Знате ли чиме се бави Одељење за здравство и психолошку превенцију МУП-а?
Психолози Одсека за психолошку превенцију су до фебруара 2012. године учествовали у психолошким тестирањима кандидата за пријем у радни однос у Министарство унутрашњих послова – претходни лекарски преглед, када су ослобођени од обављања истих на тражење шефа Одсека за психолошку превенцију. Како је Завод за здравствену заштиту радника Министарства унутрашњих послова референтна здравствена кућа Министарства дошло је до мешања надлежности и одговорности са наведеним лекарским прегледима јер психолози Министарства унутрашњих послова нису у радном односу у Заводу за здравствену заштиту радника радника Министарства унутрашњих послова.Такође, горе наведени психолошке прегледе за пријем кандидата у радни односу у Министарство унутрашњих послова треба разграничити од психолошке селекције пријављених кандидата за пријем у Министарство унутрашњих послова, а у склопу професионалне селекције свих кандидата.
Како Управа за људске ресурсе у свом саставу има Одељење за персоналне послове, Одељење за радно-правне послове и заступање и Одељење за здравство и психолошку превенцију, горе наведене послове, у оквиру Управе за људске ресурсе, обавља Одељење за здравство и психолошку превенцију.
Како „опис систематизованих радних места“ није усвојен приликом доношења Правилника о Унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Министарству унутрашњих послова СТ 01 стр. пов. 3328/12-5 од 03.04.2012. године и Исправкама наведеног Правилника СТ 01 стр. пов. број: 3328/12-17 од 23.05.2012., обавештавамо Вас да „опис систематизованих радних места“ још увек није усвојен те да је у вези наведеног оформљена радна група чије се поступање налази у финалној фази. Одељење за здравство и психолошку превенцију је доставило детаљан опис радних места наведеној радној групи.
У вези питања које се односи на пружање здравствене заштите, Закон о здравственој заштити („Службени гласник РС“, бр. 107/2005, 72/2009, 88/2010, 99/2010, 57/2011, 119/2012 и 45/2013) уређује, између осталог, систем здравствене заштите и организацију здравствене службе.
Такође, у члану 4. горе наведеног Закона се наводи да у обезбеђивању и споровођењу здравствене заштите у Републици Србији, учествују и послодавци.
Члан 14. Закон о здравственој заштити, у оквиру друштвене бриге за здравље на нивоу послодавца, прописује да послодавац организује и обезбеђује из својих средстава здравствену заштиту запослених ради стварања услова за здравствено одговорно понашање и заштиту здравља на радном месту запосленог. Овај вид бриге за здравље запосленог обухвата између осталог и лекарске прегледе ради утврђивања способности за рад по налогу послодавца, те превентивне прегледе запослених (претходне, периодичне, контролне и циљане прегледе) у зависности од пола и узраста и услова рада, као и појаву професионалних болести, повреда на раду и хроничних болести. Друштвена брига за здравље на нивоу послодавца, обухвата и претходне и периодичне прегледе радника који раде на радним местима са повећаним ризиком.
У вези тога, део здравствене заштите који се односи на запослене у Министарству унутрашњих послова назива се специфична здравствена заштита и регулисана је чланом 145. Закона о полицији („Службени гласник РС“, бр. 101/2005, 69/2009 и 92/2011).
Овај вид здравствене заштите искључиво потпада под превентивну здравствену делатност.
Специфична здравствена заштита се односи на пружање здравствених услуга у вези са:
- прегледом за упис у образовне институције Министарства
- заснивање радног односа у Министарству
- систематским лекарским прегледима
- ванредним лекарским прегледима ради утврђивања опште здравствене и психо-физичке способности за даље обављање послова полицијског службеника
- пружање стручне, техничке и кадровске помоћи полицијским јединицама у извршавању задатака и послова
Горе наведене услуге пружа Завод за здравствену заштиту радника Министарства унутрашњих послова, који је основан и обавља своју делатност у складу са законом. Овај завод спроводи Програм специфичне здравствене заштите запослених у Министарству, који је донет на основу Правилника о специфичној здравственој заштити запослених у Министарству унутрашњих послова („Службени гласник РС“, бр. 33/2006). Трошкове спровођења овог програма сноси Министарство унутрашњих послова.
У Програму специфичне здравствене заштите се наводи да је општи циљ специфичне здравствене заштите постизање највишег нивоа очувања и унапређења здравља полицијских службеника.
Између осталог, у погледу Вашег питање која се односе на тзв. „циљане“ лекарске преглед и контролу боловања, обавештавамо Вас да се термин „циљани“ лекарски преглед односи само на обим прегледа, а заправо је реч о ванредном лекарском прегледу. Ванредни лекарски преглед се обавља између два периодична лекарска прегледа, уколико је дошло до трајне промене радне способности после лечења од неког обољења. Периодични лекарски прегледи обавезни су за све припаднике Министарства унутрашњих послова на пословима са повећаним ризиком, а на основу Правилника о претходним и периодичним лекарским прегледима запослених на радним местима са повећаним ризиком („Службени гласник РС“, бр. 120/2007, 93/2008).
Начин поступања код упућивања на ванредни (циљани) лекарски преглед за полицијске службенике опште надлежности је регулисан депешом Управе полиције број: 2319 од 26.10.2007.
У току 2010. године је покренута иницијатива за измену наведене депеше од стране стручног тима формираног од стране Управе полиције. Предлог са даљим неопходним мерама је упућен Кабинету министра од стране стручног тима током исте године на одобрење али до данас нисмо добили повратну информацију.
Тренутно је у току поновна процедура за измену наведене депеше за коју је неопходно мишљење референтних установа (Институт за медицину рада др. Драгослав Карајовић), а нова депеша ће се односити на све припаднике Министарства.
Право послодаваца је да, на основу члан 103. став 5. Закона о раду („Службени гласник РС“, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009 и 32/2013) ,уколико посумња у оправданости разлога за одсуствовање са рада, поднесе захтев надлежном здравственом органу ради утврђивања здравствене способности запосленог, у складу са законом. Мишљења смо да искрену бригу о здрављу својих припадника не треба обавезно схватити као начин контроле боловања.
главни полицијски саветник
др Мико Грабеж