Državnom sekretaru Vanji Vukiću

Više puta do sada ukazivali smo Vam na problem velikog broja suicida, pretnji i pokušaja suicidom među zaposlenim u našem Ministarstvu. S obzirom da je više od 140 zaposlenih, od 2000.godine izvršilo siucid, a da se brojka svake godine povećava, Stručna služba Sindikata za psihološku prevenciju dostavila Vam je predlog mera za rešavanje problema, sve zajedno sa inicijativom svih psihologa MUP u Srbiji, Vaš zadatak je bio da sa ministrom Dačićem o tome razgovarate i obavestite sindikat o ishodu razgovora. Međutim, i ako je prošlo skoro pola godine, o tome i dalje mudro ćutite dok nam kolege izvršavaju suicid.

Najgore u svemu ovome je što se i dalje ćuti, ne daju predlozi za rešenje niti se poziva za dijalog po ovoj temi. Umesto rada koji bi se usmerio na prevenciji suicida među zaposlenima, pomoćnik ministra načelnik Sektora Željko Kojić, uz pomoć dr Mirka Grabeža (obojica došla iz Ikarusa), čine sve što je u njihovoj  moći da ovaj Sindikat i Mirjanu Smiljanić diskredituju, omalovažavaju i ometu u pokušaju da se problem reši.

Tako na primer, posle našeg sastanka i razgovora, prosledili ste stručnom licu-ekonomisti g. Željku Kojiću da se izjasni povodom naše inicijative i predloga za formiranje Centralne psihološke službe i Strategije razvoja. Uvaženi ekonomista Željko Kojić, uz pomoć doktora medicine rada gospodina Grabeža, u svojoj „stručnoj“ analizi koja Vam je dostavljena iznose mnoge neistine odnosno laži. Posebno čudi činjenica da taj dopis upućen Vama gospodine Vukiću, zvaničnim putem nikada nije stigao do Sindikata srpske policije. Umesto toga, g. Grabež se usuđuje da taj isti odgovor upućen Vama, bez Vašeg odobrenja šalje svim psiholozima MUP. Onim psiholozima koji su potpisali našu inicijativu, pritom ne navodeći zbog čega im se taj dopis šalje, koja je svrha slanja i šta se tim želi postići, osim da im na perfidan način pripreti ili da im na posredan način da do znanja da „od cele stvari nema ništa“!

Ali krenimo redom, dopis upućen KABINETU MINISTRA, DRŽAVNOM SEKRETARU, gospodinu Vanji Vukiću upućen od strane Sektora finansija, ljudskih resursa i zajedničkih poslova 06/1 broj:2608/2013 od 08.04.2013. godine, prosleđen je od strane načelnika Odeljenja za zdravstvo i psihološku prevenciju, dr Mirka Grabeža, svim PU u kojima su zaposleni psiholozi, kao i drugim jedinicama u kojima rade psiholozi.

Jedna od osnovnih premisa profesionalnog i akademskog nivoa razgovora jeste argumentovano, na činjenicama utemeljeno izlaganje. Za razliku od niza neargumentovanih i neobrazloženih navoda (tipa kada, ko, na koji način, dokazni materijal, i sl.) iznetih u aktu , mi ćemo se rukovoditi profesionalnim nivoom dvosmerne argumentovane komunikacije.

S obzirom da se navedeni akt prvenstveno bavi kvazianalizom „Elaborat – formiranje Centralne psihološke službe“ i razlikom u odnosu na prethodne Elaborate  mi ćemo izneti samo deo nekvazianalize iz našeg ugla. Koncizno i, nadamo se, svima razumljivo.

U prvom pasusu navedenog akta kaže se da se Sektor nije složio sa prethodnim predlozima Odseka za formiranjem Biroa za psihološku prevenciju, o čemu Odsek nikada zvanično nije ni obavešten.

 Ovaj dopis f. Kojića je tendenciozno poslat psiholozima Policijskih uprava bez predloga Strategije jer tako niko ne zna na šta se odnosi kritika, odnosno šta se dopisom htelo reći, osim podrivanja ugleda Sindikata.

Pomenuti dopis je pun neistina, ličnih frustracija, neargumentovanih iskaza, kao i neopravdanog vezivanja Strategije za jednu ličnost, koja je, inače već duži niz godina izložena nipodaštavanju, nepoštovanju, a neretko i vrlo jasno definisanom zlostavljanju na poslu od strane neposrednih starešina.

1. „Elaborat: predlog strategije razvoja zdravstveno-psihološke službe MUP-a“, akt Sektora 06/1 broj 3700/12 od 08.10.2012. godine a koji, sada često citirate, je potpisan u septembru 2012. godine. Dana 20.08.2012. godine, Sektoru je prosleđen „Elaborat: Predlog strategije psihološke službe MUP-a“. Ovaj predlog je nastao kao rezultat dogovora sa predstavnicima projektnog tima projekta „ Moderno upravljanje ljudskim resursima“ . Tada je predviđeno da se formira Odeljenje za psihološku selekciju i prevenciju zaposlenih u MUP-u RS, što bi bilo prelazno rešenje u cilju efikasnijeg funkcionisanja psihološke službe i specijalizacije i obuke  kadrova za određene zadatke (prevencija, selekcija, karijerno vođenje i td.). S obzirom da projekat ulazi u završnu fazu, a Odeljenje kao prelazno rešenje nije realizovano, čak nije bilo ni nagoveštaja o realizaciji, Odsek je ponovo aktivirao primarno rešenje koja datira od 2008. godine. Nakon toga je Šef Odseka za psihološku prevenciju i pozvan sa godišnjeg odmora u septembru 2012. godine, da u postojeću i već mnogo puta zvanično predavanu Strategiju psihološke službe (za šta postoje dokazi, tj. akti koji su zvanično mnogo puta upućivani, ali nikada nisu stigli na upućene adrese, kao i da nikada Odsek nije dobio zvanične odgovre na svoje stručne i argumentovane predloge), implementira i sjedini i „strategiju“ zdravstvene službe. Tada se Sektor, navodno složio da se formiraju dva Odeljenja, kao prelazno rešenje, ali je to bilo samo proforme, jer do danas Odsek nikada nije dobio odgovor na pomenuti Elaborat,  niti je bilo naznaka o razmatranju o mogućoj realizaciji. Jasno je da niko ni tada, kao ni sada, nije ni razmišljao o stvarnoj realizaciji tog Elaborata, što navodi na zaključak da se time „kupovalo vreme“ i pružala mogućnost da se nastavi po starom: da se primaju ljudi u MUP bez prave selekcije, a da se u tom procesu izbegnu stručne službe MUP-a kako bi se lakše moglo manipulisati, da se blokira rad psihološke službe kako bi se pokazalo da nije potrebno ništa raditi na njenom unapređenju. Ove dve strategije koje je pisala psihološka služba su konceptualno potpuno identične, a jedina razlika je u formalnom smeštanju službe u okviru sistema MUP-a. Dugogodišnja ideja, na kojoj se vrlo intenzivno radilo i koja se pokazala kao jedina funkcionalna jeste da se psihološka služba centralizuje i postavi na nivo Centralne psihološke službe koja bi bilo pod ingerencijom Ministra unutrašnjih poslova, a Elaborat koji je potpisan septembra 2012. godine se razlikuje samo u postavljanju pomenute službe na nivo Odeljenja u okviru Uprave za ljudske resurse. Insistiranje Sektora na ovom poslednjem Elaboratu pravdano je projektom „Moderno upravljanje ljudskim resursima“, koji inače, ako se pažljivo pročita i protumači, podrazumeva upravo potpuno razbijanje psihološke službe MUP-a, na različite poslove i funkcije, što u prevodu znači, da neće postojati radno mesto psihologa, već radna mesta referenata za različite aktivnosti, tj. funkcije u okviru ljudskih resursa, što bi bilo nedopustivo za ovako veliki i specifičan sisitem kakav je MUP. Ovo se isključivo odnosi na buduću ulogu i mesto psihologa u sistemu, što bi dugoročno gledano imalo daleoksežne loše posledice, a suština predložene Strategije psihologa o centralizaciji službe je upravo u tome što će psiholozi Centralne službe i dalje obavljati sve te poslove koje jedino oni i mogu da obavljaju za Upravu za ljudske resurse, ali će obavljati i mnoge druge poslove za SVE jedinice u sklopu MUP-a, jer delokrug poslova psihologa u MUP-u nije samo taj koji je predviđen „modernim konceptom ljudskih resursa“ ( savetovanje, intervencije u kriznim situacijama i sl). Viđenje uloge i mesta psihologa u „modernom konceptu ljudskih resursa“ je preslikan iz prakse tržišno i profitno orjentisanih kompanija, što nikako ne može da se preslika na MUP, zbog specifičnosti poslova,  velikog broja ljudi koji rad pod oružjem i vrlo specifične problematike(veliki problem sa suicidima, pretnjama suicidom i pokušajima suicida, PTSP, agresivni ispadi itd.). Segment poslova koje u MUP-u može da obavlja samo psiholog po Zakonu o uslovima za obavljanje psihološke delatnosti, je velikog obima s obzirom na broj zaposlenih, pa je zato neophodno postojanje psihološke  službe jer je nemoguće da to „iznesu“ psiholozi koji su razbijeni u različite organizacione jedinice kako je predviđeno projektom.
2. U drugom pasusu navodi g. Kojić da se formiranje Centralne psihološke službe pojavljuje na sastanku psihologa i socijalnih radnika MUP-a koji je održan 28.02.2013. godine, što NIKAKO NIJE TAČNO. O ovom predlogu je razgovarano od samog početka organizovanja sastanaka psihologa, a svi psiholozi su imali priliku da učestvuju u izradi ovog dokumenta svojim predlozima jer su redovno razmenjivali mejlove, kako međusobno tako i sa Odsekom za psihološku prevenciju. Takođe su svi dobili i finalnu verziju Strategije, pre pomenutog sastanka, (što je naravno, lako dokazivo jer postoje mejlovi). Ovo vaše neinformisanje može da nam bude jasno jer izveštaji koji se redovno šalju sa sastanaka psihologa, ispred Odseka za psihološku prevenciju nisu prosleđivani od strane načelnika Odeljenja, dr Mirka Grabeža, te se stoga niste ni mogli informisati o ovome. Ovo je samo jedan od primera da se akti koji su upućeni na različite adrese ne šalju. Između ostalog o tome je Odsek mnogo puta zvanično obaveštavao načelnika Sektora finansija, ljudskih resursa i zajedničkih poslova, što je ostalo bez odgovora ( i za ovo postoje akti kao dokaz).
3.  U pasusu koji ste nazvali „Argumenti za osporavanje predmetnog predloga …“

• Tačka 1.  – ne stoji kao argument, kad se bolje pročita Strategija to je objašnjeno, čak i šematski prikazano.
• Tačka 2. – takođe ne stoji kao argument, i ovo je navedeno u Strategiji, primer Bugarske policije koja 40 godina pri svom MUP-a ima Institut za psihologiju koji je, naravno, pod ingerencijom Ministra, zatim Bavarska policija, vojska RS koja ima gotovo identično rešenje kao i model koji predlaže Odsek.
• Tačka 3. – pretenciozno definišete „neadekvatno grupisanje“, što nije vredno ni diskusije jer je i to u Strategiji jasno argumentovano.

 U ovom smislu se psiholozi i ne mogu izjednačiti sa drugim strukama jer specifičnost poslova koje mogu da obavljaju samo  psiholozi upravo opravdava ideju da se psiholozi grupišu u okviru jedne OJ po osnovu profila obrazovanja (što je određeno i regulisano Zkonom o uslovima za obavljanje psihološke delatnosti).

Govorite o „presecanju procesa regrutacije i selekcije, razvoja i karijernog vođenja zaposlenih“ , a u Strategiji je to jasno šematski prikazano i objašnjeno koliko se dobija na kvalitetu, kolika je ušteda i koliko se smanjuje mogućnost manipulacije i prijema neadekvatnog kadra. Možda je upravo ova stavka i odlućujuća da zauzmete tako oštar i odbijajući stav prema psiholozima i Strategiji jer ste svesni sadašnje situacije i uslova prijema, na koji su psiholozi mnogo puta ukazivali (i za to postoji dokumentacija), a vi ste to rešili tako što ste psihologe MUP-a eliminisali iz tog procesa, umesto da im omogućite zakonsko funkcionisanje. Može da se postavi i pitanje „ zašto se ovoliki broj ljudi šalje na prvi pregled u Durmitorsku a rešenja se ne potpisuju i zašto se tolika sredstva odvajaju za to“?.  Načelnik Odeljenja dr Grabež je u više navrata šefu Odseka, a i drugim psiholozima, npr. psihologu PU Niš, rekao „da psiholozi žele ovo da bi mogli da se pitaju za prijem, i da manipulišu time“, što je, složićete se, blago rečeno neadekvatna poslovna komunikacija, da ne idemo dalje u kvalifikacije.

Stav b i c – i ovi  argumenti ne stoje jer upravo samo funkcionalnim povezivanjem psihologa u jednu OJ se obezbeđuju uslovi za stručnu specijalizaciju stručnjaka kao i postizanje potrebnih standarda za efikasno pružanje usluga korisnicima ( kroz superviziju, mentorstvo, stručni nadzor, uvođenje u posao i td.), jer za psihologa to nikako ne može da uradi nepsiholog.

Tačka 4. – ponovo neargumentovano govorite o selekciji, pozivate  se na „svetske prakse“ koje su i psiholozi, naravno, koristili prilikom pisanja Strategije.

Tačka 5. – ovo je već fraza dr Grabeža koja se godinama vrti kao argument, „da se psiha ne razdvaja od some“, e pa nije ovo medicina rada, već veliki sistem MUP-a. A i u zdravstvenim ustanovama je mišljenje psihologa potpuno nezavisno od drugih struka i služi drugim strukama da što bolje dijagnostifikuju i određuju terapije, ali to je već zdravstveni sistem, a ovo su potrebe zaposlenih u  MUP. A glavni argument za razdvajanje ove dve službe jeste što u dugogodišnjoj praksi psiholozi i lekari zadatke nisu nikada obavljali timski, jer za tim nije bilo potrebe.

Što se tiče dopisa Sektora 06/1 broj:2446/13 od 20.05.2013. godine, koji je upućen  predsedniku SSP možemo reći sledeće:

U pomenutom dopisu ponovo iznosite niz neistina i stvari koje direktno vređaju struku i dovode u pitanje lični i profesionalni integritet ljudi koji obavljaju poslove psihologa u MUP, time što navodite da su psiholozi potpisivali nešto „što nisu ni pročitali“.

Jedna od neistina je i da šef Odseka nije, kako Vi kažete, „svojim psiholozima“ približio stav Sektora o ideji centralizacije psihološke službe. Samo, ne može se očekivati da stav Sektora demotiviše psihologe da i dalje imaju drugačiji stav po pitanju centralizacije psihološke službe. Da li je slanje Vašeg dopisa psiholozima i načelnicima PU, u stvari imalo za cilj upravo to, da psiholozi odustanu od svog prava da imaju drugačije mišljenje zasnovano na argumentima i praksi. ?????

Pitamo se da li ste psihologe MUP-a obavestili o svom raspoloženju da prisustvujete njihovim sastancima, a SSP u okviru svoje saradnje sa psiholozima MUP-a ne ulazi u organizaciju njihovih stručnih sastanaka.

 Sramna je činjenica da od kako je g. Željko Kojić došao na mesto načelnika Sektora godinama nije ništa suštinski uradio da unapredi rad psihološke službe, Odsek više od pet godina moli ( postoje dopisi koji to dokazuju) za 16 kompjutera da bi instalirali bateriju testova koju je MUP kupio za svoje potrebe, a koju mogu da koriste samo psiholozi, a da ne govorimo o prostorijama u kojima rade psiholozi. Uslovi u kojima rade u svim segmentima odstupaju od Zakona o obavljanju psihološke delatnosti. Još je gora situacija u PU koje imaju zaposlene psihologe, oni ne samo da nemaju adekvatan prostor, Zakonski uslovljen, već nemaju ni osnovne instrumente za rad, kao ni propisanu jedinstvenu metodologiju i procedure koje bi u mnogome olakšale rad i ustanovile odgovornosti svakog zaposlenog u psihološkoj službi, što bi, naravno u mnogome unapredilo rad i poboljšalo efikasnost. O svemu ovome odsek je mnogo puta pismeno upozoravao nadležne, ali NIKADA nije dobijao ni odgovore, a da ne govorimo o nekom ozbiljnijem zalaganju za razmatranje stručnih i argumentovanih predloga. Ne dozvoljavate psihološkoj službi da se organizuje po naučnim i profesionalnim principima, a ne obezbeđuje te im ni osnovne stvari koje su u vašoj nadležnosti. Sve ovo dovoljno kovori o stučnosti ekonomiste da vodi Sektor i da brine o mentalnom zdravlju zaposlenih, te se nameće pitanje: Šta je vaš cilj ustvari, gospodine Kojiću, da vodite privatni rat sa psiholozima ili da nepristrasno vodite sektor na čijem ste čelu? A o Vašim uspesima koa načelnika, dovoljno smo videli…

 ZAKLJUČAK

Elaborati psihološke službe MUP-a, sami po sebi, ukazuju na tendenciju usavršavanja već postojećih modaliteta u određenoj naučnoj oblasti. Time se potvrđuje nastojanje psihologa da prilagođavaju i usavršavaju teoriju i praksu u svakom pogledu, naravno, tek nakon detaljne prorade i analize, uz projekciju rada u jednom od stubova države – MUP-u. Otuda i potreba za stručnim sastancima psihologa.

Sastanci psihologa MUP-a, usmereni su prvenstveno ka pronalaženju modaliteta optimalne metodologije rada psihologa što iziskuje utvrđivanje metoda i tehnika koje će primenjivati u radu, prava i odgovornosti psihologa, primene psiholoških instrumenata i uslova njihove primene, utvrđivanje pravila postupanja psihologa bez obzira na OJ u kojoj se psiholog nalazi, kao i na razmeni iskustva iz prakse i poređenju sa savremenim trendovima u svetskoj praksi, a u skladu sa Zakonom o psihološkoj delatnosti i Pravilnikom o uslovima za izradu i primenu psiholoških mernih instrumenata. Predlozi koji su nastali na osnovu ovih sastanaka ni na koji način ne mogu biti u suprotnosti sa praksama upravljanja ljudskim resursima, koje navodite iz prostog razloga što se ti predlozi odnose na mišljenja psihologa koji se odnose na pitanja svoje struke i nikako se ne bave paušalnim procenama o radu drugih stručnih službi. Dakle, po ovom pitanju, analizu stručne prakse kao i projekciju rada psihologa moguće je kvalitetno dati samo onda kada je rade osobe iz iste struke, bez obzira na eksperte koji se konsultuju. Upravo iz tih razloga, psiholozi ne nastoje odrediti polje rada pravnicima, ekonomistima, pilotima, već isključivo i samo psiholozima. To ne znači samostalno istupanje i dezintegraciju postojećeg sistema, već naprotiv, integraciju rada psihologa MUP-a po svim parametrima. Dovoljno je postaviti vam najjednostavnije pitanje, da li znate šta i kako radi psiholog u MUP-u? Formalizacijom i paušalnom „ekspertizom“ nastojanja psihologa, čini se, pokazuje se forma a ne suština kada je u pitanju procena funkcionisanja i načina funkcionisanja psihološke službe.

Predlog izmena člana 145 i dodavanje člana 145a Zakona o policiji je upravo u funkciji postizanja većeg kvaliteta upravljanja ljudskim resursima čime se onemogućava monopol nad određenom delatnošću (u skladu sa Zakonima R. Srbije), što je desetostruko jeftinije i efikasnije od postojećeg modela.

Što se tiče navedenih „argumenata za osporavanje predmetnog predloga“ , tačke 1-6, molimo vas da još jednom pročitate predloge psihologa i pomenuti Elaborat. Predlozi psihologa su prevashodno usmereni na utemeljenje pravila rada psihologa i njihovu organizaciju rada sa ciljem da se postigne kvalitet i efikasnost u obavljanju psihološke delatnosti. Definicija upravljanja ljudskim resursima koju navodite odudara od praktičnog dela za koji se psiholozi zalažu. Oni ne teže narušavanju postojeće organizacije već njenom unapređenju u skladu sa praksom sa terena, a potom i praksom u svetu. Kuća se nikada ne pravi od krova, niti se kalemi svako voće iz susednog dvorišta.

Psiholozi ne obavljaju različite poslove, kao što maliciozno navodite na primeru pravnika, već se bave istim poslom – psihološkom delatnošću, pa otuda i sledi neophodnost kako tumačite „grupisanja“. Takođe, poređenje sa razdvajanjem profila specijalizacije lekara izvršioca u MUP-u RS je isto toliko bespredmetno, obzirom da po sistematizaciji radnih mesta u MUP-u RS ne postoje doktori specijalisti već lekari, koji inače nisu integrisani u zdravstveni sistem R. Srbije.

Efikasnost i kvalitet regrutacije i selekcije, razvoja i karijernog vođenja zaposlenih i obezbeđenje zdravlja zaposlenih zavisi pre svega od doktrine koju primenjujemo u nekom sistemu. Efikasnost u pružanju usluga se obezbeđuje upravo utvrđivanjem pravilnika o radu i obezbeđenjem monitoringa struke.

Analizom iznetih tačaka koje navodite možete doći lako do zaključka da su one u međusobnoj koliziji, i da predloge psihologa i Elaborat treba detaljno pročitati.

Sindikat srpske policije, iznetim predlogom za rešenje problema, sa svoje strane učinio je sve da promeni dosadašnji sistem i stukturu upravljanja, ovim izmenama za cilj imamo smanjenje suicida. Još jednom apelujemo na Vas da dobro razmotrite predloge koje smo Vam uputili i primite k znanju da vremena nema za samovolju i stručne analize nestručnjaka, jer takvim dosadašnjim radom došli smo do situacije da je više od 140 porodica ostalo zavijeno u crno, jer je neko u vas u sistemu upravljanja MUP-om zatajio.

 Još jednom od Vas tražimo da krenete sa mrtve tačke u rešenje problema i o tome očekujemo hitan odgovor, u protivnom Sindikat srpske policije preduzeće sva raspoloživa medijska sredstva, organizovanjem javne rasprave, tribina, upotrebu bilborda, okruglih stolova i svih drugih sredstava koja su nam na raspolaganju, kako bismo Vas motivisali i ohrabrili da problem rešite.

Predsednik sindikata
Glišo Vidović