Не давати било какве изјаве!!!

Запослени није дужан да по налогу-захтеву старешине пише или даје изјаву о околностима догађаја поводом кога ће против њега бити покренут дисциплински поступак. Такав налог-захтев старешине је незаконит, и противан је начелима дисциплинског поступка, а у првом реду праву на одбрану.

Не давати било какве изјаве!!!
Share Button

ЗАХТЕВ ЗА ДАВАЊЕ ИЗЈАВЕ НА ОКОЛНОСТИ ДОГАЂАЈА ПРЕ ПОКРЕТАЊА ДИСЦИПЛИНСКОГ ПОСТУПКА

Мада смо о овоме често говорили и даље се неретко сусрећемо са случајевима где су колеге давале изјаве на околности наводне повреде службене дужности пре покретања дисциплинског поступка. И, по правилу, саме себи (или свом колеги) „ставили омчу око врата“.

Запослени није дужан да по налогу-захтеву старешине пише или даје изјаву о околностима догађаја поводом кога ће против њега бити покренут дисциплински поступак, односно, поводом кога је дата иницијатива за покретање дисциплинског поступка.

Такав налог-захтев старешине је незаконит, и противан је начелима дисциплинског поступка, а у првом реду праву на одбрану.

Разлози:

1. Чланом 2. ставом 3. Уредбе о начину спровођења дисциплинског поступка у Министарству унутрашњих послова („Сл. гласник РС“, 26/2017, у наставку: Уредба) прописано је да „пре покретања дисциплинског поступка, запослени није дужан да се изјашњава на околности повреде службене дужности“.

2. Полицијски службеник не зна разлоге због којих треба да пише изјаву, а онда се таква његова изјава користи приликом покретања дисциплинског поступка (приликом подношења закључка), а такође и као доказ у самом дисциплинском поступку.

3. Чланом 5. Уредбе прописано је да се у дисциплинском поступку „одржава усмена расправа на којој запослени има право да изложи своју одбрану“.

4. Чланом 5. ставом 2. Уредбе је прописано да да запослени има право да се брани по сопственом опредељењу: давањем усмене или писане одбране, или ћутањем, односно, сам или у присуству браниоца. Налагањем да претходно даје писану изјаву – а нарочито без претходног предочавања њему основних процесних права на одбрану (у поменутом смислу) директно се налаже окривљеном да мора давати одбрану, и то кроз форму изјаве, чиме му се ускраћује право на одбрану као једно од основних начела дисциплинског поступка – прецизније, ускраћује му се право опредељивања да ли ће уопште да даје било какву одбрану, а ако хоће, да ли ће то радити самостално или уз присуство браниоца, односно да ли у усменој форми на расправи или као писану одбрану.

5. Чланом 106. Закона о општем управном поступку („Сл. гласник РС“, број 18/2016, у наставку: ЗУП) прописано је да орган поступка у испитном поступку (а што је по својој форми и садржини и дисциплински поступак) дужан да упозори странку и сведока да могу да ускрате давање изјаве, односно сведочење по за то прописаним условима.

6. Захтев за давањем изјаве пре покретања дисциплинског поступка је у супротности са чланом 9. ставом 1. ЗУП-а – којим је прописано да је „орган дужан да странкама омогући да успешно и целовито остваре и заштите своја права и правне интересе“.

7. Чак и кад се ради о узимању информације у форми прикупљања обавештења од грађанина (члан 226. Законика о кривичном поступку), и тада се грађанин мора позвати и упознати са разлогом позивања.

Дакле, захтевом да запослени даје изјаву чак и пре него што му је уручен закључак о покретању дисциплинског поступка представља грубо кршење изричите одредбе о томе да запослени своју изјаву излаже на усменој јавној расправи.

Служба за информисање ССП

Коментари:

Коментар

Морате бити пријављени да бисте оставили коментар Пријави се!