Vatrogastvo u Srbiji, već godinama u nazad trpi promene. 2006.godine organizovana je moderna služba, koja pored vatrogasaca-spasilaca u svom sastavu ima i Uprave koje se bave preventivnom zaštitom, upravljanjem rizicima i civilnom zaštitom. Ovaj vid promena zahteva veoma mnogo truda i ulaganja, počev od savremene opreme i vozila, pa do edukacije vatrogasaca – spasilaca.

Vatrogasno – spasilačke jedine trenutno broje oko tri hiljade zaposenih, što se pokazuje kao ne dovoljan broj u odnosu na potrebe za njihovim delovanjem, koje su iz dana u dan sve brojnije i zahtevnije.

Iskustvo, hrabrost i izdržljivost vatrogasaca – spasilaca u svakom momentu obezbeđuje maksimalnu zaštitu i svojim savesnim delovanjem, odgovaraju na izazove. Osnivanje specijalističkih timova je još jedan dokaz, da ova profesija iziskuje stručnost i stalnu edukaciju.

Dugi niz godina profesija vatrogasaca je gotovo zanemarivana. Građani još uvek nemaju jasnu sliku o ovom pozivu. Težina i rizik su potpuno isključeni iz svesti građana a samim tim i njihova moralna obaveza u vidu poštovanja određenih propisa preventivne zaštite od požara.

Evropske zemlje kontinuirano ulažu u vatrogasno – spasilačku profesiju i  edukaciju građana, koji svojim volonterskim radom doprinose održavanju  svesti i poštovanju propisa,na visokom nivou. Boravak i posete evropskim vatrogasno – spasilačkim jedinicama pružaju jasnu sliku o onome čemu treba da težimo kao država, kao poslodavac, kao građanin i kao zaposleni.

Prevashodno državna struktura, vatrogasno – spasilačku profesiju, zaista treba da shvati kao jednu ozbiljnu i  neophodnu zajednicu koja dvadeset i četiri sata i svih trista šezdeset pet dana u godini  reaguje u akcijama spašavanja ljudi i njihove imovine . Ako se osvrnemo na godine iza nas, vidimo vatrogasce u dotrajalimi neadekvatnim uniformama, motorne snage sa prosekom starosti od preko dvadeset pet godina, udžbenike i priručnike za edukaciju  pisane pre trideset i četrdeset godina. Sve navedeno, je zajedno sa nama preneto u dvadeset i prvi vek. Neophodno je da u samoj  strukturi upravljanja postoje ljudi koji su hrabri i koji jasno i glasno mogu da govore o svim nepravilnostima, koji mogu i žele da krenu putem promena. Bitno je da postoje oni koji mogu da sprovedu određene mere i zakone, koji će svakog zaposlenog vatrogasca očuvati i zaštititi u svim godinama službe i svi sa probuđenom svešću o  neophodnim promenama ovoj humanoj i hrabroj profesiji dodeliti mesto i ugled kakav zaslužuje.

Kontinuirano finansijsko ulaganje, od strane države u Sektor za vandredne situacije, koji spram evidentnih potreba  može prioritetno usmeravati finansije, bi omogućilo ulaganje u zamenu motornih snaga-novim vozilima, nabavku nove respiratorne zaštitne opreme, nove savremene zaštitne opreme, nabavku specifične opreme i vozila  neophodne za rad na tehničkim saobraćajnim intervencijama i intervencijama sa opasnim materijama, pa i ulaganje u izgradnju Nacionalnog trening centra u kom bi se edukovali svi pripadnici  vatrogasnih jedinica u cilju sticanja teorijskog znanja, praktične obuke i  unapređenja svih kvaliteta i veština zaposlenih.

Jednim delom svest i energiju o značaju vatrogasne profesije, a nalik evropskom  modelu funkcionisanja ove službe, možemo osetiti u  Nacionalnom trening centru. Ono što ih izdvaja, zapravo jeste prepoznavanje potrebe za promenom. Misija nacionalnog trening centra prati evropske standarde, jer kroz standardizaciju i podizanje  obuke iz oblasti vandrednih situacija na viši nivo, Oni pokazuju, spremnost da dosadašnji način rada ove profesije ostave kao deo prošlosti. Ovakav projekat zaslužuje hitno rešavanje lokacije i izgradnju modernog evropskog trening centra. Ulaganjem u sve potrebne kapacitete za savremenu obuku i stručno usavršavanje struktura sistema za zaštitu i spasavanje u zemlji i regionu, načinio bi se veliki korak ka savremenom vatrogastvu.

Bez obzira na navedene nedostatke, u periodu od 2009. do 2011.godine, održano je osamdeset kurseva i drugih vidova obuke u kojima je bilo 1547 učesnika. 2011.godine uz podršku  USAID-a, održano je četrnaest modula obuke za trideset pet opštinskih štabova za Vandredne situacije i osam održanih kurseva za sto šezdeset predsednika Opština u vidu obuke komandanata štabova za Vandredne situacije. Osnovnu obuku za vatrogasno-spasilačke jedinice, pohađalo je sto trideset polaznika kroz četiri klase u Beogradu i Pančevu. Takođe su sprovedene obuke za rukovodioce na organizacionom i operativnom nivou. Pored održanih osnovnih kurseva o pružanju prve pomoći, realizovanih simulacija vandrednih simulacija na lokalnom nivou, združenih vežbi spasavanja na vodi, edukativnih kampova namenjenih deci, visok nivo profesionalnosti se pokazao i kroz održavanje kurseva za rad na intervencijama sa opasnim materijama. Prateći dosadašnja zalaganja i rad NTC-a, i pored ne dovoljnih finansijskih sredstava, nedostatak objekta i stalne lokacije, možemo zaključiti, da se još uvek nije ozbiljno shvatio značaj i potreba za prostorom i izgradnjom objekta koji bi prevashodno pružio adekvatnu obuku svim zaposlenim vatrogascima-spasiocima.

Uvođenjem pravilnika za prijem kandidata za vatrogasca-spasioca bi se dugoročno i kontinuirano u službu primali mladi, zdravi i  psiho-fizički sposobni kandidati. Trenutno stanje je veoma zabrinjavajuće, kako po pitanju starosne dobi i zdravstvenog stanja vatrogasaca-spasilaca, tako i po pitanju budućnosti vatrogasne službe. Po pravilu službe vatrogasac-spasilac je operativan  do 45 godine starosti, dok se jedna četvrtina ukupnog broja izvršilaca nalazi  u starosnoj dobi od 38 godina, a 170 pripadnika starešinskog kadra ima prosečnu starost od 48 godina, uviđamo da je neophodno popunjavanje svih operativnih linija rada. Nedovoljan broj vatrogasaca-spasilaca i samim tim nepopunjenost mnogobrojnih jedinica, ukazuje da se i pored planiranog prijema od petsto vatrogasaca, nije naišlo na potreban odziv u mestima poput Brusa, Požarevca, Koceljeve… Mnogo je vatrogasnih jedinica u kojima je prosek starosti vatrogasca-spasioca oko četrdeset godina. Ove činjenice pokazuju da je veoma bitno odrediti starosnu granicu za sve kandidate. Pooštravanje kriterijuma na mere koje bi zahtevale najmanje tri godine rada pod ugovorom uz neophodna zalaganja i dokazivanja, do konačnog rešenja o zasnivanju stalnog radnog odnosa, bi unelo više motivacije za individualnim napretkom i kolektivnom saradnjom , koja uključuje i poštovanje starijih kolega. Ni jednom od kandidata ne treba garantovati radno mesto u mestu prebivališta. Na takav način bi se kontinuirano popunjavale sve jedinice u Srbiji, dok bi se isplata putnoh troškova, koja zasigurno iscrpljuje budžet, zamenila isplatom troškova stanovanja. Ovo je samo jedan primer koji je dugogodišnja praksa u svim evropskim zemljama.

Velika važnost se ističe na dobro zdravstveno stanje kandidata. Svaki kandidat kao mlad, zdravstveno-fizički sposoban i psihološki stabilan, predstavlja zdravu budućnost u vatrogasno-spasilačkoj profesiji. Kako je profesija vrlo delikatna i sa povećanim rizikom po zdravlje zaposenih, prijemom zdravih kandidata, zasigurno isključujemo brzo podleganje profesionalnim oboljenjima.

Fizička aktivnost vatrogasaca-spasilaca zauzima značajno mesto u okviru obuke, i iz tih razloga stare metode obuke, koje se sastoje od teorijskih i standardizovanih požarnih vežbi, treba unaprediti. Nakon savladavanja osnovnih elemenata  obuke, dalju pripremu treba usmeriti ka povećanju uspešnosti i izvođenju elemenata ili efikasnosti. Osnovu za navedene dva elementa predstavlja, povećanje fizičke sposobnosti. Raznovrsno i redovno primenjivanje fizičke aktivnosti, pruža poboljšanje fizičke i funkcionalne sposobnosti u cilju ostvarenja  povoljnog uticaja na zdravlje,osećanja i produktivnost.

Vatrogasci često rade pod ekstremnim uslovima i vremenskim pritiskom. Uvek, tokom akcije spašavanja ili gašenja požara moraju biti na oprezu. Uvek biti na oprezu,znači biti pod stresom. Svoj posao obavljaju u napetoj atmosferi, i često doživljavaju situacije koje su daleko izvan njihovih privatnih života i iskustava. Vatrogasci-spasioci su svedoci ljudskih tragedija, te postoje situacije gde ne mogu da spreče tragične ishode.

 Psihološki teret vatrogasaca-spasilaca usled pojava stresa i psiholoških  posledica izlaganja stresnim situacijama predstavlja problem,  kako za pojedinca, tako i za kolektiv. U evropskim zemljama, pripadnici vatrogasno-spasilačke službe nazivaju se ,,Urbani heroji”, kod nas opet ,,Neustrašivi“, ali ono najbitnije nikada ne treba zaboraviti, vatrogasci- spasioci, su takođe ljudi.

Neprilagođeni zakoni vatrogasno-spasilačkoj profesiji i  nedostatak podzakonskih akata, poput opisa radnih mesta, akta o proceni rizika, autonomno organizaciono upravljanje i prisutna poltronizacija, vatrogasno-spasilačku profesiju, zajedno sa ,,Urbanim herojima“ ili ,,Neustrašivim momcima “, još uvek sputava da krenu putem ,,Savremenog vatrogastva “.

Prepoznavanje potrebe za promenom, potkrepljeno znanjem i voljom je  proces koji će Srpsko vatrogastvo osloboditi starih navika i običaja.

Autor: Slavica Radulović/ Copyright ©2013 Sva prava zadržana.