Кременко је један од нас!!!

Упркос недавној набавци неколико стотина нових возила, стање нашег возног парка је очајно! Већина возила је дотрајало, похабано и технички неисправно.

Кременко је један од нас!!!
Share Button

Пре неколико дана смо имали прилике да видимо колегу који промрзао и покисао, стојећи поред ауто пута, цеди мокре чарапе, показујући тако на најбољи начин о каквом квалитету се ради када су у питању наше службене борбене патике. То нажалост није наша једина мука.

Док свет незадрживо напредује и свакодневно усавршава технику ми се трудимо да одржимо техничка средства из прошлог миленијума. Компјутери на издисају, везе лоше и неподношљиво споре. О заштитним прслуцима са истеклим роковима трајања беспотребно је трошити речи. Рестриктиван буџет је довео до тога да у већини организационих јединица одговор на свако требовање потрошног материјала гласи „снађите се“.

Недостатак адекватне опреме свакако утиче на обим и квалитет обављеног посла, али ипак не угрожава животе директно и свакодневно као што је то случај са неисправним службеним возилима. Наши полицајци излазе на терен са технички неисправним возилима и тако директно доводе у опасност своје животе. И кад несиправност није толика да доводи у питање безбедност, свакако је нешто што нас брука и додатно унижава ионако окрњен углед полицијских службеника.

Није реткост видети полицајцеu1 на улици док гурају службено возило, као ни саобраћајце који контролишу и кажњавају учеснике у саобраћају, а да су при томе и они у својим возилима без светала, са истрошеним пнеуматицима. Поједина возила су толико трула да се види асвалт кроз њихов патос. Рупе зјапе и молимо Бога за што дуже лето, јер кад почне јесен биће мокрих ногу, не само напољу већ и у возилима.

Синдикату српске полиције непрестано пристижу фотографије са терена које нам достављају наши чланови али и други запослени уз образложење да „само ССП нешто ради и сме да објави, друге синдикате су купили или уценили, нема их нигде“. Стижу нам и информације које сви добро знамо – у свакој јединици најбоља возила возе начелници и команданти. Шепуре се у луксузним лимузинама и меким седиштима док полицајци гледају како живу главу да сачувају.

Начелницима највећи ризик представља опасност од тога да закасне на састанак и буду „рибани“ од надређених. За то време полицајци, расклиматаним олупинама, треба да пожуре на увиђај или интервенцију, да појуре извршиоца, па неког и да стигну и лише га слободе. Посебно јадно делујемо кад у тим олупинама пратимо помахнитале министарске или друге лимузине ауто-путем. О обезбеђењу и пратњи разних поверених нам „контраверзних бизнисмена“ не треба трошити речи – полицајци ризикује своје животе штитећи те сумњиве типове.

У појединим полицијским u5станицама радници на безбедносне секторе одлазе користећи јавни превоз. У Шиду, градићу са неколико хиљада имиграната, до скоро није постојало исправно возило за безбедан превоз истих, возили смо их у пунтићима, трпајући их по неколико. Само је питање дана када ћемо почети да лица приводимо аутобусима градског саобраћајног предузећа!

Синдикат српске полиције указује министарству и јавности да је крајње време да се уради нешто по питању подмлађивања и оспособљавања возног парка МУП. Некоме другом препуштамо анализу о томе како је дошло до тога да у министарству имамо неколико стотина марки и модела возила, што свакако беспотребно компликује и поскупљује набавку делова и одржавање возила. Да ли смо ми толики супермени да у својим радионицама имамо универзалне механичаре (узгред буди речено бедно плаћене) оспособљене да дијагностификују проблеме и отклањају кварове код толиког броја различитих возила.

Питамо се да ли је ико вршио нанализу трошкова одржавања једног возила старог 15-20 година са по пола милиона пређених километара из себе?! Да ли је компликовано утврдити оправданост политике полиција свих озбиљних држава, које не купују возила већ их узимају на лизинг, возе их нова и после пар година враћају лизинг кућама. На тај начин увек имају млад возни парк, сигурна возила и безбедне полицајце у њима, кадре да правовремено интервенишу. Не треба нико да открива топлу воду или измишља рупе на саксији – довољно је да погледа и препише рецепте успешнијих од нас. Сигурни смо и да у нашем министарству има људи који ово виде и овако размишљају али после сличног предлога долазимо до укрштања интереса моћника и наилазимо на зид. Нема даље од тога.

Због свега тога остаје нам само да се надамо да нећемо ускоро на улици видети полицијске службенике који, као јунак наслова овог текста, трче носећи у рукама службени ауто.

Служба за информисање ССП

Све приложене фотографије су аутентичне, добијене од колега са терена, без накнадне обраде:

Коментари:

Коментар

Морате бити пријављени да бисте оставили коментар Пријави се!