Zamenik Zaštitnika građana g-din Miloš Janković je na zahtev i obraćanje mnogih sindikata u policiji objavio da je pokrenuo postupak kontrole pravilnosti i zakonitosti rada MUP, shodno odredbi člana 29. stav 1. Zakona o Zaštitniku građana („Sl. glasnik RS“‘, broj 79/05 i 54/ 07).
Podsećamo vas da je nešto ranije i Poverenik Šabić otpočeo nadzor nad radom MUP, a nakon naših obraćanja.

Zaštitinik građana smatra da postoji mogućnost povrede prava na rad, i ocenjuje da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za pokretanje postupka kontrole pravilnosti i zakonitosti rada Ministarstva unutrašnjih poslova, shodno odredbi člana 29. stav 1. Zakona o Zaštitniku građana.

MINISTARSTVO UNUTRAŠNJIH POSLOVA

-Kabinet ministra-
11 070 Novi Beograd Bulevar Mihajla Pupina 2

Poštovani,

Zaštitnik građana je primio više pritužbi zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova koji su ukazali na nezakonit rad organa i povredu prava na rad tokom postupka utvrđivanja uslova i donošenja rešenja, krajem 2015. godine o premeštaju na radna mesta „analiza rizika“. Prema navodima pritužilaca pomenuta radna mesta predviđena su Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o unutrašnjem uređenju i i stematizaciji radnih mesta u Ministarstvu unutrašnjih poslova pov. 01 broj: 6734/15-34 od 01.12.2015. godine, s tim da se očekuje da se ista nakon promene akta o stematizaciji radnih mesta u Ministarstvu početkom 2016. godine, ukinu u svrhu racionalizacije, i na taj način će prestati radni odnos svim zaposlenima koji su nedavno premešteni da obavljaju poslove „analize rizika“ .

Iako su navedena rešenja doneta primenom člana 133. stav 1. Zakona o državnim službenicima, kojim je između ostalog propisano da ako Pravilnik bude tako izmenjen da neka radna mesta budu ukinuta ili broj državnih službenika smanjen, prekobrojni državni službenici premeštaju se na druga odgovarajuća radna mesta, a prednost imaju oni sa boljim ocenama u poslednje tri godine, pritužioci izražavaju sumnju da su rešenja doneta zbog organizacionih promena u Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Naime, pritužiocu su naveli da nemaju saznanja o kriterijumima koji su uzeti u obzir prilikom donošenja rešenja o premeštaju, kao i da je Ministarstvo svim zaposlenima koji su premešteni da obavljaju poslove „analize rizika“, dostavio anketni list da se »izjasne o anketi koja se sprovodi među zaposlenima koji rade na poslovima za kojima prestaje potreba. Istim anketnim listom data je mogućnost izjašnjenja o spremnosti za sporazumni prestanak radnog odnosa, uz isplatu novčane naknade, istovremeno obaveštavajući ih o ostvarivanju prava za slučaj nezaposlenosti za zaposlene koji su se nakon sprovedene ankete izjasnili za prestanak radnog odnosa, u skladu sa članom 21. stav 3. Zakona o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru („Službeni glasnik RS“, broj 68/2015 i 85/2015 rešenje US), što ih navodi na zaključak da su poslovi „analiza rizika“ radna mestima za koja će prestati potreba, a da su njihova rešenja o premeštaju samo fiktivno doneta, sa namerom da se nakon donošenja novog akta o sistematizaciji ta radna mesta ukinu a oni ostanu neraspoređeni, zbog čega će im prestati radni odnos.

Ovakvu sumnju, kako navode potkrepljuje i pismeno obaveštenje Policijskog sindikata Srbije od 29.12.2015. godine, u kome se članovima saopštava da je 29.12.2015. godine završen rad Komisije za analizu rešenja za premeštaje na radna mesta Analize rizika, koja je formirana na zahtev Policijskog sindikata Srbije u skladu sa dogovorom postitutim na sastanku od 01.12.2015. godine, održanim sa premijerom Republike Srbrbije Aleksandrom Vučićem i ministrom unutrašnjih poslova dr Nebojšom Stevanovićem.

U pomenutom obaveštenju navedeno je da je Komisija imala 15 članova od kojih su po 2 predstavnika Nezavisnog sindikata policije i Policijskog sindikata Srbije, koji su insistirali da se ponište rešenja i skinu sa spiska racionalizacije ratni veterani, trudnice, samohrani roditelji, invalidi rada – pod uslovom da nemaju bezbednosne smetnje, osuđujuće presude za teža krivična dela i sl.

Kako dalje stoji u obaveštenju „ministar je uvažio taj predlog i po tom osnovu je Komisija sa spiska rapionalizacije skinula navedene ljude“.

Kao zaključak navedeno je da je „mandat Komisije bio fokusiran na zaposlene koji su preko reprezentativnih sindikata dostavljali zahteve, tako da Komisija nije imala uvid u svih 1485 zaposlenih, već je na Komisiji obrađeno 696 zaposlenih, od kojih je za 403 zaposlena, jednoglasno konstatovano od svih članova Komisije da ih treba izostaviti iz daljeg postupka racionalizacije (ostaju u službi).

Pritužioci ukazuju da sadržina pomenutog obaveštenja upućuje na diskriminaciju i povlašćeni položaj članova sindikata ukoliko su samo njihova rešenja preispitana. Ali, s druge strane sadržina obaveštenja ukazuje i da je spisak racionalizacije zapravo spisak zaposlenih kojima su doneta rešenja o premeštaju na poslove „analize rizika“, zbog čega pritužioci i strahuju da su rešenja zapravo fiktivna i prikrivaju pravi osnov donošenja.

Zaštitniku graćana obratili su se i pritužioci koji su ukazali da je kriterijum za premeštaj na poslove „analiza rizika“ bio godine starosti tako da navode da u Sektoru za vanredne situacije Upravi za civilnu zaštitu i Upravi za upravljanje rizicima, rešenja o premeštaju na poslove „analize rizika’ dobili su u najvećem broju zaposleni od 1960-tog godišta i stariji. Kao primer naveli su Odeljenje za civilnu zaštitu Uprave za vanredne situacije u Beogradu u kojoj od 28 izvršilaca, 12 je premešteno na radna mesta „analiza rizika“, i svi su 1960-to i starije godište i svi su preuzeti iz Ministarstva odbrane, dok su ostalih 16 zaposlenih mlađeg uzrasta i naknado su primljeni. Prema daljim navodima, depešom ministra unutrašnjih poslova 01 broj 14094/2015 od 30.12.2015. godine ukinuta su radna mesta „analiza rizika“ na koja su ovi zaposleni raspoređeni.

Pritužioci između ostalog navode i to da nakon prijema rešenja o premeštaju nisu upoznati sa opisom novog radnog mesta već su bez promene nastavili da obavljaju i dalje samo radne zadatke prethodnog radnog mesta, te ukazuju da je organ izigrao pravo na premeštaj zaposlenih na drugo radno mesto, donoseđi rešenja za faktički nepostojeđa radna mesta.

S tim u vezi, obratio se i policijski službenik, koji je naveo da se 21.12.2015. godine, obratio MUPu zahtevom za pristup informacijama od javnog značaja i zahtevao informaciju odnosno opis radnog mesta koordinator poslova analize rizika, na koje je premešten, a na koji je od Kabineta ministra Biroa za informacije od javnog značaja dobio obaveštenje 01 broj: 1370/15 od 24.12.2015. godine da to Ministarstvo ne raspolaže traženom informacijom odnosno kopijom dokumenta u kojem je tražena informacija sadržana.

Osim toga, podnete pritužbe ukazuju i na to da se prilikom donošenja Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu unutrašnjih poslova od 01.12.2015. godine, i sagledavanja potrebnih radnih mesta nije vodilo računa o zaštiti prava pripadnika nacionalnih manjina, odnosno njihovoj srazmernoj zastupljenosti i poznavanju jezika nacionalne manjine zaposlenih u onim opštinama gde je jezik i pismo nacionalne manjine u službenoj upotrebi.

Imajući u vidu da iz svih iznetih navoda proizilazi da postoji mogućnost povrede prava na rad, Zaštitnik građana ocenjuje da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za pokretanje postupka kontrole pravilnosti i zakonitosti rada Ministarstva unutrašnjih poslova, shodno odredbi člana 29. stav 1. Zakona o Zaštitniku građana („Sl. glasnik RS“‘, broj 79/05 i 54/ 07).

S tim u vezi, potrebno je da ovom organu, u skpadu sa odredbom čpana 29. stav 2. Zakona o Zaštitniku građana, bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema ovog akta, dostavite izjašnjenje povodom navoda iz pritužbi, a naročito:

koji je razlog utvrđivanja radnih mesta na poslovima „analiza rizika“ predviđenih Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu unutrašnjih poslova; pov. 01 broj: 6734/15-34 od 01.12.2015. godine,

• koji su kriterijumi uzeti u obzir prilikom odtučivanja o premeštaju zaposlenih, naročito je potrebno izjašnjenje u vezi navoda pritužioca da su godine života, (stariji od 1960-tog godišta), razlog za premeštaj;
• ukoliko su samo organizacione promene osnov donošenja rešenja o premeštaju, kako je navedeno u rešenjima, koji su onda razlozi formiranja Komisije za analizu rešenja za premeštaje na radna mesta u vezi sa poslovima rizika 01 roj 13652/15 od 18.12.2015. godine;
• koje kriterijume je Komisija uzimala u obzir prilikom analize pomenutih rešenja i koje je nepravilnosti utvrdila;
• da li su tačni navodi iz obaveštenja Policijskog sindikata Srbije da je Komisija „skinula“ sa spiska racionalizacije određen broj zaposlenih, članove sindikata kojima su doneta rešenja o premeštaju na poslove „analize rizika“;
• da li u tom slučaju znači da su spiskovi racionalizacrgje zapravo spiskovi zaposlenih koji su premešteni na poslove „analize rizika“;
• ukoliko je Komisija poništila rešenja o premeštaju potrebno je da se navede zakonski osnov za takvo postupanje;
• da li je Komisija analizirala rešenja samo članova sindikata i ukoliko jeste koji je razlog za takvo postupanje;
• da li su zaposleni koji su premešteni upoznati sa opisom posla „analize rizika“, posebno imajući u vidu sadržinu pomenutog obaveštenja pritužioca da to Ministarstvo ne raspolaže traženom informacijom odnosno kopijom dokumenta u kojem je tražena informacija sadržana, koja se odnosi na opis posla analiza rizika;
• da li jesu i na koji način upoznati zaposleni koji su premešteni na poslove „analiza rizika“ o poslovima za kojima prestaje potreba, kada da im je dostavljen anketni list za izjašnjenje da li prihvataju Sporazum o prestanku radnog odnosa, sa napomenom da se anketa sprovodi među zaposlenima koji rade na poslovima za kojima prestaje potreba;
• da li je Pravilnikom o sistematizaciji radnih mesta predviđep uslov znanje jezika i pisma nacionatnih manjina i ukoliko jeste, koja su to radna mesta i u kojim opštinama;

i na kraju, ali kao najznačajnije potrebno je da se izjasnite da li se priprema izmena i dopuna Pravilnika o sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu unutrašnjih poslova, kojim se ukidaju radna mesta „analiza rizika“, i tako otklone sumnje pritužilaca da su rešenja o premeštaju doneta sa namerom da nakon nove sistematizacije premešteni ostanu neraspoređeni što posledično znači da im prestaje radni odnos.

Nakon prijema vašeg odgovora, Zaštitnik građana će odlučiti o daljem toku postupka i potrebi primene drugih mera iz svoje nadležnosti, o čemu ćete biti obavešteni.

ZAMENIK ZAŠTITNIKA GRAĐANA
Miloš Janković

Služba za informisanjeSSP