ZAHTEV ZA DAVANJE IZJAVE NA OKOLNOSTI DOGAĐAJA PRE POKRETANJA DISCIPLINSKOG POSTUPKA

Mada smo o ovome često govorili i dalje se neretko susrećemo sa slučajevima gde su kolege davale izjave na okolnosti navodne povrede službene dužnosti pre pokretanja disciplinskog postupka. I, po pravilu, same sebi (ili svom kolegi) „stavili omču oko vrata“.

Zaposleni nije dužan da po nalogu-zahtevu starešine piše ili daje izjavu o okolnostima događaja povodom koga će protiv njega biti pokrenut disciplinski postupak, odnosno, povodom koga je data inicijativa za pokretanje disciplinskog postupka.

Takav nalog-zahtev starešine je nezakonit, i protivan je načelima disciplinskog postupka, a u prvom redu pravu na odbranu.

Razlozi:

1. Članom 2. stavom 3. Uredbe o načinu sprovođenja disciplinskog postupka u Ministarstvu unutrašnjih poslova („Sl. glasnik RS“, 26/2017, u nastavku: Uredba) propisano je da „pre pokretanja disciplinskog postupka, zaposleni nije dužan da se izjašnjava na okolnosti povrede službene dužnosti“.

2. Policijski službenik ne zna razloge zbog kojih treba da piše izjavu, a onda se takva njegova izjava koristi prilikom pokretanja disciplinskog postupka (prilikom podnošenja zaključka), a takođe i kao dokaz u samom disciplinskom postupku.

3. Članom 5. Uredbe propisano je da se u disciplinskom postupku „održava usmena rasprava na kojoj zaposleni ima pravo da izloži svoju odbranu“.

4. Članom 5. stavom 2. Uredbe je propisano da da zaposleni ima pravo da se brani po sopstvenom opredeljenju: davanjem usmene ili pisane odbrane, ili ćutanjem, odnosno, sam ili u prisustvu branioca. Nalaganjem da prethodno daje pisanu izjavu – a naročito bez prethodnog predočavanja njemu osnovnih procesnih prava na odbranu (u pomenutom smislu) direktno se nalaže okrivljenom da mora davati odbranu, i to kroz formu izjave, čime mu se uskraćuje pravo na odbranu kao jedno od osnovnih načela disciplinskog postupka – preciznije, uskraćuje mu se pravo opredeljivanja da li će uopšte da daje bilo kakvu odbranu, a ako hoće, da li će to raditi samostalno ili uz prisustvo branioca, odnosno da li u usmenoj formi na raspravi ili kao pisanu odbranu.

5. Članom 106. Zakona o opštem upravnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 18/2016, u nastavku: ZUP) propisano je da organ postupka u ispitnom postupku (a što je po svojoj formi i sadržini i disciplinski postupak) dužan da upozori stranku i svedoka da mogu da uskrate davanje izjave, odnosno svedočenje po za to propisanim uslovima.

6. Zahtev za davanjem izjave pre pokretanja disciplinskog postupka je u suprotnosti sa članom 9. stavom 1. ZUP-a – kojim je propisano da je „organ dužan da strankama omogući da uspešno i celovito ostvare i zaštite svoja prava i pravne interese“.

7. Čak i kad se radi o uzimanju informacije u formi prikupljanja obaveštenja od građanina (član 226. Zakonika o krivičnom postupku), i tada se građanin mora pozvati i upoznati sa razlogom pozivanja.

Dakle, zahtevom da zaposleni daje izjavu čak i pre nego što mu je uručen zaključak o pokretanju disciplinskog postupka predstavlja grubo kršenje izričite odredbe o tome da zaposleni svoju izjavu izlaže na usmenoj javnoj raspravi.

Služba za informisanje SSP