Skip to main content

Ознака: полиција у локалној заједници

Полицијска станица Врбас – пример доброг рада!

Пензионери су важан партнер у систему безбедности

У неком прошлом времену, не тако далеком, док је наша служба била на много вишем степену угледа и поштовања у друштву, али и ефикасности у сваком смислу, 13. мај се славио као Дан безбедности, празник на који смо били поносни а сада га се уз сету сећамо. Од 2000. године тај празник укинут и полако одлази у заборав. Баш као и наше колеге у пензији.

Одласком у заслужену пензију, полицијског службеника брзо заборављају старешине, нестају сва сећања на њих, сви трагови њихови, као да нису ни били ту и да нису пола свог живота провели у униформи. Нажалост, у овом лудом времену, све више се губи и основна колегијалност па пензионере брзо забораве и они који су до јуче са њима делили и добор и зло, штитили једни другима леђа…

Да не буде свуда тако и да не буде све црно, као изузетак који потврђује правило, начелник Полицијске станице Врбас, Владо Глођовић, позвао је све пензионере те полицијске станице и угостио их на дан њиховог (и нашег) празника. Поред данашњег руководства станице, скупу је присуствовао и заменик председника општине Врбас, господин Милан Глушац и 90 пензионера, некадашњих радника те станице. Начелник Глођовић је окупљеним пензионерима уручио легитимације Удружења пензионера Полицијске станице Врбас и изјавио следеће: „Пошто је већина наших пензионера 13. маја обележавала Дан безбедности, управо на тај дан уручујемо им легитимацију пензионера Полицијске станице Врбас. За Удружење смо им обезбедили просторије у нашој згради, јер треба да се и даље осећају као део наше екипе. Сви су својим радом у неком предходном периоду много допринели нашој заједници. Њихово искуство треба да нам буде драгоцено!“.

Наши пензионери су важан партнер у систему безбедности. Поштовање колегама који су свој радни век посветили пословима безбедности. Поштујмо прошлост јер тиме градимо будућност.

Пријатан амбијент за грађане

Некако у исто време, са прославом некадашњег Дана безбедности и угошћавањем пензионера, поклопило се и пуштање у рад уређене сале за Управне послове у ПС Врбас. Након што је боља сарадња са грађанима, остварена тако што је, у жељи за поштовањем радног времена свих грађана, продужено радно време шалтера средом до 20,30 часова, сада је показана и жеља да се грађани пријатно осећају док остварују своја грађанска права, у пријатном амбијенту реновиране шалтер сале. Велика захвалност иде локалној самоуправи на свесрдној помоћи. Како је сала изгледала некада а како сада можете погледати у нашој мини фотогалерији.

 

Трибина „БЕЗБЕДНА УПОТРЕБА ИНТЕРНЕТА

На иницијативу Полицијске станице Врбас а у оквиру пројекта Полиција у локалној заједници, у Врбасу је 27. априла, са почетком у 18 часова у биоскоп „Југославија“ у Врбасу у улици М.Тита, одржана трибина на тему „БЕЗБЕДНА УПОТРЕБА ИНТЕРНЕТА“.

Окупљеним родитељима и деци обратили су се Игор Јурић, оснивач Фондације „Тијана Јурић“, Биљана Грујић из Центра за безбедни интеренет НЕТ патрола, Тања Ђурашковић и Гордана Вујисић из Одељења за високотехнолошки криминалитет МУП-а Србије, и Владо Глођовић, начелник Полицијске станице Врбас.

Уз задовољство што је иницијативу за организовање трибине у Врбасу преузела Полицијска станица, Игор Јурић упозорио је окупљене младе на опасности које им прете на многим местима и позвао цело друштво да учини максималне напоре да поправи безбедност деце.
Фондација чини све на побољшању безбедности деце, и на улици и на интернету, а посебно нам је важна измена законских одредби и стварање могућности да полиција реагује одмах чим добије пријаву о нестанку детета. Закон смо унапредили, а сада нам је циљ да успоставимо и систем за узбуњивање у случају нестанка деце. Он веома брзо алармира и подиже све државне ресурсе како би се спречиле трагедије. Такође, потребан нам је и регистар несталих особа и измена Закона о кривичном поступку„, рекао је Јурић.

Биљана Грујић из Центра за безбедни интернет и механизма за пријаву штетних садржаја НЕТ патрола, позвала је младе да се не устручавају и пријаве родитељима, наставницима или НЕТ патроли све случајеве у којим се на интернету срећу са фотографијама, видео снимцима или текстовима о сексуалном злостављању малолетника и сваким другим обликом злоупотребе малолетних лица у сексуалне или порнографске сврхе.

„Сваки пут када пријавите овакав материјал механизму Нет патрола интернет постане безбедније место за вас и ваше пријатеље, спречавате да неки други корисник случајно наиђе на узнемиравајуће, недозвољене или штетне садржаје и помажете у сузбијању нелегалних радњи и злоупотребе деце“, рекла је Грујић.

 

Пројекат – заједничком акцијом против насиља

У Врбасу је у току пилот пројекат, први такве врсте у Војводини, у којем се институције и организације заједнички суочавају са социјалним проблемима, растом сиромаштва и насиљем у друштву. Тешка социјална ситуација и тренд раста сиромаштва, нису заобишли ни Врбас, који је међу богатијима у окружењу што неминовно доводи до пораста насиља, посебно насиља у породици. У току прошле године је било пријављено око 80 случајева насиља, најчешће је насиље над женама, односно у 72 одсто случајева су жртве биле жене, док је у само 8 случајева жртва била мушког пола. Малолетничка деликвенција такође представља велики проблем.

Владимир Глођовић, начелник полицијске станице, каже да је Полицијска станица Врбас једина станица на територији Војводине која примењује пројекат „Полиција у локалној заједници“ поред још две полицијске станице на територији Републике Србије.

Поред локалне самоуправе која је помогла финансијски и организационо, истиче изузетну сарадњу са локалним судом који има јединицу у Врбасу и тужилаштвом у Врбасу, као и Центром за социјални рад. Циљ је да се полицијска станица кроз разне пројекте и активности приближи грађанима и помогне локалној заједници у складу са потребама времена. За непуних годину дана од почетка имплементације програма, резултати су охрабрујући и пројекат ће наставити да се примењује током целе 2016. године. Ова сарадња је новост за Врбас, и остаје да се види какви ће бити дугорочни резултати.

Свесно ризикујући да упаднемо у замку за добијање критика да претерано хвалимо начелника Глођовића, јер је члан Синдиката српске полиције (ако је то уопште битно у целој причи, ми сматрамо да није, мада смо јако поносни на таквог члана), поновићемо још једном – рад Полицијске станице Врбас, и рад њеног начелника,господина Владимира Глођовића, за похвалу је свуда и на сваком месту. Да нам је у нашим редовима више оваквих старешина, где би нам био крај!

Шеф службе за информисање ССП
Миле Лазаревић

Полицајац по глави становника (II)

Полицијски службеници и служба у целини преоптерећени су пословима и задацима који се веома неповољно одражавају на здравље запослених, а не дају дугорочне резултате и уједно додатно оптерећујући службу. Нарочито уколико се узме у обзир обим послова са којим се редовно суочавају запослени али и њихови руководиоци који немају довољан, чак ни оптималан, број извршилаца које би упутили на задатак и успели да задовоље све безбедносне изазове унутар организационих јединица са којим се свакодневно суочавају, тзв. функционална расподела људства и ресурса.

Последња потврда изречене тезе јесте чињеница да је полицијским службеницима уведен нови вид обављања задатака који се огледа у чувању запослених у домовима здравља.

Једно од првих питања у којима би се могло пронаћи решење проблема је одређивање броја полицијских службеника. Као груби оквир и застарело правило је један полицајац на хиљаду становника. Обзиром на чињеницу да се у међувремену полицијска функција у друштву, као и обим задатака полиције енормно повећао, јасно је да наведени параметри не могу бити репер за безбедно друштво и заједницу.

Ми тренутно имамо ненормалну ситуацију где су економски параметри стављени испред безбедносних што ниједна озбиљна држава и систем себи не смеју да дозволе, нарочито уколико узмемо у обзир да безбедност нема цену, да од безбедности све полази па и економски просперитет. Тако данас уштеде од неколико процената испод нуле у БДП, у погледу „вишкова“ запослених у МУП плаћамо животима људи, великим материјалним штетама проузракованим криминалитетом и слично.  Остаје нам нада да проценти неће ићи на горе. Тамо где се позивамо на наду нема управљања и стратешког програма јер је ситуација препуштена случајности, или је пак недовољно сагледана уз неизналазак адекватних одговора и решења.

Циљ полицијске организације је ефикасна реализација задатака које пред полицију поставља друштвена заједница. Како би успешно обављала задатке значајни су: број полицајаца, здравље и способности, обученост и опремљеност, веза између напредовања у каријери и ефикасност рада, морал полицајаца, однос полиције и јавности, ниво економског и друштвеног развоја, укључивање других сегмената друштва пре свега образовно-васпитних, безбедносна култура друштва и томе слично. Неки предуслови су испуњени, на некима се новим законом тежи и одпочео је процес што је за сваку похвалу релевантних фактора који су били укључени у доношење закона.

Леонард и Мур (Leondard and More, Police Organization and Management, Police Science Series, NY-2000) наводе оквире за одређивање броја полицајаца са пуним радним временом у односу на 1000 становника у зависности од величине града, и то: 2,5 полицајца /1000 становника за градове до 10 000 становника; 1,7 до 1,9 / 1000 становника за градове од 10.000 до 250.000 становника, 2,8 полицајаца/1000 становника за градове преко 250.000 становника.

Дакле, није потребно нити продуктивно „гасити пожаре“, већ превентивним радом уз укључивање свих сегмената друштва радити на томе да до „пожара“ не дође. Наведено би се могло имплементирати и спровести кроз пројекат „Полиција у локалној заједници“, кроз конкретан пример у Пожеги, где је пројекат рализован под покровитељством и менторством колега из Швајцарске. Наиме, у једном парку у Пожеги долазило је до већег броја извршења кривчних дела крађе на дрзак начин којом приликом су махом биле жртве особе женскога пола. Начин извршења се огледао у отимању ташни. Парк је био запуштен, без адекватне расвете, дакле врло погодан за извршење оваквих деликата. Колеге из Пожеге су предлагале увођење сталног скраћеног позорничког рејона, уз периодинчно спровођење оперативно-тактичке мере и радње – заседе, на шта су колеге из Швајцарске рекле да је наведено беспотребно, да треба утврдити узроке тих догађаја, те да постоји продуктивније решење како за полицију тако и за заједницу у целини. У координацији са локалном заједницом извршено је уређење парка, поправка и замена расвете, уведен је видео надзор. Наведени парк је постао светла тачка града, више није био мрачан и запуштен, људи су радо циркулисали и задржавали се у њему, осећајући се безбедно обзиром и на чињеницу да је под видео надзором. Више није извршено ниједно кривично дело. Полиција је и даље у оквиру своје редовне патролне делатности наставила да обилази парк. Избегнуто је осипање људства и на тај начин слабљење патрола на сектору, на уштрб других места где је безбедносна проблематика сложенија и која је захтевала усмеравање капацитета службе.

Са великом сигурношћу можемо претпоставити да министри Стефановић и Лончар нису размишљали попут швајцарских колега. Сумњамо да су, пре милитаризације здравствених установа, наредили анализу узрока насиља над медицинским особљен, посебно лекарима. Да ли су увек и једини узрок пацијенти, као што је несумњиво био случај у Шапцу? Има ли ту кривице у опхођењу лекара према грађанима, у њиховом наступу према пацијентима? Верујем да би, драги нам Швајцарци, имали и ту што шта да нам предложе и посаветују нас!

Позивамо одговорне у оба министарства да имају у виду ове сугестије, јер Синдикат српске полиције указује на проблеме али се труди и истински посвећује да помогне саветима, стручношћу и искуством, како би унапредили рад и резултате, на задовољство свих у Министарству унутрашњих послова и грађана Србије.

Служба за информисање ССП
Бобан Ђорђић