Policijskom službeniku je svakim danom sve teže da obavlja svoje osnovne policijske poslove. U današnjim uslovima rada on mora da ulaže izuzetne napore kako bi postigao i redovne a kamoli izvandredne rezultate rada, a naravno, za to da bude skromno nagrađen. Skrivanje kriminalaca ispod maski ljudskih i manjinskih prava, značajan uticaj politike, izraženiji nego ranije, loše zakonske odredbe koje ograničavaju policijskog službenika u obavljaju službenih radnji i primeni ovlašćenja, samo su neki od faktora koji destimulišu policijskog službenika. Kad na to dodamo još i sramotne presude (ne)zavisnog sudstva, koje u saradnji sa prepametnim i nabeđenim tužiocima, većinom presuđuju u korist one druge strane, doveli su do toga da je policijski službenik postao zadnja lestvica u sistemu bezbednosti.

Navedeno deprimira policijske službenike, uverava ih da je borba za pravdu iluzija i gubljenje vremena, postaju razočarani, gube volju za rad, strahuju za svoju egzistenciju i bezbednost, trpe veliki pritisak, postaju nesigurni u postupanjima i sve to se manifestuje na terenu.

I pored svega toga, velika većina policijskih službenika se trudi da svoj posao obavlja maksimalno profesionalno, sakrivajući emocije i privatne probleme, znajući unapred da će se naći u nebranom grožđu. Jer kako god da se okrene, kako god postupili, nepisano je pravilo da se uvek posle dobre intervencije nešto loše desi. Da li su to pretnje, ucene, uznemiravanja telefonom, oštećenje imovine, sačekuše, privatne tužbe, svejedno je, pritisak i strah od neočekivanog uvek postoji. Vrlo često taj policajac doživi i mobing i zlostavljanje na radu od strane pretpostavljenih, a opet baš zbog dobrog rada i postupanja – kao svojevrsna kazna jer je dirnuo u posao nekome dovoljno moćnom i uticajnom.

Zakon o zaštiti podatka o ličnosti je svojim odredbama maksimalno zaštitio prava na privatnost svih, osim onih kojima je to možda i najpotrebnije – policijskih službenika. Danas je veoma lako doći do najosetljivijih ličnih podataka policijskog službenika koji je postupao prema nekom. Krivični ili prekršajni postupak čak ne mora biti i pokrenut, dovoljno je na ulici videti prezime i broj značke policijskog službenika, doći do najbliže policijske ispostave, požaliti se, može slobodno čak i neosnovano, to se prihvata i dobićete skoro pa sve podatke o policajcu koji vas zanima. Ili još lakše, dovoljno je poznavati lokalnog političara na vlasti i on će običnim telefonskim pozivom pravom čoveku u službi, nabaviti sve što mu treba, čak i broj telefona. Poštenim građanima, gledano sa strane ovo je zaista čudno, ali vi koji čitate ovo znate o čemu pišemo, znate da se to svakodnevno dešava. Možda ste osetili i na svojoj koži.

Jedan od svežiji primera pretprljenih posledica nastalih na privatnom planu policijskom službeniku, a zbog službenih postupanja i odličnih rezultata rada prilikom suzbijanja kriminaliteta, dolazi nam iz Policijske stanice Preševo:
 „Tokom noći 02/03.12.2016. godine policijskom službeniku PS Preševo B.A. koji je radio na poslovima interventne patrole oštećeno je PMV marke „fiat“, tip „punto“ od strane nepoznatih lica i pričinjena je velika materijalna šteta na taj način što su nožem ili drugim oštrim predmetom izbušene sve četiri gume i izgrebano kompletno vozilo. Slike izgrebanog vozila možete videti OVDE. Prema informacijama kojima raspolažemo razlog je njegov rad na sprečavanja trgovine narkoticima u Preševu, jer je B.A. u zadnja tri meseca ostvario natprosečne rezultate rada na ovom području podnošenjem pet krivičnih prijava za krivično delo „Nedozvoljena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga“ i pri tome zaplenio oko 20 grama opojne droge. B.A. je tokom poslednja tri meseca nagrađivan od strane neposrednih starešina za ostvarene rezultate rada“.

Nekome ovo može izgledati kao skroman rezultat, ali nemojmo zaboraviti o kojoj sredini se radi. Javna tajna je da teritorija Preševa predstavlja glavno čvorište balkanskog puta droge, ali da svi okreću glavu i odbijaju da krenu u odlučnije organizovane akcije. Mi možemo samo da čestitamo kolegi B.A. na iskazanoj hrabrosti da se uhvati u koštac sa takvom osetljivom problematikom, na specifičnom terenu, u mestu gde se više-manje svi znaju i gde je očigledno bio svestan da će trpeti posledice zbog svog rada.

Kao sindikalna organizacija zaposlenih u MUP, kolegama pružamo apsolutnu podršku, zaštitu i pomoć u borbi protiv svih vidova kriminala jer znamo koliko je teško raditi na terenu, kako je nikad teže prikupiti dokaze, podneti odgovarajuće prijave i odgovorna lica privesti pravdi.

So na svežu ranu svakog policijskog službenika, onaj zadnji udarac, koji možda i najviše boli, predstavlja saznanja da taj rizik po život, velika materijalna šteta na privatnoj imovini pretprljena zbog časno i poštenog obavljenog posla, sav uložen trud i energija lako padaju u vodu u momentu kada privedena i procesuirana lica, skoro već istog dana, ugledamo na ulici kako nam se podsmehuju i uveliko spremaju osvetu. Često su to privatne tužbe usled povrede časti i ugleda, koje lica iz krimogene sredine podnose i, gle čuda, lako dobijaju, nanoseći tako još veću materijalnu štetu ionako razočaranom policijskom službeniku. Naravno, sud ne postavlja pitanje otkuda kriminalcu čast i ugled?! Naravno, ni MUP nema ni obavezu a ni dobru volju da nadonkadi materijalnu štetu koju policajac pretrpi!

Zbog toga možemo samo da upozorimo sve kolege, koji srećom do sada nisu imali ovakvih problema, da se paze i očekuju ovako nešto, a da se ne uzdaju u zaštitu države kao poslodavca za kog rade. Tako će biti sve dok Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo pravde jednom zasvagda ne sprovedu u delo ono što svakodnevno u prazno pričaju : „Napad na policajca je napad na državu“.

Služba za informisanje SSP
Zoran Stojčić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.