Државном секретару Вањи Вукићу

Више пута до сада указивали смо Вам на проблем великог броја суицида, претњи и покушаја суицидом међу запосленим у нашем Министарству. С обзиром да је више од 140 запослених, од 2000.године извршило сиуцид, а да се бројка сваке године повећава, Стручна служба Синдиката за психолошку превенцију доставила Вам је предлог мера за решавање проблема, све заједно са иницијативом свих психолога МУП у Србији, Ваш задатак је био да са министром Дачићем о томе разговарате и обавестите синдикат о исходу разговора. Међутим, и ако је прошло скоро пола године, о томе и даље мудрo ћутите док нам колеге извршавају суицид.

Најгоре у свему овоме је што се и даље ћути, не дају предлози за решење нити се позива за дијалог по овој теми. Уместо рада који би се усмерио на превенцији суицида међу запосленима, помоћник министра начелник Сектора Жељко Којић, уз помоћ др Мирка Грабежа (обојица дошла из Икаруса), чине све што је у њиховој  моћи да овај Синдикат и Мирјану Смиљанић дискредитују, омаловажавају и омету у покушају да се проблем реши.

Тако на пример, после нашег састанка и разговора, проследили сте стручном лицу-економисти г. Жељку Којићу да се изјасни поводом наше иницијативе и предлога за формирање Централне психолошке службе и Стратегије развоја. Уважени економиста Жељко Којић, уз помоћ доктора медицине рада господина Грабежа, у својој „стручној“ анализи која Вам је достављена износе многе неистине односно лажи. Посебно чуди чињеница да тај допис упућен Вама господине Вукићу, званичним путем никада није стигао до Синдиката српске полиције. Уместо тога, г. Грабеж се усуђује да тај исти одговор упућен Вама, без Вашег одобрења шаље свим психолозима МУП. Оним психолозима који су потписали нашу иницијативу, притом не наводећи због чега им се тај допис шаље, која је сврха слања и шта се тим жели постићи, осим да им на перфидан начин припрети или да им на посредан начин да до знања да „од целе ствари нема ништа“!

Али кренимо редом, допис упућен КАБИНЕТУ МИНИСТРА, ДРЖАВНОМ СЕКРЕТАРУ, господину Вањи Вукићу упућен од стране Сектора финансија, људских ресурса и заједничких послова 06/1 број:2608/2013 од 08.04.2013. године, прослеђен је од стране начелника Одељења за здравство и психолошку превенцију, др Мирка Грабежа, свим ПУ у којима су запослени психолози, као и другим јединицама у којима раде психолози.

Једна од основних премиса професионалног и академског нивоа разговора јесте аргументовано, на чињеницама утемељено излагање. За разлику од низа неаргументованих и необразложених навода (типа када, ко, на који начин, доказни материјал, и сл.) изнетих у акту , ми ћемо се руководити професионалним нивоом двосмерне аргументоване комуникације.

С обзиром да се наведени акт првенствено бави квазианализом „Елаборат – формирање Централне психолошке службе“ и разликом у односу на претходне Елаборате  ми ћемо изнети само део неквазианализе из нашег угла. Концизно и, надамо се, свима разумљиво.

У првом пасусу наведеног акта каже се да се Сектор није сложио са претходним предлозима Одсека за формирањем Бироа за психолошку превенцију, о чему Одсек никада званично није ни обавештен.

 Овај допис ф. Којића је тенденциозно послат психолозима Полицијских управа без предлога Стратегије јер тако нико не зна на шта се односи критика, односно шта се дописом хтело рећи, осим подривања угледа Синдиката.

Поменути допис је пун неистина, личних фрустрација, неаргументованих исказа, као и неоправданог везивања Стратегије за једну личност, која је, иначе већ дужи низ година изложена ниподаштавању, непоштовању, а неретко и врло јасно дефинисаном злостављању на послу од стране непосредних старешина.

  1. „Елаборат: предлог стратегије развоја здравствено-психолошке службе МУП-а“, акт Сектора 06/1 број 3700/12 од 08.10.2012. године а који, сада често цитирате, је потписан у септембру 2012. године. Дана 20.08.2012. године, Сектору је прослеђен „Елаборат: Предлог стратегије психолошке службе МУП-а“. Овај предлог је настао као резултат договора са представницима пројектног тима пројекта „ Модерно управљање људским ресурсима“ . Тада је предвиђено да се формира Одељење за психолошку селекцију и превенцију запослених у МУП-у РС, што би било прелазно решење у циљу ефикаснијег функционисања психолошке службе и специјализације и обуке  кадрова за одређене задатке (превенција, селекција, каријерно вођење и тд.). С обзиром да пројекат улази у завршну фазу, а Одељење као прелазно решење није реализовано, чак није било ни наговештаја о реализацији, Одсек је поново активирао примарно решење која датира од 2008. године. Након тога је Шеф Одсека за психолошку превенцију и позван са годишњег одмора у септембру 2012. године, да у постојећу и већ много пута званично предавану Стратегију психолошке службе (за шта постоје докази, тј. акти који су званично много пута упућивани, али никада нису стигли на упућене адресе, као и да никада Одсек није добио званичне одговре на своје стручне и аргументоване предлоге), имплементира и сједини и „стратегију“ здравствене службе. Тада се Сектор, наводно сложио да се формирају два Одељења, као прелазно решење, али је то било само проформе, јер до данас Одсек никада није добио одговор на поменути Елаборат,  нити је било назнака о разматрању о могућој реализацији. Јасно је да нико ни тада, као ни сада, није ни размишљао о стварној реализацији тог Елабората, што наводи на закључак да се тиме „куповало време“ и пружала могућност да се настави по старом: да се примају људи у МУП без праве селекције, а да се у том процесу избегну стручне службе МУП-а како би се лакше могло манипулисати, да се блокира рад психолошке службе како би се показало да није потребно ништа радити на њеном унапређењу. Ове две стратегије које је писала психолошка служба су концептуално потпуно идентичне, а једина разлика је у формалном смештању службе у оквиру система МУП-а. Дугогодишња идеја, на којој се врло интензивно радило и која се показала као једина функционална јесте да се психолошка служба централизује и постави на ниво Централне психолошке службе која би било под ингеренцијом Министра унутрашњих послова, а Елаборат који је потписан септембра 2012. године се разликује само у постављању поменуте службе на ниво Одељења у оквиру Управе за људске ресурсе. Инсистирање Сектора на овом последњем Елаборату правдано је пројектом „Модерно управљање људским ресурсима“, који иначе, ако се пажљиво прочита и протумачи, подразумева управо потпуно разбијање психолошке службе МУП-а, на различите послове и функције, што у преводу значи, да неће постојати радно место психолога, већ радна места референата за различите активности, тј. функције у оквиру људских ресурса, што би било недопустиво за овако велики и специфичан сиситем какав је МУП. Ово се искључиво односи на будућу улогу и место психолога у систему, што би дугорочно гледано имало далеоксежне лоше последице, а суштина предложене Стратегије психолога о централизацији службе је управо у томе што ће психолози Централне службе и даље обављати све те послове које једино они и могу да обављају за Управу за људске ресурсе, али ће обављати и многе друге послове за СВЕ јединице у склопу МУП-а, јер делокруг послова психолога у МУП-у није само тај који је предвиђен „модерним концептом људских ресурса“ ( саветовање, интервенције у кризним ситуацијама и сл). Виђење улоге и места психолога у „модерном концепту људских ресурса“ је пресликан из праксе тржишно и профитно орјентисаних компанија, што никако не може да се преслика на МУП, због специфичности послова,  великог броја људи који рад под оружјем и врло специфичне проблематике(велики проблем са суицидима, претњама суицидом и покушајима суицида, ПТСП, агресивни испади итд.). Сегмент послова које у МУП-у може да обавља само психолог по Закону о условима за обављање психолошке делатности, је великог обима с обзиром на број запослених, па је зато неопходно постојање психолошке  службе јер је немогуће да то „изнесу“ психолози који су разбијени у различите организационе јединице како је предвиђено пројектом.
  2. У другом пасусу наводи г. Којић да се формирање Централне психолошке службе појављује на састанку психолога и социјалних радника МУП-а који је одржан 28.02.2013. године, што НИКАКО НИЈЕ ТАЧНО. О овом предлогу је разговарано од самог почетка организовања састанака психолога, а сви психолози су имали прилику да учествују у изради овог документа својим предлозима јер су редовно размењивали мејлове, како међусобно тако и са Одсеком за психолошку превенцију. Такође су сви добили и финалну верзију Стратегије, пре поменутог састанка, (што је наравно, лако доказиво јер постоје мејлови). Ово ваше неинформисање може да нам буде јасно јер извештаји који се редовно шаљу са састанака психолога, испред Одсека за психолошку превенцију нису прослеђивани од стране начелника Одељења, др Мирка Грабежа, те се стога нисте ни могли информисати о овоме. Ово је само један од примера да се акти који су упућени на различите адресе не шаљу. Између осталог о томе је Одсек много пута званично обавештавао начелника Сектора финансија, људских ресурса и заједничких послова, што је остало без одговора ( и за ово постоје акти као доказ).
  3.  У пасусу који сте назвали „Аргументи за оспоравање предметног предлога …“
  • Тачка 1.  – не стоји као аргумент, кад се боље прочита Стратегија то је објашњено, чак и шематски приказано.
  • Тачка 2. – такође не стоји као аргумент, и ово је наведено у Стратегији, пример Бугарске полиције која 40 година при свом МУП-а има Институт за психологију који је, наравно, под ингеренцијом Министра, затим Баварска полиција, војска РС која има готово идентично решење као и модел који предлаже Одсек.
  • Тачка 3. – претенциозно дефинишете „неадекватно груписање“, што није вредно ни дискусије јер је и то у Стратегији јасно аргументовано.

 У овом смислу се психолози и не могу изједначити са другим струкама јер специфичност послова које могу да обављају само  психолози управо оправдава идеју да се психолози групишу у оквиру једне ОЈ по основу профила образовања (што је одређено и регулисано Зконом о условима за обављање психолошке делатности).

Говорите о „пресецању процеса регрутације и селекције, развоја и каријерног вођења запослених“ , а у Стратегији је то јасно шематски приказано и објашњено колико се добија на квалитету, колика је уштеда и колико се смањује могућност манипулације и пријема неадекватног кадра. Можда је управо ова ставка и одлућујућа да заузмете тако оштар и одбијајући став према психолозима и Стратегији јер сте свесни садашње ситуације и услова пријема, на који су психолози много пута указивали (и за то постоји документација), а ви сте то решили тако што сте психологе МУП-а елиминисали из тог процеса, уместо да им омогућите законско функционисање. Може да се постави и питање „ зашто се оволики број људи шаље на први преглед у Дурмиторску а решења се не потписују и зашто се толика средства одвајају за то“?.  Начелник Одељења др Грабеж је у више наврата шефу Одсека, а и другим психолозима, нпр. психологу ПУ Ниш, рекао „да психолози желе ово да би могли да се питају за пријем, и да манипулишу тиме“, што је, сложићете се, благо речено неадекватна пословна комуникација, да не идемо даље у квалификације.

Став б и ц – и ови  аргументи не стоје јер управо само функционалним повезивањем психолога у једну ОЈ се обезбеђују услови за стручну специјализацију стручњака као и постизање потребних стандарда за ефикасно пружање услуга корисницима ( кроз супервизију, менторство, стручни надзор, увођење у посао и тд.), јер за психолога то никако не може да уради непсихолог.

Тачка 4. – поново неаргументовано говорите о селекцији, позивате  се на „светске праксе“ које су и психолози, наравно, користили приликом писања Стратегије.

Тачка 5. – ово је већ фраза др Грабежа која се годинама врти као аргумент, „да се психа не раздваја од соме“, е па није ово медицина рада, већ велики систем МУП-а. А и у здравственим установама је мишљење психолога потпуно независно од других струка и служи другим струкама да што боље дијагностификују и одређују терапије, али то је већ здравствени систем, а ово су потребе запослених у  МУП. А главни аргумент за раздвајање ове две службе јесте што у дугогодишњој пракси психолози и лекари задатке нису никада обављали тимски, јер за тим није било потребе.

Што се тиче дописа Сектора 06/1 број:2446/13 од 20.05.2013. године, који је упућен  председнику ССП можемо рећи следеће:

У поменутом допису поново износите низ неистина и ствари које директно вређају струку и доводе у питање лични и професионални интегритет људи који обављају послове психолога у МУП, тиме што наводите да су психолози потписивали нешто „што нису ни прочитали“.

Једна од неистина је и да шеф Одсека није, како Ви кажете, „својим психолозима“ приближио став Сектора о идеји централизације психолошке службе. Само, не може се очекивати да став Сектора демотивише психологе да и даље имају другачији став по питању централизације психолошке службе. Да ли је слање Вашег дописа психолозима и начелницима ПУ, у ствари имало за циљ управо то, да психолози одустану од свог права да имају другачије мишљење засновано на аргументима и пракси. ?????

Питамо се да ли сте психологе МУП-а обавестили о свом расположењу да присуствујете њиховим састанцима, а ССП у оквиру своје сарадње са психолозима МУП-а не улази у организацију њихових стручних састанака.

 Срамна је чињеница да од како је г. Жељко Којић дошао на место начелника Сектора годинама није ништа суштински урадио да унапреди рад психолошке службе, Одсек више од пет година моли ( постоје дописи који то доказују) за 16 компјутера да би инсталирали батерију тестова коју је МУП купио за своје потребе, а коју могу да користе само психолози, а да не говоримо о просторијама у којима раде психолози. Услови у којима раде у свим сегментима одступају од Закона о обављању психолошке делатности. Још је гора ситуација у ПУ које имају запослене психологе, они не само да немају адекватан простор, Законски условљен, већ немају ни основне инструменте за рад, као ни прописану јединствену методологију и процедуре које би у многоме олакшале рад и установиле одговорности сваког запосленог у психолошкој служби, што би, наравно у многоме унапредило рад и побољшало ефикасност. О свему овоме одсек је много пута писмено упозоравао надлежне, али НИКАДА није добијао ни одговоре, а да не говоримо о неком озбиљнијем залагању за разматрање стручних и аргументованих предлога. Не дозвољавате психолошкој служби да се организује по научним и професионалним принципима, а не обезбеђује те им ни основне ствари које су у вашој надлежности. Све ово довољно ковори о стучности економисте да води Сектор и да брине о менталном здрављу запослених, те се намеће питање: Шта је ваш циљ уствари, господине Којићу, да водите приватни рат са психолозима или да непристрасно водите сектор на чијем сте челу? А о Вашим успесима коа начелника, довољно смо видели…

 ЗАКЉУЧАК

Елаборати психолошке службе МУП-а, сами по себи, указују на тенденцију усавршавања већ постојећих модалитета у одређеној научној области. Тиме се потврђује настојање психолога да прилагођавају и усавршавају теорију и праксу у сваком погледу, наравно, тек након детаљне прораде и анализе, уз пројекцију рада у једном од стубова државе – МУП-у. Отуда и потреба за стручним састанцима психолога.

Састанци психолога МУП-а, усмерени су првенствено ка проналажењу модалитета оптималне методологије рада психолога што изискује утврђивање метода и техника које ће примењивати у раду, права и одговорности психолога, примене психолошких инструмената и услова њихове примене, утврђивање правила поступања психолога без обзира на ОЈ у којој се психолог налази, као и на размени искуства из праксе и поређењу са савременим трендовима у светској пракси, а у складу са Законом о психолошкој делатности и Правилником о условима за израду и примену психолошких мерних инструмената. Предлози који су настали на основу ових састанака ни на који начин не могу бити у супротности са праксама управљања људским ресурсима, које наводите из простог разлога што се ти предлози односе на мишљења психолога који се односе на питања своје струке и никако се не баве паушалним проценама о раду других стручних служби. Дакле, по овом питању, анализу стручне праксе као и пројекцију рада психолога могуће је квалитетно дати само онда када је раде особе из исте струке, без обзира на експерте који се консултују. Управо из тих разлога, психолози не настоје одредити поље рада правницима, економистима, пилотима, већ искључиво и само психолозима. То не значи самостално иступање и дезинтеграцију постојећег система, већ напротив, интеграцију рада психолога МУП-а по свим параметрима. Довољно је поставити вам најједноставније питање, да ли знате шта и како ради психолог у МУП-у? Формализацијом и паушалном „експертизом“ настојања психолога, чини се, показује се форма а не суштина када је у питању процена функционисања и начина функционисања психолошке службе.

Предлог измена члана 145 и додавање члана 145а Закона о полицији је управо у функцији постизања већег квалитета управљања људским ресурсима чиме се онемогућава монопол над одређеном делатношћу (у складу са Законима Р. Србије), што је десетоструко јефтиније и ефикасније од постојећег модела.

Што се тиче наведених „аргумената за оспоравање предметног предлога“ , тачке 1-6, молимо вас да још једном прочитате предлоге психолога и поменути Елаборат. Предлози психолога су превасходно усмерени на утемељење правила рада психолога и њихову организацију рада са циљем да се постигне квалитет и ефикасност у обављању психолошке делатности. Дефиниција управљања људским ресурсима коју наводите одудара од практичног дела за који се психолози залажу. Они не теже нарушавању постојеће организације већ њеном унапређењу у складу са праксом са терена, а потом и праксом у свету. Кућа се никада не прави од крова, нити се калеми свако воће из суседног дворишта.

Психолози не обављају различите послове, као што малициозно наводите на примеру правника, већ се баве истим послом – психолошком делатношћу, па отуда и следи неопходност како тумачите „груписања“. Такође, поређење са раздвајањем профила специјализације лекара извршиоца у МУП-у РС је исто толико беспредметно, обзиром да по систематизацији радних места у МУП-у РС не постоје доктори специјалисти већ лекари, који иначе нису интегрисани у здравствени систем Р. Србије.

Ефикасност и квалитет регрутације и селекције, развоја и каријерног вођења запослених и обезбеђење здравља запослених зависи пре свега од доктрине коју примењујемо у неком систему. Ефикасност у пружању услуга се обезбеђује управо утврђивањем правилника о раду и обезбеђењем мониторинга струке.

Анализом изнетих тачака које наводите можете доћи лако до закључка да су оне у међусобној колизији, и да предлоге психолога и Елаборат треба детаљно прочитати.

Синдикат српске полиције, изнетим предлогом за решење проблема, са своје стране учинио је све да промени досадашњи систем и стуктуру управљања, овим изменама за циљ имамо смањење суицида. Још једном апелујемо на Вас да добро размотрите предлоге које смо Вам упутили и примите к знању да времена нема за самовољу и стручне анализе нестручњака, јер таквим досадашњим радом дошли смо до ситуације да је више од 140 породица остало завијено у црно, јер је неко у вас у систему управљања МУП-ом затајио.

 Још једном од Вас тражимо да кренете са мртве тачке у решење проблема и о томе очекујемо хитан одговор, у противном Синдикат српске полиције предузеће сва расположива медијска средства, организовањем јавне расправе, трибина, употребу билборда, округлих столова и свих других средстава која су нам на распoлагању, како бисмо Вас мотивисали и охрабрили да проблем решите.

Председник синдиката
Глишо Видовић

Comments

  1. lepo ste rekli na početku, “koncizno i nadamo se svima razumljivo”, pitanje je samo ko će ovo objektivno da pročita, razumeo bi lepo kada ga osećaj omnipotencije ne bi zaslepeo. E moja zemljo ko te vodi.

Оставите одговор на persa Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.