Potpredsednik Upravnog odbora „Ćirilica – Beograd„, gospodin Miodrag Kojić uputio je pismo podrške nastojanju Sindikata srpske policije da očuva upotrebu ćiriličnog pisma u Ministarstvu unutrašnjih poslova i Republici Srbiji. Predsednik udruženja „Ćirilica – Beograd“  je naš čuveni pesnik Dobrica Erić.

U nastavku teksta, pročitajte pismo podrške: Poštovani gospodine Vidoviću,

Sa pažnjom i podrškom Sindikatu srpske policije, pratimo dešavanja u Vašem Ministarstvu, povodom kršenja Ustava i zakona Republike Srbije kada je službena upotreba jezika i pisma u pitanju od strane neodgovornih pojedinaca iz MUP-a.

Pitanje ćiriličnog pisma, kao stuba nacionalnog identiteta, ne treba vezivati samo za istorijsko, duhovno, zakonsko  ili kulturološko-socijalno pitanje, već je to pitanje i od egzistencijalnog značaja u neprihvatanju nametnute kolonijalne svesti o vrednijem tuđem pismu i dominantnosti kompletne strane (pre svega zapadne) kulture.  Istorija nas uči  da svuda gde nestane ćirilice vrlo brzo nestane i Srba i  svedoci smo svakodnevnih nasrtaja na ćirilicu kao najprepoznatljivijeg simbola srpstva.

 Verovatno  smo krivi jednostavno  «što čitamo i pišemo ćirilicom i što smo živi » kako kaže pesnik i predsednik našeg udruženja Dobrica Erić.

Za srpski narod je latinica oduvek smatrana okupacionim pismom  i uvek  je  stizala na bajonetima neprijateljskih vojnika. Treba li podsećati da  su  narodni tribuni Svetozar Miletić i Petar Kočić robijali zbog odbrane ćirilice u Austro-ugarskoj, da je  četrnaest učitelja u okupiranoj Crnoj Gori 19. oktobra 1916. godine  stavljeno  pod vojni sud i osuđeno jer nisu htjeli da umjesto ćirilice predaju latinicu; da su svi javni natpisi u okupiranoj Srbiji 1915. godine morali biti zamenjeni latiničnim a da je isto važilo  i na teritoriji NDH za vreme Drugog svetskog rata; da je Mitropolit Petar Zimonjić platio glavom što nije hteo da promeni pečate sa ćirilice na latinicu; da je 27 profesora u Crnoj Gori otpušteno proteklih godina zbog srpskog jezika i ćirilice…….

Kao što se vidi, za spas ćirilice je postradalo i još strada i bori se, ono što drži do ličnog kao  i dostojanstva svog naroda.

Ne moramo naglašavati koliko je poniženje kada MUP Srbije ne poštuje Ustav i zakone svoje matične zemlje i koristi pismo susedne države, i postavlja se pitanje ko će da brine o integritetu i dostojanstvu nacije  kada to ne čine njeni prvi predstavnici. Znamo da forma nije važnija od sadržaja, ali onaj ko ne vidi i ne poštuje formu, ne vidi ni sadržaj. Ko je sklon da zatvori oči na propuste oko forme, sasvim sigurno ne poštuje ni sadržaj. A pitanje srpskog pisma je i daleko više od toga jer pismo i simbolički i faktički, potvrđuje suverenitet države Srbije, pogotovu u periodu kada je on ugrožen sa više strana i na razne  načine.

Treba li podsećati  da je sve vredno u srpskoj istoriji napisano ćirilicom, da je Sveti Sava sva svoja dela, uključujući i Krmčiju napisao na ćirilici i da je upravo on video u tome  jemstvo  samostalnosti Srpske crkve, u krajnjoj liniji jemstvo održanja srpstva. I Sveti vladika Nikolaj Velimirović nije imao razumevanja za one što  zatiru srpsku   ćirilicu, jer time „odbacujemo polovinu Pravoslavlja, odvajamo se od srbske pismenosti iz prošlosti i trampimo bolje za gore. To znači i uvrediti svete apostole slovenske Kirila i Metodija, ogorčiti do krvi srbski narod i navući prokletstvo od Sv. Save.“

Da li je potrebno da se u srcu Srbije pozivamo na zakonske odredbe i da li je  moguće da Ministarstvo unutrašnjih poslova kao organizacija   koja se finansira iz budžeta Srbije ne poštuje odredbe člana 10 Ustava Srbije, koji kaže da je službeni jezik u Srbiji srpski, a službeno pismo ćirilica. Prema tome službena upotreba ćiriličnog pisma predviđa se kada ustanova ili organizacija dolazi do vršenja zakonom poverenog javnog ovlašćenja. Shodno zakonu o jeziku i pismu, ispisivanje na latinici moguće je na prostorima Republike Srbije gde je prisutna hrvatska nacionalna manjina u odgovarajućem zakonskom procentu, jer je to njihovo zvanično pismo. I nema nikakvog zakonskog a ni drugog istorijskog ili civilizacijskog razloga za takav nipodaštavajući odnos prema jedinom i Ustavom zagarantovanom pismu, pri čemu veliki broj građana vređa diskriminatorski odnos prema srpskoj ćirilici i srpskoj kulturi uopšte. Uostalom i u Evropi se čine veliki napori u očuvanju nacionalnog identiteta i neotuđivog prava građana na svoja etnička obeležja, svoju kulturu i duhovnu baštinu kao i neotuđivog prava na očuvanje svoga jezika i pisma.

Nadam se da ćete razumeti naše obraćanje i nastaviti da insistirate na doslednoj upotrebi srpskog jezika i ćirilice, jer ako neće vaše ministarstvo, a ko će ? Srpsko udruženje Ćirilica iz Beograda će vas podržavati  u vašim  plemenitim aktivnostima,  kao  i na ovoj inicijativi zasnovanoj na  Ustavu, zakonu i  vekovnoj srpskoj tradiciji.

Zamolio bih Vas da  lično prenesete našu podršku  policajcu Risti Kneževiću, koji  svojim doslednim i nepokolebljivim stavom, daje  ogroman doprinos odbrani integriteta države Srbije,  čime  se pokazao  dostojnim svojih i naših časnih predaka.

Sa poštovanjem    i  uvažavanjem

 za Upravni odbor Ćirilice Beograd
Miodrag Kojić, potpredsednik

 Br. 02 – 13 / 32
Beograd 24. april 2013.god.