Naslov ovog članka je parafraza poznatog domaćeg filma gde junaka priče snalaze sve nelogične i nemoguće životne situacije koje ga, ni krivog, ni dužnog, lagano ali sasvim sigurno dovodi do beznađa i na prag ludila!

Skoro u istoj situaciji nalazimo se i mi danas suočeni sa nemilosrdnom mašinerijom Ministarstva unutrašnjih poslova i logikom nekakvog „lanca komande“! Jer, zaista, kako drugačije shvatiti i prihvatiti situaciju gde u jednoj maloj policijskoj stanici komandir zlostavlja i ponižava policajce, njegovi najbliži saradnici neometano fizički nasrću na koleginice, udruženo primenjuju sve zamislive i nezamislive pritiske. Zbog takvog postupanja komandir biva loše ocenjen i disciplinski gonjen od strane svog načelnika, kao prvog pretpostavljenog. Potom i sindikat otkriva i vrhu MUP prijavljuje ozbiljne sumnje u nekoliko izvršenih krivičnih dela u toj policijskoj stanici, zbog kojih i građani tuže državu, ali sve to biva uzaludno!

Uprkos uveravanja glavnog načelnika, da je upoznat sa problemima i shvata ozbiljnost situacije, da će uslediti razrešenje komadira i njegova selidba u „toplije krajeve“, do toga ipak ne dolazi pod smešnim izgovorom – tog komandira niko ne želi da primi, niko ga ne želi u svojoj sredini!

A onda, kao grom iz vedra neba, prvi pretpostavljeni tog komandira, načelnik koji ga je disciplinski gonio zbog propusta i zloupotreba, dakle taj načelnik biva razrešen, prebačen u drugu jedinicu. Nakon 20 godina besprekorne službe, više puta nagrađivan sada biva ponižen i osramoćen! Premda u obrazloženju odluke stoje sve sami hvalospevi i bivaju istaknuti kvaliteti, kao da se radi o velikom unapređenju a ne o ponižavajućem premeštaju!  Sudbina tog načelnika još uvek je neizvesna ali zato komandiru oko kojeg se sve vrti ni dlaka sa glave nije falila!

Shvativši da od poslodavca pomoći nema, da je od zlog komandira, još gora zaštita „zle maćehe“, koju igra glavni načelnik i vrh MUP,  oštećeni policajci prelaze u drugu organizacionu jedinicu. Praktično i bukvalno se nastoje skloniti od zla. Ali opet uzalud! Pipci komandira stižu daleko, on ih opet, mada više nije njihov starešina, proganja i zlostavlja. Ocenjuje ih jedinicama, poziva na nekakve razgovore, prijavljuje ih, a na opšte zaprepaštenje svih nas – glavni načelnik to prihvata i pridružuje se igranci!

Epilog se tek očekuje, igra mačke i miša još traje!

Poštovani čitaoče, je li vam sad naslov jasniji? Jeste li sigurni ko su idioti? Ne, niste u pravu! Nisu oni idioti, mi smo idioti, mi koji ih trpimo i većinom ćutimo!

Slažete li se da je dogorelo do nokata i da je vreme za izlazak na ulicu?

Služba za informisanje SSP