Skip to main content

Ознака: ослобађајућа пресуда

КОМАНДИР ОСЛОБОЂЕН ДИСЦИПЛИНСКЕ ОДГОВОРНОСТИ

Колико је само командира, начелника или руководилаца другог ранга, након указивања на проблеме, као једини одговор  „одозго“ добило налог „Снађи се, реши то. Премости. Смисли нешто.“?

И, као по команди, сви они смисле нешто, снађу се, премосте… Обично то захтева ход по ивици ножа, на граници легалног и нелегалног. Јер, шта то уопште значи „снађи се“? Набави од неког привредног субјекта или физичког лица оно што је министарство дужно да набави? Са једног неисправног али још увек нерасходованог аутомобила скини неки део и премести на други полуисправан? Неискоришћено гориво са картице неисправног камиона сипај у други, исправан, једини који је у возном стању а служба мора да функционише. Пожар, на пример, не може да чека, људе у невољи не занима да ли ти имаш горива за исправан камион. Очекују помоћ од тебе и твојих људи, а ти се „снађи“!

И то тако иде док се не умешају нечасни интереси. Нечији лични, да тог неког командира „који се снашао“ уклони и заузме његову позицију. И неки службени интерес, на пример Сектора унутрашње контроле, чији службеници, оправдавајући постојање сектора и свој нерад, измишљају кривична дела тамо где их нема.

Одличан пример свега наведеног јесте, сада већ бивши, командир Ватрогасно-спасилачке јединице у Пожеги. Радио и „сналазио се“, веран свом позиву, али и налозима „одозго“. Годинама је то функционисало како-тако, притисци велики, чак је и свој синдикални рад баталио, из Синдиката српске полиције се исчланио… Али, онда кад је требао да буде заштићен од свог Сектора за ванредне ситуације, остављен је на цедилу. Сви ти „одозго“ правили се невешти и неупућени, а њему је стављено на терет да је „сналазећи се, премоштавајући, смишљајући нешто“ прешао ту танку границу и направио кривично дело. А уз поднесену кривичну пријаву, одмах је пришивена и дисциплинска одговорност за нарушавање угледа министарства (ма шта то значило данас и какав тај углед уопште био).

Но, Синдикат српске полиције није попут послодавца, свом бившем члану пружио је најбољу могућу правну заштиту. Колегу заступа један од наших најбољих адвоката, а иначе смо синдикат који је, већ дуги низ година, познат по одличној правној заштити. Кривични поступак је још у почетној фази, очекујемо и да буде обустављен. А поступак утврђивања дисциплинске одговорности је решен онако како је само и могао бити – одговорности нема. То што је против неког поднесена кривична пријава не значи и да је крив, па тако ни да је нанео штету угледу МУП.

А сетимо се само да су пре годину и по дана хтели да нам, за такво нешто, деле отказе! Срећом, у предлогу најновијих измена тог Закона о полицији таква могућност се брише јер није ни праведна, а ни у складу са Уставом Србије.

Међутим, дефинитивно је време да ССП постави питање функционисања Сектора унутрашње контроле! Постоје ли елементи дисциплинске одговорности и нарушавања угледа МУП у оваквом њиховом раду? Која је уопште сврха његовог постојања? Рад на спречавању озбиљног криминала у нашим редовима или дисциплиновање непослушних и неподобних полицијских службеника?

У прилогу можете видети ослобађајућу пресуду за колегу Бешевића:

МУП плаћа цех и кад нико није одговоран

Синдикална борба Синдиката српске полиције између осталог подразумева обавештавање и алармирање јавности ради стварања притиска на систем који очигледно слабо функционише. Сматрамо да је наша дужност и обавеза да упознајемо грађане Србије – пореске обвезнике у ком правцу иде новац који одвајају од уста њихове деце, како би били заштићени, створили сигурност и осећали се безбедно. Више пута смо упозоравали и показивали примере ненаменског, нестручног и бахатог разбацивања новца из буџета МУП-а., а уз то смо увек нудили конструктивна решења, са уштедама, уз обезбеђивање бољих услова рада и испитивања одговорности.  Да будемо искрени, ретко ко од високих руководиоца у МУП-у то све дочека са одушевљењем. Они имају испланиране активности и тих планова се држе као пијан плота, сматрајући, при томе, да су најстручнији и најкомпетентнији за одређене ствари. Смоувереност црпе из тога што је лако трошити туђи тешко зарађен новац, без икакве ордговорности.

Један од системских проблема на чијем решавању константно инсистирамо и где је очигледно да има простора за велике уштеде јесу дисциплински поступци. Управо они поступци које поједини руководиоци организационих јединица са осмехом користе ради освете неистомишљеницима, не марећи за евентуалне последице у виду деморалисања, мањка запослених, финансија и организације. Трудимо се да послодавцу покажемо и докажемо неопходност ревизија и испитивања одговорности руководиоца због чијих грешака МУП увек губи, међутим осим изговора типа „независности дисциплинског старешине“ и „самосталност у вођењу дисциплинског поступка“ ништа се конкретно не предузима. И даље се наставља тренд подношења недовољно образложених Предлога за покретање дисциплинских поступака и доношење Закључака о покретању дисциплинских поступака без ваљаних доказа, сведока и конкретних чињеница, а  које имају за циљ само једно – одуговлачење поступка до застарелости, надајући се да ће се у међувремену нешто десити па да неистомишљеник буде кажњен. Оно што је сигурно, јесте то да када прође одређени рок за покретање и вођење дисциплинског поступка, где се ништа не може доказати, овај мученик увек буде ослобођен јер наступа застарелост. Још једно је сигурно – МУП и у овом случају издваја велики новац, мерен у стотинама хиљада динара ради плаћања трошкова заступања правног заступника и овакве (не)намерне грешке. А најсигурније је то да правни заступници ССП широм Србије овакав систем највише воле јер фактички добијају дисциплинске поступке и наплаћују поменуте трошкове од МУП-а.

Типичан пример нам долази из ПС Прешево где је двоје чланова ССП на овај начин, уз помоћ правног заступника ССП Горана Стошића истерало правду на чистац.

Служба за информисање ССП
Зоран Стојчић