Српска економија је у кризи!!! Како МУП Р Србије може помоћи да држава изађе из те кризе? На ово као и на нека друга питања одговор ће покушати да да специјални консултант аналитичар  проф. др Сулејман Суљо ел-Мањифико, експерт у области менаџмента у безбедности.

Иако се, можда, многима чини да је предлог вође једног од синдиката у полицији да се укине јесење бојево гађање апсолутно неприхватљиво, сви економски показатељи, али не само они, указују на прагматичност овог предлога, што изискује озбиљнији приступ свих синдиката и руководилаца МУП-а овом предлогу. На трагу овог предлога је и други предлог да полицијски службеници престану да извршавају судске наредбе, чиме се готово заокружује комплетан програм мера и радњи без којих се неопходне уштеде у буџету МУП Р Србије никако не могу остварити.

Да подсетимо драге читаоце да је овај предлог изнет на састанаку руководилаца полицијских синдиката Србије са крњим руководством МУП Србије поводом тражења решења за уштеду у буџету, дана 18. јуна лета Господњег 2013.

 Као што је подносилац предлога већ приметио, муниција за бојево гађање кошта, а кошта и организација тог догађаја. С тим у вези тешко је не приметити да би само проширивањем овог предлога на укидање бојевог гађања све док држава не изађе из кризе овај предлог имао смисла. Тиме би се постигли вишеструки ефекти.

 Наиме, уколико би се остварио овај визионарски предлог, српски полицајци не би више били у обавези да носе ватрено оружје. Тиме бисмо се као држава приближили идеализованој представи британског „бобија“, а истовремено би било могуће постојећи арсенал кратког и дугог наоружања које поседује МУП Р Србије извести у оне земље које се не налазе у кризи као што је наша, односно у земље којима је то оружје потребније. Наравно, то би директно утицало на повећање буџета државе, јер то оружје не би отишло ван бесплатно.

 Чињеница је да би на тај начин наши полицајци остали на милост и немилост криминалцима сваке феле, али и то има својих предности. Без оружја полицајци не би били у могућности да им изађу на мегдан, због чега би били принуђени да се скривају од горе поменутих делинквената, што би све у свему, довело до појаве једне нове друштвене игре „Пронађи и убиј полицајца!“ у којој би победник био онај ко убије највише „плаваца“. А народу треба фарми и игара!!! Наравно, у једној таквој игри, са законске стране, не би био могућ евентуално другачији исход, па би мртав полицајац унапред био ослобођен евентуалних дисциплинских поступака због прекорачења овлашћења. Тиме би се још постигло следеће: не би било кривичних поступака против полицајаца и МУП, чиме би држава постигла значајне уштеде у буџету; МУП не би плаћао полицајцима одштету због нестручно вођених дисциплинских поступака и незаконитих отказа, чиме се опет постижу уштеде у буџету; ово би омогућило запошљавање нових стручних кадрова у полицији чиме би се растеретили бирои за запошљавање, дакле, опет уштеда у буџету.

 Наравно, проблем би могла представљати обавеза полицајаца да по налогу судских органа гони те криминалце, али сада на сцену ступа други део проширеног предлога: одбијање свих наредби правосудних органа, чиме се постиже невиђена уштеда у буџету: нема трошкова гоњења, дугогодишњих кривичних поступкаа, понављања поступака.

 Све ово би довело до једне готово идеалне ситуације: задовољна држава, задовољни политичари, задовољни криминалци, задовољне ожалошћене породице убијених полицајаца које таблоиди неће провлачити кроз блато, задовољни полицијски синдикати, јер неће бити укинута помоћ од 10000,00 РСД, задовољни руководиоци МУП-а јер ће се смањити могућност да синдикати указују на њихов нерад и неефеикасност.

 Међутим, да би ситуација била заиста идеална, потребно је претходно изменити Закон о социјалном и пензионом осигурању којим би се предвидело да породице ликвидираних полицајаца не могу остварити право на породичну пензију по основу губитка вољене личности, јер је смрт полицајца нешто на шта су они (и полицајац и његова породица) добровољно пристали даном ступања на дужност.

 Проблем финансирања погребних трошкова би остао тада као једини проблем, али о томе рачуна теба да воде осигуравајуће куће које су у оваквим случајевима надлежне.

 Наравно, за овакав један идеал потребне су визионарске претпоставке код свих чинилаца ових преговора. Уколико они те претпоставке немају, послати им, свима појединачно, јастуче и свилен гајтан, како би нас сами, у духу најбоље традиције наших отаца, решили неспособних.

Припремила и приредила
Служба за информисање ССП