Ознака: тест интегритета полицајаца

ССП на радионици ОЕБС-а о изазовима система контроле рада полиције

Napisao/la na 30/09/2016. Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на ССП на радионици ОЕБС-а о изазовима система контроле рада полиције

Београд, 27.9.216. године, – У хотелу „Метропол“ у Београду, у организацији Одељења за реформу полиције Мисије ОЕБС-а у Србији, организована је радионица о изазовима постојећег система контроле рада полиције у Србији.

Најважније теме биле су:

Претпоставке за ефикасну контролу рада полиције;
Презентовање модела надзора полиције Ирске и других земаља;
СУК – организација, надлежности, овлашћења, начин рада, проблеми у раду;
Недостаци Закона о полицији;
Правосудна контрола рада полиције;
Утицај изазова пред које се полицијски службеници стављају на ефикасност и квалитет рада полиције и надзор над полицијом.

На радионици су, између осталих, учествовали:

Дениз Мацолани, шефица Одељења за реформу полиције Мисије ОЕБС-а у Србији;
Маурицио Салустро, виши правни саветник Мисије ОЕБС-а у Србији;
Џим Костело, међународни стручњак из области рада и контроле рада полиције;
Милош Опарница, помоћник министра и начелник СУК;
Милош Јанковић, заменик Заштитника грађана;
Никола Китаровић, судија Управног суда и члан Управног одбора Друштва судија Србије;
Драгољуб Ђорђевић, председник Адвокатске коморе Србије;
Саша Ђорђевић, истраживач Београдског центра за безбедносну политику,
Никола Ковачевић, представник Београдског центра за људска права,
Вељко Михајловић, председник Полицијског синдиката Србије.

Синдикат српске полиције представљали су: председник Лазар Ранитовић, заменик председника Миле Лазаревић, генерални секретар Виктор Ратковић, портпарол Бобан Ђорђић и шеф Службе за међународну сарадњу Саша Симић.

У својој презентацији ирског модела рада и контроле рада полиције, као и презентације основних начела и претпоставки успешног рада полиције Џим Костело је изнео став да је универзални принцип ефикасне и правичне полиције – да служи грађанима, да спроводи закон према свима, да поступа по принципу „пуне правичности“, односно да сва лица третира онако како би свако од нас желео да се према нама и нашим најближим понаша полиција.

С друге стране, истакао је да је кључна и неодвојива претпоставка ефикасног надзора полиције – независност, при чему је независност дефинисао као „слободу од контроле, од приватних, личних интереса физичких и правних лица“, издваjајући три сегмента независности: 1) „законска“ независност – формирање правног оквира у којем ће контролни механизам поставити као потпуно независна институција, одвојена од министарства и владе; 2) буџетска независност – постојање буџета такве институције, којим би се онемогућило ускраћивање финансијских средстава за рад од стране, пре свега, управно-извршне власти; и 3) „оперативна“ независност – организационе и кадровске претпоставке. Након чега је изнео став да у Србији не постоји ниједан од ових сегмената независности – „ни у траговима“.

Представио је ирски модел надзора полиције, где надзор над радом полиције врши омбудсман као национална независна агенција, за разлику од Србије, где постоји више субјеката контроле рада полиције, али да ниједан од њих нису установљени као независни, што је уједно и његова основна замерка.

Начелник СУК Милош Опарница представио је организацију, надлежности, овлашћења и начин рада СУК, посебно се осврнувши на услове и начин спровођења „тест интегритета“ и провере имовног стања запослених у МУП-у и израда имовинских карти. Указао је и на проблеме са којима се суочава СУК, при чему је као основне апострофирао недостатак људства, постојање нејасног механизма пријема у СУК, недостатак засебне зграде где би СУК био физички одвојен од других организационих јединица МУП-а, недостатак опреме и техничких средстава, као и застарелост и превазиђеност дела постојеће опреме, непостојање централне обавештајне базе података, постојање енермног броја (2 -3.000) подзаконских аката о поступању полиције,…

У свом излагању заменик Заштитника грађана Милош Јанковић изнео је бројне примедбе на новодонети Закон о полицији, где су одбачене бројне препоруке и мишљења Заштитника грађана, ОЕБС-а и других релевантних институција и стручњака. Примедбе се односе, почев од самог назива закона (којим је уређена много шира област од оног што се подразумева под полицијом), па до непримерено великих и широко постављених овлашћења министра и устројене потпуне зависности СУК-а од министра, који је увек високи функционер владајуће политичке странке, а што оставља простор за корупцију.

Господин Јанковић се посебно осврнуо на тзв. „анализу ризика“, рекавши да су те активности у МУП-у, иако декларативно реформске, биле веома противречне, процедура арбитрерна и недоречена, критеријуми непознати, те да ни до данас није разјашњено да ли је то био покушај незаконитог отпуштања скоро 1.500 полицијских службеника био вид „декриминализације“ полиције или је за то био разлог вишак запослених. Сматра да је на делу била злоупотреба организационих прописа (систематизације), која је напослетку ипак спречена ангажовањем синдиката, Заштитника грађана и других независних институција. Навео је и парадоксалну чињеницу да у Кабинету министра ради запослени који не зна на које је радно место рапспоређен, нити шта му је прописани опис послова, те да то не знају негови непосредни руководиоци, а да тај запослени редовно контактира са новинарима и прикупља информације које нису у надлежности МУП-а, нити било ког другог држаног органа.

У свом обраћању господин Маурицио Сaлустро је критиковао постојећи механизам контроле рада полиције у Србији, изневши најпре замерку да неоправдано и нерационално постоји велики број субјеката контроле, при чему се њихове надлежности преплићу, што додатно усложњава цео механизам и чини га неекономичним и неефикасним: СУК, Одељење за законитост, дисциплински поступак, комисије за притужбе и представке,… Сматра да је би било довољно постојање само једног субјекта, али не унутрашње контроле, већ независне институције, што је уједно била и његова друга кључна замерка – организациона, техничка, кадровска и финансијска зависност свих механизама контроле рада полиције.

О проблемима у вези са ангажовањем бранилаца по службеној дужности говорио је председник Адвокатске коморе Србије (АКС) Драгољуб Ђорђевић, истакавши да АКС има сазнања, која је у више наврата пренела полицији, о постојању корупције у овом сегменту преткривичног поступка, тј. да се, за одређену надокнаду, као браниоцу по службеној дужности увек ангажује исти круг адвоката, наводећи пример једне адвокатице која је од МУП-а по овом основу за једну годину наплатила 22 милиона динара, што је и стоструко више од огромне већине других адвоката, при чему исплата по овом основу већини адвоката касни по неколико месеци, али је „привилегованим“ исплаћена у најкраћем року. Навео је да је то област у којој и СУК и надлежна тужилаштва могу и морају да учине много више, јер заправо до сада ништа није ни учињено.

У свом излагању председник ССП Лазар Ранитовић је указао на све изазове пред које су стављени полицијски службеници у протеклом, а и садашњем времену, те негативном утицају тих изазова на ефикасност и квалитет рада полиције и надзора над полицијом.

У том смислу, истакао је најпре на материјално-финансијске изазове пред које су стављени запослени у МУП-у умањењем зарада за 10%, практичним укидањем дневница, перманентним недостатком људства, униформи, возила, опреме и средстава за рад, нељудских услова смештаја, исхране и рада оних који раде на терену, константим произвољним тумачењима прописа од стране старешина на штету запослених, те најновијим покушајем да се укину путни трошкови за запослене који имају пребивалиште на подручју друге општине у односу на општину рада. Након чега је поставио питање: Да ли полицијаца који је на овај начин чак и егзистенцијално угрожен може своје послове обављати професионално, безбедно и квалитетно?!

Говорећи о изазовима председник ССП се такође осврнуо на негативан психолошки утицај покушаја спровођења „анализе ризика“ по запослене у МУП-у, а да истовремено не постоји прописан механизам психолошке превенције и заштите полицијских службеника.

Председник Ранитовић је истакао погубност дискриминаторског члана 172. Закона о полицији, којим је предвиђено да запосленом у МУП-у престаје радни однос (без могућности повратка на посао) даном покретања кривичног поступка за кривично дело које се гони по службеној дужности, осудом за прекршај са елементом насиља, те утрђивањем безбедносних сметњи, наводећи да се на овај начин крши више одредби Устава Републике Србије, закона и међународних конвенција које је Србија ратификовала, да се на овај начин укида „претпоставка невиности“, да се полицијски службеници недвосмислено и нескривено дискриминишу у односу на све друге грађане и да се непрописивањем строге и јасне процедуре вршења безбедносних провера оставља могућност за бројне злоупотребе и кажњавање непослушних и неподнобних.

Поручио је да ће ССП наставити борбу за измену и брисање ових и других неправичних и дискриминатоских одредби Закона о полицији, те позвао присутне представнике органа, институција и организација, али и све друге органе, институције и удружења, да помогну и дају свој допринос заштити запослених у МУП-у. Посебно је апеловао на Уставни суд, којем је ССП поднео иницијативу за оцену уставности и законитости неколико одредби Закона о полицији (између осталих и одреба из члана 189. става 1, која се односи на начин уређивања накнаде путних трошкова), да у што краћем року донесе своју одлуку о уставности и законитости спорних одредби, те на тај начин спречи наступање несагледивих последица које би могле наступити, најпре по запослене, али потом и по буџет Републике Србије у каснијим судским поступцима.

Служба за информисање ССП

ГРАЂАНИ ГЛАСАЛИ: Полицајке су лепе, а жандарми не примају мито

Napisao/la na 27/08/2016. Objavljeno u Медији, Преносимо. Нема коментара на ГРАЂАНИ ГЛАСАЛИ: Полицајке су лепе, а жандарми не примају мито

Лепота и шарм су грађанима Србије прва асоцијација на жене у полицији , док њихове мушке колеге виде као корумпиране – са изузетком специјалаца и жандарма.

gradjani glasali2 — Фото: Графички студио Блиц / РАС Србија

Наиме, како показује истраживање јавног мњења које је спровео Београдски центар за безбедносну политику (БЦБП) на узорку од 1.000 пунолетних грађана, скоро половина грађана Србије сматра да припадници Специјалне антитерористичке јединице (САЈ) или Жандармерије нису корумпирани, што их сврстава у делове полиције који су најотпорнији на корупцију.

Највеће поверење жандарима и специјалцима указали су грађани који нису завршили средњу школу: 64 одсто њих сматра да у овим јединицама нема корупције. Сличног су става и млади од 16 до 29 година – више од половине њих мисли да специјалци нису корумпирани. Нема велике разлике ни у ставовима мушкараца и жена.

Три су могућа разлога због којих постоји позитивна слика о специјалним јединицама полиције, истиче истраживач БЦБП Саша Ђорђевић, који је и координатор пројекта „Пулс интегритета и поверења у полицију на Западном Балкану: ПОИНТПУЛСЕ“.

gradjani glasali1 — Фото: Графички студио Блица / РАС Србија

У последњих годину дана није било ниједне корупционашке афере са жандармима или специјалцима. У медијима се показују позитивно, као чувари граница у избегличкој кризи или као неко ко решава кризне ситуације у последњем тренутку. Грађани нису толико у директном контакту са припадницима специјалних јединица, као на пример са саобраћајцима који су већ традиционално према истраживањима у последње четири године најкорумпиранији део полиције – истиче Ђорђевић.

Остале полицијске јединице, међутим, грађани углавном виде као корумпиране, показује истраживање. Укупно 14 одсто грађана истиче корумпираност, 12 одсто истиче храброст и смелост, а љубазност, срдачност и пријатност су на трећем месту (9 одсто).

Најчешће асоцијације грађана Србије на жене у полицији су лепота, добар изглед и шармантност. Ово су атрибути које је навело чак 19 одсто грађана. Ипак, грађани су као асоцијације на полицајке наводили и храброст, смелост, срдачност, а професионализам и поштење у мањој мери.

„Овакви резултати истраживања нам поручују да грађани још имају представу да је посао у полицији мушка професија, те жене у овој професији сагледавају на основу физичких, а не професионалних атрибута.“ – закључује Ђорђевић.

Равноправност приоритет

„Због овакве слике полицајки и полицајаца, један од приоритета Министарства унутрашњих послова треба да буде професионализација полиције која је подједнако равноправна за мушкарце и жене, и јачање унутрашње контроле“, сматра Саша Ђорђевић из Београдског центра за безбедносну политику.

Чланак у оригиналу можете погледати на следећем линку:

http://www.blic.rs/vesti/hronika/gradjani-glasali-policajke-su-lepe-a-zandarmi-ne-primaju-mito/km7h38y

Служба за информисање ССП

Стара Пазова: Тест интегритета у реалним условима!

Napisao/la Миле Лазаревић na 11/08/2016. Objavljeno u Медији, Преносимо. Нема коментара на Стара Пазова: Тест интегритета у реалним условима!

О корупцији у полицији, о непоштеним полицајцима, о сумњивим радњама полицијских службеника надугачко и нашироко се пише и кад има основа, а још чешће када нема. Очас посла се од муве направи магарац, ал шта да се ради… Нормално је да су полицијски службеници по природи посла у жижи пажње јавности, па се сваки, и најмањи, пропуст или недозвољена радња посматрају под посебним светлом. Али оно што није нормално и никако не може да буде добро јесте ћутање медија и јавности, али често и наших старешина и високих функционера МУП-а, у ситуацијама када наше колеге итекако заслужују јавне похвале и награде.

Као илустрацију тога имамо догађај од пре пар дана када су двојица наших колега, практично, у реалним животним условима, положили тај фамозни тест интегритета који нам „обећавају“, а којим нам у ствари прете, већ месецима. Двојица наших колега, Перо Мартић и Горан Бако, саобраћајни полицајци у Полицијској станици Стара Пазова, приликом рутинске контроле у Новим Бановцима, зауставили су возило „мерцедес“ којим је управљало лице познато по насилничкој вожњи и вршењу разних прекршаја. Уместо докумената, затражених на увид, то лице из џепа вади извесну количину новца и нуди га полицајцима у замену за алкотест. Након што су одбили мито и позвали га да изађе из возила, лице додаје гас и уз салву увреда и сочних псовки одлази са лица места, бежећи преко Батајнице и Нове Пазове. Након краће потере лице је успело да побегне, али је након неколико дана пронађено и приведено. Дакле, имали смо класичан пример теста интегритета на делу – полицајци Мартић и Бако су одбили понуђени мито и то на месту и у време идеално за „муљање“.

Оно што даје додатну ноту овој причи, и буди наду међу нама полицајцима, јесте реакција дежурног тужиоца који је, након консултација са начелником полицијске станице Лазићем, наведеном изгреднику одредио притвор до 30 дана, квалификујући његово понашање као извршење два кривична дела – давања мита службеном лицу (чл.368 КЗС) као и ометање службеног лица у вршењу послова безбедности (чл.23 ст. 1 Закона о ЈРМ). Никако не желимо да изоставимо од похвале надлежно тужилаштво које је спровођењем закона, показало да је могућа непристрасна примена закона нарочито када су жртве полицијски службеници чиме се недвосмислено шаље јасна порука свима – с једне стране полицијским службеницима да неће бити глинени голубови, да их држава уколико извршавају своје задатке у складу са законом штити, док с друге стране сви који се не буду либили да на овакав или било који други начин изврше прекршај, односно кривично дело према службеном лицу треба да знају шта им следи. Надамо се да ово неће бити један од усамљених случајева одређивања притвора када су оштећени полицијски службеници и да се са таквом негативном праксом трајно престало.

Синдикат српске полиције јавно похваљује колеге Перу Мартића и Горана Бака јер су показали завидан ниво личног и професионалног интегритета, а старешине из ПС Стара Пазова и ПУ Сремска Митровица позивамо да изнађу начин и колеге адекватно награде.

Служба за инфомисање ССП
Миле Лазаревић

КОЛЕГЕ ИЗ ПРИЈЕПОЉА ПОЛОЖИЛЕ „ТЕСТ ИНТЕГРИТЕТА“

Napisao/la Виктор Ратковић na 30/05/2016. Objavljeno u Ауторски текстови. Нема коментара на КОЛЕГЕ ИЗ ПРИЈЕПОЉА ПОЛОЖИЛЕ „ТЕСТ ИНТЕГРИТЕТА“

Пријепоље, 27.5.2016. године, – Имиџ корумпираности прати полицију. У истраживањима јавног мњења полиција се увек нађе у првих пет најкорупиранијих професија, а према једном истраживању од пре годину дана чак две трећине грађана сматрају да је корупција у полицији распрострањена.

Вероватно у жељи да се ова слика промени, новим Законом о полицији је предвиђено (као што смо претходних дана писали) да ће Сектор унутрашње контроле као један од начина контроле примењивати тест интегритета. Циљ теста интегритета је да се провери ризик од корупције, односно склоност полицијских службеника корупцији. Симулираће се реална ситуација, које полицијски службеник неће бити свестан, и у тој ситуацији тестирани полицијски службеник биће изложен одређеном коруптивном искушењу.

Негативан резултат на тесту интегритета представља тешку повреду службене дужности и, самим тим, једна од могућих последица је и престанак радног односа.

А да највећи број полицијских службеника свој посао обавља предано, часно и поштено потврђује и јучерашњи пример наших колега из Пријепоља: Веселина Смоловића и Мерсида Обућине.

Петак, 27. мај, два сата и тридесет минута после поноћи. Смоловић и Обућина обављају редовну патролну делатност. Пролазећи поред четири киоска, уочавају оштећења на шаркама прозора једног киоска. Очигледно настала деловањем подесног алата… На њиховим лицима неверица – пре непуних пола сата су пролазили ту, а све је било у реду! Но нису очајавали. Управо чињеница да пре пола сата није било трагова обијања улила им је наду да извршиоци нису далеко.

Вођени добрим инстиктом и наоружани искуством опрезно су прегледали околни простор и уочили једно непознато им лице. Легитимисањем су утврдили да је лице из Београда које нема уверљиво објашњење откуд у Пријепољу. Спољним прегледом код лица је пронађено паковање кеса за смеће и пар радничких рукавица. Било им је јасно да је пред њима један од судионика обијања и крађе из киоска. Баш као и то да је други извршилац са украденом робом негде у близини. Али где?!

Зазвонио је телефон ухваћеног лопова! Назив позиваоца шифрован. Веселин и Мерсид се нису дали збунити. Опет су били на висини задатка. Веселин се јавио на позив глумећи „београдски“ нагласак. Захваљујући доброј „глуми“ за неколико минута и други лопов (из Ниша) стајао је испред Веселина и Мерсида са рукама на хауби свог возила. У возилу је пронађен алат за обијање, кожне рукавице, кесе за смеће и наравно пун пртљажник покрадених цигарета.

Следи „тест интегритета“! Нико сем Веселина и Мерсида не зна да су они ухватили лопове. То знају и лопови. Један од њих двојице нуди им примамљиву нагодбу – да их пусте, а да за узврат добију 100 еура. Без размишљања колеге одбијају, уједно упозоривши лице да на тај начин чини кривично дело давање мита. Међутим, лопов је свестан да му следи вишегодишња робија, па понуду подиже на 1.000 еура. Веселин и Мерсид остају онакви каква је и велика већина српских полицајаца – непоколебљиви и непоткупљиви. Следи позив дежурној служби и обавештење да су лопови са украденом робом пронађени и ухваћени.

Резултат:

кривичне пријаве и полицијско задржавање за двојицу криминалаца и за тешку крађу и за покушај давања мита,
решена серија обијања и крађа из киоска (још два у Пријепољу, један у суседном Прибоју и још неколико широм Србије) и
колеге Веселин Смоловић и Мерсид Обућина положиле су „тест интегиртета“, али не онај вештачки, импровизовани, већ онај стварни, који само живот може да створи и наметне.

Синдикат српске полиције је поносан на колеге Веселина Смоловића и Мерсида Обућину, као и на све друге колеге попут њих. Уједно нам је драго што се можемо јавно похвалити да је Веселин наш дугогодишњи члан СГ Пријепоље.

Надамо се да ће Веселинове и Мерсидове старешине умети да цене њихов рад. И да га адекватно награде. Те награде неће бити цена њиховог поштења, јер они ће то бити и то су већ и без те награде. Уосталом, благостање и добра плата нису услов, нити гаранција поштења, за шта су нам је доказ и показатеља огромна већина политичара, али свакако је лакше остати имун на непристојне понуде, уколико нам је стомак пун, а деца у топлом. Наш послодавац мора да зна да ће велика већина полицајаца у Србији поступити истоветно као Веселин и Мерсид, али њихов рад и поштење мора бити адекватно вреднован. Такође, грађани Србије нека буду спокојни, јер је српска полиција на улици махом поштена и љубазна, нека на наседају на предрасуде и новинарска претеривања. Корупција у полицији је у врху, као и у сваком сегменту друштва. Корупција и криминал не станују на позорници, нити у патроли – већ је можете наћи у разним бироима и кабинетима!

Служба за информисање ССП
Виктор Ратковић

Начелник СУК о тесту интегритета: како се тестира поштење полицајаца?!

Napisao/la na 25/05/2016. Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на Начелник СУК о тесту интегритета: како се тестира поштење полицајаца?!

Ситуација један: полицајци одељења за сузбијање наркотика претресају стан ухапшеног дилера дроге. Један од њих у купатилу налази баде мантил са новчаницом од 100 евра. Да ли ће новац ставити у свој џеп? Ситуација два: полицијска патрола је послата да обезбеди украдени аутомобил, паркиран на улици. У њему се налази скупоцени „ајфон”. Да ли ће полицајац доћи у искушење и телефон, вредан неколико стотина евра, узети и задржати за себе? Ситуација три: саобраћајци уочавају возача који прелази преко пуне линије и заустављају га. Грађанин признаје грешку и са њима започиње расправу. Да ли ће полицајац од возача затражити десетак евра да би „зажмурио” на прекршај?

Ово су свакодневне околности у послу полицајца. Међутим, он неће знати да ли је реч о уобичајеној ситуацији или управо полаже такозвани тест интегритета Сектора унутрашње контроле МУП-а Србије. Реч је новом овлашћењу унутрашње контроле која ће открити корумпиране полицајце.

„Основни циљ СУК-а је генерална превенција, а не хапшење полицајаца. То значи да када саобраћајац заустави возача, он не зна да ли је то грађанин или припадник унутрашње контроле”, каже за „Политику” Милош Опарница, начелник СУК-а и помоћник министра унутрашњих послова.

Нова антикорупцијска метода је симулација стварне животне ситуације по унапред утврђеном сценарију који се не може мењати. „Код теста интегритета нема провокације кривичног дела, инспектор СУК-а не сме полицајцу да нуди новац”, објашњава Опарница суштину овог теста. На констатацију да је остављен новац у баде мантилу провокација кривичног дела, начелник тврди да није, јер, како наводи, полицајац размишља о сразмери последица и добити. За мали новчани износ не исплати му се да ризикује губитак посла.

Полицајац који је тестиран на корупцију биће обавештен о томе. Уколико је „позитиван”, значи да је прошао тест, а ако је „негативан” против њега се покреће поступак. Међутим, не значи да они који су прошли тест неће поново бити проверавани. Начелник СУК-а каже да су искуства страних полиција, које већ увелико примењују овај тест, таква да многи „падну” на ретестирању.

Тесту интегритета мора да претходи сумња, односно обавештајни податак или пријава грађана да је одређени полицајац корумпиран, као и анализа ризика. Нема насумичног бирања „жртве”, јер је, наводи Опарница, тест интегритета скуп посао и он неће бити рађен серијски. „Неколико успешно обављених тестова интегритета би у Србији променило стање у борби против корупције у полицији”, каже Опарница. За почетак, неопходна је одговарајућа опрема и новац. „Потребна нам је и засебна зграда, гаража, радионица. Најидеалнија и најјефтинија комбинација је да се тест обавља са различитим аутомобилима”, наводи Опарница.

Иницијативу за покретање „теста интегритета” моћи ће да наложи осам људи у полицији – директор, министар и његови помоћници. Осим теста интегритета СУК ће почети да примењује још две новине у борби против корупције – проверу промене имовинског стања и анализу ризика корупције. „Анализа ризика, провера имовног стања и тест интегритета су систем спојених судова. На основу анализе ризика и процене корумпираности сваког радног места, одређени делови полиције даваће на увид имовинско стање које може да буде индикатор за тест интегритета.

Имовинске карте мораће да приложе министар, помоћници министра, државни секретари, секретар и директор полиције. По новом закону, имовинске карте на увид ће давати одређени број начелника и шефова у МУП-у, као и полицајци на високоризичним радним местима. То могу да буду запослени на посебно осетљивим пословима (сузбијања наркоманије и примени посебних доказних радњи као што је прислушкивање).

СУК је прошле године поднео 168 кривичних пријава против 173 полицајца и 65 грађана. Пријавама је обухваћено 335 кривичних дела, међу којима су најбројнија примање мита (111) и злоупотреба службеног положаја (86), превара (37), несавестан рад у служби (23) и давање мита (21). Ухапшен је 51 полицајац и 29 грађана. У 2015. години поднета је 31 кривична пријава против руководилаца у МУП-у. Међу њима су два полицајца највишег ранга и више начелника управа.
———————————————————————————-

Шта треба да зна министар

На поједине оптужбе да рад СУК-а зависи од воље министра унутрашњих послова, Милош Опарница каже да је први човек МУП-а увек информисан о ономе што би требало да зна, али да не може да утиче на рад или да стопира истрагу. „Тужилац води истрагу, а ми поступамо по његовим налозима. Када спознамо да постоје елементи кривичног дела, дужни смо, по Закону о кривичном поступку, да без одлагања о томе обавестимо тужиоца. О томе се сачињава службена белешка. Тиме је онемогућено да министар утиче на рад СУК-а”, каже Опарница.
———————————————————————————–

Ко контролише унутрашњу контролу

Милош Опарница тврди да није било случајева да су његови запослени „ухваћени” у кривичном делу. Као доказ поузданости наводи прошлогодишњу акцију „ревизор”, која је после 13 месеци истраге довела до хапшења 41 особе на граничном прелазу Бачки брег.

„За то време ниједан оперативни податак није процурео”, каже Опарница.

Рад СУК-а изнутра контролише комисија коју формира министар унутрашњих послова, а чине је два помоћника директора полиције и један представник СУК-а. Спољну контролу обавља скупштински Одбор за безбедност и унутрашње послове, судови, тужилаштва, повереник за информације од јавног значаја, заштитник грађана и други.

Колеге их не воле, али их поштују!

Како на запослене у СУК-у гледа остатак полиције? „Никоме ништа не можемо да учинимо, завршимо, нити да опростимо. Нас нико не воли. То и не тражимо, већ само да нас поштују. Сви имамо пријатеље из других организационих јединица, са факултета, из комшилука. Оно што радимо је строго поверљиво и службена тајна“, наводи Милош Опарница.

Служба за информисање ССП

ССП на јавној дискусији „Тест интегритета полицајаца“

Napisao/la Миле Лазаревић na 24/05/2016. Objavljeno u Медији, Обавештења, Преносимо. Нема коментара на ССП на јавној дискусији „Тест интегритета полицајаца“

Београд, 24.05.2016. године, – У Медија центру је одржана панел диксусија у организацији Београдског центра за безбедоносну политику којом приликом је презентована студија „Тест интегритета полицајаца“. Као новина, уведена овогодишњим Законом о полицији, тест интегритета изазвао је доста полемике и донео низ недоумица. Основно питање није разјашњено – шта је Министарство унутрашњих послова уопште желело увођењем овог института у српску полицију!?

Студију су представили њени аутори – Софија Мандић и Саша Ђорђевић, истраживачи БЦБП-а а многобројној публици обратио се и заменик Заштитника права грађана Милош Јанковић. Најављени гост из Сектора унутрашње контроле МУП, није се појавио мада је раније потврдио своје учешће. Остаје нејасно да ли то МУП нешто скрива од јавности?! Панел дискусији је присуствовала и шесточлана делегација Синдиката српске полиције, док је приметно било одсуство представника репрезентативних синдиката у МУП који су и овог пута показали незаинтересованост за судбину својих чланова и свих својих колега.

Настави са читањем