U pogledu Vašeg pitanja koje se odnosi na nadležnost i opis poslova Odeljenja za zdravstvo i psihološku prevenciju, Uprave za ljudske resurse obaveštavamo Vas da je u članu 55. Pravilnika o Unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu unutrašnjih poslova ST 01 str. pov. 3328/12-5 od 03.04.2012. godine i Ispravkama navedenog Pravilnika ST 01 str. pov. broj: 3328/12-17 od 23.05.2012. navedeno da Uprava za ljudske resurse, između ostalog, obavlja poslove zdravstveno-psihološke prevencije.

Dalje se navodi da Uprava za ljudske resurse organizuje i da je odgovorna za prijemne, redovne i kontrolne lekarske preglede radnika Ministarstva i neposredno vrši psihološke preglede svih kandidata za prijem u rad u Ministarstvo, vrši sanitetska obezbeđenja bojevih gađanja i drugih oblika terenske obuke koje organizuju nadležne organizacione jedinice u sedištu Ministarstva.

Kako Uprava za ljudske resurse u svom sastavu ima Odeljenje za personalne poslove, Odeljenje za radno-pravne poslove i zastupanje i Odeljenje za zdravstvo i psihološku prevenciju, gore navedene poslove, u okviru Uprave za ljudske resurse, obavlja Odeljenje za zdravstvo i psihološku prevenciju.

Kako „opis sistematizovanih radnih mesta“ nije usvojen prilikom donošenja Pravilnika o Unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu unutrašnjih poslova ST 01 str. pov. 3328/12-5 od 03.04.2012. godine i Ispravkama navedenog Pravilnika ST 01 str. pov. broj: 3328/12-17 od 23.05.2012., obaveštavamo Vas da „opis sistematizovanih radnih mesta“ još uvek nije usvojen te da je u vezi navedenog oformljena radna grupa čije se postupanje nalazi u finalnoj fazi. Odeljenje za zdravstvo i psihološku prevenciju je dostavilo detaljan opis radnih mesta navedenoj radnoj grupi.

U vezi pitanja koje se odnosi na pružanje zdravstvene zaštite, Zakon o zdravstvenoj zaštiti („Službeni glasnik RS“, br. 107/2005, 72/2009, 88/2010, 99/2010, 57/2011, 119/2012 i 45/2013) uređuje, između ostalog, sistem zdravstvene zaštite i organizaciju zdravstvene službe.

Takođe, u članu 4. gore navedenog Zakona se navodi da u obezbeđivanju i sporovođenju zdravstvene zaštite u Republici Srbiji, učestvuju i poslodavci.

Član 14. Zakon o zdravstvenoj zaštiti, u okviru društvene brige za zdravlje na nivou poslodavca, propisuje da poslodavac organizuje i obezbeđuje iz svojih sredstava zdravstvenu zaštitu zaposlenih radi stvaranja uslova za zdravstveno odgovorno ponašanje i zaštitu zdravlja na radnom mestu zaposlenog. Ovaj vid brige za zdravlje zaposlenog obuhvata između ostalog i lekarske preglede radi utvrđivanja sposobnosti za rad po nalogu poslodavca, te preventivne preglede zaposlenih (prethodne, periodične, kontrolne i ciljane preglede) u zavisnosti od pola i uzrasta i uslova rada, kao i pojavu profesionalnih bolesti, povreda na radu i hroničnih bolesti. Društvena briga za zdravlje na nivou poslodavca, obuhvata i prethodne i periodične preglede radnika koji rade na radnim mestima sa povećanim rizikom.

U vezi toga, deo zdravstvene zaštite koji se odnosi na zaposlene u Ministarstvu unutrašnjih poslova naziva se specifična zdravstvena zaštita i regulisana je članom 145. Zakona o policiji („Službeni glasnik RS“, br. 101/2005, 69/2009 i 92/2011).

Specifična zdravstvena zaštita se odnosi na pružanje zdravstvenih usluga u vezi sa:

• pregledom za upis u obrazovne institucije Ministarstva
• zasnivanje radnog odnosa u Ministarstvu
• sistematskim lekarskim pregledima
• vanrednim lekarskim pregledima radi utvrđivanja opšte zdravstvene i psiho-fizičke sposobnosti za dalje obavljanje poslova policijskog službenika
• pružanje stručne, tehničke i kadrovske pomoći policijskim jedinicama u izvršavanju zadataka i poslova

Gore navedene usluge pruža Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika Ministarstva unutrašnjih poslova, koji je osnovan i obavlja svoju delatnost u skladu sa zakonom. Ovaj zavod sprovodi Program specifične zdravstvene zaštite zaposlenih u Ministarstvu, koji je donet na osnovu Pravilnika o specifičnoj zdravstvenoj zaštiti zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova („Službeni glasnik RS“, br. 33/2006). Troškove sprovođenja ovog programa snosi Ministarstvo unutrašnjih poslova.

U Programu specifične zdravstvene zaštite se navodi da je opšti cilj specifične zdravstvene zaštite postizanje najvišeg nivoa očuvanja i unapređenja zdravlja policijskih službenika.

Između ostalog, u pogledu Vašeg pitanje koja se odnose na tzv. „ciljane“ lekarske pregled i kontrolu bolovanja, obaveštavamo Vas da se termin „ciljani“ lekarski pregled odnosi samo na obim pregleda, a zapravo je reč o vanrednom lekarskom pregledu. Vanredni lekarski pregled se obavlja između dva periodična lekarska pregleda, ukoliko je došlo do trajne promene radne sposobnosti posle lečenja od nekog oboljenja. Periodični lekarski pregledi obavezni su za sve pripadnike Ministarstva unutrašnjih poslova na poslovima sa povećanim rizikom, a na osnovu Pravilnika o prethodnim i periodičnim lekarskim pregledima zaposlenih na radnim mestima sa povećanim rizikom („Službeni glasnik RS“, br. 120/2007, 93/2008).

Način postupanja kod upućivanja na vanredni (ciljani) lekarski pregled za policijske službenike opšte nadležnosti je regulisan depešom Uprave policije broj: 2319 od 26.10.2007.

U toku 2010. godine je pokrenuta inicijativa za izmenu navedene depeše od strane stručnog tima formiranog od strane Uprave policije. Predlog sa daljim neophodnim merama je upućen Kabinetu ministra od strane stručnog tima tokom iste godine na odobrenje ali do danas nismo dobili povratnu informaciju.

Trenutno je u toku ponovna procedura za izmenu navedene depeše za koju je neophodno mišljenje referentnih ustanova (Institut za medicinu rada dr. Dragoslav Karajović), a nova depeša će se odnositi na sve pripadnike Ministarstva.

Pravo poslodavaca je da, na osnovu član 103. stav 5. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009 i 32/2013) ,ukoliko posumnja  u   opravdanosti  razloga  za  odsustvovanje   sa  rada,   podnese   zahtev nadležnom zdravstvenom organu radi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog, u skladu sa zakonom. Mišljenja smo da iskrenu brigu o zdravlju svojih pripadnika ne treba obavezno shvatiti kao način kontrole bolovanja.

ZA NAČELNIKA UPRAVE
glavni policijski savetnik
dr Miko Grabež