Skip to main content

Oznaka: Beogradski centar za bezbednosnu politiku

SSP na panel diskusiji o svrsishodnosti trošenju novca u MUP!

Napisao/la Mile Lazarević na . Objavljeno u Mediji, Prenosimo. Nema komentara na SSP na panel diskusiji o svrsishodnosti trošenju novca u MUP!

Zrenjanin, 29.09.2016. godine, – U organizaciji nevladinih organizacija Beogradskog centra za bezbednosnu politiku i Društva protiv korupcije iz Zrenjanina, u hotelu „Vojvodina“, održana je panel diskusija pod nazivom „Kako svrsishodno trošiti novac za potrebe bezbednosti građana?“. Na diskusiji je učešće uzeo i Sindikat srpske policije. Predstavnici SSP su bili član GO Siniša Ćuk i zamenik predsednika sindikata Mile Lazarević, koji je ujedno bio i jedan od panelista. Izlaganje su imali i Predrag Petrović, izvršni direktor BCBP i Zoran Bašić, direktor DRPKO, a moderator je bio Vladimir Erceg istraživač BCBP.

Veliku pažnju prisutnih privuklo je izlaganje Mileta Lazarevića, u kojem se osvrnuo na studiju slučaja „Borbene patike bez borbe“ (inspirisanu upravo našim otkrićima i ukazivanjem na nelogičnosti u javnoj nabavci obuće za policijske službenike), naveo još neke primere javnih nabavki koji izazivaju protivurečna mišljenja i izneo viđenje SSP o tome kako obezbediti svrsishodno trošenje novca u MUP-u, kao i o mestu sindikata u svemu tome.

Njegovo izlaganje prenosimo u celosti:

Na početku bih hteo da organizatorima panel diskusije – Beogradskom centru za bezbednosnu politiku i Društvu protiv korupcije, izrazim zahvalnost što su nam omogućili da u njoj aktivno učestvujemo i na taj način postanemo deo ovog projekta, koji bi, po svojoj suštini, trebalo da predstavlja interes svih zaposlenih u MUP-u. Zbog toga, iako ovde učestvujem kao predstavnik SSP, verujem da ću na ovom mestu predstavljati i interese drugih sindikata zaposlenih u MUP-u, barem onog većeg dela.

Kako sam shvatio, neposredan povod za ovu panel diskusiju je studija slučaja „Borbene patike bez borbe: analiza svrsishodnosti javne nabavke borbenih patika u MUP R Srbije“ koju su realizovali autori iz DRPKO-a.

Zbog toga bi bilo celishodno da se, odmah na početku, sa nekoliko reči odredimo, sa našeg stanovišta, prema samoj studiji, da ukažemo na njene dobre, ali i na neke loše strane.

Kao što su autori dobro primetili, u MUP R Srbije, za razliku od vojske, ne postoje usvojeni standardi za uniformu, obuću i druge delove opreme, a koji bi, da postoje, omogućili potencijalnim proizvođačima ili dobavljačima da budu mnogo ranije upoznati sa onime što se od njih očekuje, kakav se kvalitet traži i tako im dali više vremena da se prilagode zahtevima.

Takođe, ne postoji dugoročni plan nabavke uniforme i delova uniforme i njihove zamene, čime bi se planski omogućilo da se na potencijalnim tenderima javi više zainteresovanih klijenata, a što bi, po nekoj teoriji, trebalo da doprinese kompetitivnosti učesnika na tenderu, odnosno kvalitetnijoj „robi“ koju nude, a kao krajnji rezultat bi trebalo da bude kvalitetnije opremanje policijskog službenika. A to i jeste krajnji cilj – da se novac poreskih obveznika, dakle zaposlenih i u privatnom i u javnom sektoru, najbolje iskoristi.

Svakako da bi tome u značajnoj meri doprinelo da MUP „izađe iz ormara“ i da objavi tačan broj policijskih službenika kojima je potrebno nabaviti uniformu, obuću i druge delove uniforme, a „sakrivanje“ MUP-a iza „akta o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta“, koji je, vidite čuda, službena tajna pre svega za zaposlene, a onda i za javnost, a nije nikakva tajna za strane državljane koji rade u Ministarstvu, a nisu u njemu zaposleni, e to je totalni nonsens. Moram naglasiti da su u većini evropskih zemalja sistematizacija radnih mesta i broj zaposlenih u policiji javno dostupni.

Međutim, čak i da se objavi tačan broj uniformisanih policijskih službenika, nismo sigurni da bi to bilo dovoljno. Jer, da li svi uniformisani policijski službenici treba da imaju borbene patike?! Šta je sa običnim plitkim cipelama? Da li je ista obuća potreba, recimo saobraćajne policije i jedinica za specijalne namene, te specijalističke jedinice i Žandarmerije? Tek kad se dođe do tih odgovora, tek onda možemo govoriti o planskoj nabavci i zanavljanju uniforme i delova uniforme?

Autori studije su dobro primetili da je cena koju je „Gepard“ ponudio na tenderu neuobičajeno niska i da su postojali preduslovi da se zbog toga njihova ponuda odbije. I mi u SSP smo to blagovremeno primetili, jer smatramo da se za taj novac ne može dobiti kvalitetna borbena patika koja ispunjava svetske standarde, pa nije to ni ponuda „Krunika“ koja je nešto viša, ali možete li zamisliti na kakvu bismo osudu iz samog rukovodstva MUP-a ali i jednog dela javnosti naišli da smo na to ukazali. Bilo bi to u smislu: „Vidi nezadovoljnika, do juče nisu imali ništa, sada im se daje novo i opet su nezadovoljni“. Ne daj, Bože, da smo rekli (iako nas to niko nije ni pitao): „Hoćemo Haj-tekovu (Hi-Tech) obuću, kakav „Gepard“, kakav „Krunik“, kakva „Sandra-Korpiko“, kakvi bakrači!“

Ovime sam želeo da istaknem neke dobre strane pomenute studije DRPKO-a.

Međutim, teško je ne primetiti da pomenuta studija u istraživačkom delu nije umnogome odmakla od onoga što je SSP  uradio još početkom 2015. godine.

Kao što se iz nje da videti, najveća razlika je u tome što je DRPKO uspeo da od MUP dobije podatke o izvršenim laboratorijskim kontrolama tokom 2014. godine (uzgred, budirečeno, i SSP je pokušao to isto, ali su nadležni u MUP odbili da to učine, što jasno ukazuje na jednu drugu vrstu problema, a to je da MUP, iz samo njemu znanih razloga, odbija da komunicira sa svojim zaposlenima, koji su direktno zainteresovani za predmet nabavke, ali je bio prinuđen da ipak pošalje pomenute izveštaje „van kuće“). Ovo, dakako, ukazuje na potrebu postajanja organizacija iz oblasti civilnog sektora poput BCBP-a i DRPKO-a, jer se bez njih ne bi došlo do ovih izveštaja koji potvrđuju naše početne sumnje da nije bilo prave kontrole kvaliteta obuće, da nije bilo međufazne kontrole, da ne postoji zapisnik o kvalitativnoj kontroli primljene robe u MUP-u, kao i neke druge sumnje a što potvrđuje i podnošenje krivičnih prijava protiv nekih odgovornih lica u MUP-u.

Sam naslov studije slučaja: „Borbene patike bez borbe: analiza svrsishodnosti javne nabavke borbenih patika u MUP R Srbije“, nije odgovarajući, jer se bavi samo delom nabavke borbenih patika, i to onom koja je vezana za firmu „Gepard doo“, a nabavka je u istom periodu vršena i preko firme „Krunik doo“ iz Beograda, a da ne spominjemo firmu „Sandra-Korpiko“ iz Požarevca čija se obuća pojavljuje u magacinima MUP, a da nema nijednog podatka o tome da je ona učestvovala na tenderima.

Ostaje zbog toga malo gorak ukus u ustima zbog činjenice da se autori studije nisu potrudili da dodatno rasvetle činjenicu da je „Krunik“ u vreme raspisivanja tendera, prema javno dostupnim podacima iz APR-a, imao samo jednog zaposlenog, te je zato u samom startu bilo jasno da se radi samo o posredniku u nabavci borbenih patika. Ili možda i nije jasno, ali je u svakom slučaju trebalo pokazati malo veću inicijativu u razjašnjavanju svih okolnosti s tim u vezi.

Prema nekim direktnim, proverenim saznanjima, u pojedinim kutijama sa borbenim patikama, nalazile su se deklaracije i „Krunika“ i „Sandre“. Da li to znači da je „Sandra“ plasirala u MUP svoje proizvode preko „Krunika“?! Ako je to tačno, da li je „Krunik“ bio potreban kao posrednik? Ako to nije tačno, kako se obuća „Sandre“ pojavila u magacinima MUP-a? Da li postoji odgovarajuća dokumentacija o proveri kvaliteta ove obuće u laboratorijskim uslovima? Da li je u ovom slučaju bilo sve u skladu sa slovom zakona? Ako jeste, da li je baš bilo u duhu zakona?

Sve su to pitanja na koja zaslužujemo odgovor. I mi zaposleni, ali i celokupna javnost.

Iz objektivnih, ali i iz subjektivnih razloga: nedostatak stručnih ljudi, rešavanje nekih unutrašnjih problema koji su nas pogodili upravo u vreme kada se pojavila ova „problematika“ oko nabavke uniforme i delova uniforme, SSP nije bio u mogućnosti da se ovome posveti na željeni način, ali mislimo da smo, s obzirom na gore iznete okolnosti, dovoljno učinili i „dali dovoljno materijala“ da neko drugi nastavi tim putem, što na žalost, nije iskorišćeno u dovoljnoj meri.

Da ne govorimo o tome da je ovo bila prilika da se čitava nabavka uniforme, borbenih patika i čarapa objedini u jednu celovitu studiju, jer bi se time mogao postići veći efekat.

Sada bih se vratio na samu temu ove panel diskusije – Kako svrsishodno trošiti novac za potrebe bezbednosti građana. Odgovor je za nas jednostavan: stručnim, profesionalnim i domaćinskim odnosom prema poverenim dužnostima i obavezama, što bi trebalo da važi za sve one koji su uključeni u proces javnih nabavki u MUP-u. To podrazumeva identifikovanje potreba, dugoročno i srednjoročno planiranje, utvrđivanje mehanizama kontrole.

Za nas kao članove sindikata je veoma važno pitanje da li sindikati u MUP-u mogu imati ulogu u planiranju javnih nabavki i da li sindikati u MUP-u mogu imati neku ulogu u mehanizmima kontrole javnih nabavki. Odgovor na oba ova pitanja je : DA, sindikati u MUP-u, bez obzira na njihov status da li su reprezentativni ili ne, mogu i moraju imati svoju ulogu, kako u planiranju javnih nabavki, tako, a možda i više, i u kontrolnim mehanizmima. Mišljenja smo da u prilog ovome govore upravo naše aktivnosti u vezi sa nabavkom uniforme, obuće i čarapa i drugim delovima uniforme. Da nije bilo nas, pri tome ne mislim isključivo na SSP, već na sindikate u policiji uopšte, teško da bi zaposleni u MUP-u mogli da nađu ikoga ko bi zastupao njihove interese pred poslodavcem u vezi sa spornim nabavkama, teško da bi iko za njih saznao, a time i za očite sistemske nedostatke u planiranju javnih nabavki i kontroli čitavog procesa.

Naravno da smo svesni činjenice da ni sindikati u MUP-u nisu Bogom dani pa da je za sve potrebna njihova saglasnost, jer niti su uvek i u svemu dovoljno stručni, niti su svi uvek dobronamerni. Ipak, mišljenja smo da sve ono što se odnosi na standard zaposlenih može biti predmet ineteresovanja sindikata, a to je, u suštini, sve ono gde se troši novac poreskih obveznika. Svako trošenje novca neminovno utiče na naš standard – u pozitivnom ili u negativnom smislu. Naravno da smi mi zainteresovani da svaki potrošeni dinar doprinese poboljšanju našeg standarda, a ne da u tome nazadujemo.

Klasičan primer za to je upravo navedena studija slučaja. Ko u Ministarstvu može biti zainteresovaniji od policijskog službenika?! Ko će provoditi celokupno radno vreme u uniformi, ko će stajati na kiši više sati, ko će koristiti one smešne čarape koje smo dobili ako ne on – policijski službenik. Zato smatramo da imamo pravo da budemo deo kontrolnog mehanizma kada je u pitanju nabavka ove vrste robe. I imamo pravo da kažemo: „Od novca poreskih obveznika kupili ste i dali ste nam smeće. Na taj način ste prevarili i nas i njih.“

Ko nam može zabraniti, i koji bi normalni um bio protiv toga, da se interesujemo kada je u pitanju javna nabavka tih čuvenih lanča paketa, u konkretnom slučaju firme SZTR „Đurđević“ iz Pećinaca. Da li neko misli da treba da aminujemo to što su nam na terenu darivali svakakvo đubre, ucrvljale mesne proizvode, odvratnog izgleda, mirisa i ukusa, i to bez ikakvog tendera. Ne, mi to nećemo učiniti. I opet je potrošen novac poreskih obveznika. A onda nam pojedinci prigovaraju kako, eto, nismo zadovoljni, a dobijamo hranu za badava. Ne, mi ne dobijamo hranu, uglavnom dobijamo nešto što ni pas ne bi mogao da pojede.

I opet, baš na našu inicijativu, nakon javnog ukazivanja na sajtu SSP, ministarstvo je formiralo komisiju koja je nakon uzorkovanja i kontrole hrane na terenu, donela odluku o promeni dobavljača. Posebna zanimljivost je to da ni za „Đurđevića“ nema tragova da je uopšte učestvovao na tenderu.

Kao što vidite, ovo su više nego očigledni primeri, gde su sindikati kao predstavnici zaposlenih dovoljno stručni i mogu i moraju imati svoju ulogu u kontrolnim mehanizmima. Mi ćemo se za to boriti i tražićemo podršku celokupne javnosti da tu ulogu i dobijemo, da je niko ne može osporiti.

Postoje i neki drugi slučajevi, gde, naravno sindikati uz određenu meru opreznosti, mogu, do neke granice imati svoju ulogu. Najbolji primer za to je nabavka nekoliko višenamenskih oklopnih vozila „Lazar 3“, oklopnih vozila „M-11“ i „M1-5“-ukupno 20 takvih vozila, s tim što će do Nove godine u Policiji biti u upotrebi šest „Lazara-3“ (barem su takve informacije preneli neki mediji, dok drugi navode različite cifre). Nije na nama da dajemo kvalifikovanu ocenu da li ta vojna vozila odgovaraju potrebama MUP-a, ali svakako imamo pravo da znamo koliko je takvih vozila nabavljeno, kolika je njihova ukupna cena, da li je njihova nabavka bila predviđena planom nabavki za ovu godinu. Na stranu u ovom trenutku, nezvanične izjave pojedinih lica iz sastava onih jedinica koje će ova vozila koristiti, a koji su nam rekli da je nabavka „Lazara“ nesvrsishodna. Ostaje nejasno ko je to platio i iz kojih izvora? Naravno da se i u ovom slučaju radi o utrošenim ogromnim sredstvima iz budžeta.

Pri tome pripadnici tih istih specijalnih jedinica rade opremljeni zaštitnim prslucima sa, uglavnom isteklim rokom, trajanja, a pri izvođenju gađanja nemaju svi ni osnovna sredstva zaštite kao što su antifoni na primer. Ponovo se ograđujem, jer nisam dovoljno stručan za ovu oblast, ali se pitam šta je bio prioritet za nabavku – vozila ili osnovna sredstva zaštite života i zdravlja zaposlenih.

Želim ovom prilikom da istaknem još jedan problem koji ne mora imati direktne veze samo sa ovim slučajem. Još od vremena Slobodana Miloševića, kada je policijski službenik podneo najveći teret rata na KiM, nezavisno od toga ko je bio na vlasti, srpski policajac je u više navrata bio prinuđen da se iz policajca transformiše u vojnika i obratno. Sve to ostavljalo je negativne posledice, tako da je i iskusnim starešinama ponekad veoma teško da rukovode jedinicama koje u svom sastavu imaju ovakve ljude, jer iako ova dva posla izgledaju slično, a naročito ako je neko shvatanja da je „uniforma-uniforma“, oni se u velikoj meri razlikuju. To se, naravno, dešava i danas, posebno u nekim jedinicama specijalne namene, kada pojedini policijski službenici u nekih 10-ak dana treba da se transformišu iz policajca u vojnika i obratno.

U tom kontekstu smatramo da imamo pravo da postavimo pitanje šta ova nabavka „Lazara“ znači, da li to znači da će opet neko morati da iz uloge policajca pređe u ulogu vojnika?!

U nekim drugim oblastima je još teže odrediti mesto i ulogu sindikata u kontrolnim mehanizmima i mi smo toga svesni, posebno zato što znamo da nemamo dovoljno stručnih ljudi za te oblasti.

Zadržaćemo se ovom prilikom na informacionim tehnologijama. Svakako da sindikati neće određivati pravac i razvoj informacionih tehnologija u MUP, a činjenica je da bi taj razvoj trebalo da doprinese opštem dobru zaposlenih u MUP-u i opštoj bezbednosti građana. U zavisnosti od plana i programa daljeg razvoja, kao i raspoloživih sredstava iz budžeta, zavisiće i brzina tog razvoja kao i nabavka potrebnog „hardvera“ i „softvera“. Kad je u pitanju nabavka „hardvera“ situacija je možda nešto jednostavnija što se tiče kontrole nabavke, ali je mnogo nezgodnija situacija sa nabavkom „softvera“. Sindikati teško da mogu tu na bilo koji način arbitrirati i davati kvalifikovane ocene, ali svakako mogu imati svoje mesto i ulogu, pa makar i postavljanjem pitanja.

U ovom trenutku, možda i najinteresantnije pitanje, je u kojoj meri se koriste sami kapaciteti MUP-a za pravljenje određenih aplikacija, odnosno softvera, tj. koliki su, u novcu izraženi, rezultati MUP-a u ovoj oblasti, a koliko je novca potrošeno na angažovanje spoljnih saradnika. To otvara i pitanja da li se i za ovakvu vrstu nabavki uvek raspisuju tenderi ili se ponekad radi bez njih. Kako to uopšte funkcioniše? Zašto nam se ranije dešavalo da pojedini, dobro kotirani i perspektivni stručnjaci, nosioci poslova, odlaze iz MUP-a, da bi se kasnije, kao uposlenici privatnih firmi (ko je zaboravio „Lutru“ i druge firme bivšeg ministra Mihajlovića), „vraćali“ u MUP i za mnogo veće novce obavljali kao privatnici isti posao u MUP-u? Kakva je situacija u tom pogledu danas? Zašto se, a praksa tako pokazuje, na uštrb odeljenja za razvoj forsira odeljenje za logistiku? Koliko se puta, npr. od 2000. godine, uvećao sastav logistike, a kako izgleda današnji „razvoj“ u odnosu na taj period? Kakvi su trenutno mesto i uloga u MUP-u odeljenja za razvoj informacionih tehnologija?

U odgovoru na ova i brojna druga pitanja koja sam ovom prilikom postavio, krije se i odgovor na pitanje: Da li se u MUP-u svrsishodno troši novac?

Ako bih išta mogao da dodam bilo bi to da zbog lošeg planiranja i trošenja budžeta, te probijanja određenih troškova u javnim i tajnim nabavkama, zbog neplaniranih uvećanih troškova usled migrantske krize, troškova organizacije obezbeđenja visokorizičnih javnih skupova, danak na kraju snosi taj isti obični policijac, koji radi mokrih nogu, kom uskraćuju pravo na realnu dnevnicu, praktično mu ukidaju naknadu za putne troškove, zabranjuju nagrađivanje i slično.

Što se tiče pitanja: Kako se nesvrsishodno trošenje novca u MUP odražava na bezbednost građana? – mogu reći samo sledeće:

Samo dobro psiho-fizički spreman, dobro obučen i dobro opremljen policajac, može biti garant bezbednosti štićenih lica i objekata i građana uopšte.

Služba za informisanje SSP

SSP na radionici OEBS-a o izazovima sistema kontrole rada policije

Napisao/la na . Objavljeno u Obaveštenja. Nema komentara na SSP na radionici OEBS-a o izazovima sistema kontrole rada policije

Beograd, 27.9.216. godine, – U hotelu „Metropol“ u Beogradu, u organizaciji Odeljenja za reformu policije Misije OEBS-a u Srbiji, organizovana je radionica o izazovima postojećeg sistema kontrole rada policije u Srbiji.

Najvažnije teme bile su:

  • Pretpostavke za efikasnu kontrolu rada policije;
  • Prezentovanje modela nadzora policije Irske i drugih zemalja;
  • SUK – organizacija, nadležnosti, ovlašćenja, način rada, problemi u radu;
  • Nedostaci Zakona o policiji;
  • Pravosudna kontrola rada policije;
  • Uticaj izazova pred koje se policijski službenici stavljaju na efikasnost i kvalitet rada policije i nadzor nad policijom.

Na radionici su, između ostalih, učestvovali:

  • Deniz Macolani, šefica Odeljenja za reformu policije Misije OEBS-a u Srbiji;
  • Mauricio Salustro, viši pravni savetnik Misije OEBS-a u Srbiji;
  • Džim Kostelo, međunarodni stručnjak iz oblasti rada i kontrole rada policije;
  • Miloš Oparnica, pomoćnik ministra i načelnik SUK;
  • Miloš Janković, zamenik Zaštitnika građana;
  • Nikola Kitarović, sudija Upravnog suda i član Upravnog odbora Društva sudija Srbije;
  • Dragoljub Đorđević, predsednik Advokatske komore Srbije;
  • Saša Đorđević, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku,
  • Nikola Kovačević, predstavnik Beogradskog centra za ljudska prava,
  • Veljko Mihajlović, predsednik Policijskog sindikata Srbije.

Sindikat srpske policije predstavljali su: predsednik Lazar Ranitović, zamenik predsednika Mile Lazarević, generalni sekretar Viktor Ratković, portparol Boban Đorđić i šef Službe za međunarodnu saradnju Saša Simić.

­
­

U svojoj prezentaciji irskog modela rada i kontrole rada policije, kao i prezentacije osnovnih načela i pretpostavki uspešnog rada policije Džim Kostelo je izneo stav da je univerzalni princip efikasne i pravične policije – da služi građanima, da sprovodi zakon prema svima, da postupa po principu „pune pravičnosti“, odnosno da sva lica tretira onako kako bi svako od nas želeo da se prema nama i našim najbližim ponaša policija.

S druge strane, istakao je da je ključna i neodvojiva pretpostavka efikasnog nadzora policije – nezavisnost, pri čemu je nezavisnost definisao kao „slobodu od kontrole, od privatnih, ličnih interesa fizičkih i pravnih lica“, izdvajajući tri segmenta nezavisnosti: 1) „zakonska“ nezavisnost – formiranje pravnog okvira u kojem će kontrolni mehanizam postaviti kao potpuno nezavisna institucija, odvojena od ministarstva i vlade; 2) budžetska nezavisnost – postojanje budžeta takve institucije, kojim bi se onemogućilo uskraćivanje finansijskih sredstava za rad od strane, pre svega, upravno-izvršne vlasti; i 3) „operativna“ nezavisnost – organizacione i kadrovske pretpostavke. Nakon čega je izneo stav da u Srbiji ne postoji nijedan od ovih segmenata nezavisnosti – „ni u tragovima“.

Predstavio je irski model nadzora policije, gde nadzor nad radom policije vrši ombudsman kao nacionalna nezavisna agencija, za razliku od Srbije, gde postoji više subjekata kontrole rada policije, ali da nijedan od njih nisu ustanovljeni kao nezavisni, što je ujedno i njegova osnovna zamerka.

Načelnik SUK Miloš Oparnica predstavio je organizaciju, nadležnosti, ovlašćenja i način rada SUK, posebno se osvrnuvši na uslove i način sprovođenja „test integriteta“ i provere imovnog stanja zaposlenih u MUP-u i izrada imovinskih karti. Ukazao je i na probleme sa kojima se suočava SUK, pri čemu je kao osnovne apostrofirao nedostatak ljudstva, postojanje nejasnog mehanizma prijema u SUK, nedostatak zasebne zgrade gde bi SUK bio fizički odvojen od drugih organizacionih jedinica MUP-a, nedostatak opreme i tehničkih sredstava, kao i zastarelost i prevaziđenost dela postojeće opreme, nepostojanje centralne obaveštajne baze podataka, postojanje enermnog broja (2 -3.000) podzakonskih akata o postupanju policije,…

U svom izlaganju zamenik Zaštitnika građana Miloš Janković izneo je brojne primedbe na novodoneti Zakon o policiji, gde su odbačene brojne preporuke i mišljenja Zaštitnika građana, OEBS-a i drugih relevantnih institucija i stručnjaka. Primedbe se odnose, počev od samog naziva zakona (kojim je uređena mnogo šira oblast od onog što se podrazumeva pod policijom), pa do neprimereno velikih i široko postavljenih ovlašćenja ministra i ustrojene potpune zavisnosti SUK-a od ministra, koji je uvek visoki funkcioner vladajuće političke stranke, a što ostavlja prostor za korupciju.

Gospodin Janković se posebno osvrnuo na tzv. „analizu rizika“, rekavši da su te aktivnosti u MUP-u, iako deklarativno reformske, bile veoma protivrečne, procedura arbitrerna i nedorečena, kriterijumi nepoznati, te da ni do danas nije razjašnjeno da li je to bio pokušaj nezakonitog otpuštanja skoro 1.500 policijskih službenika bio vid „dekriminalizacije“ policije ili je za to bio razlog višak zaposlenih. Smatra da je na delu bila zloupotreba organizacionih propisa (sistematizacije), koja je naposletku ipak sprečena angažovanjem sindikata, Zaštitnika građana i drugih nezavisnih institucija. Naveo je i paradoksalnu činjenicu da u Kabinetu ministra radi zaposleni koji ne zna na koje je radno mesto rapspoređen, niti šta mu je propisani opis poslova, te da to ne znaju negovi neposredni rukovodioci, a da taj zaposleni redovno kontaktira sa novinarima i prikuplja informacije koje nisu u nadležnosti MUP-a, niti bilo kog drugog držanog organa.

U svom obraćanju gospodin Mauricio Salustro je kritikovao postojeći mehanizam kontrole rada policije u Srbiji, iznevši najpre zamerku da neopravdano i neracionalno postoji veliki broj subjekata kontrole, pri čemu se njihove nadležnosti prepliću, što dodatno usložnjava ceo mehanizam i čini ga neekonomičnim i neefikasnim: SUK, Odeljenje za zakonitost, disciplinski postupak, komisije za pritužbe i predstavke,… Smatra da je bi bilo dovoljno postojanje samo jednog subjekta, ali ne unutrašnje kontrole, već nezavisne institucije, što je ujedno bila i njegova druga ključna zamerka – organizaciona, tehnička, kadrovska i finansijska zavisnost svih mehanizama kontrole rada policije.

O problemima u vezi sa angažovanjem branilaca po službenoj dužnosti govorio je predsednik Advokatske komore Srbije (AKS) Dragoljub Đorđević, istakavši da AKS ima saznanja, koja je u više navrata prenela policiji, o postojanju korupcije u ovom segmentu pretkrivičnog postupka, tj. da se, za određenu nadoknadu, kao braniocu po službenoj dužnosti uvek angažuje isti krug advokata, navodeći primer jedne advokatice koja je od MUP-a po ovom osnovu za jednu godinu naplatila 22 miliona dinara, što je i stostruko više od ogromne većine drugih advokata, pri čemu isplata po ovom osnovu većini advokata kasni po nekoliko meseci, ali je „privilegovanim“ isplaćena u najkraćem roku. Naveo je da je to oblast u kojoj i SUK i nadležna tužilaštva mogu i moraju da učine mnogo više, jer zapravo do sada ništa nije ni učinjeno.

U svom izlaganju hdrpredsednik SSP Lazar Ranitović je ukazao na sve izazove pred koje su stavljeni policijski službenici u proteklom, a i sadašnjem vremenu, te negativnom uticaju tih izazova na efikasnost i kvalitet rada policije i nadzora nad policijom.

U tom smislu, istakao je najpre na materijalno-finansijske izazove pred koje su stavljeni zaposleni u MUP-u umanjenjem zarada za 10%, praktičnim ukidanjem dnevnica, permanentnim nedostatkom ljudstva, uniformi, vozila, opreme i sredstava za rad, neljudskih uslova smeštaja, ishrane i rada onih koji rade na terenu, konstantim proizvoljnim tumačenjima propisa od strane starešina na štetu zaposlenih, te najnovijim pokušajem da se ukinu putni troškovi za zaposlene koji imaju prebivalište na području druge opštine u odnosu na opštinu rada. Nakon čega je postavio pitanje: Da li policijaca koji je na ovaj način čak i egzistencijalno ugrožen može svoje poslove obavljati profesionalno, bezbedno i kvalitetno?!

Govoreći o izazovima predsednik SSP se takođe osvrnuo na negativan psihološki uticaj pokušaja sprovođenja „analize rizika“ po zaposlene u MUP-u, a da istovremeno ne postoji propisan mehanizam psihološke prevencije i zaštite policijskih službenika.

Predsednik Ranitović je istakao pogubnost diskriminatorskog člana 172. Zakona o policiji, kojim je predviđeno da zaposlenom u MUP-u prestaje radni odnos (bez mogućnosti povratka na posao) danom pokretanja krivičnog postupka za krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti, osudom za prekršaj sa elementom nasilja, te utrđivanjem bezbednosnih smetnji, navodeći da se na ovaj način krši više odredbi Ustava Republike Srbije, zakona i međunarodnih konvencija koje je Srbija ratifikovala, da se na ovaj način ukida „pretpostavka nevinosti“, da se policijski službenici nedvosmisleno i neskriveno diskriminišu u odnosu na sve druge građane i da se nepropisivanjem stroge i jasne procedure vršenja bezbednosnih provera ostavlja mogućnost za brojne zloupotrebe i kažnjavanje neposlušnih i nepodnobnih.

Poručio je da će SSP nastaviti borbu za izmenu i brisanje ovih i drugih nepravičnih i diskriminatoskih odredbi Zakona o policiji, te pozvao prisutne predstavnike organa, institucija i organizacija, ali i sve druge organe, institucije i udruženja, da pomognu i daju svoj doprinos zaštiti zaposlenih u MUP-u. Posebno je apelovao na Ustavni sud, kojem je SSP podneo inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti nekoliko odredbi Zakona o policiji (između ostalih i odreba iz člana 189. stava 1, koja se odnosi na način uređivanja naknade putnih troškova), da u što kraćem roku donese svoju odluku o ustavnosti i zakonitosti spornih odredbi, te na taj način spreči nastupanje nesagledivih posledica koje bi mogle nastupiti, najpre po zaposlene, ali potom i po budžet Republike Srbije u kasnijim sudskim postupcima.

Služba za informisanje SSP

Borbene patike su i dalje vruća tema u MUP

Napisao/la na . Objavljeno u Dopisi, Obaveštenja. Nema komentara na Borbene patike su i dalje vruća tema u MUP

Sindikat srpske policije nastavlja borbu za utvrđivanje potpune istine i svih činjenica u vezi sa spornom nabavkom borbenih patika za pripadnike policije, obavljenoj tokom 2014. godine. Po našim predstavkama postupao je Sektor unutrašnje kontrole, pojedine nevladine organizacije su takođe pronašle nepravilnosti u sprovedenom postupku, a takođe se uključila i Agencija za borbu protiv korupcije radi okončanja ove svojevrsne sage koja eto traje već dve godine.

U međuvremenu, pokrenut je i krivični postupak protiv nekoliko zaposlenih u Sektoru za finansije, koji još uvek traje. Ne želimo da prejudiciramo rasplet niti to da li su ti ljudi krivi i zašta su krivi, sud će da to utvrdi, ali odgovr na pitanje da li su jedini odgovroni u tom lancu jednostavan je. Bez saglasnosti ljudi na znatno višim pozicijama u Sektoru i Ministarstvu, nije mogao da bude sproveden postupak u kojem je svakom laiku jasno da „negde šrkipi“! A bogami, i neprijatno miriše! 

Naš dopis upućen Agenciji prenosimo u celosti:

REPUBLIKA SRBIJA
AGENCIJA ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE

Veza: Vaš akt 014 Broj:07-00-0168/2015-09 od 10.08.2016. godine

Poštovani,

U ime Sindikata srpske policije zahvaljujem se na kooperativnosti i spremnosti Agencije za borbu protiv korupcije da se uključi u problem za koji su svi policijiski službenici Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije veoma zainteresovani.

Takođe vam se zahvaljujemo na  vašem dopisu od 014 broj 07-00-0168/2015-09 od 17. 11. 2015. godine koji smo primili 27.11.2015. kojim ste nam dostavili Izveštaje o ispitivanju borbenih patika od strane akreditovanih laboratorija. Na iste nismo bili u mogućnosti da se izjasnimo u zakonskom roku od 15 dana iz objektivnih razloga. Indikativno je, međutim, da su nam navedeni Izveštaji dostavljeni u vreme naših najobimnijih aktivnosti vezanih za neutralizaciju, za policijske službenike i sve zaposlene u Ministarstvu pogubnog „slučaja“ – „analiza rizika“, u vreme kada je preko 1000 zaposlenh u MUP-u strahovalo od dobijanja otkaza zbog nezakonitih raspoređivanja na radno mesto, a čak tri meseca od našeg dopisa vama da nismo imali mogućnost uvida u navedene izveštaje.

S obzirom na navedeno, a u cilju dolaženja do istine, osećamo se obaveznim da to učinimo sada:

Sa žaljenjem konstatujemo da je MUP R Srbije  bio u prilici da mnogo ranije, direktno Sindikatu,  dostavi navedene Izveštaje, čime bi se odmah na početku prevazišao barem deo „problema“, jer smo iste tražili 19.01.2015. godine preko ovlašćenog lica Sindikata u skladu sa Zakonom o dostupnosti informacija, ali odgovorna lica u MUP-u to nisu učinila iz samo njima znanih razloga. Takođe smo se dana 15.01.2015. godine istim zahtevom obratili direktoru firme „Gepard d.o.o“ g. Miroslavu Tanackoviću, ali  nismo dobili nikakav povratni akt, niti nam se iko iz firme na bilo koji način obratio.

Navedeni Izveštaji sami po sebi nisu garancija kvaliteta gotovih borbenih patika zato što „postoje indicije da MUP nije odgovarajuće sproveo kvalitativni prijem, jer je tokom završne kontrole akreditovana laboratorija redovno prijavljivala da predati uzorak nije dovoljan za sprovođenje svih traženih provera. Broj uzoraka koji se dostavlja na ispitivanje definisan je Ugovorom13, ali se ne može utvrditi da li je MUP potpuno poštovao ove odredbe Ugovora. Tako­đe, u dokumentaciji koju je MUP dostavio organizaciji DRPKO nisu pronađeni zapisnici MUP-a o kvalitativnom prijemu isporučene robe.“[1]

Primer: Izveštaj o ispitivanju „Profilaba“ br. 103014 sa datumom završenog kontrolisanja od 16.09. 2014. godine, na osnovu zahteva MUP 064-2 broj 507/14 od 10.09.2014. godine.

Iako u napomeni Izveštaja stoji da „elemente kvaliteta, koji su definisani u tehničkim karakteristikama, a nisu prikazani kao rezultat ispitivanja (otpornost na naizmenično previjanje, sila cepanja klinom, vreme prodiranja vode-hidrofobnost) nije bilo mogće ispitati jer veličina dostavljenog uzorka nije bila dovoljna da se iz njega pripreme adekvatne epruvete koje su propisane referentnim standardima“ izvodi se Zaključak:

„Na osnovu vizuelnog kontrolisanja i rezultata izvršenih laboratorijskih ispitivanja prikazanih u ovom Izveštaju, konstatujemo da je kvalitet borbenih patika za potrebe Direkcije MUP usaglašen sa definisanim zahtevom.“

Dakle, samo na osnovu vizuelnog pregleda, a bez laboratorijskih ispitivanja, donet je zaključak da su otpornost na naizmenično previjanje, sila cepanja klinom i vodopropustljivost borbenih borbenih patika u skladu sa definisanim zahtevima. Neobično, zar ne?!

I dalje ostajemo uskraćeni za pitanja: da li u Ministarstvu postoji izveštaj o kvantitativnom i kvalitativnom prijemu patika, da li je vršena međufazna kontrola i da li postoji izveštaj o tome, da li postoji izveštaj o kontroli patika od strane MUP-a na osnovu dokumentacije, kao i da li je izvršen kvantitativni i kvalitativni prijem robe u skladu sa procedurom, jer o tome ne postoji zapisnik, odnosno, takav zapisnik nam nije dostavljen.

Osim toga, bilo bi dobro da je MUP pružio bilo kakvo obrazloženje zbog čega je „Gepard d.o.o.“ falsifikovao deklaraciju koja je išla uz borbene patike, a prema kojoj je kontrolu kvaliteta borbenih patika izvršila „Alpha Control d.o. o“ iz Novog Sada. Potvrda da se radi o falsifikatu (a falsifikovanje je krivično delo) je i izjava direktora laboratorije iz Novog Sada, koji je negirao da je njegova firma vršila ispitivanja bilo kakve obuće za potrebe MUP-a. Nije jasno zbog čega MUP „pokriva“ odgovorna lica u „Gepardu“ koja su počinila krivično delo.

Da  i sami Izveštaji nisu garancija kvaliteta borbenih patika potvrđuju i reči Ljubomira Petrovića, direktora laboratorije „Alpha control doo“ iz Novog Sada čiji naziv je falsifikovan na deklaracijama koje je dostavi „Gepard d.o.o“:

 „Morate da znate da je jedno uzorak kojim se dobije tender napravljen kvalitetno po tender­skoj dokumentaciji, a drugo roba koja se kasnije isporučuje u magacine lošeg kvaliteta (2–5 puta jeftinija), koju niko ne kontroliše (tu je odgovor na sve tendere u R. Srbiji).“ [2]

Što se tiče navoda iz dopisa MUP-a da u Centralni magacin „nije vraćen nijedan par borbenih patika zbog vodene propustljivosti“, važno je napomenuti da policijskim službenicima uopšte nije ukazano da imaju pravo da obuću, ne samo onu koja propušta vodu, već i onu koja se odlepljuje, mogu da reklamiraju, kao i da, zbog opšte situacije u MUP kad se na sve strane preti otkazima, među zaposlenima vlada strah da se zbog takvih „sitnica“ zameraju starešinama.

Želimo ovom prilikom da ukažemo na još jedan oblik, prema našem mišljenju, malverzacije u vezi sa nabavkom borbenih patika za MUP, a na koji vam prethodnom prilikom možda nismo obratili dovoljnu pozornost.

Jedan broj  borbenih patika došao je u kutijima koje ni na koji način nisu označene, bilo nekim natpisom, bilo nekom deklaracijom, tako da se ne može jednostavno zaključiti ko je njihov proizvođač, odnosno nabvljač. Takođe, u nekim kutijama su stajale deklaracije i preduzeća „Krunik“ iz Beograda koje je učestvovalo na tenderu, ali i preduzeća „Sandra-Corpico“ iz Požarevca, koje, prema javnim podacima sa zvanične prezentacije MUP-a nije učestvovalo na tenderu ili bar mi ne raspolažemo podacima o tome.

S tim u vezi se nameće zaključak da preduzeće „Krunik“ iz Beograda, koje je, prema javno dostupnim podacima iz APR-a, u godini kada je dostavilo ponudu na tenderu imalo samo jedno zaposleno lice, nije moglo biti proizvođač borbenih patika i da je za te poslove angažovalo navedeno preduzeće iz Požarevca, što je moralo biti poznato ovlašćenim i odgovornim licima u Ministarstvu. Očito je da se radi o (ne)veštom zaobilaženju propisa, jer je MUP, faktički, sklopio ugovor sa posrednikom, a to je mogao učiniti direktno sa proizvođačem, čime bi i ukupna cena, verovatno bila niža, jer ne bi bilo „provizije“ posrednika. Podatke vam dostavljamo na znanje i dalje korišćenje, a sa ciljem da se utvrdi da li je u navedenom postupku bilo kršenja zakona i propisa.

Iz svega navedenog, očito je da MUP R Srbije nije pružio nijedan materijalni dokaz kojim bi se opovrgle sumnje SSP da nije izvršen kvantitativn i kvalitativni prijem patika, da od strane MUP-a nije vršena međufazna kontrola, kao i da ne postoji izveštaj o kontroli patika na osnovu dokumentacije, a što je MUP bio obavezan da uradi i bez naše reakcije. Čak i da se naknadno dokaže da izveštaji navedenom postoje, krivica za „problem“ nije na SSP, već na onome ko je odbio da nam dostavi traženu dokumentaciju.

Iako je nepobitno utvrđeno da je firma „Gepard d.oo.o“ falsifikovala deklaraciju za obuću prema kojoj je firma „Alpha  control d.o.o.“ iz Novog Sada vršila laboratorijska ispitivanja borbenih patika za MUP, prema odgovornim licima iz „Geparda“ nisu preduzete nikakve mere, čime je, praktično, odgovornom licu u „Gepardu“ pružena podrška.  Zanimljivoje da „ Alpha  control d.o.o. “ čak nije ni akreditovana za ispitivanje proizvoda od kože, tekstila i obuće. Postavlja se pitanje zašto su odgovorna lica iz „Geparda“ to učinila, ako već postoje propisni izveštaji drugih akreditovanih alaboratorija.

Dodatno, činjenica je da se kao dobavljač ili proizvođač (ostaje nejasno) borbenih patika za potrebe MUP-a javlja preduzeće „Sandra-Corpico“ iz Požarevca koje nije učestvovalo na tenderu, a raspoloživa saznanja ukazuju da se frima „Krunik“ iz Beograda, koja je prošla tenderski proces, a koja je imala samo jednog zaposlenog, javlja samo kao posrednik između navedene firme iz Požarevca i MUP-a, čime je oštećen budžet Republike Srbije.

Navedene podatke bi trebalo dodatno proveriti u cilju njihove potvrde ili demantovanja. Molimo vas da nas o rezultatima provere obavestite u pisanom obliku.

„Ugovor o nabavci sa „Gepardom“ je zaključen nakon isteka zakonskog roka, bez obrazloženja MUP-a. Postignuta cena je za 30% niža od procenjene vrednosti (preko 20 miliona dinara) i čak 10 miliona dinara niža od prve sledeće ponude, ali nema obrazloženja zašto nije okarak­terisana kao neuobičajeno niska.“ [3]

Konačni rok za realizaciju posla bio je 90 dana od zaključenja ugovora o nabavci između MUP-a i preduzeća „Gepard” doo, 15. 7. 2014. (Ugovor). Dakle krajnji rok za isporuku ugovore­ne količine bio je 15. 10. 2014. Zbog utvrđenih nedostataka kod gotovih patika, ovaj rok je, krivicom „Geparda“, produžen najmanje do polovine decembra meseca. Prema Ugovoru o ovoj nabavci, MUP ima pravo da za svaki dan prekoračenja roka naplati 0,2% vred­nosti neisporučene robe, što prema kalkulaciji za 5200 pari obuće iznosi 494.364 dinara. Nema dokaza da je MUP naplatio ove penale. [4]

Zaposleni u MUP nisu upoznati sa mogućnošću da je tehnički neispravnu obuću moguće zameniti, niti su upoznati sa procedurom u vezi sa time.

Napominjemo da su se sva naša istraživanja odnosila isključivo na ono što se može smatrati ispunjavanjem zahteva iz specifikacija u konkursnoj dokumentaciji, a da su naša saznanja od kolega sa terena koja se odnose na udobnost pomenute obuće, koja je ništa manje bitna kada se govori o kvalitetu, još poraznija nego kada je u pitanju vodopropustljivost  i odlepljivanje đonova.

Sve ovo, kao i činjenica da  Treće osnovno tužilaštvo u Beogradu po predmetu KT. Br. 4714/2015 sprovodi istragu protiv više zaposlenih lica u MUP koji su bili angažovani na navedenim poslovima, jasno upućuje u ispravnost nastupa i zaključaka SSP i ukazuje na potrebu otvorenijeg pristupa Ministarstva prema sindikatima i zaposlenima, na potrebu blagovremenog i potpunog informisanja zaposlenih od strane Ministarstva o svim pitanjima bitnim za zaposlene, kao i na potrebu principijelnog poštovanja Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja od strane Ministarstva, kako bi se stvorile sistemske pretpostavke za smanjivanje prostora za korupciju u Ministarstvu. Pravno je nedopustivo a moralno neprihvatljivo da MUP na bilo koji način odbije da postupi u skladu sa legalnim zahtevom sindikata i odbije, na ovaj ili onaj način, da mu pruži tražene informacije u skladu sa Zakonom o dostupnosti informacija od javnog značaja.

U svemu tome značajnu ulogu bi trebalo da ima i Agencija za borbu protiv korupcije.

U ime Sindikata srpske policije primite izraze našeg najdubljeg uvažavanja.

Predsednik
Lazar Ranitović

[1] „Analiza svrsishodnosti javne nabavke borbenih patika u Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije“, str. 13, autori Zoran Bašić i Nenad Radojičić, Društvo za borbu protiv korupcije, Izdavač Beogradski centar za bezbednosnu politiku,  jul 2016

[2] „Analiza svrsishodnosti javne nabavke borbenih patika u Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije“, str 11,  autori Zoran Bašić i Nenad Radojičić, Društvo za borbu protiv korupcije, Izdavač Beogradski centar za bezbednosnu politiku, jul 2016

[3] Isto, str. 5,

[4] Isto, str. 12

O ne/kvalitetu uniforme i obuće ranije smo pisali u nekoliko navrata a tekstove možete pogledati na sledećim linkovima:

Čizma glavu čuva…

ISTRAŽUJEMO: Nova uniforma lošeg kvaliteta?

Kako je Gepard hteo da pojede Alfu

Služba za informisanje SSP

SSP na javnoj diskusiji „Test integriteta policajaca“

Napisao/la Mile Lazarević na . Objavljeno u Mediji, Obaveštenja, Prenosimo. Nema komentara na SSP na javnoj diskusiji „Test integriteta policajaca“

Beograd, 24.05.2016. godine, – U Medija centru je održana panel diksusija u organizaciji Beogradskog centra za bezbedonosnu politiku kojom prilikom je prezentovana studija „Test integriteta policajaca“. Kao novina, uvedena ovogodišnjim Zakonom o policiji, test integriteta izazvao je dosta polemike i doneo niz nedoumica. Osnovno pitanje nije razjašnjeno – šta je Ministarstvo unutrašnjih poslova uopšte želelo uvođenjem ovog instituta u srpsku policiju!?

Studiju su predstavili njeni autori – Sofija Mandić i Saša Đorđević, istraživači BCBP-a a mnogobrojnoj publici obratio se i zamenik Zaštitnika prava građana Miloš Janković. Najavljeni gost iz Sektora unutrašnje kontrole MUP, nije se pojavio mada je ranije potvrdio svoje učešće. Ostaje nejasno da li to MUP nešto skriva od javnosti?! Panel diskusiji je prisustvovala i šestočlana delegacija Sindikata srpske policije, dok je primetno bilo odsustvo predstavnika reprezentativnih sindikata u MUP koji su i  ovog puta pokazali nezainteresovanost za sudbinu svojih članova i svih svojih kolega.

Nastavi sa čitanjem