Ознака: Београдски центар за безбедносну политику

ССП на панел дискусији о сврсисходности трошењу новца у МУП!

Napisao/la Миле Лазаревић na 30/09/2016. Objavljeno u Медији, Преносимо. Нема коментара на ССП на панел дискусији о сврсисходности трошењу новца у МУП!

Зрењанин, 29.09.2016. године, – У организацији невладиних организација Београдског центра за безбедносну политику и Друштва против корупције из Зрењанина, у хотелу „Војводина“, одржана је панел дискусија под називом „Како сврсисходно трошити новац за потребе безбедности грађана?“. На дискусији је учешће узео и Синдикат српске полиције. Представници ССП су били члан ГО Синиша Ћук и заменик председника синдиката Миле Лазаревић, који је уједно био и један од панелиста. Излагање су имали и Предраг Петровић, извршни директор БЦБП и Зоран Башић, директор ДРПКО, а модератор је био Владимир Ерцег истраживач БЦБП.

Велику пажњу присутних привукло је излагање Милета Лазаревића, у којем се осврнуо на студију случаја „Борбене патике без борбе“ (инспирисану управо нашим открићима и указивањем на нелогичности у јавној набавци обуће за полицијске службенике), навео још неке примере јавних набавки који изазивају противуречна мишљења и изнео виђење ССП о томе како обезбедити сврсисходно трошење новца у МУП-у, као и о месту синдиката у свему томе.

Његово излагање преносимо у целости:

На почетку бих хтео да организаторима панел дискусије – Београдском центру за безбедносну политику и Друштву против корупције, изразим захвалност што су нам омогућили да у њој активно учествујемо и на тај начин постанемо део овог пројекта, који би, по својој суштини, требало да представља интерес свих запослених у МУП-у. Због тога, иако овде учествујем као представник ССП, верујем да ћу на овом месту представљати и интересе других синдиката запослених у МУП-у, барем оног већег дела.

Како сам схватио, непосредан повод за ову панел дискусију је студија случаја „Борбене патике без борбе: анализа сврсисходности јавне набавке борбених патика у МУП Р Србије“ коју су реализовали аутори из ДРПКО-а.

Због тога би било целисходно да се, одмах на почетку, са неколико речи одредимо, са нашег становишта, према самој студији, дa укaжeмo нa њeнe дoбрe, aли и нa нeкe лoшe стрaнe.

Као што су аутори добро приметили, у МУП Р Србије, за разлику од војске, не постоје усвојени стандарди за униформу, обућу и друге делове опреме, а који би, да постоје, омогућили потенцијалним произвођачима или добављачима да буду много раније упознати са ониме што се од њих очекује, какав се квалитет тражи и тако им дали више времена да се прилагоде захтевима.

Такође, не постоји дугорочни план набавке униформе и делова униформе и њихове замене, чиме би се плански омогућило да се на потенцијалним тендерима јави више заинтересованих клијената, а што би, по некој теорији, требало да допринесе компетитивности учесника на тендеру, односно квалитетнијој „роби“ коју нуде, а као крајњи резултат би требало да буде квалитетније опремање полицијског службеника. А то и јесте крајњи циљ – да се новац пореских обвезника, дакле запослених и у приватном и у јавном сектору, најбоље искористи.

Свакако да би томе у значајној мери допринело да МУП „изађе из ормара“ и да објави тачан број полицијских службеника којима је потребно набавити униформу, обућу и друге делове униформе, а „сакривање“ МУП-а иза „акта о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места“, који је, видите чуда, службена тајна пре свега за запослене, а онда и за јавност, а није никаква тајна за стране држављане који раде у Министарству, а нису у њему запослени, е то је тотални нонсенс. Морам нагласити да су у већини европских земаља систематизација радних места и број запослених у полицији јавно доступни.

Међутим, чак и да се објави тачан број униформисаних полицијских службеника, нисмо сигурни да би то било довољно. Јер, да ли сви униформисани полицијски службеници треба да имају борбене патике?! Шта је са обичним плитким ципелама? Да ли је иста обућа потреба, рецимо саобраћајне полиције и јединица за специјалне намене, те специјалистичке јединице и Жандармерије? Тек кад се дође до тих одговора, тек онда можемо говорити о планској набавци и занављању униформе и делова униформе?

Аутори студије су добро приметили да је цена коју је „Гепард“ понудио на тендеру неуобичајено ниска и да су постојали предуслови да се због тога њихова понуда одбије. И ми у ССП смо то благовремено приметили, јер сматрамо да се за тај новац не може добити квалитетна борбена патика која испуњава светске стандарде, па није то ни понуда „Круника“ која је нешто виша, али можете ли замислити на какву бисмо осуду из самог руководства МУП-а али и једног дела јавности наишли да смо на то указали. Било би то у смислу: „Види незадовољника, до јуче нису имали ништа, сада им се даје ново и опет су незадовољни“. Не дај, Боже, да смо рекли (иако нас то нико није ни питао): „Хоћемо Хај-текову (Hi-Tech) обућу, какав „Гепард“, какав „Круник“, каква „Сандра-Корпико“, какви бакрачи!“

Овиме сам желео да истакнем неке добре стране поменуте студије ДРПКО-а.

Међутим, тешко је не приметити да поменута студија у истраживачком делу није умногоме одмакла од онога што је ССП урадио још почетком 2015. године.

Као што се из ње да видети, највећа разлика је у томе што је ДРПКО успео да од МУП добије податке о извршеним лабораторијским контролама током 2014. године (узгред, будиречено, и ССП је покушао то исто, али су надлежни у МУП одбили да то учине, што јасно указује на једну другу врсту проблема, а то је да МУП, из само њему знаних разлога, одбија да комуницира са својим запосленима, који су директно заинтересовани за предмет набавке, али је био принуђен да ипак пошаље поменуте извештаје „ван куће“). Ово, дакако, указује на потребу постајања организација из области цивилног сектора попут БЦБП-а и ДРПКО-а, јер се без њих не би дошло до ових извештаја који потврђују наше почетне сумње да није било праве контроле квалитета обуће, да није било међуфазне контроле, да не постоји записник о квалитативној контроли примљене робе у МУП-у, као и неке друге сумње а што потврђује и подношење кривичних пријава против неких одговорних лица у МУП-у.

Сам наслов студије случаја: „Борбене патике без борбе: анализа сврсисходности јавне набавке борбених патика у МУП Р Србије“, није одговарајући, јер се бави само делом набавке борбених патика, и то оном која је везана за фирму „Гепард доо“, а набавка је у истом периоду вршена и преко фирме „Круник доо“ из Београда, а да не спомињемо фирму „Сандра-Корпико“ из Пожаревца чија се обућа појављује у магацинима МУП, а да нема ниједног податка о томе да је она учествовала на тендерима.

Остаје због тога мало горак укус у устима због чињенице да се аутори студије нису потрудили да додатно расветле чињеницу да је „Круник“ у време расписивања тендера, према јавно доступним подацима из АПР-а, имао само једног запосленог, те је зато у самом старту било јасно да се ради само о посреднику у набавци борбених патика. Или можда и није јасно, али је у сваком случају требало показати мало већу иницијативу у разјашњавању свих околности с тим у вези.

Према неким директним, провереним сазнањима, у појединим кутијама са борбеним патикама, налазиле су се декларације и „Круника“ и „Сандре“. Да ли то значи да је „Сандра“ пласирала у МУП своје производе преко „Круника“?! Ако је то тачно, да ли је „Круник“ био потребан као посредник? Ако то није тачно, како се обућа „Сандре“ појавила у магацинима МУП-а? Да ли постоји одговарајућа документација о провери квалитета ове обуће у лабораторијским условима? Да ли је у овом случају било све у складу са словом закона? Ако јесте, да ли је баш било у духу закона?

Све су то питања на која заслужујемо одговор. И ми запослени, али и целокупна јавност.

Из објективних, али и из субјективних разлога: недостатак стручних људи, решавање неких унутрашњих проблема који су нас погодили управо у време када се појавила ова „проблематика“ око набавке униформе и делова униформе, ССП није био у могућности да се овоме посвети на жељени начин, али мислимо да смо, с обзиром на горе изнете околности, довољно учинили и „дали довољно материјала“ да неко други настави тим путем, што на жалост, није искоришћено у довољној мери.

Да не говоримо о томе да је ово била прилика да се читава набавка униформе, борбених патика и чарапа обједини у једну целовиту студију, јер би се тиме могао постићи већи ефекат.

Сада бих се вратио на саму тему ове панел дискусије – Како сврсисходно трошити новац за потребе безбедности грађана. Одговор је за нас једноставан: стручним, професионалним и домаћинским односом према повереним дужностима и обавезама, што би требало да важи за све оне који су укључени у процес јавних набавки у МУП-у. То подразумева идентификовање потреба, дугорочно и средњорочно планирање, утврђивање механизама контроле.

За нас као чланове синдиката је веома важно питање да ли синдикати у МУП-у могу имати улогу у планирању јавних набавки и да ли синдикати у МУП-у могу имати неку улогу у механизмима контроле јавних набавки. Одговор на оба ова питања је : ДА, синдикати у МУП-у, без обзира на њихов статус да ли су репрезентативни или не, могу и морају имати своју улогу, како у планирању јавних набавки, тако, а можда и више, и у контролним механизмима. Мишљења смо да у прилог овоме говоре управо наше активности у вези са набавком униформе, обуће и чарапа и другим деловима униформе. Да није било нас, при томе не мислим искључиво на ССП, већ на синдикате у полицији уопште, тешко да би запослени у МУП-у могли да нађу икога ко би заступао њихове интересе пред послодавцем у вези са спорним набавкама, тешко да би ико за њих сазнао, а тиме и за очите системске недостатке у планирању јавних набавки и контроли читавог процеса.

Наравно да смо свесни чињенице да ни синдикати у МУП-у нису Богом дани па да је за све потребна њихова сагласност, јер нити су увек и у свему довољно стручни, нити су сви увек добронамерни. Ипак, мишљења смо да све оно што се односи на стандард запослених може бити предмет инетересовања синдиката, а то је, у суштини, све оно где се троши новац пореских обвезника. Свако трошење новца неминовно утиче на наш стандард – у позитивном или у негативном смислу. Наравно да сми ми заинтересовани да сваки потрошени динар допринесе побољшању нашег стандарда, а не да у томе назадујемо.

Класичан пример за то је управо наведена студија случаја. Ко у Министарству може бити заинтересованији од полицијског службеника?! Ко ће проводити целокупно радно време у униформи, ко ће стајати на киши више сати, ко ће користити оне смешне чарапе које смо добили ако не он – полицијски службеник. Зато сматрамо да имамо право да будемо део контролног механизма када је у питању набавка ове врсте робе. И имамо право да кажемо: „Од новца пореских обвезника купили сте и дали сте нам смеће. На тај начин сте преварили и нас и њих.“

Ко нам може забранити, и који би нормални ум био против тога, да се интересујемо када је у питању јавна набавка тих чувених ланча пакета, у конкретном случају фирме СЗТР „Ђурђевић“ из Пећинаца. Да ли неко мисли да треба да аминујемо то што су нам на терену даривали свакакво ђубре, уцрвљале месне производе, одвратног изгледа, мириса и укуса, и то без икаквог тендера. Не, ми то нећемо учинити. И опет је потрошен новац пореских обвезника. А онда нам појединци приговарају како, ето, нисмо задовољни, а добијамо храну за бадава. Не, ми не добијамо храну, углавном добијамо нешто што ни пас не би могао да поједе.

И опет, баш на нашу иницијативу, након јавног указивања на сајту ССП, министарство је формирало комисију која је након узорковања и контроле хране на терену, донела одлуку о промени добављача. Посебна занимљивост је то да ни за „Ђурђевића“ нема трагова да је уопште учествовао на тендеру.

Као што видите, ово су више него очигледни примери, где су синдикати као представници запослених довољно стручни и могу и морају имати своју улогу у контролним механизмима. Ми ћемо се за то борити и тражићемо подршку целокупне јавности да ту улогу и добијемо, да је нико не може оспорити.

Постоје и неки други случајеви, где, наравно синдикати уз одређену меру опрезности, могу, до неке границе имати своју улогу. Најбољи пример за то је набавка неколико вишенаменских оклопних возила „Лазар 3“, оклопних возила „М-11“ и „М1-5“-укупно 20 таквих возила, с тим што ће до Нове године у Полицији бити у употреби шест „Лазара-3“ (барем су такве информације пренели неки медији, док други наводе различите цифре). Није на нама да дајемо квалификовану оцену да ли та војна возила одговарају потребама МУП-а, али свакако имамо право да знамо колико је таквих возила набављено, колика је њихова укупна цена, да ли је њихова набавка била предвиђена планом набавки за ову годину. На страну у овом тренутку, незваничне изјаве појединих лица из састава оних јединица које ће ова возила користити, а који су нам рекли да је набавка „Лазара“ несврсисходна. Остаје нејасно ко је то платио и из којих извора? Наравно да се и у овом случају ради о утрошеним огромним средствима из буџета.

При томе припадници тих истих специјалних јединица раде опремљени заштитним прслуцима са, углавном истеклим роком, трајања, а при извођењу гађања немају сви ни основна средства заштите као што су антифони на пример. Поново се ограђујем, јер нисам довољно стручан за ову област, али се питам шта је био приоритет за набавку – возила или основна средства заштите живота и здравља запослених.

Желим овом приликом да истакнем још један проблем који не мора имати директне везе само са овим случајем. Још од времена Слободана Милошевића, када је полицијски службеник поднео највећи терет рата на КиМ, независно од тога ко је био на власти, српски полицајац је у више наврата био принуђен да се из полицајца трансформише у војника и обратно. Све то остављало је негативне последице, тако да је и искусним старешинама понекад веома тешко да руководе јединицама које у свом саставу имају овакве људе, јер иако ова два посла изгледају слично, а нарочито ако је неко схватања да је „униформа-униформа“, они се у великој мери разликују. То се, наравно, дешава и данас, посебно у неким јединицама специјалне намене, када поједини полицијски службеници у неких 10-ак дана треба да се трансформишу из полицајца у војника и обратно.

У том контексту сматрамо да имамо право да поставимо питање шта ова набавка „Лазара“ значи, да ли то значи да ће опет неко морати да из улоге полицајца пређе у улогу војника?!

У неким другим областима је још теже одредити место и улогу синдиката у контролним механизмима и ми смо тога свесни, посебно зато што знамо да немамо довољно стручних људи за те области.

Задржаћемо се овом приликом на информационим технологијама. Свакако да синдикати неће одређивати правац и развој информационих технологија у МУП, а чињеница је да би тај развој требало да допринесе општем добру запослених у МУП-у и општој безбедности грађана. У зависности од плана и програма даљег развоја, као и расположивих средстава из буџета, зависиће и брзина тог развоја као и набавка потребног „хардвера“ и „софтвера“. Кад је у питању набавка „хардвера“ ситуација је можда нешто једноставнија што се тиче контроле набавке, али је много незгоднија ситуација са набавком „софтвера“. Синдикати тешко да могу ту на било који начин арбитрирати и давати квалификоване оцене, али свакако могу имати своје место и улогу, па макар и постављањем питања.

У овом тренутку, можда и најинтересантније питање, је у којој мери се користе сами капацитети МУП-а за прављење одређених апликација, односно софтвера, тј. колики су, у новцу изражени, резултати МУП-а у овој области, а колико је новца потрошено на ангажовање спољних сарадника. То отвара и питања да ли се и за овакву врсту набавки увек расписују тендери или се понекад ради без њих. Како то уопште функционише? Зашто нам се раније дешавало да поједини, добро котирани и перспективни стручњаци, носиоци послова, одлазе из МУП-а, да би се касније, као упосленици приватних фирми (ко је заборавио „Лутру“ и друге фирме бившег министра Михајловића), „враћали“ у МУП и за много веће новце обављали као приватници исти посао у МУП-у? Каква је ситуација у том погледу данас? Зашто се, а пракса тако показује, на уштрб одељења за развој форсира одељење за логистику? Колико се пута, нпр. од 2000. године, увећао састав логистике, а како изгледа данашњи „развој“ у односу на тај период? Какви су тренутно место и улога у МУП-у одељења за развој информационих технологија?

У одговору на ова и бројна друга питања која сам овом приликом поставио, крије се и одговор на питање: Да ли се у МУП-у сврсисходно троши новац?

Ако бих ишта могао да додам било би то да због лошег планирања и трошења буџета, те пробијања одређених трошкова у јавним и тајним набавкама, због непланираних увећаних трошкова услед мигрантске кризе, трошкова организације обезбеђења високоризичних јавних скупова, данак на крају сноси тај исти обични полицијац, који ради мокрих ногу, ком ускраћују право на реалну дневницу, практично му укидају накнаду за путне трошкове, забрањују награђивање и слично.

Што се тиче питања: Како се несврсисходно трошење новца у МУП одражава на безбедност грађана? – могу рећи само следеће:

Само добро психо-физички спреман, добро обучен и добро опремљен полицајац, може бити гарант безбедности штићених лица и објеката и грађана уопште.

Служба за информисање ССП

ССП на радионици ОЕБС-а о изазовима система контроле рада полиције

Napisao/la na 30/09/2016. Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на ССП на радионици ОЕБС-а о изазовима система контроле рада полиције

Београд, 27.9.216. године, – У хотелу „Метропол“ у Београду, у организацији Одељења за реформу полиције Мисије ОЕБС-а у Србији, организована је радионица о изазовима постојећег система контроле рада полиције у Србији.

Најважније теме биле су:

Претпоставке за ефикасну контролу рада полиције;
Презентовање модела надзора полиције Ирске и других земаља;
СУК – организација, надлежности, овлашћења, начин рада, проблеми у раду;
Недостаци Закона о полицији;
Правосудна контрола рада полиције;
Утицај изазова пред које се полицијски службеници стављају на ефикасност и квалитет рада полиције и надзор над полицијом.

На радионици су, између осталих, учествовали:

Дениз Мацолани, шефица Одељења за реформу полиције Мисије ОЕБС-а у Србији;
Маурицио Салустро, виши правни саветник Мисије ОЕБС-а у Србији;
Џим Костело, међународни стручњак из области рада и контроле рада полиције;
Милош Опарница, помоћник министра и начелник СУК;
Милош Јанковић, заменик Заштитника грађана;
Никола Китаровић, судија Управног суда и члан Управног одбора Друштва судија Србије;
Драгољуб Ђорђевић, председник Адвокатске коморе Србије;
Саша Ђорђевић, истраживач Београдског центра за безбедносну политику,
Никола Ковачевић, представник Београдског центра за људска права,
Вељко Михајловић, председник Полицијског синдиката Србије.

Синдикат српске полиције представљали су: председник Лазар Ранитовић, заменик председника Миле Лазаревић, генерални секретар Виктор Ратковић, портпарол Бобан Ђорђић и шеф Службе за међународну сарадњу Саша Симић.

У својој презентацији ирског модела рада и контроле рада полиције, као и презентације основних начела и претпоставки успешног рада полиције Џим Костело је изнео став да је универзални принцип ефикасне и правичне полиције – да служи грађанима, да спроводи закон према свима, да поступа по принципу „пуне правичности“, односно да сва лица третира онако како би свако од нас желео да се према нама и нашим најближим понаша полиција.

С друге стране, истакао је да је кључна и неодвојива претпоставка ефикасног надзора полиције – независност, при чему је независност дефинисао као „слободу од контроле, од приватних, личних интереса физичких и правних лица“, издваjајући три сегмента независности: 1) „законска“ независност – формирање правног оквира у којем ће контролни механизам поставити као потпуно независна институција, одвојена од министарства и владе; 2) буџетска независност – постојање буџета такве институције, којим би се онемогућило ускраћивање финансијских средстава за рад од стране, пре свега, управно-извршне власти; и 3) „оперативна“ независност – организационе и кадровске претпоставке. Након чега је изнео став да у Србији не постоји ниједан од ових сегмената независности – „ни у траговима“.

Представио је ирски модел надзора полиције, где надзор над радом полиције врши омбудсман као национална независна агенција, за разлику од Србије, где постоји више субјеката контроле рада полиције, али да ниједан од њих нису установљени као независни, што је уједно и његова основна замерка.

Начелник СУК Милош Опарница представио је организацију, надлежности, овлашћења и начин рада СУК, посебно се осврнувши на услове и начин спровођења „тест интегритета“ и провере имовног стања запослених у МУП-у и израда имовинских карти. Указао је и на проблеме са којима се суочава СУК, при чему је као основне апострофирао недостатак људства, постојање нејасног механизма пријема у СУК, недостатак засебне зграде где би СУК био физички одвојен од других организационих јединица МУП-а, недостатак опреме и техничких средстава, као и застарелост и превазиђеност дела постојеће опреме, непостојање централне обавештајне базе података, постојање енермног броја (2 -3.000) подзаконских аката о поступању полиције,…

У свом излагању заменик Заштитника грађана Милош Јанковић изнео је бројне примедбе на новодонети Закон о полицији, где су одбачене бројне препоруке и мишљења Заштитника грађана, ОЕБС-а и других релевантних институција и стручњака. Примедбе се односе, почев од самог назива закона (којим је уређена много шира област од оног што се подразумева под полицијом), па до непримерено великих и широко постављених овлашћења министра и устројене потпуне зависности СУК-а од министра, који је увек високи функционер владајуће политичке странке, а што оставља простор за корупцију.

Господин Јанковић се посебно осврнуо на тзв. „анализу ризика“, рекавши да су те активности у МУП-у, иако декларативно реформске, биле веома противречне, процедура арбитрерна и недоречена, критеријуми непознати, те да ни до данас није разјашњено да ли је то био покушај незаконитог отпуштања скоро 1.500 полицијских службеника био вид „декриминализације“ полиције или је за то био разлог вишак запослених. Сматра да је на делу била злоупотреба организационих прописа (систематизације), која је напослетку ипак спречена ангажовањем синдиката, Заштитника грађана и других независних институција. Навео је и парадоксалну чињеницу да у Кабинету министра ради запослени који не зна на које је радно место рапспоређен, нити шта му је прописани опис послова, те да то не знају негови непосредни руководиоци, а да тај запослени редовно контактира са новинарима и прикупља информације које нису у надлежности МУП-а, нити било ког другог држаног органа.

У свом обраћању господин Маурицио Сaлустро је критиковао постојећи механизам контроле рада полиције у Србији, изневши најпре замерку да неоправдано и нерационално постоји велики број субјеката контроле, при чему се њихове надлежности преплићу, што додатно усложњава цео механизам и чини га неекономичним и неефикасним: СУК, Одељење за законитост, дисциплински поступак, комисије за притужбе и представке,… Сматра да је би било довољно постојање само једног субјекта, али не унутрашње контроле, већ независне институције, што је уједно била и његова друга кључна замерка – организациона, техничка, кадровска и финансијска зависност свих механизама контроле рада полиције.

О проблемима у вези са ангажовањем бранилаца по службеној дужности говорио је председник Адвокатске коморе Србије (АКС) Драгољуб Ђорђевић, истакавши да АКС има сазнања, која је у више наврата пренела полицији, о постојању корупције у овом сегменту преткривичног поступка, тј. да се, за одређену надокнаду, као браниоцу по службеној дужности увек ангажује исти круг адвоката, наводећи пример једне адвокатице која је од МУП-а по овом основу за једну годину наплатила 22 милиона динара, што је и стоструко више од огромне већине других адвоката, при чему исплата по овом основу већини адвоката касни по неколико месеци, али је „привилегованим“ исплаћена у најкраћем року. Навео је да је то област у којој и СУК и надлежна тужилаштва могу и морају да учине много више, јер заправо до сада ништа није ни учињено.

У свом излагању председник ССП Лазар Ранитовић је указао на све изазове пред које су стављени полицијски службеници у протеклом, а и садашњем времену, те негативном утицају тих изазова на ефикасност и квалитет рада полиције и надзора над полицијом.

У том смислу, истакао је најпре на материјално-финансијске изазове пред које су стављени запослени у МУП-у умањењем зарада за 10%, практичним укидањем дневница, перманентним недостатком људства, униформи, возила, опреме и средстава за рад, нељудских услова смештаја, исхране и рада оних који раде на терену, константим произвољним тумачењима прописа од стране старешина на штету запослених, те најновијим покушајем да се укину путни трошкови за запослене који имају пребивалиште на подручју друге општине у односу на општину рада. Након чега је поставио питање: Да ли полицијаца који је на овај начин чак и егзистенцијално угрожен може своје послове обављати професионално, безбедно и квалитетно?!

Говорећи о изазовима председник ССП се такође осврнуо на негативан психолошки утицај покушаја спровођења „анализе ризика“ по запослене у МУП-у, а да истовремено не постоји прописан механизам психолошке превенције и заштите полицијских службеника.

Председник Ранитовић је истакао погубност дискриминаторског члана 172. Закона о полицији, којим је предвиђено да запосленом у МУП-у престаје радни однос (без могућности повратка на посао) даном покретања кривичног поступка за кривично дело које се гони по службеној дужности, осудом за прекршај са елементом насиља, те утрђивањем безбедносних сметњи, наводећи да се на овај начин крши више одредби Устава Републике Србије, закона и међународних конвенција које је Србија ратификовала, да се на овај начин укида „претпоставка невиности“, да се полицијски службеници недвосмислено и нескривено дискриминишу у односу на све друге грађане и да се непрописивањем строге и јасне процедуре вршења безбедносних провера оставља могућност за бројне злоупотребе и кажњавање непослушних и неподнобних.

Поручио је да ће ССП наставити борбу за измену и брисање ових и других неправичних и дискриминатоских одредби Закона о полицији, те позвао присутне представнике органа, институција и организација, али и све друге органе, институције и удружења, да помогну и дају свој допринос заштити запослених у МУП-у. Посебно је апеловао на Уставни суд, којем је ССП поднео иницијативу за оцену уставности и законитости неколико одредби Закона о полицији (између осталих и одреба из члана 189. става 1, која се односи на начин уређивања накнаде путних трошкова), да у што краћем року донесе своју одлуку о уставности и законитости спорних одредби, те на тај начин спречи наступање несагледивих последица које би могле наступити, најпре по запослене, али потом и по буџет Републике Србије у каснијим судским поступцима.

Служба за информисање ССП

Борбене патике су и даље врућа тема у МУП

Napisao/la na 04/09/2016. Objavljeno u Дописи, Обавештења. Нема коментара на Борбене патике су и даље врућа тема у МУП

Синдикат српске полиције наставља борбу за утврђивање потпуне истине и свих чињеница у вези са спорном набавком борбених патика за припаднике полиције, обављеној током 2014. године. По нашим представкама поступао је Сектор унутрашње контроле, поједине невладине организације су такође пронашле неправилности у спроведеном поступку, а такође се укључила и Агенција за борбу против корупције ради окончања ове својеврсне саге која ето траје већ две године.

У међувремену, покренут је и кривични поступак против неколико запослених у Сектору за финансије, који још увек траје. Не желимо да прејудицирамо расплет нити то да ли су ти људи криви и зашта су криви, суд ће да то утврди, али одговр на питање да ли су једини одговрони у том ланцу једноставан је. Без сагласности људи на знатно вишим позицијама у Сектору и Министарству, није могао да буде спроведен поступак у којем је сваком лаику јасно да „негде шркипи“! А богами, и непријатно мирише!

Наш допис упућен Агенцији преносимо у целости:

РEПУБЛИКA СРБИJA
AГEНЦИJA ЗA БOРБУ ПРOTИВ КOРУПЦИJE

Вeзa: Вaш aкт 014 Брoj:07-00-0168/2015-09 oд 10.08.2016. године

Поштовани,

У имe Синдикaтa српскe пoлициje зaхвaљуjeм сe нa кooпeрaтивнoсти и спремности Агенције за борбу против корупције да се укључи у проблем за који су сви полицијиски службеници Министарства унутрашњих послова Републике Србије веома заинтересовани.

Такође вам се захваљујемо на вашем допису од 014 број 07-00-0168/2015-09 од 17. 11. 2015. године који смо примили 27.11.2015. којим сте нам доставили Извештаје о испитивању борбених патика од стране акредитованих лабораторија. На исте нисмо били у могућности да се изјаснимо у законском року од 15 дана из објективних разлога. Индикативно је, међутим, да су нам наведени Извештаји достављени у време наших најобимнијих активности везаних за неутрализацију, за полицијске службенике и све запослене у Министарству погубног „случаја“ – „анализа ризика“, у време када је преко 1000 запосленх у МУП-у страховало од добијања отказа због незаконитих распоређивања на радно место, а чак три месеца од нашег дописа вама да нисмо имали могућност увида у наведене извештаје.

С обзиром на наведено, а у циљу долажења до истине, осећамо се обавезним да то учинимо сада:

Са жаљењем констатујемо да је МУП Р Србије био у прилици да много раније, директно Синдикату, достави наведене Извештаје, чиме би се одмах на почетку превазишао барем део „проблема“, јер смо исте тражили 19.01.2015. године преко овлашћеног лица Синдиката у складу са Законом о доступности информација, али одговорна лица у МУП-у то нису учинила из само њима знаних разлога. Такође смо се дана 15.01.2015. године истим захтевом обратили директору фирме „Гепард д.о.о“ г. Мирославу Танацковићу, али нисмо добили никакав повратни акт, нити нам се ико из фирме на било који начин обратио.

Наведени Извештаји сами по себи нису гаранција квалитета готових борбених патика зато што „пoстoje индициje дa MУП ниje oдгoвaрajућe спрoвeo квaлитaтивни приjeм, jeр je тoкoм зaвршнe кoнтрoлe aкрeдитoвaнa лaбoрaтoриja рeдoвнo приjaвљивaлa дa прeдaти узoрaк ниje дoвoљaн зa спрoвoђeњe свих трaжeних прoвeрa. Брoj узoрaкa кojи сe дoстaвљa нa испитивaњe дeфинисaн je Угoвoрoм13, aли сe нe мoжe утврдити дa ли je MУП пoтпунo пoштoвao oвe oдрeдбe Угoвoрa. Taкoђe, у дoкумeнтaциjи кojу je MУП дoстaвиo oргaнизaциjи ДРПКO нису прoнaђeни зaписници MУП-a o квaлитaтивнoм приjeму испoручeнe рoбe.“[1]

Пример: Извештај о испитивању „Профилаба“ бр. 103014 са датумом завршеног контролисања од 16.09. 2014. године, на основу захтева МУП 064-2 број 507/14 од 10.09.2014. године.

Иако у напомени Извештаја стоји да „елементе квалитета, који су дефинисани у техничким карактеристикама, а нису приказани као резултат испитивања (отпорност на наизменично превијање, сила цепања клином, време продирања воде-хидрофобност) није било могће испитати јер величина достављеног узорка није била довољна да се из њега припреме адекватне епрувете које су прописане референтним стандардима“ изводи се Закључак:

„На основу визуелног контролисања и резултата извршених лабораторијских испитивања приказаних у овом Извештају, констатујемо да је квалитет борбених патика за потребе Дирекције МУП усаглашен са дефинисаним захтевом.“

Дакле, само на основу визуелног прегледа, а без лабораторијских испитивања, донет је закључак да су отпорност на наизменично превијање, сила цепања клином и водопропустљивост борбених борбених патика у складу са дефинисаним захтевима. Необично, зар не?!

И даље остајемо ускраћени за питања: да ли у Министарству постоји извештај о квантитативном и квалитативном пријему патика, да ли је вршена међуфазна контрола и да ли постоји извештај о томе, да ли постоји извештај о контроли патика од стране МУП-а на основу документације, као и да ли је извршен квантитативни и квалитативни пријем робе у складу са процедуром, јер о томе не постоји записник, односно, такав записник нам није достављен.

Осим тога, било би добро да је МУП пружио било какво образложење због чега је „Гепард д.о.о.“ фалсификовао декларацију која је ишла уз борбене патике, а према којој је контролу квалитета борбених патика извршила „Alpha Control d.o. o“ из Новог Сада. Потврда да се ради о фалсификату (а фалсификовање је кривично дело) је и изјава директора лабораторије из Новог Сада, који је негирао да је његова фирма вршила испитивања било какве обуће за потребе МУП-а. Није јасно због чега МУП „покрива“ одговорна лица у „Гепарду“ која су починила кривично дело.

Да и сами Извештаји нису гаранција квалитета борбених патика потврђују и речи Љубомира Петровића, директора лабораторије „Alpha control doo“ из Новог Сада чији назив је фалсификован на декларацијама које је достави „Гепард д.о.о“:

„Moрaтe дa знaтe дa je jeднo узoрaк кojим сe дoбиje тeндeр нaпрaвљeн квaлитeтнo пo тeндeрскoj дoкумeнтaциjи, a другo рoбa кoja сe кaсниje испoручуje у мaгaцинe лoшeг квaлитeтa (2–5 путa jeфтиниja), кojу никo нe кoнтрoлишe (ту je oдгoвoр нa свe тeндeрe у Р. Србиjи).“ [2]

Што се тиче навода из дописа МУП-а да у Централни магацин „није враћен ниједан пар борбених патика због водене пропустљивости“, важно је напоменути да полицијским службеницима уопште није указано да имају право да обућу, не само ону која пропушта воду, већ и ону која се одлепљује, могу да рекламирају, као и да, због опште ситуације у МУП кад се на све стране прети отказима, међу запосленима влада страх да се због таквих „ситница“ замерају старешинама.

Желимо овом приликом да укажемо на још један облик, према нашем мишљењу, малверзације у вези са набавком борбених патика за МУП, а на који вам претходном приликом можда нисмо обратили довољну позорност.

Један број борбених патика дошао је у кутијима које ни на који начин нису означене, било неким натписом, било неком декларацијом, тако да се не може једноставно закључити ко је њихов произвођач, односно набвљач. Такође, у неким кутијама су стајале декларације и предузећа „Круник“ из Београда које је учествовало на тендеру, али и предузећа „Сандра-Corpico“ из Пожаревца, које, према јавним подацима са званичне презентације МУП-а није учествовало на тендеру или бар ми не располажемо подацима о томе.

С тим у вези се намеће закључак да предузеће „Круник“ из Београда, које је, према јавно доступним подацима из АПР-а, у години када је доставило понуду на тендеру имало само једно запослено лице, није могло бити произвођач борбених патика и да је за те послове ангажовало наведено предузеће из Пожаревца, што је морало бити познато овлашћеним и одговорним лицима у Министарству. Очито је да се ради о (не)вештом заобилажењу прописа, јер је МУП, фактички, склопио уговор са посредником, а то је могао учинити директно са произвођачем, чиме би и укупна цена, вероватно била нижа, јер не би било „провизије“ посредника. Податке вам достављамо на знање и даље коришћење, а са циљем да се утврди да ли је у наведеном поступку било кршења закона и прописа.

Из свега наведеног, очито је да МУП Р Србије није пружио ниједан материјални доказ којим би се оповргле сумње ССП да није извршен квантитативн и квалитативни пријем патика, да од стране МУП-а није вршена међуфазна контрола, као и да не постоји извештај о контроли патика на основу документације, а што је МУП био обавезан да уради и без наше реакције. Чак и да се накнадно докаже да извештаји наведеном постоје, кривица за „проблем“ није на ССП, већ на ономе ко је одбио да нам достави тражену документацију.

Иако је непобитно утврђено да је фирма „Гепард д.оо.о“ фалсификовала декларацију за обућу према којој је фирма „Аlpha control d.o.o.“ из Новог Сада вршила лабораторијска испитивања борбених патика за МУП, према одговорним лицима из „Гепарда“ нису предузете никакве мере, чиме је, практично, одговорном лицу у „Гепарду“ пружена подршка. Занимљивоје да „ Аlpha control d.o.o. “ чак није ни акредитована за испитивање производа од коже, текстила и обуће. Поставља се питање зашто су одговорна лица из „Гепарда“ то учинила, ако већ постоје прописни извештаји других акредитованих алабораторија.

Додатно, чињеница је да се као добављач или произвођач (остаје нејасно) борбених патика за потребе МУП-а јавља предузеће „Сандра-Corpico“ из Пожаревца које није учествовало на тендеру, а расположива сазнања указују да се фрима „Круник“ из Београда, која је прошла тендерски процес, а која је имала само једног запосленог, јавља само као посредник између наведене фирме из Пожаревца и МУП-а, чиме је оштећен буџет Републике Србије.

Наведене податке би требало додатно проверити у циљу њихове потврде или демантовања. Молимо вас да нас о резултатима провере обавестите у писаном облику.

„Угoвoр o нaбaвци са „Гепардом“ је зaкључeн нaкoн истeкa зaкoнскoг рoкa, бeз oбрaзлoжeњa MУП-a. Пoстигнутa цeнa je зa 30% нижa oд прoцeњeнe врeднoсти (прeкo 20 милиoнa динaрa) и чaк 10 милиoнa динaрa нижa oд првe слeдeћe пoнудe, aли нeмa oбрaзлoжeњa зaштo ниje oкaрaктeрисaнa кao нeуoбичajeнo нискa.“ [3]

Кoнaчни рoк зa рeaлизaциjу пoслa биo je 90 дaнa oд зaкључeњa угoвoрa o нaбaвци измeђу MУП-a и прeдузeћa „Гeпaрд” дoo, 15. 7. 2014. (Угoвoр). Дaклe крajњи рoк зa испoруку угoвoрeнe кoличинe биo je 15. 10. 2014. Збoг утврђeних нeдoстaтaкa кoд гoтoвих пaтикa, oвaj рoк je, кривицoм „Гeпaрдa“, прoдужeн најмање дo пoлoвинe дeцeмбрa мeсeцa. Прeмa Угoвoру o oвoj нaбaвци, MУП имa прaвo дa зa свaки дaн прeкoрaчeњa рoкa нaплaти 0,2% врeднoсти нeиспoручeнe рoбe, штo прeмa кaлкулaциjи зa 5200 пaри oбућe изнoси 494.364 динaрa. Нeмa дoкaзa дa je MУП нaплaтиo oвe пeнaлe. [4]

Запослени у МУП нису упознати са могућношћу да је технички неисправну обућу могуће заменити, нити су упознати са процедуром у вези са тиме.

Напомињемо да су се сва наша истраживања односила искључиво на оно што се може сматрати испуњавањем захтева из спецификација у конкурсној документацији, а да су наша сазнања од колега са терена која се односе на удобност поменуте обуће, која је ништа мање битна када се говори о квалитету, још поразнија него када је у питању водопропустљивост и одлепљивање ђонова.

Све ово, као и чињеница да Треће основно тужилаштво у Београду по предмету KT. Бр. 4714/2015 спроводи истрагу против више запослених лица у МУП који су били ангажовани на наведеним пословима, јасно упућује у исправност наступа и закључака ССП и указује на потребу отворенијег приступа Министарства према синдикатима и запосленима, на потребу благовременог и потпуног информисања запослених од стране Министарства о свим питањима битним за запослене, као и на потребу принципијелног поштовања Закона о доступности информација од јавног значаја од стране Министарства, како би се створиле системске претпоставке за смањивање простора за корупцију у Министарству. Правно је недопустиво а морално неприхватљиво да МУП на било који начин одбије да поступи у складу са легалним захтевом синдиката и одбије, на овај или онај начин, да му пружи тражене информације у складу са Законом о доступности информација од јавног значаја.

У свему томе значајну улогу би требало да има и Агенција за борбу против корупције.

У име Синдиката српске полиције примите изразе нашег најдубљег уважавања.

Председник
Лазар Ранитовић

[1] „Aнaлизa сврсисхoднoсти jaвнe нaбaвкe бoрбeних пaтикa у Mинистaрству унутрaшњих пoслoвa Рeпубликe Србиje“, стр. 13, аутори Зоран Башић и Ненад Радојичић, Друштво за борбу против корупције, Издавач Београдски центар за безбедносну политику, јул 2016

[2] „Aнaлизa сврсисхoднoсти jaвнe нaбaвкe бoрбeних пaтикa у Mинистaрству унутрaшњих пoслoвa Рeпубликe Србиje“, стр 11, аутори Зоран Башић и Ненад Радојичић, Друштво за борбу против корупције, Издавач Београдски центар за безбедносну политику, јул 2016

[3] Исто, стр. 5,

[4] Исто, стр. 12

О не/квалитету униформе и обуће раније смо писали у неколико наврата а текстове можете погледати на следећим линковима:

Чизма главу чува…

ИСТРАЖУЈЕМО: Нова униформа лошег квалитета?

Како је Гепард хтео да поједе Алфу

Служба за информисање ССП

ССП на јавној дискусији „Тест интегритета полицајаца“

Napisao/la Миле Лазаревић na 24/05/2016. Objavljeno u Медији, Обавештења, Преносимо. Нема коментара на ССП на јавној дискусији „Тест интегритета полицајаца“

Београд, 24.05.2016. године, – У Медија центру је одржана панел диксусија у организацији Београдског центра за безбедоносну политику којом приликом је презентована студија „Тест интегритета полицајаца“. Као новина, уведена овогодишњим Законом о полицији, тест интегритета изазвао је доста полемике и донео низ недоумица. Основно питање није разјашњено – шта је Министарство унутрашњих послова уопште желело увођењем овог института у српску полицију!?

Студију су представили њени аутори – Софија Мандић и Саша Ђорђевић, истраживачи БЦБП-а а многобројној публици обратио се и заменик Заштитника права грађана Милош Јанковић. Најављени гост из Сектора унутрашње контроле МУП, није се појавио мада је раније потврдио своје учешће. Остаје нејасно да ли то МУП нешто скрива од јавности?! Панел дискусији је присуствовала и шесточлана делегација Синдиката српске полиције, док је приметно било одсуство представника репрезентативних синдиката у МУП који су и овог пута показали незаинтересованост за судбину својих чланова и свих својих колега.

Настави са читањем