Skip to main content

Ознака: услови рада

Позив свим запосленима у МУП

Поштоване колегинице и колеге,

Синдикат српске полиције покренуо је широку акцију прикупљања потписа за Петицију којом ћемо покушати да утичемо на релевантне државне органе у циљу заштите наших, у све већој мери, урушених права.

Подсећамо вас да је ССП пре скоро 15 месеци упутио Иницијативу Уставном суду РС за преиспитивање уставности појединих чланова тада донетог Закона о полицији, за које сматрамо да су веома штетни по полицијске службенике и све запослене у МУП, а реч је, пре свих, о суштинском непостојању претпоставке невиности за све нас, обесмишљавању права на штрајк, припремању „подлоге“ за ограничавање, тј.укидање путних трошкова за многе наше колеге, практично онемогућавањенапредовања постављањем услова у виду „просека 4“ и слично. Након тога, поменутом органу упутили смо и ургенцију на изјашњавање, али, не случајно, до данас нисмо добили било какав одговор.

Због свега тога, наведену иницијативу смо преточили у листу захтева у оквиру ове Петиције, додавши још неколико, више него актуелних и реалних захтева, као што су повећање мизерних дневница које вређају интелигенцију и људско достојанство, урачунавање времена проведеног у путу на службени задатак у радно време, повећање плата и њихово усклађивање са растом цена, регрес и топли оброк… Дакле, све оно у вези са чиме свакодневно мучите муку и постављате нам питања.

Већ данас крећемо са организованим прикупљањем потписа. Обрасци Петиције налазиће се у свим оганизационим јединицама. Нема потребе за објашњавањем да је суштина Петиције, тј. да њен успех, зависи од броја пикупљених потписа. Стога, молимо све вас да исту обавезно потпишете, али и да позовете све наше колеге, који нису чланови, да је потпишу, јер ради се о нама свима. Ко жели, може један образац да понесе кући и понуди на потпис пунолетним члановима своје породице, јер се наш стандард и статус рефлектује и на њих. Осим тога, нема препрека да нас својим потписом подрже и остали пунолетни грађани, напротив. За све детаље обратите се председницима и повереницима својих синдикалних група.

Овим путем позивамо и колегинице и колеге, који нису наши чланови нити у њиховим јединицама ССП делује организовано, да образац петиције могу скинути са овог линка: ОБРАЗАЦ ПЕТИЦИЈЕ, одштампати двострано обавезно и  сами попуњавати. Попуњене обрасце шаљите куририма, службеном или редовном поштом, на адресу: Канцеларија Синдиката српске полиције, Булевар др Зорана Ђинђића 104 (СИВ2), Београд.

Такође, можете нес и позвати да дођемо, радо ћемо се одазвати. Неко из руководства синдиката ће доћи да вам помогне, саслуша ваше проблеме, додатно приближи наше идеје у вези са петицијом и начином њене реализације. Можете нас позвати на следеће бројеве телефона:

  • Председник Лазар Ранитовић 064/800-5515;
  • Заменик председника Миле Лазаревић 064/800-5452;
  • Генерални секретар Виктро Ратковић 064/871-6878;
  • Чланови Главног одбора:
    за Војводину (Бачка и Банат) Бобан Ђорђић 064/800-5733;
    за Срем и Шабац Синиша Ћук 064/800-5732;
    за источну и јужну Србију Андрија Јеринг 064/800-5616;
    за централну Србију Дарко Оцокољић 064/871-6747;
    за Жандармерију и јединице у Седишту МУП Никола Петровић 064/871-6632;
  • за РЦ Београд, председник Слободан Ћосовић 064/800-5512;

ПОКАЖИМО ДА СМО СЛОЖНИ И ДА МОЖЕМО!!!

Служба за информисање ССП
Синиша Ћук

ПЕТИЦИЈА – ЗА ДОСТОЈАНСТВЕН И ПРИСТОЈАН ЖИВОТ!

Београд, 01.05.2017. године, – Поштоване колегинице и колеге, уважене чланице и чланови Синдиката српске полиције, запослени у Министарству унутрашњих послова, последњих неколико година сведоци смо убрзаног урушавања нашег достојанства и положаја у оквиру МУП и шире друштвене заједнице.

Лоше ствари нам се ређају једна за другом: умањења плата, спуштања висине дневница на срамних 150 динара, јавно блаћење и криминализација запослених путем „анализе ризика“, практично онемогућавање премештаја и напредовања, укидање правичне накнаде путних трошкова, губитак основне сигурности радног места, додатно умањење овлашћења уз све чешће некажњене нападе на полицијске службенике на дужности, никада већа централизација и све дубља политизација службе…

Постоје два кључна разлога за такво стање. Један је новоусвојени Закон о полицији, препун погрешних решења која остављају несагледиве последице на запослене! Синдикат српске полиције поднео је иницијативу Уставном суду за покретање поступка оцене уставности и законитости члана 172. тачке 2. Закона о полицији и јоше неких кључних. Верујемо да ће Уставни суд, ма колико и сам политизован, донети правилну одлуку – да је ова одредба неуставна. Међутим, поступак пред Уставним судом ни након годину дана није ни почео. Одговора још увек нема а ми времена немамо!

Други, још битнији разлог зашто нам је тако лоше – јесте наше ћутање. Пасивност већине синдиката и безвољност запослених! Ми то можемо и морамо да променимо! Потребно је само да се покренемо!

Из тог разлога смо, а на Вашу иницијативу, донели одлуку да организујемо прикупљање потписа за подношење петиције за измене појединих одредби Закона о полицији, Закона о раду и сличних и поставимо још неке конкретне захтеве у циљу очувања интегритета полицијских службеника и МУП-а у целини.

Позивамо и све синдикате у МУП да позову своје чланове и све запослене да потписивањем петиције подрже ову акцију од заједничког интереса! Нека ово буде победа синдикализма и први показатељ да можемо сви заједно!

Садржај петиције можете видети у наставку текста, а образац скинути на следећем линку:ОБРАЗАЦ ПЕТИЦИЈЕ

Петицију је први потписао председник ССП са најближим сарадницима.
Петицију су први потписали председник ССП Лазар Ранитовић и његови најближи сарадници.

На основу члана 56. Устава Републике Србије, доле потписани грађани,
подносе и захтевају одговор на

П Е Т И Ц И Ј У

За измену и допуну следећих одредби Закона о полицији:
– Члан 172, чијим одредбама се крши претпоставка невиности полицијских службеника, на тај начин што ће у оквиру тачке 2. овог члана уместо „тач. 1), 2), 4), 5) и 7)” писати „тач. 4) и 5)“;
– Члан 167, којим су прописани услови за напредовање у служби;
– Члан 189, којим се ограничава надкнада трошкова доласка на посао и одласка са посла, и који је у супротности са са чланом 118. ставом 1. тачком 1. Закона о раду, са чланом 51. Закона о радним односима у државним органима, а самим тим и са члановима 4, 21. и 194. Устава; на тај начин што ће се у ставу 1. предметног члана након речи „рада“ ставити тачка, а преостале речи у реченици се бришу.
– Члан 176, којим су предвиђени основи за остваривање права на солидарну помоћ запослених; на тај начин што се садашња тачка 6. брише и додају три тачке:
„6) помоћ члановима уже породице, односно малолетној деци запосленог за случај смрти запосленог и запосленом са случај смрти члана уже породице.
7) месечну стипендију током редовног школовања за децу запосленог који погине у току обављања послова радног места на које је распоређен – до висине просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике;
8) рођења детета запосленог – у висини просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике.“
У ставу 3. предметног члана након иза „2)“ ставља зарез и брише реч „и“, а иза „5“ додаје „и 6)“.
– Члан 170, чије измене су неопходне, јер чијим је ограничујућим одредбама обесмишљено и практично укинуто право на штрајк полицијских службеника. Уз то ставови 4. и 5. предметног члана нису у сагласности са чланом 61. Устава и члановима 10. и 11. Закона о штрајку, чланом 61. ставом 2. Устава, као и чланом 21. Устава (забрана дискриминације) и са члановима 4. и 194. Устава (начело јединства правног поретка).
– Члан 154, којим је одређен временски рок за обавештавање о распореду рада сведен на свега 24 сата, на тај начин што ће уместо садашњих, ставови 1. и 2. гласити:
Руководилац је дужан да обавести запослене о распореду и промени распореда радног времена најмање пет дана унапред, осим у случају увођења прековременог рада.
Изузетно руководилац може да обавести запослене о распореду и промени распореда радног времена у краћем року од пет дана, али не краћем од 48 часова унапред у случају потребе посла услед наступања непредвиђених околности.
– Чланови 124-128, који регулишу основе и начине употребе ватреног оружја од стране полицијских службеника, а којима су овлашћења полицијских службеника на употребу ватреног оружја сведена на овлашћења која имају грађани, тј. у случајевима нужне одбране и крајње нужде, што је бесмислено и противно разлозима безбедности. Ова материја је сасвим добро била регулисана претходним Законом о полицији, па је постојеће предметне одредбе довољно само заменити одредбама из претходног Закона о полицији.

За измену и допуну Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника.
– Члан 9, којим се висина дневнице на службеном путовању у земљи одређује на 150 динара; на тај начин што се број „150“ мења бројем „2.500“.
– Члан 20, којим се одређује висина дневнице на службеном путовању у иностранству; на тај начин што се број „15“ мења бројем „50“.

За доношење посебног Закона о платама полицијских службеника, уважавајући све специфичности позива и како је случај у већини држава у окружењу.
За измену члана 118. става 2. Закона о раду, којим није предвиђена обавеза послодавца да износ регреса искаже у новцу, на тај начин што у ставу 2. предметног члана уместо „5)“ пише „6)“.

За поништење акта министра унутрашњих послова, Предлога о преузимњу бр.1-9398/19-2 од 01.12.2016. године, којим се радничка одмаралишта „Нарцис“ и „Променада“ предају на управљање Дирекцији за имовину РС, чиме се практично отуђује власништво МУП.

За обавезне одредбе Закона о буџетском систему Србије којим се планирају средства за набавак униформе и грађанског одела за поједине категорије полицијских службеника, на сваких пет календарских година.

За једнократно повећање зарада у складу са повећањем датим просвети, плус редовно шестомесечно усклађивање зарада са растом цена на мало (март и септембар).

За измене прописа ради урачунавања „времена проведеног у путу“ у редовно радно време приликом ангажовања полицијских службеника.

 

 

ПРВОМАЈСКИ ПРОГЛАС ССП

Синдикат српске полиције је поводом међународног Празника рада позвао своје чланове на симболичан излазак на улицу, ради демонстрације незадовољства постојећим стањем радничких и синдикалних права у Министарству унутрашњих послова.

– С тим у вези издали смо и следећи проглас упућен свим запосленим у МУП:

 

ПРОГЛАС СИНДИКАТА СРПСКЕ ПОЛИЦИЈЕ

Поштоване колегинице и колеге, уважене чланице и чланови Синдиката српске полиције, запослени у Министарству унутрашњих послова, полицајци, саобраћајци, граничари, ватрогасци, административни радници, мајстори, спремачице, куварице, жандармеријо!

Последњих годину и нешто више дана налазимо се у сталној стрепњи и неизвесности. Шта ће бити сутра?! Да ли ћу и сутра имати посао?! Први „круг“ рационализације, други „круг“ рационализације, трећи „круг“ рационализације… У ком кругу сам ја?! Да ли ће старешина непристрасно и правично обавити безбедносне провере?! Да ли и ја могу потпасти под мач „анализе ризика“?! Да ли то што сам пре три године имао/-ла саобраћајну незгоду са лаким телесним повредама значи да ће ми сада бити раскинут уговор о раду?! Да ли само зато што је против мене покренут неки кривични поступак, иако знам да нисам крив/-а, значи да ћу остати без посла?!

Да ли ћуnovcanik икада изборити тај сулуди просек годишње оцене од најмање 4 и напредовати у служби, или ћу лакше добити јединицу и отказ?

Да ли ћу имати довољно новца да допутујем на посао? Да ли ћу деци од уста одвајати јер ми послодавац не надокнађује те трошкове у целости, сасвим у супротности са Законом о раду?

Хоћу ли икада знати колика ми је заиста плата, кад одузмемо топли оброк и регрес, који су наводно уграђени у ту бедну плату?

Зашто нам послодавац укида неке од елементарних основа за солидарну помоћ? Тако ли се држава бори против беле куге?

До када ћемо имати таква ограничења код употребе ватреног оружја да пољски лугари имају већа овлашћења? Руке су нам везали, ограничили права, а криминалце и нападаче на полицајце охрабрили и заштитили као беле медведе! Брже они из притвора но ми из болнице!

Да ли ће држава поклонити наша одмаралишта, Нарцис и Променаду, под изговором нерентабилног пословања? Аномалије у закону о буџетском систему је лако отклонити! Ми можемо и морамо да одбранимо радничка одмаралишта!

На већину постављених питања одговор је, нажалост поразан. Ваш посао „виси о концу“! Тешко да ћете икада напредовати! Нећете имати новца за пут до посла! Топли оброк и регрес можете само да сањате! Нападаће нас и Курта и Мурта, а држава неће штитити нас већ те нападаче!

Један од основних разлога зашто је то случај јесте нови Закон о полицији који је ступио на снагу 5. фебруара прошле године.

У том закону пише да ће свако од нас изгубити посао оног дана када против неког од нас буде покренут кривични поступак због ма ког кривичног дела које се гони по службеној дужности! У њему пише и да ће свако од нас ко је већ правноснажно осуђен за ма које кривично дело које се гони по службеној дужности – такође изгубити посао! У њему пише да ће свако од нас за ког се утврди да постоје безбедносне сметње – остати без посла! Све то пише у члану 172. тачки 2. Закона о полицији… Овај члан не познаје и не уважава претпоставку невиности, нити познаје и уважава разлику између тешких кривичних дела силовања, мита и убиства и кривичних дела која недовољном пажњом можемо извршити већ сутра – дела против јавног саобраћаја, дела настала као последица прекомерне употребе силе, дела у вези са повредама права по основу рада…

У ЗОП пише да ћете у пензију попут Димитрија Пантића, као млађи полицајац, само ако се случајно замерите командиру или се он осети угроженим!

ЗОП јепредвидеоruke надокнаду трошкова доласка на посао само на територији општине рада упркос (или баш због тога) што хиљаде полицајаца путују стотинама километара свакодневно!

Само запослени у МУП не знају висину плате, крију износе топлог оброка и регреса, упркос одредби ЗОР која на то обавезује сваког послодавца!

Зашто МУП планира уштеде на нашој још нерођеној деци? Зашто је укинуо доделу солидарне помоћи новородитељима?

Одмаралишта која сви запослени деценијама сматрају својима, у којима се осећамо као код куће, данас МУП нуди на поклон! Министар који је ту одскора и ко зна докле још, продаје оно што је наше више од пола века. Ко га је за то овластио? Ми запослени нисмо!

Синдикат српске полиције већ је поднео иницијативу Уставном суду за покретање поступка оцене уставности и законитости члана 172. тачке 2. Закона о полицији и јоше неких. Верујемо да ће Уставни суд донети правилну одлуку – да је ова одредба неуставна. Међутим, поступак пред Уставним судом трајаће извесно време, одговора још увек нема. А ми времена немамо!

Други, још битнији разлог зашто нам је тако лоше – јесте наше ћутање. Пасивност репрезентативних синдиката и безвољност запослених! Ми то можемо и морамо да променимо! Потребно је само да се покренемо!

Из тог разлога смо, а на Вашу иницијативу, донели одлуку да организујемо петицију за прикупљање потписа за измене појединих одредби Закона о полицији, и поставимо још неке конкретне захтеве у циљу очувања интегритета полицијских службеника и МУП-а у целини.

Свако ко се у МУП-у буде бавио истинском „декриминализацијом“, под унапред утврђеним, јасним и правичним критеријумима, тај ће у нама имати великог саборца. Али, исто тако, свако ко у МУП-у буде арбитретно одређивао ко ће остати без посла, а ко не, и ко буде примењивао неуставне и неправичне законе – тај ће у Синдикату српске полиције имати заклетог непријатеља!

Ми не желимо ништа више од других! Ми заправо желимо само онолико права колико их имају и други државни службеници! Не можемо дозволити да полицајац изгуби посао само из разлога што је против њега покренут кривични поступак! Не можемо дозволити да посао губимо само зато што неко сумња у нас да нисмо безбедносно подобни (нека то и докаже!), а да нпр. судија може обављати свој посао иако је због кривичног дела осуђен на казну затвора мању од шест месеци! Не можемо дозволити да ако неко од нас, иако правноснажно ослобођен у судском поступку, нема право да се врати на посао!

Још једном, ми не тражимо ништа више од других – ми само тражимо

 ПРАВДУ ЗА ПОЛИЦИЈУ!

Шеф службе за информисање ССП
Миле Лазаревић

ЗАШТО НЕ ТРЕБА ПРЕСПАВАТИ 1. МАЈ?

Главни одбор Синдиката српске полиције донео је одлуку да 1.5.2017. године, на међународни Празник рада, на дан када су се пре много година наши преци борили за своја радничка права, изађе на организовани протест који ће бити одржан у Београду у организацији Уједињених гранских синдиката „Независност“ и Савеза самосталних синдиката Србије.

ССП позива све своје чланове и све запослене у МУП да се прикључе овом скупу за промоцију радничких права. Пожељно је да тог дана у Београду, у што већем броју и са што више наших застава подржимо НЕПОЛИТИЧКИ скуп.

Скуп је заказан за 12,00 часова, а ми, чланови ССП, скупићемо се сат пре тога, око 11,00 на месту које ћемо накнадно одредити. Сви ви који сматрате да вам је место на овом протесту договорите се са председницима својих Синдикалних група око организованог доласка.

Сви ви који сматрате да нам је лоше и да нам је тог дана место нам улици јавите се и придружити нам се, а ако не сматрате, ако вам је добро – онда ништа.

Ево прилике незадовољнима, да учине и нешто конкретно, осим исказивања незадовољства на Фејсбуку, по ходницима, канцеларијама, у патролним возилима…

Једини који се бори за ваша права, ваш ССП!


Председник Уједињених гранских синдиката „Независност“, господин Зоран Стоиљковић, објавио је пригодан текст поводом међународног Празника рада, који ми у целости овде преносимо:

ЗАШТО НЕ ТРЕБА ПРЕСПАВАТИ 1. МАЈ?

Отужно и готово бљутаво подгрева се стереотип да 1. Мај, уместо борбе за достојанствен рад и пристојан живот у слободи, симболишу само роштиљски уранци. Шири се неверица да се ишта да променити, уз цинично и оркестрирано питање : шта ту могу и чему још уопште служе синдикати?

Кад размишљате да ли ће те се придружити нашем првомајском протесту прво себи одговорите на питање да ли ви и ваши живите добро и имате ли извесну и пожељну перспективу? Да ли грађани Србије, ако уопште раде и за свој рад примају зараду заслужују више од 48 000 или 386 евра колико износи просечна плата ? Да ли је упола мања пензија пристојна накнада за крај вишедеценијске радне каријере ?

Је ли пристојно да помињем задовољство послом, осећај оствареноси и слободе да се каже шта се заиста мисли и држи логиком и аргументом струке?

Покушаћу да дам само неколико аргумената у прилог опредељењу да се подигнемо и изборимо за веће зараде и мање неједнакости што је наш основни разлог окупљања.

Прво се упитајмо докле ћемо ми грађани плаћати цену свих промашаја гарнитура на власти? Како економисти, трбухозборци међународних финансијских институција, могу порицати могућност да зараде расту бар до нивоа који омогућују раст производње и продуктивности на који се дода пројектована инфлација? Или мисле да су већ успели да нас, медијским испирањем мозга уконпонованим са сиромашењем огромне већине која не може себи да приушти одлазак у позориште или једнонедељни плаћени одмор, претворе у зомбије?

Повратак у (периферијски) капитализам се очито показао дужим и скупљим него што су грађани могли и да претпоставе. На том већ четврт века дугом путу већина је свела свој живот на умеће преживљавања да би се шачица докопала богаства и власти. Србијом и земљама региона, уз повремене међусобне чарке, владају политички лидери , тајкуни у њиховој милости и репрезенти страног капитала. Учествујемо у „трци ка дну“ – нудимо све повољније субвенције и све јефтинију и обесправљенију радну снагу. Уместо да се као сви паметни тога стиде, наше вође на сав глас истичу да имамо образоване а јефтине и страхом од губитка посла дисциплиноване запослене.

Социјално стање у земљи има три своје темељне карактеристике.
1.Србија је данас земља у којој преко партијског запошљавања и напредовања партијски картел поседује државу. Зашто нас онда чуди што нам се корумпирана држава, уместо да буде нека врста Робина Худа понаша као Супер Хик, лик из стрипова који узима од сиромаха да би још додао богатима.
2. Србија је данас са нивоом неједнакости готово дупло већим од европског просека школски пример лоше неједнакости. Франсиско Фереира тврди да неједнакост, као и холестерол, може бити добра и лоша. Присуство „добре“ неједнакости значи да се у друштву награђују залагање и предан рад, да се вреднује улагање у образовање. У условима „лоше“ неједнакости немају сви једнаке шансе да инвестирају у сопствени развој што умањује и потенцијал друштва за развој.
3. Последично, политичке и економске елите -цементирањем разлика успешно постају владајућа класа. Социјални лифт заглављен на горњем спрату виших средњих слојева – сви остали су у слободном паду. Или се могу пети пожарним степеницама партијског запошљавања, естраде или корупције….

Правци преокрета

Први услов да живимо боље је да партије истерамо са простора који им не припада – привреда, правосуђе, образовање, медији и строго контролишемо тамо где је једино логично да буду – избори и политичке институције. Протести против неравноправних изборних услова показују растући демократски капацитет – младих пре свих.

Време је и да подсетимо да европске интеграције значе ход ка паметном, одрживом и инклузивном развоју. Инклузија значи да смо солидарни и да се држављанство Србије свакоме исплати у солидној количини економских, политичких и културних права. То је простор у коме је рад достојанствен – уговорен, безбедан и редовно и пристојно плаћен.

Шта је у томе субверзивно и неприхватљиво ?

Основни циљ Независности, као и свих синдиката који се нису претворили у експозитуру политике и послодаваца је пристојан рад у пристојном друштву. Жалосно али наш први циљ је да се у 21 веку, из формуле 24/7 у којој смо потенцијалном послодавцу на располагању 24 сата свих седам дана недељно, вратимо захтеву из 19 века за три осмице – 8 сати рада, 8 сати одмора и 8 сати за породицу, пријатеље, рекреацију и културу. Култура, образовање и умеће самоорганизовања су једини социјални капитал којим располажемо као запослени и грађани.

Како смањити неједнакост у расподели дохотка?

Висока неједнакост је лоша и за економски раст што показују чак и истраживања Међународног монетарног фонда . Како се може смањити неједнакост у расподели дохотка ?

Кључне су три мере од којих је тек једна, она која заговара прогресивније опорезивање условно речено „радикална“:

1.Кроз активне политике квалитетног запошљавања…
У ову групу спадају саветовање и посредовање, обуке, јавни радови, субвенције за отварање одрживих а не тек политички креираних нових радних места. Потрошња на активне мере запошљавања би требало да се повећа с обзиром да сада износи игнорантских 0.1% БДП.
Наравно, важан је и квалитет посла. Повремени послови, рад у сивој економији или самозапосленост доприносе смањењу неједнакости али не представља трајно решење јер воде обарању стандарда рада.
2. Кроз стипендирано квалитетно образовање за све
Образовање би требало да спречи репродуковање неједнакости односно да омогући да деца родитеља лошијег економског статуса имају једнаке шансе да сутра нађу добар посао и пристојно зарађују.
3. Кроз прогресивније опорезивање дохотка
Поред спречавања утаје и избегавања плаћања пореза коначно треба увести прогресивно опорезивање које у систем уводи и елементе социјалне правичности. Досадашњи систем мешовитог и линеарног система опорезивањна који надпросечно оптерећује најниже зараде треба заменити системом који обједињује порезе од рада и капитала и прогресивно се увећава од 15% до 40%. Примера ради, у Словенији иде се на 40 % пореза на приходе већ изнад 50 000 евра

Спремност да се ове мере спроведу прави је демократски тест за све социјалне и политичке актере у земљи. Све изван тога је тек демагогија и популизам.

1 maj ugs1

1 maj ugs2

Молимо вас, представите се…

Ужице, 26.04.2017. године, – Председник Синдиката српске полиције, господин Лазар Ранитовић упутио је данас допис начелнику Сектора за аналититку, телекомуникационе и информационе технологије, господину Слободану Недељковић, у којем му указује на пропусте у том Сектору и тражи хитну реакцију којом ће бити отклоњене сметње за нормалан рад запослених.

Верујемо да ће господин Недељковић одмах реаговати и отклонити овај, заиста баналан, проблем. Садржај дописа погледајте на приложеној фотографији:

Nacelniku Slobodanu Nedeljkovicu

МИШЈА ГРОЗНИЦА МЕЂУ ПОЛИЦАЈЦИМА

Поводом информације о дијагностификовању хеморагијске грознице („мишје грознице“) код једног полицијског службеника анагажованог на спречавању илегалних прелазака државне границе према Македонији, у бази Цакановац, обавештавамо све колеге и јавност да нема места узбуни и ширењу панике.

Рад на терену у неподношљиво лошим и нехигијенским условима узима свој данак и оставља трајне последице на здравље полицијских службеника. Већ неколико година Србија је погођена неконтролисаним приливом илегалних миграната што је условило ангажовање великог броја полицијских службеника на терену. Њихов смештај је често апсолутно неуслован а и кад постоје какви-такви услови они су и тада далеко од стандарда који би гарантовали заштиту здравља наших колега. У хигијенски и санитарно неадекватним условима појава заразних болести је сасвим логична и очекивана тако да се нико није изненадио дијагнозом те болести код једног полицијског службеника у бази у Цакановцу. Срећна околност јесте то да је колега на терен и дошао са симптомима те болести те очигледно није заражен на терену.

misjagoznica

Хеморагијска грозница, познатија као мишја грозница, опака је болест, која се у посебно тешким случајевима завршава смрћу а свакако захтева дуготрајно лечење и оставља тешке и трајне последице на здравље оболелог. То је разлог због ког годинама упозоравамо послодавца на потребу обезбеђивања минимума санитарних услова за боравак већег броја људи на једном месту, у дужем временском периоду. Драмили смо, како то они воле да нас оптуже, на сваки пропуст и потенцијалну опасност, управо вођени лошим искуством по том питању. Још је свеже сећање на догађај када је неколико припадника жандармерије пре пар година заражено и оболело од ове болести.

Представнике послодавца, које врло често и оправдано критикујемо, овог пута са задовољством ћемо похвалити јер су заиста реаговали одмах и на прави начин. Колега је хитно пребачен кући, лекари МУП-а су у контакту са директором локалне болнице где је колега хоспитализован, већ у току данашњег дана припадници санитарне службе ће отићи у базу у Цакановцу, извршити увид, предузети и наложити све потребне мере како би предупредили евентуалну појаву болести.

Надамо се брзом опоравку оболелог колеге и верујемо да ће то остати усамљен случај. Користимо ову прилику да још једном апелујемо на колеге на терену на опрез и придржавање основних хигијенских и санитарних мера и да сваку појаву глодара у свом окружењу пријаве надлежнима без оклевања. У великој већини болести, поготово заразних – превентива и опрез су кључни!

Шеф службе за информисање ССП
Миле Лазаревић

FREAKING NEWS: Хитна седница Владе Србије

Како информативна служба ССП сазнаје од својих извора блиских Влади Републике Србије, премијер и новоизабрани председник Александар Вучић заказао је за данас у 12, 00 часова хитну, проширену седницу Владе, на којој ће учествовати и чланови Савета за националну безбедност, са само једном тачком дневног реда: како решити проблем са платним листићимa за раднике МУП-а и спречити евентуално изливање тог проблема на улице већих градова у Србији. Обраћање премијера-председника јавности на ванредној конференцији за медије очекује се око 14 часова.

Целокупно замешатељство покренуо је наш извештај са састанка са Радном групом за сарадњу са синдикатима од 10. о.м. односно изјава помоћника директора полиције Богољуба Живковића који је на састанку изјавио да, због недостатка папира на којима се врши штампа обрачунских листа, радници МУП не могу редовно добијати обрачунске листиће, али да ће у духу добре сарадње са синдикатима, Министарство сваком запосленом који се појединачно обрати обрачунској служби омогућити добијање истог. На ову информацију први је реаговао је министар за рад Александар Вулин, који је у телефонском разговору са премијером-председником указао на неодрживост оваквог стања у Министарству, подсећајући га на своју изјаву од 2014. године да су сви послодавци, укључујући и државне органе дужни да поштују закон, да редовно издају платне листиће, у супротном за послодавца следе велике новчане казне, као и да је то решење било једно од круцијалних измена које је тада нови Закон о раду донео.

У веома жустром, директном разговору са министром Небојшом Стефановићем, премијер-председник је указао да је недопустиво да, и поред значајнаг смањивања свих примања запослених у МУП-у, сада имамо проблем и са обрачунским листићима. Министар се сложио са ставом премијера-председника, али је навео и да без додатних смањења дневница са 75 на 30 динара наведени проблем није могуће решити, јер, како је рекао, не ради се ту само о обрачунским листама, већ се, због недостатка средстава углавном не издају ни решења за годишњи одмор. „О тонерима, застарелој технолигији и осталом да не говорим“ – додао је министар.

Премијер-председник је од Савета за националну безбедност затражио хитну процену могућих импликација у вези са наведеним проблемом, са посебним освртом на евентуално изливање на улице већих градова у Србији, уз бојазан да би овај проблем могао постати један од захтева протеста студената који се ових дана дешавају широм Србије.

Информативна служба ССП је покушала да провери наведене информације, али је наишла на зид ћутања код свих којима се обратила. Изузетак је, наравно, први потпредседник Владе Ивица Дачић, који се љубазно одазвао нашем позиву и који је, када је чуо наше питање, кратко одговорио да није упознат са наведеним проблемом, али да ће, када буде изабран за председника Владе, све своје капацитете усмерити ка његовом решавању.


fake news

Ово је наравно само плод бујне маште нашег инсајдера из МУП којем ни после вишедеценијског рада у државним органима није јасно да се закони доносе рекламе ради, а њихова примена очекује од пуке сиротиње. У овом случају закон морају да поштују ситни играчи, предузетници и мала и средња предузећа, док тајкуне и државне органе не дотиче. Одговорни су доста високо, превисоко за домашај наших слабашних правосудних служби!

А наш послодавац, премијер и сви министри одреда, баш ни најмање се не узбуђују на тешкоће са којима се сусрећемо! То што је дневница полицајца на терену, у шуми, под шатором, једва 150 динара, док је дневница страначких активиста на бројању гласачких листића (пресавијаних ил попегланих, свеједно) чак 2-2.500 динара, јасно говори свакоме ко жели да чује!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

ОЧЕКУЈЕМО КАТАНЦЕ НА ПОЈЕДИНИМ ПОЛИЦИЈСКИМ СТАНИЦАМА!!!

Безобразлук и незаинтересованост надлежних служби Министарства унутрашњих послова за очајно стање на терену је сваким даном све већа. Да ли су разлог томе нетачне информације које врх МУП-а добија од руководиоца организационих јединица, нестручност у планирању буџета или пак свесно „завртање славине“, оставићемо надлежнима да утврде и изјасне се. Али, таман када смо се скоро навикли да нас ударају по леђима, кажњавају за све и свашта, да на терену за оброк добијамо један јогурт и парче саламе, зими радимо без грејања, обезбеђујемо све и свашта за 150 односно 75 динара у неквалитетним униформама, возимо неисправна возила или чак поједине интервентне патроле своју делатност обављају и без икаквог возила, МУП се потруди и изнеђе механизма да нам још више отежа свакодневни рад. Овог пута се на удару нису нашли само полицијски службеници који раде на терену, већ и њихови руководиоци. О чему се заправо ради?

Од почетка ове године, вероватно, неким чудним мерама штедње или због неког неуспелог тендера, ка организационим јединицама МУП-а се не врши испорука ни најосновнијих ствари – канцеларијског материјала у оном обиму који је заиста неопходан! У главу се ударају сви, почевши од чистачице која мора користити чисту воду уместо дезинфекционих средстава, па до начелника која писмена са својим потписима морају слати без коверата, импровизирајући папиром формата А4.

Дежурне службе по организационим јединицама, као срце ове службе, немају папира за штампање депеша, нити факс-ролни. Како би несместано функционисао проток информација полицијски службеници, који ту раде, организују се и новцем из свог џепа купују ове ствари. Папир формата А4 се свима дели на кашичицу, па су људи принуђени  да приликом куцања смањују фонт слова на 8 и 9 како би све стало на један папир. А папирологије је сваким даном све више.

Службене рачунаре и штампаче нико не поправља, тонере не пуни. Запослени су принуђени да путем пријатељских, родбинских веза, али и из свога џепа финансирају поправке и куповину делова. Неретко се обраћају и синдикатима за помоћ.  Срамота,  туга, јад, беда. Немамо речи којим бисмо могли описати ово стање на терену, које никада није било горе.

Синдикат српске полиције апелује на све запослене у МУП-у: Немојте трошити новац, преузимати обавезу послодавца и куповати средства за рад и канцеларијски материјал, нити поправљати уређаје. Уколико немате папира, не водите се паролом „снађи се“, доста смо то радили, све има своје границе. Немојте излазити на терен у неисправним возилима и ризиковати своје животе. Будимо сложни у овоме, одвикнимо послодавца од оваквих ствари, нека они који примају плату за то, о томе и размишљају.

Ако надлежни нису способни да нам обезбеде основна средства за рад, нека узму катанац и затворе поједине полицијске станице. И нек дају тај кључ неком ко ће бити способан да испланира потребе, организује и спроведе набавку и по најбољим условима испоручи горе поменута основна средства за рад. Јер овако, господо из МУП-а, више не иде… Шта нас следеће може снаћи, а да буде горе од овога? Ма, можемо ми радити и без струје и воде, покушајте, има ту простора за уштеде, дали смо вам пример. Навићи ћемо се и на то.

Служба за информисање ССП
Зоран Стојичић

СРБИЈО, ОПРОСТИ МУ, НЕ ЗНА ШТА ЧИНИ!

Тај 24. март 1999. године остаће уписан великим и крвавим словима у историји Србије. Ништа мање и ништа крвавије него Косовски бој! То је дан када је најмоћнији војни савез у људској историји започео 78-одневни УДРУЖЕНИ ЗЛОЧИНАЧКИ ПОДУХВАТ против малене, већ ратовима, дугогодишњом економском кризом и економским санкцијама измучене земље – Савезне републике Југославије!

Без одлуке Савета безбедности Уједињених нација, најважнијег глобалног тела, задуженог за ОДРЖАВАЊЕ МИРА И БЕЗБЕДНОСТИ У СВЕТУ, НАТО је НЕСЕЛЕКТИВНО бомбардовао нашу земљу – без трунке савести сејући смрт, страх и крв! Убијали су војнике, децу, старе, болесне, новинаре,… На цивиле и цивилне објекте извршено је 3.381 напад, тј. скоро 40% од укупно извршених. Убијали су нас како током тих 78 дана, тако и после тога. А тако и данас. Јер, током „Милосрдног анђела“ (како то бездушно звучи!) НАТО је на 91 локацији у 112 ваздушних удара испалио преко 50.000 пројектила са осиромашеним уранијумом! И не само уранијумом – касније анализе су показале да су пројектили, поред осиромашеног уранијума, садржали и америцијум, нептунијум, плутонијум и технецијум, све радиотоксични елементи који изазивају тешка обољења која се неретко завршавају смрћу. И којих нико од нас није поштеђен, јер их у свој организам уносимо свакодневно – удисањем или путем хране и воде. Због тога је употреба оружја које садржи осиромашени уранијом ЗАБРАЊЕНА МЕЂУНАРОДНИМ КОНВЕНЦИЈАМА, а због свог одложеног дејства по становништво (време полураспада уранијума је четири и по милијадре година!), неки научници га сматрају ОРУЖЈЕМ ЗА МАСОВНО УНИШТЕЊЕ! Зато нам је НАТО „анђео“ оставио трајне последице на наше и здравље будућих генерација – наших највољенијих – наше деце, унучади,… сви они настављају да буду жртве НАТО агресије.

vucic-blerОсим недужних људских живота, чија је смрт заувек оставила ожиљке на срцима чланова њихових породица, ожиљке проузроковане страхом и стрепњом носимо сви ми. Оштећена је или уништена инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе, пољопривреда, а значајно нарушена животна средина.

Носиоци овог РАТНОГ ЗЛОЧИНА били су Хавијер Солана (генерални секретар НАТО), Весли Кларк (командант НАТО снага), Бил Клинтон (председник САД), Тони Блер (премијер ВБ) и Герхард Шредер (канцелар Немачке).

*                       *                       *

Са друге стране поносно и храбро су стајали и нас и нашу отаџбину од злочинца бранили српски војници и српски полицајци! Нису марили за силу која долази, већ су на уму имали светињу коју бране – своју децу, своје сестре, своју браћу, своје мајке, своје очеве, своје пријатеље, своје мртве претке – свој народ и своје достојанство! Могли су и они да, као премијер јуче, подигну руке у вис и злочинце дочекају са цвећем и осмесима… Могли су! И имали много већи разлог да то учине – многи од њих би сачували своје животе. Али нису! У њиховим жилама текла је крв Стефана Немање, Светог Саве, Душана и Лазара, Карађорђа, Његоша и оба Милоша, краља Петра и васкрслих из „албанске голготе“ – знали су да је живот без слободе, части и достојанства само привид живота.

POP_9536Знао је то и у својим жилама носио и генерал Срето Малиновић, командант 98. јуришног пука, па пред полетање на борбени задатак, првог дана НАТО агресије на Србију, на аеродрому Лађевци код Краљева, овако говораше својим војницима:

„Синови моји драги, Тигрови 98. јуришног пука!

Летесмо до данас хиљаде летова изнад наше отаџбине, летесмо и уживасмо у њеној лепоти из ваздуха. Али данас, данас вас не водим на један такав лет, данас вас водим на лет са којег се можда нећете вратити.

Можда је ово лет у смрт, али не обичну, већ часну, са хиљаду километара на час. То је привилегија само нас одабраних. И данас као необројено пута у нашој историји, не наређује наша команда. Србија нас зове, анђели моји челични! Иста она у којој проведосмо наше најлепше дане. Србија зове!

Испод наших крила остаће наши градови, наша деца, жене, мајке и очеви. Не бацајмо љагу на наш образ, нека вас води гесло са наше ратне заставе, заставе 98. јуришног пука: ОТАЏБИНА ИЗНАД СВЕГА! То гесло смо заједнички изабрали, покажимо да нам је оно и на срцу.

Знам, драги моји, да данас нема теже ствари на свету него бити пилот ратног ваздухопловства. Ни теже ни поносније! Ја вам не могу обезбедити станове, веће плате, бољи живот. Обезбедићу вам лет у вечну славу, у коју ћу вас ја лично повести!

Зато за мном, крило уз крило као небројено пута до сада. За част професије, за образ отаџбине!

На авионе!“

*                       *                       *

Тачно 18 година након овог УДРУЖЕНОГ ЗЛОЧИНАЧКОГ ПОДУХВАТА, у својству великог пријатеља председника Владе Србије и председничког кандидата Александара Вучића, у нашој престоници, међу 30.000 Срба који у свом ДНК носе наночестице НАТО уранијума, говорио је Герхард Шредер! Говорио и потом био здушно поздрављен аплаузом присутних – жртве здушно поздрављају свог и џелата своје деце! Ово ће свакако остати забележено као најекстремнији и најобимнији пример „стокхолмшког синдрома“!

Него, колико је потребно ниско пасти па пре подне „одати пошту“ жртвама, а поподне се грлити с њиховим крвником?!
vucic-klintonИ није ово први крвник којем се председнички кандидат Александар Вучић грли – чинио је то и са Билом Клинтоном, којем се практично извинио за то што смо били жртве; за специјалног саветника именовао је трећег крвника – Тонија Блера; а Шредер је и раније био узоран гост и велики пријатељ нашег премијера! Све смо ово прећуткивали. Или бар недовољно гласно стали на супротну страну!

Премијерова образложења да је то зарад добре будућности Србије, суочавања са прошлошћу и добрих односа са Западом су вређање интелигенције! Наравно да треба гајити добре односе са свим државама и народима, али не са злочинцима! Јер и најљући ратни непријатељи нацистичке Немачке су после Другог светског рата радили на изградњи добрих односа са Немачком и немачким народом. Али НИКОМЕ И НИКАДА није пало на памет да се, зарад помирења, састаје и грли са протагонистима нацизма! Никоме до премијеру Србије!

*                       *                       *

А какве везе ово има са полицијом и синдикатима у полицији? Одговор је једноставан – полиција је један од стубова државе, а полицајци су, уз војнике, те 1999. били у рововима, од НАТО-а нас бранили и од НАТО-а гинули. Зато што нам земља и данас грца – јер нам је бомбардовањем нанета штета од око 100 милијарди долара. И 100 година страних улагања не може то обрисати. И нису то улагања, то су куповине, а заправо отимања имовине, чију су вредност, најпре ембаргом, па потом и бомбардовањем, десетковали. Имовине коју су МУКОМ стварали наше мајке и наши очеви, и њихове мајке и њихови очеви!

Данас полицајци и војници иду поцепаних униформи, мокрих чизама, панцирних прслука са истеклим атестима, без одговарајуће опреме, гађају без антифона, раде за срамотне дневнице од 150 динара, једу наполитанке уместо хлеба, возе неисправна возила, купују тонере, папир,…

И зато – Александар Вучић има обавезу да се јавно и безрезервно извини свом народу, својој отаџбини и онима који су за за њу положили своје животе! И то може учинити на само један начин – тако што ће се повући из председничке трке и дати оставку на све функције које обавља! Јер срамота је и увреда за Србију да  јој премијер и председник буде пријатељ српских крвника!

„ОТАЏБИНА ЈЕ ОВО СРБИНА!“ Не Шредера, Клинтона и Блера !

Један у име свих нас
Виктор Ратковић

Полицајци раде гладни!!!

Синдикат српске полиције принуђен је да по ко зна који пут покушајем алармирања јавности утиче нас послодавца и тако га примора на обезбеђивање адекватних услова за рад полицијских службеника на терену!

Поред несносно лоших услова боравка и рада, о чему смо више пута писали, оно што запослене додатно оптерећује и практично онемогућава да обављају свој посао и сачувају здравље јесте јако лоша исхрана. Оброци које полицајци добијају су не само сумњивог квалитета већ и апсолутно недовољни. На приложеној фотографији можете видети како изгледа и шта садржи вечера полицијског службеника након целодневног патролирања дуж државне границе!

„Најпре су нас понизили умањењем дневнице на бедних 150 динара, за коју једва бурек и јогурт можемо да купимо, а сада нам недовољно калоричном исхраном практично директно угрожавају здравље! Својвремено је министар Стефановић изјавио како се патриотизам не мери дневницом, а ја га сада питам чиме се здравље мери!? Изгладњују нас на терену, а истовремено отуђују радничка одмаралишта која су нам једино била доступна за одмор и опоравак! Ускоро ни то нећемо да имамо! Зашто, министре?“ – изјавио је председник Синдиката српске полиције и поручио да ће се у вези са овим обратити Управи за безбедност здравља и потражити заштиту за наше колеге.

vecera
Фотографија добијена од колега на обезбеђењу границе према Бугарској!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић