Министарство унутрашњих послова расписало је два одвојена конкурса за упис на основу полицијску обуку – 549 полазника за потребе ПУ за град Београд и 351 полазника за потребе 22 полицијске управе широм Србије. Узимајући у обзир већ најављена дешавања, пре свега пензионисања на основу члана 173а Закона о полицији, редовног пензионисања, наступајуће систематизације, можемо рећи да су ови конкурси били и очекивани. Међутим, једна ствар нама боде у очи, а то је немогућност Министарства да коначно реши горуће питање у неколико полицијских управа, а тиче се мањка запослених. Наравно, међу њима предњачи ПУ за град Београд. Мењају се министри, руководиоци Управа и Сектора, законски акти, али, наставља се са старом праксом….

Наиме, као један од услова које кандидат мора испунити да би се пријавио на конкурс је питање места пребивалишта. У тачки три је наведен услов „да има пријављено пребивалише на територији организационе јединице за коју се расписује конкурс“. Можда ово, на први поглед, не би било чудно, али ако упоредимо са ранијим конкурсима, у претходних десетак година, број одзива, али и проблема који су настали због тога, можемо рећи да се упорно понављају старе грешке. Једна од њих је, покушај да се на овај начин, ПУ за град Београд попуни са будућим полазницима из унутрашњости Србије

Невезано са ког аспекта гледали, безбедносног, финансијског, психолошког, демографског, породичног, једно је сигурно. Овај конкурс за пријем у радни однос 549 будућих полицијских службеника у ПУ за град Београд, створиће главобољу свима. Немогућност Министарства унутрашњих послова, да у Београду пронађе 549 кандидата, само по себи говори да су примања полицијског службеника веома мала, а обим посла и ризик повећан, али и да је углед министарства нарушен из нама добро знаних разлога.

ФИНАНСИЈСКИ И ДЕМОГРАФСКИ АСПЕКТ – Сетимо се само чувене 2010. и  2011. године. Одлука тадашњег министра унутрашњих послова Ивице Дачића, да мимо услова конкурса и планирања, распореди преко 400 свршених полазника ЦОПО у ПУ за град Београд, директно је утицала на промену начина живота тих људи, мотивацију у раду, резултате рада, али и на изненадном стварању огромних трошкова. Због нерешеног стамбеног питања у Београду, „нови“ полицијски службеници, одлучили су, да не мењају своје место пребивалишта, односно боравишта. Неплански доношена Одлука министра је на тај начин пореметила њихов породични живот, али и буџет МУП-а, у разделу путних трошкова. Још увек се добро сећамо кашњења у исплатама од чак 9 месеци…

Колико су само позива, молби, захтева за премештаје и спајање породице добијали руководиоци у ПУ за град Београд, само они знају. Чак ни тадашњи директор полиције Милорад Вељовић није имао решења за овај велики проблем. А трошкови су расли, сваке године су били све већи и већи. Трпео је буџет МУП-а, а према нашим проценама, он је сваке године допуњиван путем ребаланса, са додатних 150-200  милиона динара. Синдикат српске полиције је и тада понудио компромисно решење и после великих напора, успели смо да вратимо један део запослених својим домовима. Нажалост, не све који су то и желели. А до дана данашњег овај проблем није решен.

Наравно, нових 539 мученика, који ће искористити добру статистичку могућност и пре конкурса се пријавити на један дан у Београду, не схватају озбиљност ове ситуације. Јурећи за кором хлеба, сталним запослењем (питање је до када ће тако бити),  у почетку неће стварити додатне трошкове себи, а ни МУП-у. Касније, када буду схватили, једни ће, ради решавања стамбеног питања, подићи кредит и заробити пола своје плате, а други, можда променити пребивалиште и један добар део свог живота провести у аутобусима. А, они, који се не снађу, живеће као подстанари. 

Највећу корист од свега овога имаће станодавци у Београду и задовољно ће трљати руке. Половину полицијске плате, коју ће мученик добијати у Београду, биће одвајана у ове сврхе. Питамо се, да ли се онда исплати за ову разлику од  20.000 динара, напустити топлину свог дома и радити као полицајац у Београду? Или је можда боље остати, бити близу своје породице и мучити се код приватника за мало већи износ од тих 20.000 динара? И тако пустити овај конкурс за пријем у ПУ за град Београд, да пропадне.

А како овај конкурс може утицати на безбедност грађана и имовине у Београду, мотивације и резултате рада, читаћете у неком од наредних текстова.

Служба за информисање ССП
Зоран Стојчић