira preko 30 sindikata od kojih se samo njih četiri mogu nazvati sindikatima prema broju članova naravno, ostalo je sve loš pokušaj pojedinaca ali i poslodavca kroz istoriju sindikalizma. Od ta četiri sindikata dva su reprezentativna. Ono što je tragično jeste da su oba reprezentativana sindikata svrstana, što mu dođe kao priklon određenim strukturama obično političkim, te su tako jedni uz vlast dok su drugi uz opoziciju. Sada polako stvari postaju jasnije… Dakle nemamo mi ovde borbu za ljudska prava, za prava radnika… Mi ovde imamo političku borbu… Bitno je svrstati se, biti crn ili beo, levi ili desni. Postavlja se pitanje gde smo tu mi zaposleni u MUP? Gde su naša prava? Ko ih zastupa, kako i na koji način? Jedno je sigurno reprezentativni sindikati biju tuđe bitke ! Oni više nisu u službi svoga članstva, zaposlenih. Oni se ne bore da bi smo zadržali stečena prava i izborili se nova veća i dostojna čoveka u 21. veku. Gde se i za koga bore više nije tajna, svima je jasno.
Danas je najteže biti nesvrstan! Ako nisi levi onda si desni, ako nisi desni onda si levi… Ne možeš biti u sredini… ili si naš ili si njihov i tako u krug… Sindikat srpske policije je svrstan i on je na strani zaposlenih u MUP, ali to svrstavanje je imaginarno ono ne postoji niti se prihvata, od SSP-a se očekuje sve samo da ne bude nesvrstan ali SSP iako ukazuje na svoju svrstanost a to je sindikalizam, prava radnika i borba za bolji status i veća prava ne priznaje mu se to. Suprotno Ustavu, zakonima i svim podzakonskim aktima otet je status reprezentativnosti SSP-u. Za nas je to samo deo borbe i stvar procesa, jer jedno je sigurno mnogi su dolazili i odlazili ali SSP je uvek bio tu za sve zaposlene i odolevao i vremenima i ljudima i tako će i dalje biti.
Pozivamo sve zaposlene da ugase TV i upale mozak, popune pristupnicu SSP-a i daju još veću snagu i legitimitet jedinom dostojnom da nosi ime sindikata u MUP!
Služba za informisanje SSP
Poslednjih nekoliko godina širom Srbije, od strane zaposlenih u državnim organima masovno se pokreću sudski postupci radi zaštite njihovih radničkih prava. Naravno, među tuženima od strane svojih radnika nalazi se i MUP, a po našim podacima je u samom vrhu po broju utuženja. S jedne strane, stvarno je „tužno seći granu na kojoj sediš“ jer od skromne plate preko 45000 zaposlenih izdržavaju svoje porodice, a s druge, živimo u demokratskom društvu i po pravilu, primena propisa bi trebalo biti obaveza i pitanje nečije odgovornosti. Kada u praksi, usled mnogobrojnih faktora nastanu problemi u toj primeni, počinje glavobolja za sve one u lancu funkcionisanja: oštećenog radnika, rukovodioca, poslodavca i sindikata. Ima li leka?
Tržište je prezasićeno lekovima. Apoteke kao glavni distributeri nude različite vrste lekova: jeftine, a sporodelujuće, malo skuplje, ali sa neželjenom reakcijom, i najskuplje, a najdelotvornije. U svim ovim slučajevima prodavci u apotekama zadovoljno trljaju ruke nakon prodaje. Međutim, kako bi izbegli troškove, pritiske i neželjene efekte, a pritom se izlečili, potrebno je na vreme i preventivno delovati, ući u samu srž nastanka bolesti i iskoreniti je.
Naveli smo jednu kratku analogiju sa apotekama, prodavcima i lekovima aludirajući na sindikate, advokate i mehanizme, kako bi na metaforičan način predstavili situaciju u kojoj se nalazimo. Pojavom mnogobrojnih sindikata u MUP-u, čiji tačan broj stvarno ne znamo, jer je podložan promenama (ima ih oko tridesetak), nastalo je, ekonomskim rečnikom – prezasićenje tržišta. Sindikati, shodno politici i svojim internim aktima koriste različite mehanizme radi stvaranje poverenja i privlačenja članstva, gde pojedini pritom ne mare za krajnje posledice. Laži, obmane i plasiranje dezinformacija koristeći društvene mreže, stvaraju zabludu i nepoverenje među radnicima MUP-a. Prilikom deljenja određenih novosti i dešavanja, često dolazimo do situacije da su potpune iste stvari između tri ili četiri sindikata kontradiktorne. Kome verovati?
Verujte sebi. Potrebno je uraditi ono najteže – da u moru podataka koji od strane sindikata u MUP-u svakodnevno kruže internetom, počevši od kupovina na rate, preko standardnih objava „biće isplata putnih troškova“ pa sve do protesta i tužbi, uradi njihovo filtriranje i obrada i da na takav način svako ponaosob donese ključnu odluku. Logički čvrstu, jaku i neoborivu, potkrepljenu svim činjenicama i rezultatima. Ona bi trebalo da bude glavni okidač datog poverenja i legitimiteta sindikatu da nekog zastupa. Ako nečije poverenje, odnosno, nečija odluka usled novih informacija bude dovedena u pitanje, ponavlja se ovaj postupak. .
Apoteke su kao pojedini sindikati, stalno se otvaraju, ali i menjaju vlasnike i one nam u jednom broju slučajeva i ne trebaju. Mi se možemo izlečiti i pre nastanka prvih simptoma i rešiti taj problem jednom za svagda – direktno ući u suštinu i razloge nastanka bolesti i uz pravilno presimptomsko lečenje, strpljenjem i upornošću doći do ozdravljenja organizma. A to, nažalost, ne može baš svako…
Još jedan dokaz tome je i 1. maj, dan kada se tradicionalno organizuju manifestacije i protesti širom sveta. Ovaj dan je pokazao da je sindikalna svest i borba za radnička prava u Srbiji na veoma niskom nivou. Želeli mi to da priznamo ili ne, on je postao samo jedan u nizu nekoliko neradnih dana koji se praznuju, praktično jedan sasvim običan produžen porodični vikend. Tako je već decenijama, a od strane nekoliko sindikata on se obeležava samo simboličnim protestom, u kome, nažalost, uglavnom učestvuju samo stotinak njihovih aktivista i mali broj radnika . Kada na kraju to sve sumiramo, vraćamo se po starom . Prvi maj je i ove godine pokazao da sindikati u Srbiji nemaju dovoljno snage, a radnička klasa dovoljno samopouzdanja, poverenja i hrabrosti da se u što većem broju okupe na jednom mestu i ukažu na veoma težak status radničke klase. Glavni razlog leži u tome da su radnici u Srbiji „prodani“ više puta u prethodnih nekoliko godina.
Do povratka njihovog poverenja, sindikatima ostaju drugi načini sindikalne borbe, gde hteli, ne hteli, oni moraju u dogovoru sa poslodavcima napraviti jedan odgovorajući balans gde će svi biti zadovoljni. A jedan od najsvrsishodnijih načina za to je – KOLEKTIVNO PREGOVARANJE.
Služba za informisanje SSP
Zoran Stojčić