Poštovane koleginice i kolege, članovi Sindikata srpske policije i ostali zaposleni u Ministarstvu unutrašnjih poslova,

upozoravamo vas na novu, jako čudnu pojavu u ponašanju kompletnog rukovodstva i većine aktivista jednog reprezentativnog, Nekadašnjeg Sindikata Policije, koji vas, ovih dana, obilaze uz molbu da im popunite pristupnicu i budete članovi tog Nekadašnjeg Sindikata Policije, barem na mesec dana!

Povod za tu njihovu akciju je vrlo jednostavan – dobili su nalog od rukovodstva MUP da na svaki način spreče reprezentativnost SSP. Kao pomoć u tim nastojanjima, obezbeđena im je i podrška načelnika svih organizacionih jedinica, kojima je na kolegijumu u MUP to jasno naloženo!

Načelnici pojedinih Policijskih uprava shvatili su tu podršku bukvalno, te su komandirima Policijskih ispostava i odeljenja na ruke dali 20 odnosno 10 pristupnica tog sindikata, sa zadatkom da ih ubrzo vrate popunjene po svaku cenu. Dokazano je ono što policajci odavno znaju – NSP je sindikat koji funkcioniše samo i jedino uz podršku poslodavca!

Al neka niko ne misli da je imun na krivični zakonik, svako ko ga prekrši nek očekuju krivične prijave od SSP!

Razlog ovih instrukcija i postupaka je jasan – mi poslodavcu ne trebamo, njihova najgora noćna mora jeste reprezentativan SSP! Jer mi nećemo ćutati na otpuštanja zaposlenih, na planirano ukidanje putnih troškova, na donošenje podzakonskih akata bez naše reči, koji su listom sve gori od goreg! Mi smo ti koji protestujemo protiv oslobađanja napadača na policajce! Mi smo ti koji peticijom tražimo poštovanje zakinutih, a zakonom garantovanih radnih prava zaposlenih! Mi smo ti koji tražimo izmene katastrofalno loših zakonskih rešenja!

Mnogo toga možemo nabrojati, al sve staje u jednu rečenicu: naše mešanje u taj brak iz interesa (MUP i NSP) nije dobrodošlo! Drugi reprezentativni sindikat su spletkama i ignorisanjem distancirali i isterali na ulicu. Sada to isto, udruženim snagama, pokušavaju i sa nama, ali pokazaćemo se krupnim zalogajem!

Uvek i jedino radnički sindikat – Sindikat srpske policije!!!

Onima, koji se danas osećaju nedodirljivima, neka i ova pesma bude opomena:

“Kolo od sreće uokoli
vrteći se ne pristaje:
tko bi gori, eto je doli,
a tko doli, gori ostaje.

Sad vrh sablje kruna visi,
sad vrh krune sablja pada,
sad na carstvo rob se uzvisi,
a tko car bi, rob je sada…”

“Osman” – Ivan Gundulić (1589-1638)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.