Заменик Заштитника грађана г-дин Милош Јанковић је на захтев и обраћање многих синдиката у полицији објавио да je покренуо поступак контроле правилности и законитости рада МУП, сходно одредби члана 29. став 1. Закона о Заштитнику грађана („Сл. гласник РС“‘, број 79/05 и 54/ 07).
Подсећамо вас да је нешто раније и Повереник Шабић отпочео надзор над радом МУП, а након наших обраћања.

Заштитиник грађана сматра да постоји могућност повреде права на рад, и оцењује да су у конкретном случају испуњени услови за покретање поступка контроле правилности и законитости рада Министарства унутрашњих послова, сходно одредби члана 29. став 1. Закона о Заштитнику грађана.

МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА

-Кабинет министра-
11 070 Нови Београд Булевар Михајла Пупина 2

Поштовани,

Заштитник грађана је примио више притужби запослених у Министарству унутрашњих послова који су указали на незаконит рад органа и повреду права на рад током поступка утврђивања услова и доношења решења, крајем 2015. године о премештају на радна места „анализа ризика“. Према наводима притужилаца поменута радна места предвиђена су Правилником о изменама и допунама Правилника о унутрашњем уређењу и и стематизацији радних места у Министарству унутрашњих послова пов. 01 број: 6734/15-34 од 01.12.2015. године, с тим да се очекује да се иста након промене акта о стематизацији радних места у Министарству почетком 2016. године, укину у сврху рационализације, и на тај начин ће престати радни однос свим запосленима који су недавно премештени да обављају послове „анализе ризика“ .

Иако су наведена решења донета применом члана 133. став 1. Закона о државним службеницима, којим је између осталог прописано да ако Правилник буде тако измењен да нека радна места буду укинута или број државних службеника смањен, прекобројни државни службеници премештају се на друга одговарајућа радна места, а предност имају они са бољим оценама у последње три године, притужиоци изражавају сумњу да су решења донета због организационих промена у Министарству унутрашњих послова.

Наиме, притужиоцу су навели да немају сазнања о критеријумима који су узети у обзир приликом доношења решења о премештају, као и да је Министарство свим запосленима који су премештени да обављају послове „анализе ризика“, доставио анкетни лист да се »изјасне о анкети која се спроводи међу запосленима који раде на пословима за којима престаје потреба. Истим анкетним листом дата је могућност изјашњења о спремности за споразумни престанак радног односа, уз исплату новчане накнаде, истовремено обавештавајући их о остваривању права за случај незапослености за запослене који су се након спроведене анкете изјаснили за престанак радног односа, у складу са чланом 21. став 3. Закона о одређивању максималног броја запослених у јавном сектору („Службени гласник РС“, број 68/2015 и 85/2015 решење УС), што их наводи на закључак да су послови „анализа ризика“ радна местима за која ће престати потреба, а да су њихова решења о премештају само фиктивно донета, са намером да се након доношења новог акта о систематизацији та радна места укину а они остану нераспоређени, због чега ће им престати радни однос.

Овакву сумњу, како наводе поткрепљује и писмено обавештење Полицијског синдиката Србије од 29.12.2015. године, у коме се члановима саопштава да је 29.12.2015. године завршен рад Комисије за анализу решења за премештаје на радна места Анализе ризика, која је формирана на захтев Полицијског синдиката Србије у складу са договором поститутим на састанку од 01.12.2015. године, одржаним са премијером Републике Србрбије Александром Вучићем и министром унутрашњих послова др Небојшом Стевановићем.

У поменутом обавештењу наведено је да је Комисија имала 15 чланова од којих су по 2 представника Независног синдиката полиције и Полицијског синдиката Србије, који су инсистирали да се пониште решења и скину са списка рационализације ратни ветерани, труднице, самохрани родитељи, инвалиди рада – под условом да немају безбедносне сметње, осуђујуће пресуде за тежа кривична дела и сл.

Како даље стоји у обавештењу „министар је уважио тај предлог и по том основу је Комисија са списка рапионализације скинула наведене људе“.

Као закључак наведено је да је „мандат Комисије био фокусиран на запослене који су преко репрезентативних синдиката достављали захтеве, тако да Комисија није имала увид у свих 1485 запослених, већ је на Комисији обрађено 696 запослених, од којих је за 403 запослена, једногласно констатовано од свих чланова Комисије да их треба изоставити из даљег поступка рационализације (остају у служби).

Притужиоци указују да садржина поменутог обавештења упућује на дискриминацију и повлашћени положај чланова синдиката уколико су само њихова решења преиспитана. Али, с друге стране садржина обавештења указује и да је списак рационализације заправо списак запослених којима су донета решења о премештају на послове „анализе ризика“, због чега притужиоци и страхују да су решења заправо фиктивна и прикривају прави основ доношења.

Заштитнику граћана обратили су се и притужиоци који су указали да је критеријум за премештај на послове „анализа ризика“ био године старости тако да наводе да у Сектору за ванредне ситуације Управи за цивилну заштиту и Управи за управљање ризицима, решења о премештају на послове „анализе ризика’ добили су у највећем броју запослени од 1960-тог годишта и старији. Као пример навели су Одељење за цивилну заштиту Управе за ванредне ситуације у Београду у којој од 28 извршилаца, 12 је премештено на радна места „анализа ризика“, и сви су 1960-то и старије годиште и сви су преузети из Министарства одбране, док су осталих 16 запослених млађег узраста и накнадо су примљени. Према даљим наводима, депешом министра унутрашњих послова 01 број 14094/2015 од 30.12.2015. године укинута су радна места „анализа ризика“ на која су ови запослени распоређени.

Притужиоци између осталог наводе и то да након пријема решења о премештају нису упознати са описом новог радног места већ су без промене наставили да обављају и даље само радне задатке претходног радног места, те указују да је орган изиграо право на премештај запослених на друго радно место, доносеђи решења за фактички непостојеђа радна места.

С тим у вези, обратио се и полицијски службеник, који је навео да се 21.12.2015. године, обратио МУПу захтевом за приступ информацијама од јавног значаја и захтевао информацију односно опис радног места координатор послова анализе ризика, на које је премештен, а на који је од Кабинета министра Бироа за информације од јавног значаја добио обавештење 01 број: 1370/15 од 24.12.2015. године да то Министарство не располаже траженом информацијом односно копијом документа у којем је тражена информација садржана.

Осим тога, поднете притужбе указују и на то да се приликом доношења Правилником о изменама и допунама Правилника о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Министарству унутрашњих послова од 01.12.2015. године, и сагледавања потребних радних места није водило рачуна о заштити права припадника националних мањина, односно њиховој сразмерној заступљености и познавању језика националне мањине запослених у оним општинама где је језик и писмо националне мањине у службеној употреби.

Имајући у виду да из свих изнетих навода произилази да постоји могућност повреде права на рад, Заштитник грађана оцењује да су у конкретном случају испуњени услови за покретање поступка контроле правилности и законитости рада Министарства унутрашњих послова, сходно одредби члана 29. став 1. Закона о Заштитнику грађана („Сл. гласник РС“‘, број 79/05 и 54/ 07).

С тим у вези, потребно је да овом органу, у скпаду са одредбом чпана 29. став 2. Закона о Заштитнику грађана, без одлагања, а најкасније у року од 15 дана од дана пријема овог акта, доставите изјашњење поводом навода из притужби, а нарочито:

који је разлог утврђивања радних места на пословима „анализа ризика“ предвиђених Правилником о изменама и допунама Правилника о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Министарству унутрашњих послова; пов. 01 број: 6734/15-34 од 01.12.2015. године,

• који су критеријуми узети у обзир приликом одтучивања о премештају запослених, нарочито је потребно изјашњење у вези навода притужиоца да су године живота, (старији од 1960-тог годишта), разлог за премештај;
• уколико су само организационе промене основ доношења решења о премештају, како је наведено у решењима, који су онда разлози формирања Комисије за анализу решења за премештаје на радна места у вези са пословима ризика 01 рој 13652/15 од 18.12.2015. године;
• које критеријуме је Комисија узимала у обзир приликом анализе поменутих решења и које је неправилности утврдила;
• да ли су тачни наводи из обавештења Полицијског синдиката Србије да је Комисија „скинула“ са списка рационализације одређен број запослених, чланове синдиката којима су донета решења о премештају на послове „анализе ризика“;
• да ли у том случају значи да су спискови рационализацргје заправо спискови запослених који су премештени на послове „анализе ризика“;
• уколико је Комисија поништила решења о премештају потребно је да се наведе законски основ за такво поступање;
• да ли је Комисија анализирала решења само чланова синдиката и уколико јесте који је разлог за такво поступање;
• да ли су запослени који су премештени упознати са описом посла „анализе ризика“, посебно имајући у виду садржину поменутог обавештења притужиоца да то Министарство не располаже траженом информацијом односно копијом документа у којем је тражена информација садржана, која се односи на опис посла анализа ризика;
• да ли јесу и на који начин упознати запослени који су премештени на послове „анализа ризика“ о пословима за којима престаје потреба, када да им је достављен анкетни лист за изјашњење да ли прихватају Споразум о престанку радног односа, са напоменом да се анкета спроводи међу запосленима који раде на пословима за којима престаје потреба;
• да ли је Правилником о систематизацији радних места предвиђеп услов знање језика и писма национатних мањина и уколико јесте, која су то радна места и у којим општинама;

и на крају, али као најзначајније потребно је да се изјасните да ли се припрема измена и допуна Правилника о систематизацији радних места у Министарству унутрашњих послова, којим се укидају радна места „анализа ризика“, и тако отклоне сумње притужилаца да су решења о премештају донета са намером да након нове систематизације премештени остану нераспоређени што последично значи да им престаје радни однос.

Након пријема вашег одговора, Заштитник грађана ће одлучити о даљем току поступка и потреби примене других мера из своје надлежности, о чему ћете бити обавештени.

ЗАМЕНИК ЗАШТИТНИКА ГРАЂАНА
Милош Јанковић

Служба за информисањеССП