Како време одмиче, све је теже запосленима у Министарству унутрашњих послова. Мере штедње су по обичају највише погодиле оне који највише раде и тај терет уштеда још увек носе на својим леђима. Ту наравно не мислимо на већину високо позиционираних руководећих кадрова, са вечитим радним местима у климатизованим канцеларијама и кожним фотељама, који су очигледно изгубили додир са стварношћу и стањем на терену. Овде мислимо на обичне извршиоце – полицијске службенике и остале запослене из ове категорије.
Вероватно ће читаоци овог текста, после првог пасуса, одмах помислити: „Ево, полицајцима није довољно ни повећање плате од 5% које ће се почети примењивати од јануара 2017. године, нису још ни то добили, а траже још“. Не, ми само тражимо помоћ, како бисмо предухитрили и спречили оно најгоре. Како би спасили животе полицајаца, а самим тим могли да заштитимо и грађане. Како бисмо на послу возили исправна службена возила и вратили се неповређени својим домовима. Је ли то много?
Не прође ни пар дана а да се на друштвеним мрежама, али и у појединим штампаним медијима, не појави фотографија полицијског службеног возила, у неисправном или полу-исправном стању, наравно са полицијским службеником поред или унутар њега, који на све начине покушава да уради немогуће ствари, како би оспособио возило и на време извршио службени задатак, можда и спасио нечији живот. Такве ствари често изазивају подсмех и предмет су анкета и гласања у којима се грађани надмећу у томе ко ће занимљивији и смешнији коментар оставити, или чак монтирати фотографију на основу догађаја и тиме додатно етикетирати и исмејати тог човека.
Наравно да не замерамо грађанима Републике Србије што смо због оваквих и сличних ствари предмет подсмеха, што смо стављени на стуб срама. Јасно је да нема њихове кривице и да нису довољно упућени у то где и како се планира буџет, у ком правцу је усмерен новац који они, у виду пореза, одвајају од својих уста и уста своје деце како би добили одговарајућу заштиту државног апарата и осећали се безбедно. Стога скрећемо пажњу јавности на чињеницу да је буџет МУП већ годинама изразито рестриктиван и да су позиције за одржавање и поправку возила, у већини полицијских управа, смешно мале. Буџетска средства планирана за те намене утроше се већ почетком године и тренутно новца нема ни да се замени брисач или сијалица на аутомобилу.
Превелики број службених возила је још увек са летњим, али и „ћелавим“ гумама, а увелико ево снега на путевима. Користимо возила стара и преко тридесет година, са слабијим кочницама, све то радимо на нашу личну одговорност и сопствени ризик само да би задатак на који смо упућени извршили у што краћем времену. Често због тога бивамо и кажњавани умањењем ионако већ умањене плате јер се дешавају случајеви да се службено возило угаси у вожњи, откажу му кочнице, поквари мењач и слично, при томе дође до мањих удеса а руководиоци увек на то кажу: „Е полицајац је сам крив, није требао да крене са полу-исправним возилом на задатак“ . А добро знају да исправних возила и нема.
Чија је одговорност за такво стање? Да ли министар унутрашњих послова др Небојша Стефановић и в.д. директора полиције Владимир Ребић знају за све ово? Да ли постоји бар један руководилац из Управа у седишту МУП-а или ван, који је смогао храбрости да њима на лицу места покаже оваква возила? Верујемо да не постоји и сигурни смо да им се уживо шминка стварно и реално стање возних паркова, приказују им само исправна и најбоља возила која, узгред, ти руководиоци лично и возе и не дају их полицајцима на терену.
Ко зна, можда би се нешто барем мало променило уколико би министра провозали службеним возилом са једним исправним светлом, и то дугим, са напуклом шоферком, уз поцепани ауспух, на распалим седиштима, без климе и грејања, али са ћелавим гумама?
Чињеница је да се полицијски службеници не осећају безбедно у службеним возилима којима одлазе на службене задатке. Свако од њих ће то и потврдити – већи је ризик задужити и сести у полу-исправно службено возило него извршити и најтежи задатак. За извршавање задатака смо школовани и обучени али силом прилика морамо бити и ауто-механичари, без школе и искуства. Искрено, никоме од нас није јасно како већина службених возила МУП-а приликом регистрације уопште пролази на техничким прегледима и до када ће такво очајно стање трајати…
Због свега овога апелујемо на јавност, на грађане, да искористе сва могућа законом дозвољена средства и на све начине утичу на МУП да изнађе модус како би макар освежио возни парк и поправио неисправна и полу-исправна возила, а да исправна редовно одржава. Фотографишите таква возила на улици и објављујте фотографије слободно, подржавамо вас у томе… Само вас молимо, да не исмевате полицајце које затекнете у улози механичара, не збијајте шале на наш рачун, најмање смо криви за то.
Служба за информисање ССП
Зоран Стојчић
