Skip to main content

Oznaka: solidarna pomoć

Sastanak u Sektoru za ljudske resurse sa načelnicom Katarinom Tomašević

Napisao/la Viktor Ratković na . Objavljeno u Saopštenja. Nema komentara na Sastanak u Sektoru za ljudske resurse sa načelnicom Katarinom Tomašević

Beograd, 3.3.2017. godine, – Delegacija Sindikata srpske policije održala je 3.3.2017. godine u vremenu od 9.00 do 11.00 sati radni sastanak u Kabinetu načelnice Sektora za ljudske resurse Katarine Tomašević. Osim načelnice, sastanku su prisustvovali i njeni saradnici: Dragan Cvetković, pomoćnik načelnice, Dragiša Anđelković, šef Odseka za saradnju sa sindikatima i Božidar Otašević, zamenik načelnika Uprave za stručno obrazovanje, osposobljavanje, usavršavanje i nauku. Delegaciju SSP činili su: predsednik Lazar Ranitović, generalni sekretar Viktor Ratković, članovi Glavnog odbora Siniša Ćuk i Nikola Petrović i predsednik RC Beograd Slobodan Ćosović.

Razgovaralo se o sledećim temama:

  1. Naknada za ostvareni višak radnih sati (koji su u međuvremenu postali prekovremeni) u PPU u Vranju i Jedinici za zaštitu.

U pogledu viška ostvarenih sati zaposlenih u PPU u Vranju od načelnice smo dobili informaciju da je rukovodiocima PPU u Vranju u više navrata nalagano da dostave spiskove radi sagledavanja činjeničnog stanja, te, konačno, i sastavljanja sporazuma o vansudskom poravnanju. Stav SSP, a i rukovodstva Sektora je da je ovakve probleme mnogo bolje, brže, efikasnije i (za MUP) jeftinije rešavati sporazumno, nego da izbegavanjem rešavanja problema zaposleni budu primorani da tuže MUP, što neminovno izaziva dodatne troškove (sudske, advokatske, troškove veštaka i dr.). No, da bi sporazum bio realizovan, neophodno je da postoji iskrena volja obe strane, a što očigledno nije slučaj sa rukovodstvom PPU u Vranju, koje nedostavljanjem spikova o ostvarenom višku radnih sati zaposlenih, te zaposlene praktično „teraju“ na jedino preostalo rešenje – tužbe. SSP smatra da je ovakvo ponašanje rukovodstva PPU u Vranju mora biti sankcionisano.

Načelnica je svojim saradnicima naložila da se ostvari kontakt sa rukovodstvom PPU u Vranju i da se, u roku od dve nedelje, ovaj problem reši, odnosno sastave predlozi sporazuma o vansudskom poravnanju.

Ništa bolja situacija nije ni u Jedinici za obezbeđenje, gde rukovodioci smatraju da je u redu da zaposleni imaju npr. 192 radna sata u mesecu za koji je ukupan fond sati npr. 176 i da takva razlika ne predstavlja višak radnih sati. Ovo je situacija koja traje godinama i ona je očigledan primer nestručnosti, a možda još više bahatosti i samovolje pojedinih rukovodilaca u MUP-u, ovoga puta u Jedinici za zaštitu. Upravo ovakvo neodgovorno i nezakonito ponašanje pojedinih rukovodilaca ima za „rezulat“ da MUP godišnje na ime sudskih troškova isplaćuje oko 2.000.000.000 dinara (dve milijarde). I to će biti slučaj sve dok MUP sam, po službenoj družnosti, protiv takvih bahatih starešina ne bude pokretao disciplinske, pa i krivične postupke. A dok to ne počne da čini MUP, činiće SSP.

  1. Sistem ocenjivanja i karijernog napredovanja

Ovo je tema koja je, možemo slobodno reći, oduzela veći deo vremena, ako uzmemo u obzir važnost ocene u sistemu karijernog napredovanja. Kao najčešći primeri neobjektivnog ocenjivanja su slučajevi u kojima „policajac godine“ ne dobije „peticu“ ili u kojima policijski službenik koji je sve svoje poslove i zadatke obavljao kvalitetno i ažurno, a nije bio disciplinski kažnjavan – ocenjen „trojkom“. Zloupotrebe u ocenjivanju se ogledaju i ocenjivanjem sindikalnih aktivista nižom ocenom, a kao vid odmazde i pokušaja disciplinovanja sindikalnog aktiviste. Predstavnici SSP su ocenili da, iako na prvi pogled, ocena „dobar“ – 3 nije loša ocena, ona „stopira“ mogućnost napredovanja zaposlenog. Uz to, sadašnji način ocenjivanja ostavlja mogućnost rukovodiocu da onemogući napredovanje onih koji na bilo koji način mogu da „ugroze“ njegovu poziciju, odnosno omogućava da rukovodilac davanjem visokih ocena svojim „miljenicima“ i niskih onima prema kojima ima neopravdano negativan stav, kreira rukovodstvo i upodobljuje ga svojim ličnim prohtevima.

Načelnica Sektora je konstatovala da su svi u Sektoru svesni da je trenutno stanje u vezi sa ocenjivanjem zaposlenih u MUP-u loše, ali da se radi na tome da se ono popravi i unapredi, u smislu da ocenjivanje što manje zavisi od ličnog stava i diskrecione ocene rukovodioca, a više od nekih normativnih vrednosti.

Predstavnici SSP su predložili model ocenjivanja analogan ocenjivanju vladanja učenika u školama gde svi na početku godine imaju ocenu „odličan“ – 5, sa npr. maksimalnih 100 bodova, a da se onda, tokom godine, svaka greška zaposlenog „kažnjava“ oduzimanjem bodova, odnosno dodavanjem bodova u slučajevima posebnih zasluga.

Načelnica Tomašević je ponovila da je svesna svih problema i mana sadašnjeg i budućeg ocenjivanja zaposlenih, da je novi pravilnik o ocenjivanju upućen Vladi na usvajanje, a da će, prema rešenjima predloženim u njemu, buduće ocenjivanje svakako biti bolje i objektivnije od postojećeg, ali da će se i ono „u hodu“, uočavanjem manjkavosti – menjati i unapređivati. Saopštila je i da će kriterijumi za ocenjivanje rukovodilaca i izvršilaca značajno razlikovati.

Sektor za ljudske resurse2

  1. Solidarna pomoć – šta sa zahtevima iz 2016, a šta sa onim iz 2017?

Rukovodstvo Sektora za ljudske resusrse je svesno da je rok za donošenje rešenja po zahtevima za isplatu solidarne pomoći u 2016. godini istekao, ali da zbog velikog obima poslova o tim zahtevima nije moglo biti ranije odličivano. Reč je o zahtevima pristiglim nakon okončanja rada Komisije za solidaru pomoć, tj. nakon 23.12.2016. godine. Zbog toga što je broj pristiglih zahteva za dodeljivanje solidarne pomoći u 2016. godini veliki – to će toj komisiji biti produžen mandat i ona će odlučiti o svim pristiglim zahtevima za dobijanje solidarne pomoći gde je osnov sticanja u 2016. godini.

Što se tiče zahteva za solidarnu pomoć u 2017. godini, još uvek nije jasno da li će i za o do sada pristiglim zahtevima odlučivati neka komisija ili će to Sektor odlučivati u redovnom postupku, ali, u svakom slučaju, o svakom podnetom zahtevu biće odlučivano. Po svim do sada pristiglim zahtevima formirani su predmeti, a u slučajevima gde je uočeno da nedostaje određena dokumentacija, od podnosilaca je zatraženo da dostave potrebnu dokumentaciju. S tim u vezi predstavnici SSP-a su predložili da Sektor, u cilju bolje informisanosti zaposlenih u MUP-u, svim orgnaizacionim jedinicama prosledi jedno uputstvo o načinu podnošenja zahteva, kao i o tome šta uz svaki zahtev treba priložiti. Načelnica Tomašević je predlog ocenila dobrim i najavila da postoji čak i mogućnost organizovanja jedne javne prezentacije, gde bi se rukovodicima i predstavnicima sindikata pružile najvažnije informacije u vezi sa ostvarivanjem prava na solidarnu pomoć.

Predstavnici SSP su izneli primedbe i na sadržaj Pravilnika o solidarnoj pomoći u MUP-u, koji je na snazi od 4.1.2017. godine, pre svega u smislu što njime rođenje deteta i smrt člana uže porodice nisu predviđeni kao osnovi za ostvarivanje prava na solidarnu pomoć, ukazujući da je nedopustivo i pravno manjkavo da se pravilnikom derogiraju prava ustanovljena posebnim kolektivnvim ugovorima. Pravilnikom se ne sme zadirati u već utvrđena prava, već se njime samo detaljnije razrađuje postupak ostvarivanja već ustanovljenih prava. U slučaju da zahtevi za dobijanje solidarne pomoći budu odbijani iz ovog razloga, SSP će svojim članovima omogućiti besplatnu pravnu pomoć, istovremeno ukazavši da će to samo doneti troškove MUP-u. Načelnica Tomašević je saopštila da se slaže da pravni osnovi za ostvarivanje prava na solidarnu pomoć predviđeni u posebnim kolektivnim ugovorima ne mogu biti derogirani pravilnikom i da će se prilikom odlučivanja o zahtevima uvek primenjivati propis povoljniji po zaposlene, odnosno da će svi zaposleni koji podnesu uredne i blagovremene (u roku od tri meseca od sticanja prava na solidarnu pomoć) zahteve – dobiti pozitivna rešenja o ostvarivanju prava na solidarnu pomoć.

  1. Radni staž zaposlenih u MUP-u upućenih na stručno usavršavanje u KPA

Problem se sastoji u tome što su zaposleni od strane MUP-a upućivani u KPA radi školovanja o trošku MUP-a, gde je ugovorom između zaposlenih i MUP-a bilo propisano da zaposleni upućeni na školovanje u KPA ostvaruju pravo sva prava u vezi sa penzijsko-invalidskim osigranjem. Međutim, MUP svoju obavezu o uplati doprinosa za PIO nije izvršio, u slučajevima pojedinih zaposlenih – delimično, a pojedinih – u potpunosti. Bilo je slučajeva da je čak komisija koju je obrazovao ministar unutrašnjih poslova, odlučujući po zahtevima pojedinih zaposlenih, donela odluku da oni ostvaruju pravo da im MUP uplati doprinose za vreme provedeno na školovanju u KPA, ali to kasnije nije realizovano, kao što je bilo slučajeva da su pojedine kolege utužile MUP i dobile presude kojima su uvaženi njihovi tužbeni zahtevi, nakon čega im je MUP uplatio doprinose za PIO. Ukazali smo da je nejednako postupanje u ovakvim slučajevima nedopustivo i da je potrebno naći jedinstveno rešenje.

Rukovodstvo Sektora nam je ukazalo na neujednačenu sudsku praksu, gde jedni sudovi tužbene zahteve zaposlenih odbijaju, a drugi usvajaju, pa Sektor za ljudske resurse ne može da „stane“ iznad sudova zauzimanjem jedinstvenog stava, ali da će u svim slučajevima gde sud nađe da su tužbeni zahtevi osnovani – kolegama biti uplaćeni doprinosi za PIO. Prema rečima rukovodstva Sektora u oko 80% slučajeva sudovi presuđuju u korist MUP-a, tj. odbijaju tužbene zahteve zaposlenih kao neosnovane.
Sektor za ljudske resurse3

  1. Problem nedostatka dovoda vode i odvoda kanalizacije u PS Šid

Predstavnici SSP ukazali su na problem nedostatka mokrog čvora, odnosno dovoda vode i odvoda kanalizacije u PS Šid za potrebe ogromnog broja migranata prema kojima se svakodnevno preuzimaju policijske mere i radnje. Ovo posebno imajući u vidu da su policijski službenici PS Šid posebno opterećeni migrantskom krizom, jer čak 1/3 od ukupne populacije migranata u Srbiji boravi na području opštine Šid. Samim tim potreba za mokrim čvorom je urgentnija, jer je on neophodan kako za obavljanje higijenskih i fizioliških potreba policijskih službenika, tako i migranata. Ukazano je da u postojećoj situaciji preti opasnost od nastanka epidemije, posebno imajući u vidu da dolaze topliji dani.

Izneli smo podatak da je od strane Odseka za logistiku PS Sremska Mitrovica, u cilju rešavanja ovog gorućeg problema, već izrađen projekat osposobljavanja mokrog čvora, ali da je neophodna finansijska podrška za njegovu realizaciju.

Rukovodstvu Sektora je ovaj problem već delimično bio poznat, pa će, imajući u vidu njegovu urgentnost, te činjenicu za osposobljavanje mokrog čvora nisu neophodna velika finansijska ulaganja, rukovodstvo Sektora učiniti dodatni napor, zajedno sa Sektorom za materijalno-finansijske poslove, da se problem reši, te tako spreči nastanak posledica po zdravlje policijskih službenika, ali i lokalnog stanovništva.

  1. Diskriminacija policijskih službenika PS Šid koji obavljaju poslove u vezi sa migrantima u odnosu na policijske službenike koji te poslove obavljaju kao upućeni iz drugih opština

Preneli smo nezadovoljstvo i osećaj diskrminacije kod policijskih službenika PS Šid koji svakodnevno obavljaju poslove u vezi sa migrantima, a koji su odlukom ministra izuzeti od prava na ostvarivanje posebne naknade, iako rade istovetne poslove kao i policijski službenici upućeni u PS Šid sa područja drugih opština, a samo iz razloga što se smatra da je to njihov redovan posao. Iako svesni onoga što je propisano odlukom ministra, nismo se mogli pomiriti sa očiglednom diskrimiacijom, pa smo izneli predlog da se policijski službenici PS Šid koji svakodnevno obaljaju ove poslove nagrade na neki drugi način i tako bar približno stave u ravnopravan položaj sa svojim kolegama koji u Šid dolaze kao ispomoć.

Načelnica Sektora se složila da se ta vrsta i taj obim poslova rada sa migrantima nikako ne može podvesti pod redovne poslove policijskih službenika PS Šid i obećala da će, u saradnji sa rukovodstvom Direkcijom policije, iznaći način da se navedeni policijski službenici nekako nagrade, a posebno imajući u vidu da uprao oni podnose najveći teret migrantske krize u Srbiji.

Služba za informisanje SSP
Nikola Petrović
Viktor Ratković

Sastanak sa Radnom grupom: Odsustvo partnerskog odnosa

Napisao/la Viktor Ratković na . Objavljeno u Obaveštenja. Nema komentara na Sastanak sa Radnom grupom: Odsustvo partnerskog odnosa

Beograd, 12.12.2016. godine – Održan je poslednji ovogodišnji sastanak sa Radnom grupom MUP-a za saradnju sa sindikatima. Delegaciju Sindikata srpske policije činili su predsednik Lazar Ranitović, zamenik predsednika Mile Lazarević i generalni sekretar Viktor Ratković. Radom Radne grupe predsedavao je državni sekretar Milosav Miličković.

Sastanak je protekao u atmosferi odsustva partnerskog odnosa od strane članova Radne grupe (čast izuzecima!) jer se pokazalo da Radna grupa za značajan deo problema zaposlenih u MUP-u nema sluha. Problemi zaposlenih se često neosnovano minimiziraju, prethodno dogovorena rešenja se neretko ne realizuju, a iz izlaganja i ponašanja većine članova Radne grupe se moglo zaključiti da su na sastanak došli potpuno nespremi, ne udostojivši se da pročitaju dostavljene teme, obrazloženja i predložena rešenja. Takvo ponašanje ne predstalja čin nepoštovanja predstavnika SSP, već zaposlenih koje SSP predstavlja, a to je veoma porazno – i za MUP i za državu u celini.

Kao česta obrazloženja Radne grupe za različite probleme jeste da nema novca. Međutim, SSP je uvek insistirao da novca ima, ali da se on često troši nenamenski n neracionalno, navodeći primere nespremnosti MUP-a da u slučaju sporova sklopi sporazume o vansudskom poravnanju, što potom neminovno vodi do stvaranja nepotrebnih, a enormnih sudskih troškova, razume se – na teret MUP-a. Kao primer nedomaćinskog poslovanja u MUP-u je i to što se svakog jutra pripadnicima Žandarmerije stacioniranim u Jasenovu dovozi 10 hlebova čak iz Vrnjačke Banje, te da bi se, u slučaju nabavke hleba u obližnjoj Novoj Varoši, na godišnjem nivou samo po ovom osnovu uštedelo skoro dva miliona dinara (na ime utrošenog goriva, održavanja vozila i dnevnica vozača-dostavljača).

Spisak predloženih tema, sa detaljno obrazloženim problemima i predloženim rešenjima možete pogledati ovde – teme-za-kabinet-2012-12.

  1. Evidentiranje i obračun radnih sati zaposlenih upućenih na specifična područja radi angažovanja na poslovima migracije i migranata i na području KZB

Predstavnici Radne grupe upoznati su sa činjenicom da se primena propisa koji se odnose na obračun radnih sati upućenih na specifična područja radi angažovanja na poslovima migracije i migranata razlikuje od OJ do OJ, te da se stiče utisak da imamo bar po tri zakona o policiji i zakona o radu, a ne samo po jedan. Predložili smo da se u cilju ujednačavanja i pravilne primene propisa svim OJ dostavi obavezna instrukcija kojom će se omogućiti da se policijskim službenicima za svaki dan proveden na „posebnom zadatku“ računa osam sati rada, osim ukoliko u toku dana nisu bili angažovani duže od 8 sati, kada će im se računali efektivno provedeni sati na radu. Takođe smo ukazali da se ni na koji način ne može isključiti uvećanje plate po osnovu rada na dan državnog praznika i rada noću.

Iako smo ukazali da je predloženu obaveznu instrukciju neophodno dostaviti „na teren“ što pre, predstavnici Radne grupe smatrali su da je reč o ozbiljnoj problematici, pa da će ovim povodom, najpre organizovati sastanak svih OJ, nakon čega će iznaći rešenje, koje će potom biti dostavljeno SSP, radi izjašenja da li se slažemo sa predloženim rešenjem problema.

  1. Ishrana pripadnika IJP (i drugih policijskih službenika) angažovanih na državnoj granici R. Srbije poslednjeg dana angažovanja (prilikom „smene“)

Predsednik SSP Lazar Ranitović ukazao je na problem što pripadnici IJP (i drugih policijski službenici) angažovani na državnoj granici poslednjeg dana angažovanja, tj. kada se vrši „smena“, imaju obezbeđen samo doručak. S obzirom na to da im „smena“ stiže tek oko 12-13 časova, a natrag do svoje matične OJ u putu provedu još od 4 do 6 sati, dakle u matičnu OJ se vraćaju između 16 i 19 časova popodne, predsednik Ranitović je predložio da se policijskim službenicima prilikom povratka u matične OJ obezbedi lanč paket na ime ručka.

Ovaj predlog je od strane Radne grupe prihvaćen kao nesporan, napomenuvši da to zavisi isključivo od starešine koji trebuje obroke.

SSP će pažljivo pratiti kako će se pojedine starešine ubuduće ponašati u ovakvim situacijama. U tom smislu pozivamo sve policijske službenike da nas obaveste u slučaju nepoštovanja napred dogovorenog.

  1. Nesklapanje sporazuma zbog viška radnih sati koje su ostvarili zaposleni u PPU u Vranju i u JZO

Predsednik SSP Lazar Ranitović je predstavnicima Radne grupe saopštio da će SSP, s obzirom na to da u prethodnih godinu dana, i pored velikog broja sastanaka, postiguntih dogovora i datih obećanja da će se sklapanjem sporazuma o vansudskom poravnanju rešiti problem neevidentiranja i neobračunavanja ostvarenog viška radnih sati zaposlenih u PPU u Vranje i u JZO, u narednom periodu pružiti svu potrebnu pravnu podršku svim zaposlenim koji budu želeli da ovim povodom protiv MUP-a podnesu odgovarajuće tužbe, napomenuvši da odgovornost za nastale nepotrebne sudske i druge troškove sporova snose rukovodioci predmetnih OJ, predloživši njihovo disciplinsko kažnjavanje.

Predstavnici Radne grupe su saopštili da je rešavanje ovog problema pri kraju i da rukovodiocima PPU u Vranju i u JZO, kao i u Sektoru za materijalno-finansijske poslove treba ostaviti još malo vremena. Predsednik Ranitović je izrazio sumnju da će se, s obzirom na dosadanje iskustvo, bilo šta promeniti i da primećuje odsustvo iskrene volje u MUP-u da se ovaj problem konačno reši, dodajući da će se tužba ispostaviti kao jedini način.

  1. Problemi vatrogasaca-spasilaca u Gornjem Milanovcu

Na primedbe SSP o neobučenosti svih vatrogasaca-spasilaca, te lošeg stanja „tehničkog vozila“ i opreme, kao i da je pristupna saobraćajnica za auto-put u lošem stanju, pomoćnik načelnika SVS Bojan Kostić je konstatovao da ko 80-85% „tehničkih vozila“ u SVS nedostaje kompletna oprema, a da nema novca za nabavku. U pogledu pristupne saobraćajnice istakao je da su u SVS svesni ovog problema, ali da su za njegovo rešavanje potrebna znatna materijalna sredstav, a da to ne zavisi od SVS. Međutim, negirao je da su vatrogasci-spasioci neobučeni, već da su svi prošli obuku za tehničke intervencije, ali da je tačno da je posebnu specijalističku obuku prošao samo jedan od njih, a što je opet u skladu sa nekim projekcijama i mogućnostima SVS, te da je taj vatrogasac-spasilac obavezan da svoja znanja stečena na specijalističkoj obuci po povratku u svoju OJ prenese ostalim zaposlenim.

Zamenik predsednika SSP Mile Lazarević je izneo podatak da u velikom broju VSJ imamo zaposlene ljude bez osnovne protivpožarne obuke, koji ne smeju da izlaze na intervencije. U vreme najvećih požara i nesreća, kada je preko potreban svaki raspoloživi čovek, ti ljudi ostaju da sede u stanici. Pri tome oni ostvaruju sva prava iz radnog odnosa i primaju istu platu kao i ljudi koji se svakodnevno izlažu riziku po zdravlje i život. Hitno je potrebno sve zaposlene obučiti za osnovne intervencije gašenja požara, s obzirom na ionako mali broj vatrogasaca po glavi stanovnika!

  1. Problemi zaposlenih u Žandarmeriji

Generalni sekretar SSP Viktor Ratković podsetio je članove Radne grupe da je pre mesec dana dogovoreno da će se pripadnicima Žandarmerije angažovanim na obezbeđenju KPZ Požarevac nakon osmočasovnog radnog angažovanja, svakog dana izdavati osmočasovni nalozi za pripravnost, ali da još uvek nije izdat nijedan nalog za pripravnost.

Pomoćnik komadanta Žandarmerije Goran Divjak je odgovorio na ovu konstataciju rekavši da je tu problem multipliciran zbog postojanja još nekoliko izdvojenih objekata koje Žandarmerija obezbeđuje, pa ako bi se nalog za pripravnost izdao onima koji obezbeđuju KPZ Požarevac, onda bi morao i svim ostalima koji obavljju takve poslove. Na opasku Lazara Ranitovića da nalog i treba da dobiju svi koji su u režimu pripravnosti, gospodin Divjak je odgovorio da najpre treba otkloniti neke nejasnoće, u kom cilju je već uputio dopis svim starešinama radi izjašnjenja po ovom pitanju, te da treba očekivati da će konačan stav Žandarmerije po ovom pitanju biti saopšten do kraja nedelje. U pogledu obezbeđenja hrane (umesto lanč paketa) gospodin Divjak je istakao da je problem što sa Ministarstvom pravde nije postignut sporazum.

Članovi Radne grupe su saopštili da ne postoje uslovi da se pripadnicima Žandarmerije koji rade u Lipovici organizuje prevoz iz grada. Takoše, to svakako ne bi isključilo troškove za mesečne markice za prevoz za deo puta od kuće do polazne tačke iz grada. Takođe, trenutno ne postoje uslovi da se i pripadnicima Žandarmerije u patrolama PU za grad Beograd obezbedi obrok.

U vezi sa nabavkom i reparacijom pancira, gospodin Divjak je saopštio da će reparacija postojećih, odnosno nabavka novih pancira biti odrađena tokom 2017. i 2018. godine, kao i da će za nove pripadnike Žandarmerije i za pripadnike čija je uniforma pocepana uskoro početi podela nove uniforme.

  1. Isplata uvećane zarade kada zaposleni menja rukovodioca ili kada ima dodatno opterećenje na radu

Problem nepoštovanja odredbi Zakona o radu, Zakona o policiji i PKU za policijske službenike u vezi sa neizdavanjem rešenja za „zamenu rukovodioca“, a potom i neobračunavanja uvećanja plate po tom osnovu, kao i problematiku „zamene izvršioca“, odnosno ostavrivanja prava na dodatak na platu za dodatno opterećenje na radu, izložio je zamenik predsednika SSP Mile Lazarević.

Članovi Radne grupe smatraju da su odredbe koje se tiču „zamene rukovodioca“ potpuno jasne i zahtevali su dostavljanje podataka o OJ u kojima se ove odredbe ne primenjuju, a radi ukazivanja rukovodiocima tih OJ o nepravilnom postupanju.

U pogledu dodatka na platu za dodatno opterećenje na radu nije postignuta saglasnost, jer su članovi Radne grupe bili stanovišta da to više ne postoji, ali su nakon opaske generalnog sekretara SSP Viktora Ratkovića da je to propisano članom 12. PKU za policijske službenike, dodali da su te odredbe nejasne i neprecizne i da zahtevaju ozbiljnu analizu.

  1. Prodaja odmarališta MUP-a?

U vezi sa informacijama da će MUP otuđiti odmarališta, odgovor je dao načelnik Sektora za materijalno-finansijske poslove Drago Bjelica, rekavši da ta opcija još uvek nije razmatrana, ujedno konstatujući da su ti objekti u lošem stanju, a da su troškovi održavanja ogromni, pa da ne isključuje mogućnost da će se MUP u bližoj ili daljoj budućnosti, prilikom nekog „rezanja troškova“, umesto npr. uskraćivanja nekih potreba policijskim stanicama, odlučiti da otuđi odmarališta. Na pitanje predstavnika SSP šta se u tom slučaju planira sa zaposlenima u odmaralištima, gospodin Bjelica je odgovorio da, pošto još uvek nema odluke o prodaji tih objekata, da nema ni plana šta će biti sa zaposlenima u tim objektima, ali da će svakako, u slučaju prodaje objekata postojati i neki plan i program rešavanja pitanja zaposlenih. Na pitanje predstavnika zamenika predsednika SSP Mila Lazarevića zbog čega pojedinim licima angažovanim na određeno vreme, odnosno po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima (npr. u objektu na Bežanijskoj Kosi), još uvek nije produžen ugovor, dobijen je odgovor da će ugovori biti produžavani u skladu sa potrebama za angažovanjem radnika.

  1. Dinamika isplate posebnih nakanda, naknade putnih troškova, solidarne pomoći, jubilarnih nagrada…

Dinamika isplate posebnih naknada policijskim službenicima angažovanim na području granice i KZB vrši se u skladu sa dinamikom i tačnošću spiskova koje dostavljaju organizacione jedinice angažovanih, što za posledicu ima da su pojedini policijski službenici primili posebnu naknadu za septembar, a drugi nisu. U svakom slučaju novca za ove namene ima, a isplata se vrši u proseku dva meseca nakon angažovanja.

Novac opredeljen za putne troškove je potrošen. Ministarstvu finansija je upućen zahtev da se odobre dodatna sredstva za isplatu još dve naknade putnih troškova (za septembar i oktobar) i sa Ministarstvom finansija je postignut načelan dogovor o odobravanju ovih sredstava tako da će ta isplata biti izvršena krajem decembra tekuće godine.

Isplate jubilarnih nagrada vršiće se dinamikom izrade rešenja u drugoj polovini decembra. Novac za ovu namenu je obezbeđen i svi koji ostvaruju pravo na jubilarnu nagradu biće isplaćeni.

Načelnik Sektora za materijalno-finansijske poslove Drago Bjelica je saopštio da je formirana komisija koja će do 31.12.2016. godine obrađivati pristigle zahteve za solidarnu pomoć i da će svi koji ispunjavaju uslove, a podneli su urednu dokumentaciju, dobiti određeni iznos solidarne pomoći, a shodno visini troškova kojima su bili izloženi. Napomenuo je da je veliki broj do sada pristiglih zahteva nepotpun, te da je neophodno izvršiti njihovu dopunu. Na postavljena pitanja o tačnim kriterijumima i načinom rada komisije, nismo dobili precizne odgovore, pa smo stekli utisak da i u samom MUP-u postoje velike nedoumice u pogledu ovog pitanja. Predstavnici SSP izneli su primedbu da komisija ne može okončati svoj rada 31.12.2016. iz prostog razloga što će deo zaposlenih pravo na solidranu pomoć ostvariti samim krajem decembra, te da rad komisije mora biti produžen i u januaru, što je izazalo nedoumicu kod predstanika Radne grupe. Predstavnici SSP izneli su i stav da se na deo zaposlenih u MUP-u koji se smatraju državnim službnicima, a možda i na policijske službenike, i tokom 2014. i 2015. godine primenjivao PKU za državne organe, a s obzirom na to da potraživanja iz radnog odnosa zastarevaju tek protekom tri godine, imaju pravo na solidarnu pomoć i za slučajeve iz 2014. i 2015. godine – predstavnici Radne grupe su to kategorički odbili, iznevši da se PKU za državne organe nije primenjivao na zaposlene u MUP-u sve do Aneksa PKU za policijske službenike, te da je primena odredbi PKU za državne organe za čiju primenu nisu obezbeđena sredstva u budžetu Republike Srbije, na razdelu MUP-a, za 2015. godinu, otpočela tek 1.1.2016. godine.

Stav MUP-a je da, u skladu sa članom 16. Zakona o budžetu, zaposleni u MUP-u ne ostvaruju pravo na novčanu čestitku na ime novogodišnjeg poklona deci zaposlenog do 15 godina starosti, te će podneti zahtevi biti odbijeni. Predstavnici SSP su izneli da smatraju da MUP, ako nema pravnu, onda svakako ima moralnu obavezu da deci onih koji svakoga dana rizikuju svoje živote radi očuvanja bezbednosti građana i države, od kojih su neki i dali svoj život, obezbedi novogodišnje poklone, odosno novčane čestitke na ime novogodišnjih poklona i da će SSP u narednom periodu insistirati na tome.

Generalni sekretar
Viktor Ratković

SOLIDARNA POMOĆ – UPUTSTVO: ŠTA, KAKO, KOME?

Napisao/la Viktor Ratković na . Objavljeno u Obaveštenja. 2 komentara na SOLIDARNA POMOĆ – UPUTSTVO: ŠTA, KAKO, KOME?

Iako je od zakonom propisane obaveze da donese pravilnik kojim će propisati „bliže uslove i kriterijume za dodelu, kao i visinu solidarne pomoći“ (član 176. stav 4. Zakona o policiji) prošlo više od deset meseci, ministar tu svoju obavezu još uvek nije ispunio. To ima za posledicu opštu neinformisanost, ne samo zaposlenih koji bi pravo na solidarnu pomoć hteli da ostvare, već i neinformisanost službi MUP-a koje bi trebalo da rešavaju po tim zahtevima zaposlenih. Da sve bude još gore, do pre samo mesec-dva MUP je osporavao pravo zaposlenih na solidarnu pomoć! Kada se to ima u vidu iluzorno je govoriti da li postoji neki opšti MUP-ov obrazac zahteva za ostvarivanje prava na solidarnu pomoć, a kamo li neko uputstvo u vezi sa ovim.

Godine sindikalne borbe nisu nas iznenadile ovakvim postupcima MUP-a, pa smo, uz pomoć naših pravnih zastupnika, preduzeli sve kako bi zaposlenima u MUP-u, najpre ukazali na mogućnost ostvarivanja ovog prava, a potom i odgovorili na mnoga vaša pitanja: Kako podneti zahtev? Kome podneti zahtev? Koju dokumentaciju dostaviti? Šta činiti ukoliko nije dostavljena potrebna dokumentacija?

Pravo na solidarnu pomoć propisano je već Zakonom o policiji (član 176). Ovo pravo, međutim, nije predviđeno Posebnim kolektivnim ugovorom za policijske službenike (PKUzaPS), što je samo još jedan u nizu pokazatelja koliko je PKUzaPS nepovoljniji u odnosu na druge PKU, a za šta odgovornost snosi sindikat koji je na njega stavio svoj potpis. Šteta po policijske službenike je otklonjena potpisivanjem Aneksa PKUzaPS, kojom prilikom je član 47. dopunjen stavom 2. koji glasi: „Na sva prava i obaveze policijskih službenika kada je to za njih povoljnije, primenjivaće se odredbe PKU za državne organe (PKUzaDO).“

Ko ima pravo na solidarnu pomoć?

Članom 43. PKUzaDO predviđeno je pravo na solidarnu pomoć u slučajevima:

1) duže ili teže bolesti zaposlenog ili člana njegove uže porodice;
2) nabavke ortopedskih pomagala i aparata za rehabilitaciju zaposlenog ili člana njegove uže porodice;
3) zdravstvene rehabilitacije zaposlenog;
4) nastanka teže invalidnosti zaposlenog;
5) nabavke lekova za zaposlenog ili člana uže porodice;
6) pomoć članovima uže porodice, odnosno maloletnoj deci zaposlenog za slučaj smrti zaposlenog i zaposlenom sa slučaj smrti člana uže porodice;
7) mesečnu stipendiju tokom redovnog školovanja za decu zaposlenog koji pogine u toku obavljanja poslova radnog mesta na koje je raspoređen i
8) rođenja deteta zaposlenog.

Članovima uže porodice smatraju se bračni drug, vanbračni drug, deca, rođene braća i sestre, braća i sestre po ocu i majci, roditelji, usvojilac, usvojenik i staratelj.

 

Da li postoje dodatni uslovi za ostvarivanje ovog prava?

Postoje. U pogledu ostvarivanja prava na solidarnu pomoć za slučaj rođenja deteta, ukoliko su oba roditelja zaposlena u državnim organima, pravo ostvaruje samo majka deteta. U tom smislu, prilikom podnošenja zahteva od strane zaposlenog čija supruga nije zaposlena u državnom organu potrebno je priložiti i dokaz (potvrdu) da je supruga nezaposlena (od Nacionalne službe za zapošljavanje), odnosno da nije zaposlena u državnom organu (od poslodavca supruge), odnosno da supruga nije ostvarila ovo pravo (od poslodavca supruge).

Takođe, pravo na ortopedska pomagala i aparate, na zdravstvenu rehabilitaciju i dr. može se ostvariti pod uslovom da zaposleni to pravo nije ostvario u skladu sa drugim propisima iz oblasti obaveznog socijalnog osiguranja, boračko-invalidske zaštite i drugim propisima.

 

Koliki je iznos solidarne pomoći?

Precizan iznos solidarne pomoći predviđen je samo za slučaj rođenja deteta zaposlenog – u visini prosečne zarade. Iznos solidarne pomoći po drugim osnovima nije preciziran, već je utvrđen samo najviši iznos solidarne pomoći koji zaposleni može ostvariti, i to:

  • za osnove od 1 do 5 – najviše do visine tri prosečne zarade, a na osnovu uredne dokumentacije i u skladu sa sredstvima obezbeđenim u budžetu;
  • za osnov 6 – najviše do visine dve prosečne zarade i
  • za osnov 7 – najviše do visine prosečne zarade.

Pod prosečnom zaradom podrazumeva se prosečna zarada bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike.

U prilogu je tabelarni pregled visine solidarne pomoći u 2016. godini.

visina-solidarne-pomoci-2016

Da li postoji propisan obrazac zahteva? Kako i kome podneti i predati zahtev?

Ne postoji opšti obrazac za podnošenje zahteva. Kao što smo naveli, MUP je i ovom prilikom zakazao ne utvrdivši obrazac zahteva, već je prepustio zaposlene same sebi. No, u principu, nema prepreke da se zahtev podnese bez neke posebne forme i u rukopisu. Ono što je bitno i što zahtev mora da sadrži su: podaci o podnosiocu (ime i prezime, JMBG, organizaciona jedinica u kojoj je zaposlen), pozivanje na odgovarajući pravni osnov (član 43. PKUzaDO i odgovarajuća tačka), opis činjenica koje opravdavaju odobravanje solidarne pomoći i odgovarajuću dokumentaciju u prilogu zahteva.

Međutim, kako bismo svojim članovima, ali i svim drugim zaposlenim u MUP-u olakšali podnošenje zahteva, pravni zastupnik SSP je izradio obrazac zahteva za dobijanje solidarne pomoći (koji možete preuzeti ovde: zahtev-za-solidarnu-pomoc-obrazac-ssp).

Zahtev se podnosi Sektoru za ljudske resurse MUP-a – Odeljenju za zarade i beneficije i možete ga predati bilo kojoj pisarnici bilo koje organizacione jedinice u MUP-u ili javnom poštanskom uslugom. Pošto, nažalost, još uvek postoje rukovodioci organizacionih jedinica u MUP-u i zaposleni u pisarnicama koji tvrde da ne mogu primati podneske koji nisu adresirani na tu organizacionu jedinicu, takvim „poznavaocima prava“ skrenite pažnju na odredbu iz člana 56. stava 1. Zakona o opštem upravnom postupku kojom je propisano da je organ nadležan za prijem podnesaka (pisarnice i sl.) dužan da primi podnesak koji mu se predaje.

Važno: obavezno čuvajte svoj primerak zahteva sa prijemnim pečatom, odnosno potvrdu o slanju pošiljke.

Koju dokumentaciju priložiti uz zahtev?

Najkraće rečeno, uz zahtev je potrebno priložiti svu dokumentaciju kojom se dokazuje postojanje odlučnih činjenica koje opravdavaju odobravanje solidarne pomoći. Tako je, npr. za rođenje deteta potrebno priložiti izvod iz matične knjige rođenih za dete i potvrdu o tome da je supruga nezaposlena ili zaposlena u privatnom sektoru ili da nije ostvarila pravo na solidarnu pomoć po ovom osnovu (ako je zaposlena u državnom organu). Za slučaj smrti člana uže porodice, osim izvoda iz matične knjige umrlih za preminulog, potrebno je dostaviti i dokaz o srodstvu zaposlenog sa preminulim (kao dokaz o srodstvu sa preminulim roditeljem najpodesniji je izvod iz matične knjige rođenih za zaposlenog, jer se u njemu nalaze i podaci o roditeljima). Za ostale slučajeve (duža ili teža bolest, nabavka ortopedskih pomagala i aparata, zdravstvena rehabilitacija, teža invalidnost, nabavka lekova) potrebno je dostaviti svu dokumentaciju kojom se dokazuju odlučne činjenice, kao i potvrdu (od Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje ili Zavoda za socijalno osiguranje ili Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje) da to pravo nije ostvareno u skladu sa drugim propisima iz oblasti obaveznog socijalnog osiguranja, boračko-invalidske zaštite i drugim propisima.

Šta ako uz zahtev nije podneta sva neophodna dokumentacija?

Ukoliko prilikom podnošenja zahteva nije podneta sva neophodna dokumentacija, postoji mogućnost, u skladu sa članom 133. stavom 2. Zakona o opštem upravnom postupku, da se zahtev dopuni tako što će se dostaviti dopuna zahteva (obrazac možete preuzeti ovde: dopuna-zahteva-za-dobijanje-solidarne-pomoci).

Šta ako zahtev ne podnesem do 31.12.2016?

Iako je najavljeno da će komisija MUP zasedati samo do 31.12.2016. i da će, samim tim, razmatrati samo zahteve pristigle do tog datuma, odnosno da zaposleni čiji zahtevi budu pristigli nakon 31.12.2016. godine neće ostvariti pravno na solidarnu pomoć, ostvarivanje prava na solidarnu pomoć ne može biti uskraćeno u slučajevima kada zahtev nije podnet do 31.12.2016. godine iz opravdanih razloga (npr. nemogućnost pribavljanja dokumentacije u kratkom roku).

Upravo na ovom primeru se još jednom pokazuje neznanje svih onih iz MUP-a i reprezentativnih sindikata koji tvrde da zahtevi koji ne budu pristigli do 31.12.2016. neće biti razmatrani. Najpre, ne postoji imperativna odredba kojom je propisan prekluzivni rok za dostavljanje predmetnih zahteva. Dakle, ne može se kao osnov uzimati rok koji nije propisan. S druge strane, u slučaju kada bi postojao rok za dostavljanje zahteva, rokovi se ne računaju na taj način što se relevantnim smatra datum kada je zahtev pristigao (u ovom slučaju komisiji), već datum kada je podnesak (zahtev) predat organu nadležnom za prijem podnesaka (pisarnicama u MUP-u), odnosno danom predaje pošti, ukoliko se podnesak upućuje poštom preporučeno, a što je propisano članom 92. Zakona o opštem upravnom postupku. Treba dodati i to da rok za predaju zahteva svakako ne može biti 31.12.2016. godine, jer jedan deo zaposlenih ne bi bio u mogućnosti da blagovremeno dostavi zahteve zbog nemogućnosti pribavljanja relevantne dokumentacije, pa bi takav rok bio neprimeran. Primera radi, zaposleni kojem se rodi dete 31.12.2016. godine, ne bi bio u mogućnosti da podnese zahtev za ostvarivanje prava na solidarnu pomoć zbog rođenja deteta, čime bi mu ovo pravo bilo faktički uskraćeno.

U slučaju da mandat rada komisije ne bude produžen, odnosno komisija ne prihvati da razmatra zahteve pristigle nakon 31.12.2016. godine, SSP će svim svojim članovima omogućiti besplatnu pravnu pomoć i zaštitu u cilju ostvarivanja prava na solidarnu pomoć.

Generalni sekretar SSP
Viktor Ratković

  • 1
  • 2