Skip to main content

Ознака: споразум о вансудском поравњању

ЧЕТВРТИ МЕСЕЧНИ САСТАНАК У КАБИНЕТУ

Београд, 12.4.2018 – У Палати Србија одржан је и четврти овогодишњи месечни радни састанак представника Синдиката српске полиције и Радне групе за сарадњу са синдикатима у МУП-у. Састанком је, у одсуству државног секретара Дијане Хркаловић, председавао помоћник директора полиције Слободан Малешић. Делегацију ССП-а чинили су председник Лазар Ранитовић, чланови Главног одбора Никола Петровић и Срђан Трајковић и заменик председника РЦ Београд Предраг Плазинић.

Разговарало се о следећим темама:

1) Годишње оцењивање рада – неправилности.

Оцењивачи поступају супротно Уредби о оцењивању полицијских службеника и других запослених у МУП-у. Наиме, највећи број оцењивача није обавио разговор са запосленим чији рад оцењује, а у којем разговору би упознао запосленог са оценом и унетим коментарима, нити саопштавали запосленима шта је потребно да чине како би унапредили свој рад и компентенције.

Такође, оцењивачи се не придржавају рокова прописаних Уредбом, којом је прописано да је рок за саопштавање оцене за други циклус оцењивања 31. јануар, а рок за достављање примерка обрасца закључне годишње оцене рада 1. фебруар. У пракси су ти рокови грубо кршени, јер су оцене најчешће саопштаване током марта, а има примера где се оцене још увек саопштавају (Неготин).

Да ли уредбе и закони важе за све или само за извршиоце? Уколико важе за све – колико је поднето иницијатива, а колико покренуто дисциплинских поступака против оцењивача који нису испунили своје обавезе?

Представници Радне групе кажу да су разлози за пробијање саопштавања оцена и поделе примерака обрасца закључне годишње оцене рада разнолики – несналажење руководилаца, погрешно уношење, недовољан број руководилаца где нпр. командири немају заменика и помоћнике, па не могу да постигну да заврше све послове, као и то да оне који су привремено премештени формалноправно оцењује руководилац организационе јединице где они имају примарно, стално решење, а руководилац организационе јединице у коју су они привремено премештени мора овом првом да достави податке о запосленом. У око 2000 случајева због недостатка руководиоца, оцењивање је вршила Дирекција.

Због свега тога од стране Сектора за људске ресурсе депешом је продужен рок за оцењивање. Сектор је сачекао да сви изврше оцењивање, па тек онда омогућио штампање оцена, а након тога и саопштавање оцена и разговор са запосленима.

У овом делу Сектор апсолутно подржава ССП, јер су примедбе на месту, посебно у делу да руководиоци нису обављали разговор са запосленима и да нису правилно и објектно оцењивали запослене. На обуци коју је Сектор био организовао скренута је посебна пажња да руководиоци приликом оцењивања не треба да буду превише строги, па да оцене буду неоправдано ниске, нити благи, па да оцене буду неоправдано високе, нити да се користи систем тзв. „уравниловке“, где се сви или готово сви запослени оцењују истом оценом, најчешће тројком, нити да запослени за сва мерила и све компентенције буду оцењени истим оценама, већ да оцењивање буде крајње објективно. Руководиоцима је скренута пажња и на то да није могуће да старешине организационе јединице имају високе оцене, а извршиоци ниске, јер је то немогуће.

Због свега овога у наредном периоду Сектор за људске ресурсе планира одржавање додатних обука, где ће се још једном руководиоцима скренути пажња на ове, као и друге проблеме који су у међувремену уочени и који буду уочени.

Представници ССП-а су нагласили да је оцењивање крајње необјективно, углавном на штету запослених, те да имамо случајеве где су извршиоци који су награђени од стране министра или од стране града оцењени оценом три, а да је то недопустиво и да такве старешине треба позвати на одговорност, посебно имајући у виду значај оцене за каријерно напредовање.

2) Проблеми у вези са ограничењем месечног броја сати приправности.

Одлука о ограничавању броја сати приправности на 2.000 сати месечно на нивоу полицијске управе је потпуно неодржива! То је јасно свим руководиоцима, али они не смеју да дају такву повратну информацију Дирекцији полиције, већ се служе разним „триковима“ како би тај проблем „решили“. Наравно, тај проблем се, по правилу, „решава“ на уштрб законом загарантованих права запослених:

  • Један од модела је организовање рада у све три смене, иако не постоји никаква потреба за континуираним радом у одређеним сменама. То, наравно, има за последицу да се запослени мрцваре комбиновањем различитих смена, што се у коначности негативно одражава на ефекат рада. Уз то, овај вид организовања рада је одржив само у случају пуног капацитета људства, а с обзиром да предстоји сезона коришћења годишњих одмора – очекују се значајни проблеми у оваквом начину организовања посла.
  • Други модел је тзв. модел „мобе“, где се запосленима усмено саопштава да ће у одређеном временском интервалу бити приправни, али се таква приправност нигде не евидентира, па самим тим ни не плаћа. Ово се може врло лако проверити остваривањем увида у распореде рада где ће се закључити да одређени интервали нису „покривени“ ни редовним сменама, ни приправношћу.
  • Трећи модел је тзв. модел „трампе“, а он се састоји у томе што се води одвојена, скривена евиденција приправности запослених, а потом им се уместо евидентирања и плаћања приправности, за тај месец увећава коефицијент плате кроз награђивање. И овај модел је наравно противправан и супротан смислу награђивања и приправности.
  • Сасвим је сигурно да постоји још много модела, али не постоји модел где ће руководилац да направи реалан план спрам реалних потреба и дотадашњих искустава и броја поступања и да такав план достави Дирекцији полиције, на тај начин показавши да му је за правилно организовање службе потребно више сати приправности од намењених 2.000 месечно.

Тражење изјашњења на ове околности од самих руководилаца је потпуно неефикасно, јер се наравно извештаји и изјашњења „фризирају“, већ би најбоље било спровести анкету (анонимну) са запосленима у којој ће они навести искуства из својих организационих јединица, након чега је у организационе јединице потребно упутити одговарајућу контролу.

Председавајући Малешић је рекао да сасвим сигурно тај зацртани лимит од 2.000 сати није довољан за оно што су стварне потребе, али да се Дирекцији нико није обратио и образложио да је за ту организациону јединицу потребно више сати приправности како би се правилно организовао рад. Напомиње да често за овакве неправилности Дирекција добија информације само од синдиката и да је најчешће случај да старешине не раде како треба.

Лазар Ранитовић је рекао да се слаже да је потребно сагледати реалне потребе за приправношћу и спрам тога одредити број сати приправности, са чим се сложио господин Малешић, рекавши да ће се у предстојећем периоду то полако разрешити. Позвао је представнике ССП да обавесте Дирекцију о сваком појединачном случају неправилне прерасподеле приправности.

3) Плаћено одсуство по основу „обављања личних послова“.

У ОЖ Београд се плаћено одсуство по овом основу мора користити два дана заредом, тј. не може се користити два пута годишње по један дан.

Потребно слање инструктивне депеше.

Заменик начелнице Сектора за људске ресурсе, господин Драган Цветковић је навео да по овом основу није обавезно користити плаћено одсуство два дана заредом, већ да је сасвим исправно и могуће користити плаћено одсуство два пута годишње по један дан, те да ће Сектор у наредном периоду доставити депешу којом ће појаснити овај основ за коришћење плаћеног одсуства. Такође, представници Радне групе су саопштили да ССП у сваком случају другачијег тумачења обавести Радну групу и да ће сваки такав случај бити решен.

4) Премештање дела јединице ОЖ Београд из Липовице у Липовицу 2?

Да ли је ова информација тачна и уколико јесте, да ли је у Липовици 2, по којој је током НАТО бомбардовања дејствовано у више наврата, извршена провера нивоа зрачења и, ако јесте, ко је и када вршио проверу и да ли је зрачење у дозвољеним границама?

Господин Малешић је саопштио да се наведено планира, али да то још увек није ништа решено. Тренутно се врши процена трошкова, а што се тиче зрачења, Институт Винча је вршио мерења и није утврђено да постоје неправилности.

ССП ће захтевати добијање званичног документа да је Институт Винча вршио мерења зрачења и податке о резултатима тих зрачења.

5) Исплата стипендија за децу рањених колега?

Да ли ће и када почети исплата стипендија за децу рањених колега? Напомињеном да је крајем прошле године била исплата стипендија за децу погинулих колега, али не и за децу рањених колега.

Помоћник начелнице Сектора за људске ресурсе Драгиша Анђелковић је саопштио да је Сектор саставио списак студената. Међутим, потврде које су високошколске установе издавале потврде о студирању из којих се није могло утврдити да ли је реч о редовним или ванредним студентима, због чега је Сектор тим образовним установама упутио дописе за достављање тог податка. Подаци пристижу, ускоро ће Сектор располагати свим подацима и након тога ће почети исплата стипендија, тј. очекује се да ће то бити крајем априла, како је навео помоћник начелника Сектора за материјално-финансијске послове Драго Бјелица.

6) Захтеви за склапање споразума у вези са исплатом накнаде за сменски рад.

С обзиром на то да се Сектор за људске ресурсе депешом обратио запосленима да не подносе тужбе за сменски рад, већ да подносе захтеве за склапање споразума, значајан број запослених је те захтеве поднео. Од подношења тих првих захтева прошло је више од два месеца, али запослени до дана данашњег нису добили никакву повратну информацију. О чему се ради? Зашто нико још увек није добио било какав одговор? Да ли се планира склапање споразума по овом основу и уколико планира – у ком року ће отпочети склапање?

Господин Цветковић је навео да је Сектор за људске ресурсе за оне захтеве који нису испуњавали услове за склапање споразума послао обавештење о томе, за део захтева где није достављена валидна документација се врше додатне провере и захтева додатна документација, док се у појединим случајевима где су захтеви били основани, ти захтеви су прослеђени Одељењу за зараде и бенефиције за израду споразума и потом исплату. Господин Цветковић и господин Бјелица су појаснили да су захтеви били основани у оним случајевима у којима је запослени у одређеном периоду имао сменски рад, а да тим колегама, у оквиру коефицијента нередовности у раду, рад у сменама није био вреднован у основној плати. Након израде споразума уследиће исплате.

Што се тиче склапања споразума о вансудском поравнању у ОЖ Краљеву у вези са оствареним прековременим сатима, господин Цветковић и господин Бјелица су се изјаснили да су споразуми већ прослеђени ОЖ Краљево, те да ће исплата по основу тих споразума бити започета крајем априла.

7) Неисплаћени износи новогодишњих честитки и слатких пакетића.

Приликом исплате новогодишњих честитки у одређеном броју случајева направљени су пропусти, па су поједини запослени остали ускраћени за новогодишњу честитку деци – у потпуности, за неко од деце или за неку од година. Колеге нам се овим поводом обраћају свакога дана, али је тешко утврдити тачан број. Због тога би било најподесније упутити још једну депешу у којој ће се тим колегама објаснити на који начин могу остварити своја права.

Такође, поједине колеге нису добиле „слатки swisslion пакетић“, а негде ови пакетићи уопште нису дељени (СГП Пријепоље, СГП Сјеница, ПС Сјеница,…). Због чега се десио овај пропуст? Ко је одговоран? Да ли је санкционисан? И на који начин ће овај пропуст бити исправљен и у ком року?

Господин Анђелковић је навео да где год постоји пропуст у погледу исплате новогодишње честитке да се ти запослени обрате Сектору за људске ресурсе и да ће бити урађене исправке и извршена исплата.

Што се тиче „слатких swisslion пакетића“ Анђелковић није имао одговарајући одговор наводећи да то није било из домена Сектора за људске ресурсе, јер је реч о донацији, а не о обавези МУП-а према запосленима. Председник Ранитовић је нагласио да, без обзира да ли је ово обавеза МУП-а или није, учињена је дискриминација према појединим запосленима, тј. према читавим организационим јединицама и да је потребно утврдити одговорност.

Господин Бјелица је рекао да је проблем настао вероватно из разлога што старешине тих организационих јединица нису требовале те пакетиће, те да сад не види начин на који се овај проблем може превазићи.

Лазар Ранитовић је с тим у вези најпре констатовао да је, уколико је то случај, потребно утврдити одговорност тих старешина.

8) ППУ у Новом Пазару – необјављивање распореда рада два дана унапред.

Проблем се огледа у томе што се свако мало руководиоцима мора указивати на законску обавезу објављивања распореда рада два дана унапред. Та законска обавеза се, након указивања, спроводи извесно време (неколико дана), а онда се опет распоред сачињава „дан за дан“. С обзиром да су са руководством ППУ у Новом Пазару исцрпљене могућности одрживог договора то је руководиоцима ППУ у Новом Пазару потребно указати на ову обавезу и уједно их упозорити на последицу дисциплинске одговорности у случају неиспуњавања ове обавезе.

Чланови Радне групе су контактирали начелника ППУ у Новом Пазару и он се изјаснио да се у принципу распоред рада објављује два дана унапред осим када неблаговремено не добије податке о ангажовању ИЈП-а.

Прецизирали смо да је проблем заправо само у ПИ Нови Пазар, на шта је Малешић одговорио да ће се контактирати командир ПИ Нови Пазар и да ће се тај проблем решити.

9) Бесмислени лекарски прегледи овлашћених службених лица за регистрацију приватног оружја.

Потпуно је беспотребно и бесмислено вршити лекарски преглед за регистрацију приватног наоружања оних колега које по природи свога посла дуже службено наоружање. Поставља се питање – како је то неко способан да носи службени пиштољ или друго аутоматско оружје, а мора се подвргнути лекарском прегледу за држање и/или ношење личног наоружања?

Потребно је извршити измену одговарајућих прописа и лишити колеге беспотребног излагања трошковима лекарског прегледа.

Малешић је навео да је овај проблем уочен већ приликом награђивања припадника Министарства оружјем, да је покушано да се овај проблем реши, да се сва ОСЛ МУП-а (и Војске Србије) изузму од подвргавања лекарском прегледу, с обзиром на то да већ поседују службено наоружање, али да се није успело, јер је закон морао да остане за све исти.

10) Захтев за привремени премештај колеге из ПС Савски Венац у ПС Ариље

Колеги је након развода припало дете, живи са својим родитељима и дететом у породичној кући у Ариљу, а ради у ПС Савски Венац, па жели премештај у Ариље, колега поднео захтев за премештај, али на писарници ПС Савски Венац неће да заприме тај захтев, а по наредби командира.

Представници Радне групе су се сложили да је то недопустиво и да ће се извршити провере. Командир може да не да сагласност на привремени премештај, али писарница мора да заприми захтев. Околности конкретног случаја биће утврђене.

Служба за информисање ССП
Виктор Ратковић

МАРТОВСКИ МЕСЕЧНИ САСТАНАК У КАБИНЕТУ

Београд, 12.3.2018 – У Палати Србија одржан је и трећи овогодишњи месечни радни састанак представника Синдиката српске полиције и Радне групе за сарадњу са синдикатима у МУП-у. Састанком је, у одсуству државног секретара Дијане Хркаловић, председавао помоћник директора полиције Слободан Мелешић. Делегацију ССП-а чинили су председник Лазар Ранитовић, генерални секретар Виктор Ратковић и чланови Главног одбора Срђан Трајковић и Мирослав Лазаров.

Разговарало се о следећим темама:

1. Репрезентативност ССП-а

  • Приликом утврђивања репрезентативности ССП-а учињено је више неправилности, пропуста и незаконитости, а све на штету ССП-а. Обатио нам се велики број колега за који тврди да је фалсификован њихов потпис на приступницама синдиката који су оспоравали репрезентативност ССП-а. Такође, одређени број колега се нашао као кредитор НСП-а иако заправо и није члан НСП-а или је учлањен мимо своје воље и знања. Запослени нам достављају своје изјаве, обраћају се за помоћ правног заступника како би у редовном поступцима остварили своја права. Веома важно је истаћи и чињеницу да је 1.021 приступница НСП-а и 60 приступница НПСС-а била са датумом 24.1.2018 (иако је ССП захтев за утврђивање репрезентативности поднео 23.1.2018), па се такве приступнице не могу узети у обзир.
  • Председавајући је саопштио да је реч о питањима која су изван надлежности ове Радне групе и да стога не могу дати никакве конкретне одговоре на ову тему.

2. Ретроактивни обрачун радних сати у ОЖ у Краљеву

  • Реч је о теми која је „на столу“ дуже време, па чак и са састанцима са Радном групом. Иако је договорено, запосленима још увек нису понуђени споразуми за вансудско поравнање. Тражимо објашњење.
  • Драган Цветковић, помоћник начелнице Сектора за људске ресурсе, изјавио је да ће договор бити испоштован; да је логистици ОЖ у Краљеву достављен јасан налог са захтевом за доставу конкретних података и документације, да ће до краја недеље ти подаци и документација бити достављени Сектору за људске ресурсе, који ће потом припремити споразуме о вансудском поравнању и доставити их на потписивање, након чега ће уследити исплата, а у складу са динамиком која се договори са Сектором за материјално-финансијске послове.
  • Срђан Трајковић је указао на то да логистика ОЖ у Краљеву није добро разумела постављени им захтев и да ће доставити све налоге за прековремени рад, уместо само да достави податке за оно радно време за које нису били издати налози за прековремени рад, те је тражио да се додатно информишу. Истовремено је поставио питање у ком року запослени могу очекивати достављање споразума о вансудском поравнању, те упозорио да уколико се са тим буде отезало, да ће запослени та своја потраживања захтевати судским путем.
  • Цветковић је одговорио да ће бити остварен контакт и да ће се све завршити врло брзо, те да запослени ОЖ у Краљеву могу очекивати да ће им споразуми о вансудском поравнању бити достављени до краја марта.

3. (Не)поступање по депеши Сектора за људске ресусре о непокретању дисциплинских поступака на основу сваке, па и неосноване иницијативе

  • У пракси се стиче утисак да ова депеша није у битнијој мери утицала на смањење неоснованих покретања дисциплинских поступака, а самим тим и на трошкове правних заступника запослених које потражују од МУП-а после поступака у којим није установљена дисциплинска одговорност запослених.
  • Драган Цветковић је појаснио да је реч о инструктивној депеши која је имала за циљ смањење трошкова МУП-а, а због вођења очигледно неоснованих поступака, те да се ту пресушују све ингеренције Сектора за људске ресурсе, а посебно имајући у виду чињеницу да су дисциплинске старешине самосталне у свом раду и одлучивање.

4. Заказивање састанака у подручни полицијским управама

  • Већ дуже време чекамо на састанке у ПУ Краљево, ПУ Чачак и ПУ Сомбор. Локално руководство једноставно се оглушује о захтеве за оваквим састанцима. Састанци су неопходни јер без дијалога, нема сарадње и решавања проблема, а који су евидентни у наведеним ПУ. Због свега тога захтевамо да се преко Дирекције полиције или на други начин „са врха“ МУП-а ови састанци закажу што пре, те да се убудуће ти састанци одржавају редовно, без потребне додатне интервенције „са врха“, јер је ССП организација која окупља и штити интересе сада већ 8.000 запослених, а проблеми запослених су не само њихови проблеми и проблеми ССП-а, већ и проблеми њихових руководилаца.
  • Председавајући Слобдан Малешић је одговорио да ће начелници ПУ Краљево, ПУ Чачак и ПУ Сомбор бити контактирани и да ће током наредне недеље бити одржани састанци са представницима ССП-а, поштујући наравно обавезе и могућности тих начелника и представника ССП-а.

5. Солидарна помоћ из 2016. и 2017. године

  • Када ће запослени који су предали захтеве за солидарну помоћ у 2017. години добити решења како би евентуално могли да уложе жалбе на решења у случајевима када је њихов захтев одбијен?
  • Драгиша Анђелковић, шеф Одсека за сарадњу са синдикатима, навео је да су сви захтеви за солидарну помоћ из 2016. године решени, осим оних поступака где је Жалбена комисија Владе наложила понављање поступка.
  • Што се тиче захтева из 2017. године запримљено преко 3.000 захтева, да је највећи број решен, да се по осталим захтевима континуирано ради, те да ће сви који су поднели захтев, без обзира на то да ли им захтев одбијен или одобрена помоћ, добити решења.
  • Виктор Ратковић поставио питање шта је са појединим случајевима где су запослени добили одбијајућа решења са образложењем да у остављеном им року од 10 дана од дана пријема обаветења нису допунили своје захтеве, иако су запослени то учинили у том року?
  • Анђелковић је одговорио да ти запослени у оквиру жалбе на решење опишу ту ситуацију, приложе доказе о датуму када су примили обавештење и о датуму када су послали захтевану документацију, те да ће Сектор за људске ресурсе, по пријему тих жалби, уколико је пропуст евидентан – захтеве наново размотрити и у случају основаности одобрити одговарајући износ помоћи.

6. Померање датума исплате зараде запосленима

  • Због исплате првог дела фебруарске плате 2. марта и неизвесности исплате другог дела фебруарске плате, те будуће динамике исплате плата, међу запосленима је настало оправдано узнемирење, посебно код оних који су кредитно задужени, а што је случај са већином колега. Због тога је потребно да МУП да прецизне одговоре и објашњења на ову тему, а како би се прекинула настала конфузија и избегле манипулације запослених.
  • Драго Бјелица, заменик начелника Сектора за материјално-финансијске послове је кратко одговорио да ће исплата другог дела фебруарске плате бити 20. марта, те да ће се убудуће плата исплаћивати динамиком 5. и 20. у месецу.
  • На питање Лазара Ранитовића због чега је исплата првог дела фебруарске плате била 2. марта – чланови Радне групе су остали неми.
  • На питање Лазара Ранитовића због чега МУП није обавестио запослене о „ванредној“ исплати плате, те зашто још увек није обавестио запослене о будућој динамици – Драго Бјелица је одговорио да није био у прилици да обавести запослене у вези са „ванредном“ исплатом, јер је и за њих у Сектору за материјално-финансијске послове био изненађујући захтев Трезора за ту „ванредну“ исплату. Што се тиче обавештења запослених да о будућој динамици исплате плата, Бјелица је одговорио да ће свим организационим јединицама бити упућена депеша о новим роковима достављања података у вези са исплатом плата и о новим терминима исплата плата.

7. Проблеми УГП у вези са применом Правилника о путним трошковима

  • Иако су прошле године од почетка примене Правилника о путним трошковима, очигледно да се Правилник још увек не примењује у потпуности у свим организационим јединицама МУП-а, тачније што се умањења месечне претплатне карте врше и мимо случајева када је запослени користио годишњи одмор или плаћено одсуство или је био на боловању или службеном путу. У вези са овим послат је и допис Сектору за материјално-финансијске послове.
  • Мирослав Лазаров и Лазар Ранитовић су појаснили да овај проблем постоји у свим РЦГП, осим у РЦГП према БиХ и да је потребно што хитније решавање овог проблема, по потреби и састанцима представника РЦГП и представника ССП-а. Појашњено је да се висина превоза неосновано и погрешно умањује и најчешће у случају када запослени у датом месецу користио слободне дане по основу прерасподеле радног времена, тј. вишка сати остварених у претходним месецима.
  • Начелник УГП генерал Миленко Божовић је саопштио да он и УГП нису били упознати са овим проблемом, а из разлога што у УГП стижу готови, обрађени подаци, па евентуалне неправилности у начину обрачуна на нивоу РЦГП нису видљиве. Од Драга Бјелице је тражио да му доставио предметни допис ССП-а и депешу којом је Сектор за материјално-финансијске послове појаснио правилан обрачун путних трошкова, а како би интерном депешом наложио будуће поступање. Уједно је позвао ССП да о свим конкретним случајевима неправилног обрачуна путних трошкова известе УГП, а како би се праворемено реаговало и неправилности отклониле.

Генерални секретар ССП
Виктор Ратковић

ВИШАК САТИ: Кад нема разумевања онда је ту суд!

У Јединици за обезбеђење због незаконитог евидентирања и обрачуна радних сати у предходних пар година тужбе суду је поднело неколико десетина колега. Суд је рекао да су запослени у праву – да им представници послодавца нису правилно евидентирали, обрачунали и исплатили зарађено.

Пре само пар дана смо похвалили споразумно решење истоветног проблема у ПУ Врање, где је на наш предлог ретроактивно извршен обрачун остварених радних сати и запосленима исплаћен зарађени новац. На тај начин, избегавањем судског поступка, министарству је уштеђен озбиљан новац.

Међутим, у ЈЗО није било разумних нити прагматичних старешина. Руководећи кадар је остао на ставу да радници морају радити кад год им они то нареде, а да ће за то бити плаћени колико они процене да им је довољно. Изгледа да је „дух Пере Богдановић“ у ЈЗО и даље јак, премда је тај господин одавно у пензији. Сада су ту на сцени неки нови мали и велики свемогући начелници који су себи дали за право да, поред незаконитог обрачуна радног времена, врше притисак на запослене, те је број тужби био знатно мањи у односу на прави број запослених који су оштећени и који су заинтересовани за добијање надокнаде. Својим чињењем директно су допринели увећању износа које МУП плаћа за судске трошкове.

Ако износ судских трошкова, које ће МУП имати као плод неодговорности старешина у ЈЗО, претворимо у нешто реално опипљиво, морамо нагласити да ће само овом првом туром тужби МУП изгубити једно ново патролно возило! Мало ли је?

Верујемо да ће запослени, после ових првих добијених пресуда, бити додатно охрабрени и да ће у већем броју затражити остваривање својих законом загарантованих права што ће довести и до нових непотребних трошкова по министарство. Жао нам је што се тако нешто дешава али одговорност не лежи ни на запосленима ни на синдикату. Време је да МУП почне са санкционисањем оних због чијег нерада или незаконитог рада држава трпи беспотребне материјалне трошкове.

Ми поново позивамо све наше чланове да проблеме пробају решити вансудским споразумима, као у Врању, јер је то и брже и јефтиније, али наглашавамо да, у случају потребе, као што је то случај у ЈЗО, не треба бежати ни од тужби.

Народна Скупштина, Влада Србије, МУП и министар су донели законе и дуге прописе, свако из свог домена, на руководиоцима је да их доследно спроводе и поштују. Рационално трошење средстава не подразумева кршење радних права, напротив. Треба ли подсећати да је управо та ЈЗО позната по вишеструком увећању плата од 20% за све високе руководиоце, па су појединци међу њима су годинама бивали награђивани сваког месеца узастопно те тако годишње зарађивали и по 14 плата.

О томе смо писали крајем 2014. године у тексту:  УЗО: Невероватно, зарадили 14 плата за годину дана

Синдикат српске полиције ће иницирати покретање поступка за утврђивање дисциплинске одговорности и кажњавања руководилаца у ЈЗО који су довели до кршења права запослених и нанели им директну штету, али и индиректну штету министарству.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

ИСПЛАТА НАКНАДЕ ЗА ОСТВАРЕНИ ВИШАК РАДНИХ САТИ

Врање, 24.11.2017. године, – Данас је извршена уплата вишка радних сати нашим члановима у још једној организационој јединици – у ПС Прешевo. Више од 130 запослених, без тужби и икаквих трошкова, на основу вансудског поравнања и у складу са договором Синдиката српске полиције и представника послодавца, остварило своја права.

За период од 01.01.2015. – 31.12.2015. просек исплаћених вишка сати је око 40.000 динара по запосленом.

ССП никада није био заговорник покретања беспотребних тужби чија једина сврха јесте јефтина демагогија и привлачење нових чланова. Наш рад красе упорност и одговорност, и према запосленима и према кући у којој радимо. Тужбе, као један од легитимнх видова синдикалне борбе, користимо као крајњи механизам у заштити права запослених, након што исцрпимо све остале могућности.

Хвала свим члановима који су имали стрпљења и поверења у ССП. Знали смо да у сарадњи са врхом министарства можемо договорити исплату накнаде запосленима, упркос противљења појединих старешина на нижем нивоу, управо оних чији пропусти у раду су и довели до проблема. Похвале заслужује и руководство министарства које је овим показало спремност за сарадњу у корист радника, што у неким ранијим временима није био случај.

Упорношћу и инсистирањем на решавању оваквих проблема вансудским поравнањима, осим запосленима, помажемо и МУП-у да избегне плаћање огромних судских трошкова и то је оно што нас разликује од осталих синдиката.

Служба за информисање ССП
Зоран Стојчић

МУП почео да поштује прописе: Једна ласта или коперникански заокрет?

Шта се то заиста догодило да Министарство унутрашњих послова почне са поштовањем прописа и радничких права запослених? Док се репрезентативни синдикати хвале неким, одавно послатим дописима, Синдикат српске полиције с пуним право може сматрати те промене резултатом петиције за коју управо прикупља потписе. И заиста, већ на први поглед је лако видети да управо ових дана, један по један, од захтева из петиције МУП већ испуњава или ради на том плану.  Као разуман разлог промени става послодавца спомињу се и бројне тужбе које запослени подносе ради накнаде ускраћених принадлежности.

Но, ми у ССП нећемо се превише уобразити нити уљуљкати постигнутим успехом, не би требало да то раде ни други синдикати, јер, ипак, било је тих дописа безброј, па до резултата никако није долазило. Потребно је бити реалан и јавности изнети кључну промену у систему министарства која је довела до измене става према праву и неопходности поштовања запослених.

Ми у ССП сматрамо да је тај „кључни човек“ промена у ставовима МУП-а заправо једна жена – начелница Сектора за људске ресурсе, госпођа Катарина Томашевић.

Дочекана је са неверицом у успех, чуђењем и благим подсмехом уз коментаре типа „Шта ће нам она у МУП, поред толико правника који дуги низ година воде људске ресурсе?“ Ту су биле и неизбежне упадице о непознавању структуре Министарства унутрашњих послова и очекивања о несналажењу и брзом и неславном одласку (ваљда постакнути сличном судбином две начелнице Сектора за материјално-финансијске послове). Брзо се показало да су сумњивци погрешили. Госпођа Томашевић је донела неопходну свежину и промене за којима је поменути сектор вапио већ дуго. Неке људе који су ту фигурирали годинама померила је у страну, довела је нове вредне и младе снаге!

У раду службе људских ресурса извела је прави „коперникански обрат“ девизом  „Ми у сектору, ми смо ти који треба да бринемо о људима, не смемо дозволити нити чекати да нам синдикати указују на кршење права запослених, ми смо ти који треба да на то пазе и спрече такве појаве!“ Тиме је сектор, који је дуго важио за главну кочницу и сметњу у остваривању права запослених, постао разумнији и напреднији део министарства. Наравно, има ту још много посла, многе још ствари треба довести у ред, потребно је скратити неке поступке, убрзати процедуре, настојати да запослени на нека од основних права, као што су издавања решења, не чекају месецима. Али кључни кораци су већ направљени и не видимо разлог да се у том ритму не настави.

Верујемо и да је госпођа Томашевић досадашњим радом оправдала поверење које је од старта имала код министра Стефановића, без чије подршке свакако не би могла да своје замисли спроведе у пракси. Надамо се да начелница током времена неће потонути у сивило системског гажења љуских права запослених, да се неће прилагодити окружењу, већ наставити да мења то окружење. Набоље, разуме се.

На том путу ће госпођа Томашевић имати искрену подршку и помоћ ССП, која ће се пре свега огледати кроз указивање на старе бољке и неправилности, уз конструктивне предлоге за њихово превазилажење.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Састанак у Сектору за људске ресурсе са начелницом Катарином Томашевић

Београд, 3.3.2017. године, – Делегација Синдиката српске полиције одржала је 3.3.2017. године у времену од 9.00 до 11.00 сати радни састанак у Кабинету начелнице Сектора за људске ресурсе Катарине Томашевић. Осим начелнице, састанку су присуствовали и њени сарадници: Драган Цветковић, помоћник начелнице, Драгиша Анђелковић, шеф Одсека за сарадњу са синдикатима и Божидар Оташевић, заменик начелника Управе за стручно образовање, оспособљавање, усавршавање и науку. Делегацију ССП чинили су: председник Лазар Ранитовић, генерални секретар Виктор Ратковић, чланови Главног одбора Синиша Ћук и Никола Петровић и председник РЦ Београд Слободан Ћосовић.

Разговарало се о следећим темама:

  1. Накнада за остварени вишак радних сати (који су у међувремену постали прековремени) у ППУ у Врању и Јединици за заштиту.

У погледу вишка остварених сати запослених у ППУ у Врању од начелнице смо добили информацију да је руководиоцима ППУ у Врању у више наврата налагано да доставе спискове ради сагледавања чињеничног стања, те, коначно, и састављања споразума о вансудском поравнању. Став ССП, а и руководства Сектора је да је овакве проблеме много боље, брже, ефикасније и (за МУП) јефтиније решавати споразумно, него да избегавањем решавања проблема запослени буду приморани да туже МУП, што неминовно изазива додатне трошкове (судске, адвокатске, трошкове вештака и др.). Но, да би споразум био реализован, неопходно је да постоји искрена воља обе стране, а што очигледно није случај са руководством ППУ у Врању, које недостављањем спикова о оствареном вишку радних сати запослених, те запослене практично „терају“ на једино преостало решење – тужбе. ССП сматра да је овакво понашање руководства ППУ у Врању мора бити санкционисано.

Начелница је својим сарадницима наложила да се оствари контакт са руководством ППУ у Врању и да се, у року од две недеље, овај проблем реши, односно саставе предлози споразума о вансудском поравнању.

Ништа боља ситуација није ни у Јединици за обезбеђење, где руководиоци сматрају да је у реду да запослени имају нпр. 192 радна сата у месецу за који је укупан фонд сати нпр. 176 и да таква разлика не представља вишак радних сати. Ово је ситуација која траје годинама и она је очигледан пример нестручности, а можда још више бахатости и самовоље појединих руководилаца у МУП-у, овога пута у Јединици за заштиту. Управо овакво неодговорно и незаконито понашање појединих руководилаца има за „резулат“ да МУП годишње на име судских трошкова исплаћује око 2.000.000.000 динара (две милијарде). И то ће бити случај све док МУП сам, по службеној дружности, против таквих бахатих старешина не буде покретао дисциплинске, па и кривичне поступке. А док то не почне да чини МУП, чиниће ССП.

  1. Систем оцењивања и каријерног напредовања

Ово је тема која је, можемо слободно рећи, одузела већи део времена, ако узмемо у обзир важност оцене у систему каријерног напредовања. Као најчешћи примери необјективног оцењивања су случајеви у којима „полицајац године“ не добије „петицу“ или у којима полицијски службеник који је све своје послове и задатке обављао квалитетно и ажурно, а није био дисциплински кажњаван – оцењен „тројком“. Злоупотребе у оцењивању се огледају и оцењивањем синдикалних активиста нижом оценом, а као вид одмазде и покушаја дисциплиновања синдикалног активисте. Представници ССП су оценили да, иако на први поглед, оцена „добар“ – 3 није лоша оцена, она „стопира“ могућност напредовања запосленог. Уз то, садашњи начин оцењивања оставља могућност руководиоцу да онемогући напредовање оних који на било који начин могу да „угрозе“ његову позицију, односно омогућава да руководилац давањем високих оцена својим „миљеницима“ и ниских онима према којима има неоправдано негативан став, креира руководство и уподобљује га својим личним прохтевима.

Начелница Сектора је констатовала да су сви у Сектору свесни да је тренутно стање у вези са оцењивањем запослених у МУП-у лоше, али да се ради на томе да се оно поправи и унапреди, у смислу да оцењивање што мање зависи од личног става и дискреционе оцене руководиоца, а више од неких нормативних вредности.

Представници ССП су предложили модел оцењивања аналоган оцењивању владања ученика у школама где сви на почетку године имају оцену „одличан“ – 5, са нпр. максималних 100 бодова, а да се онда, током године, свака грешка запосленог „кажњава“ одузимањем бодова, односно додавањем бодова у случајевима посебних заслуга.

Начелница Томашевић је поновила да је свесна свих проблема и мана садашњег и будућег оцењивања запослених, да је нови правилник о оцењивању упућен Влади на усвајање, а да ће, према решењима предложеним у њему, будуће оцењивање свакако бити боље и објективније од постојећег, али да ће се и оно „у ходу“, уочавањем мањкавости – мењати и унапређивати. Саопштила је и да ће критеријуми за оцењивање руководилаца и извршилаца значајно разликовати.

Сектор за људске ресурсе2

  1. Солидарна помоћ – шта са захтевима из 2016, а шта са оним из 2017?

Руководство Сектора за људске ресусрсе је свесно да је рок за доношење решења по захтевима за исплату солидарне помоћи у 2016. години истекао, али да због великог обима послова о тим захтевима није могло бити раније одличивано. Реч је о захтевима пристиглим након окончања рада Комисије за солидару помоћ, тј. након 23.12.2016. године. Због тога што је број пристиглих захтева за додељивање солидарне помоћи у 2016. години велики – то ће тој комисији бити продужен мандат и она ће одлучити о свим пристиглим захтевима за добијање солидарне помоћи где је основ стицања у 2016. години.

Што се тиче захтева за солидарну помоћ у 2017. години, још увек није јасно да ли ће и за о до сада пристиглим захтевима одлучивати нека комисија или ће то Сектор одлучивати у редовном поступку, али, у сваком случају, о сваком поднетом захтеву биће одлучивано. По свим до сада пристиглим захтевима формирани су предмети, а у случајевима где је уочено да недостаје одређена документација, од подносилаца је затражено да доставе потребну документацију. С тим у вези представници ССП-а су предложили да Сектор, у циљу боље информисаности запослених у МУП-у, свим оргнаизационим јединицама проследи једно упутство о начину подношења захтева, као и о томе шта уз сваки захтев треба приложити. Начелница Томашевић је предлог оценила добрим и најавила да постоји чак и могућност организовања једне јавне презентације, где би се руководицима и представницима синдиката пружиле најважније информације у вези са остваривањем права на солидарну помоћ.

Представници ССП су изнели примедбе и на садржај Правилника о солидарној помоћи у МУП-у, који је на снази од 4.1.2017. године, пре свега у смислу што њиме рођење детета и смрт члана уже породице нису предвиђени као основи за остваривање права на солидарну помоћ, указујући да је недопустиво и правно мањкаво да се правилником дерогирају права установљена посебним колективнвим уговорима. Правилником се не сме задирати у већ утврђена права, већ се њиме само детаљније разрађује поступак остваривања већ установљених права. У случају да захтеви за добијање солидарне помоћи буду одбијани из овог разлога, ССП ће својим члановима омогућити бесплатну правну помоћ, истовремено указавши да ће то само донети трошкове МУП-у. Начелница Томашевић је саопштила да се слаже да правни основи за остваривање права на солидарну помоћ предвиђени у посебним колективним уговорима не могу бити дерогирани правилником и да ће се приликом одлучивања о захтевима увек примењивати пропис повољнији по запослене, односно да ће сви запослени који поднесу уредне и благовремене (у року од три месеца од стицања права на солидарну помоћ) захтеве – добити позитивна решења о остваривању права на солидарну помоћ.

  1. Радни стаж запослених у МУП-у упућених на стручно усавршавање у КПА

Проблем се састоји у томе што су запослени од стране МУП-а упућивани у КПА ради школовања о трошку МУП-а, где је уговором између запослених и МУП-а било прописано да запослени упућени на школовање у КПА остварују право сва права у вези са пензијско-инвалидским осиграњем. Међутим, МУП своју обавезу о уплати доприноса за ПИО није извршио, у случајевима појединих запослених – делимично, а појединих – у потпуности. Било је случајева да је чак комисија коју је образовао министар унутрашњих послова, одлучујући по захтевима појединих запослених, донела одлуку да они остварују право да им МУП уплати доприносе за време проведено на школовању у КПА, али то касније није реализовано, као што је било случајева да су поједине колеге утужиле МУП и добиле пресуде којима су уважени њихови тужбени захтеви, након чега им је МУП уплатио доприносе за ПИО. Указали смо да је неједнако поступање у оваквим случајевима недопустиво и да је потребно наћи јединствено решење.

Руководство Сектора нам је указало на неуједначену судску праксу, где једни судови тужбене захтеве запослених одбијају, а други усвајају, па Сектор за људске ресурсе не може да „стане“ изнад судова заузимањем јединственог става, али да ће у свим случајевима где суд нађе да су тужбени захтеви основани – колегама бити уплаћени доприноси за ПИО. Према речима руководства Сектора у око 80% случајева судови пресуђују у корист МУП-а, тј. одбијају тужбене захтеве запослених као неосноване.
Сектор за људске ресурсе3

  1. Проблем недостатка довода воде и одвода канализације у ПС Шид

Представници ССП указали су на проблем недостатка мокрог чвора, односно довода воде и одвода канализације у ПС Шид за потребе огромног броја миграната према којима се свакодневно преузимају полицијске мере и радње. Ово посебно имајући у виду да су полицијски службеници ПС Шид посебно оптерећени мигрантском кризом, јер чак 1/3 од укупне популације миграната у Србији борави на подручју општине Шид. Самим тим потреба за мокрим чвором је ургентнија, јер је он неопходан како за обављање хигијенских и физиолишких потреба полицијских службеника, тако и миграната. Указано је да у постојећој ситуацији прети опасност од настанка епидемије, посебно имајући у виду да долазе топлији дани.

Изнели смо податак да је од стране Одсека за логистику ПС Сремска Митровица, у циљу решавања овог горућег проблема, већ израђен пројекат оспособљавања мокрог чвора, али да је неопходна финансијска подршка за његову реализацију.

Руководству Сектора је овај проблем већ делимично био познат, па ће, имајући у виду његову ургентност, те чињеницу за оспособљавање мокрог чвора нису неопходна велика финансијска улагања, руководство Сектора учинити додатни напор, заједно са Сектором за материјално-финансијске послове, да се проблем реши, те тако спречи настанак последица по здравље полицијских службеника, али и локалног становништва.

  1. Дискриминација полицијских службеника ПС Шид који обављају послове у вези са мигрантима у односу на полицијске службенике који те послове обављају као упућени из других општина

Пренели смо незадовољство и осећај дискрминације код полицијских службеника ПС Шид који свакодневно обављају послове у вези са мигрантима, а који су одлуком министра изузети од права на остваривање посебне накнаде, иако раде истоветне послове као и полицијски службеници упућени у ПС Шид са подручја других општина, а само из разлога што се сматра да је то њихов редован посао. Иако свесни онога што је прописано одлуком министра, нисмо се могли помирити са очигледном дискримиацијом, па смо изнели предлог да се полицијски службеници ПС Шид који свакодневно обаљају ове послове награде на неки други начин и тако бар приближно ставе у равноправан положај са својим колегама који у Шид долазе као испомоћ.

Начелница Сектора се сложила да се та врста и тај обим послова рада са мигрантима никако не може подвести под редовне послове полицијских службеника ПС Шид и обећала да ће, у сарадњи са руководством Дирекцијом полиције, изнаћи начин да се наведени полицијски службеници некако награде, а посебно имајући у виду да упрао они подносе највећи терет мигрантске кризе у Србији.

Служба за информисање ССП
Никола Петровић
Виктор Ратковић