Pre nekoliko dana smo imali prilike da vidimo kolegu koji promrzao i pokisao, stojeći pored auto puta, cedi mokre čarape, pokazujući tako na najbolji način o kakvom kvalitetu se radi kada su u pitanju naše službene borbene patike. To nažalost nije naša jedina muka.

Dok svet nezadrživo napreduje i svakodnevno usavršava tehniku mi se trudimo da održimo tehnička sredstva iz prošlog milenijuma. Kompjuteri na izdisaju, veze loše i nepodnošljivo spore. O zaštitnim prslucima sa isteklim rokovima trajanja bespotrebno je trošiti reči. Restriktivan budžet je doveo do toga da u većini organizacionih jedinica odgovor na svako trebovanje potrošnog materijala glasi „snađite se“.

Nedostatak adekvatne opreme svakako utiče na obim i kvalitet obavljenog posla, ali ipak ne ugrožava živote direktno i svakodnevno kao što je to slučaj sa neispravnim službenim vozilima. Naši policajci izlaze na teren sa tehnički neispravnim vozilima i tako direktno dovode u opasnost svoje živote. I kad nesipravnost nije tolika da dovodi u pitanje bezbednost, svakako je nešto što nas bruka i dodatno unižava ionako okrnjen ugled policijskih službenika.

Nije retkost videti policajce na ulici dok guraju službeno vozilo, kao ni saobraćajce koji kontrolišu i kažnjavaju učesnike u saobraćaju, a da su pri tome i oni u svojim vozilima bez svetala, sa istrošenim pneumaticima. Pojedina vozila su toliko trula da se vidi asvalt kroz njihov patos. Rupe zjape i molimo Boga za što duže leto, jer kad počne jesen biće mokrih nogu, ne samo napolju već i u vozilima.

Sindikatu srpske policije neprestano pristižu fotografije sa terena koje nam dostavljaju naši članovi ali i drugi zaposleni uz obrazloženje da „samo SSP nešto radi i sme da objavi, druge sindikate su kupili ili ucenili, nema ih nigde“. Stižu nam i informacije koje svi dobro znamo – u svakoj jedinici najbolja vozila voze načelnici i komandanti. Šepure se u luksuznim limuzinama i mekim sedištima dok policajci gledaju kako živu glavu da sačuvaju.

Načelnicima najveći rizik predstavlja opasnost od toga da zakasne na sastanak i budu „ribani“ od nadređenih. Za to vreme policajci, rasklimatanim olupinama, treba da požure na uviđaj ili intervenciju, da pojure izvršioca, pa nekog i da stignu i liše ga slobode. Posebno jadno delujemo kad u tim olupinama pratimo pomahnitale ministarske ili druge limuzine auto-putem. O obezbeđenju i pratnji raznih poverenih nam „kontraverznih biznismena“ ne treba trošiti reči – policajci rizikuje svoje živote štiteći te sumnjive tipove.

U pojedinim policijskim stanicama radnici na bezbednosne sektore odlaze koristeći javni prevoz. U Šidu, gradiću sa nekoliko hiljada imigranata, do skoro nije postojalo ispravno vozilo za bezbedan prevoz istih, vozili smo ih u puntićima, trpajući ih po nekoliko. Samo je pitanje dana kada ćemo početi da lica privodimo autobusima gradskog saobraćajnog preduzeća!

Sindikat srpske policije ukazuje ministarstvu i javnosti da je krajnje vreme da se uradi nešto po pitanju podmlađivanja i osposobljavanja voznog parka MUP. Nekome drugom prepuštamo analizu o tome kako je došlo do toga da u ministarstvu imamo nekoliko stotina marki i modela vozila, što svakako bespotrebno komplikuje i poskupljuje nabavku delova i održavanje vozila. Da li smo mi toliki supermeni da u svojim radionicama imamo univerzalne mehaničare (uzgred budi rečeno bedno plaćene) osposobljene da dijagnostifikuju probleme i otklanjaju kvarove kod tolikog broja različitih vozila.

Pitamo se da li je iko vršio nanalizu troškova održavanja jednog vozila starog 15-20 godina sa po pola miliona pređenih kilometara iz sebe?! Da li je komplikovano utvrditi opravdanost politike policija svih ozbiljnih država, koje ne kupuju vozila već ih uzimaju na lizing, voze ih nova i posle par godina vraćaju lizing kućama. Na taj način uvek imaju mlad vozni park, sigurna vozila i bezbedne policajce u njima, kadre da pravovremeno intervenišu. Ne treba niko da otkriva toplu vodu ili izmišlja rupe na saksiji – dovoljno je da pogleda i prepiše recepte uspešnijih od nas. Sigurni smo i da u našem ministarstvu ima ljudi koji ovo vide i ovako razmišljaju ali posle sličnog predloga dolazimo do ukrštanja interesa moćnika i nailazimo na zid. Nema dalje od toga.

Zbog svega toga ostaje nam samo da se nadamo da nećemo uskoro na ulici videti policijske službenike koji, kao junak naslova ovog teksta, trče noseći u rukama službeni auto.

Služba za informisanje SSP

Sve priložene fotografije su autentične, dobijene od kolega sa terena, bez naknadne obrade: