Srpska ekonomija je u krizi!!! Kako MUP R Srbije može pomoći da država izađe iz te krize? Na ovo kao i na neka druga pitanja odgovor će pokušati da da specijalni konsultant analitičar  prof. dr Sulejman Suljo el-Manjifiko, ekspert u oblasti menadžmenta u bezbednosti.

Iako se, možda, mnogima čini da je predlog vođe jednog od sindikata u policiji da se ukine jesenje bojevo gađanje apsolutno neprihvatljivo, svi ekonomski pokazatelji, ali ne samo oni, ukazuju na pragmatičnost ovog predloga, što iziskuje ozbiljniji pristup svih sindikata i rukovodilaca MUP-a ovom predlogu. Na tragu ovog predloga je i drugi predlog da policijski službenici prestanu da izvršavaju sudske naredbe, čime se gotovo zaokružuje kompletan program mera i radnji bez kojih se neophodne uštede u budžetu MUP R Srbije nikako ne mogu ostvariti.

Da podsetimo drage čitaoce da je ovaj predlog iznet na sastanaku rukovodilaca policijskih sindikata Srbije sa krnjim rukovodstvom MUP Srbije povodom traženja rešenja za uštedu u budžetu, dana 18. juna leta Gospodnjeg 2013.

 Kao što je podnosilac predloga već primetio, municija za bojevo gađanje košta, a košta i organizacija tog događaja. S tim u vezi teško je ne primetiti da bi samo proširivanjem ovog predloga na ukidanje bojevog gađanja sve dok država ne izađe iz krize ovaj predlog imao smisla. Time bi se postigli višestruki efekti.

 Naime, ukoliko bi se ostvario ovaj vizionarski predlog, srpski policajci ne bi više bili u obavezi da nose vatreno oružje. Time bismo se kao država približili idealizovanoj predstavi britanskog „bobija“, a istovremeno bi bilo moguće postojeći arsenal kratkog i dugog naoružanja koje poseduje MUP R Srbije izvesti u one zemlje koje se ne nalaze u krizi kao što je naša, odnosno u zemlje kojima je to oružje potrebnije. Naravno, to bi direktno uticalo na povećanje budžeta države, jer to oružje ne bi otišlo van besplatno.

 Činjenica je da bi na taj način naši policajci ostali na milost i nemilost kriminalcima svake fele, ali i to ima svojih prednosti. Bez oružja policajci ne bi bili u mogućnosti da im izađu na megdan, zbog čega bi bili prinuđeni da se skrivaju od gore pomenutih delinkvenata, što bi sve u svemu, dovelo do pojave jedne nove društvene igre „Pronađi i ubij policajca!“ u kojoj bi pobednik bio onaj ko ubije najviše „plavaca“. A narodu treba farmi i igara!!! Naravno, u jednoj takvoj igri, sa zakonske strane, ne bi bio moguć eventualno drugačiji ishod, pa bi mrtav policajac unapred bio oslobođen eventualnih disciplinskih postupaka zbog prekoračenja ovlašćenja. Time bi se još postiglo sledeće: ne bi bilo krivičnih postupaka protiv policajaca i MUP, čime bi država postigla značajne uštede u budžetu; MUP ne bi plaćao policajcima odštetu zbog nestručno vođenih disciplinskih postupaka i nezakonitih otkaza, čime se opet postižu uštede u budžetu; ovo bi omogućilo zapošljavanje novih stručnih kadrova u policiji čime bi se rasteretili biroi za zapošljavanje, dakle, opet ušteda u budžetu.

 Naravno, problem bi mogla predstavljati obaveza policajaca da po nalogu sudskih organa goni te kriminalce, ali sada na scenu stupa drugi deo proširenog predloga: odbijanje svih naredbi pravosudnih organa, čime se postiže neviđena ušteda u budžetu: nema troškova gonjenja, dugogodišnjih krivičnih postupkaa, ponavljanja postupaka.

 Sve ovo bi dovelo do jedne gotovo idealne situacije: zadovoljna država, zadovoljni političari, zadovoljni kriminalci, zadovoljne ožalošćene porodice ubijenih policajaca koje tabloidi neće provlačiti kroz blato, zadovoljni policijski sindikati, jer neće biti ukinuta pomoć od 10000,00 RSD, zadovoljni rukovodioci MUP-a jer će se smanjiti mogućnost da sindikati ukazuju na njihov nerad i neefeikasnost.

 Međutim, da bi situacija bila zaista idealna, potrebno je prethodno izmeniti Zakon o socijalnom i penzionom osiguranju kojim bi se predvidelo da porodice likvidiranih policajaca ne mogu ostvariti pravo na porodičnu penziju po osnovu gubitka voljene ličnosti, jer je smrt policajca nešto na šta su oni (i policajac i njegova porodica) dobrovoljno pristali danom stupanja na dužnost.

 Problem finansiranja pogrebnih troškova bi ostao tada kao jedini problem, ali o tome računa teba da vode osiguravajuće kuće koje su u ovakvim slučajevima nadležne.

 Naravno, za ovakav jedan ideal potrebne su vizionarske pretpostavke kod svih činilaca ovih pregovora. Ukoliko oni te pretpostavke nemaju, poslati im, svima pojedinačno, jastuče i svilen gajtan, kako bi nas sami, u duhu najbolje tradicije naših otaca, rešili nesposobnih.

Pripremila i priredila
Služba za informisanje SSP