Skip to main content

Ознака: закон о платама у јавном сектору

Све годишње оцене на видело! Имамо право да их знамо!

Синдикат српске полиције обратио се дописом органу власти, Поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, господину родољубу Шабићу, ради добијања мишљења у вези примене чл.14ст.1 тач. 2 Закона о слободном приступу информација од јавног значаја у случајевима који се односе на захтеве за приступ подацима о годишњим оценама државних службеника, у конкретном случају полицијских службеника, и праву јавности да буде упозната са годишњим оценама државних службеника и уопште резултатима периодичног и ванредног оцењивања.

ССП је становишта да се приступом подацима односно јавним објављивањем података о годишњим оценама државних службеника, као лица чија се зарада финансира из буџета Републике Србије, не нарушавају приватност и друга права личности те да јавност, првенствено други запослени, имају оправдан интерес да буде упозната са резултатима периодичног и ванредног оцењивања државних службеника.

Раније смо се већ обраћали Министарству унутрашњих послова са захтевом да се јавно објаве годишње оцене државних службеника запослених у МУП а у циљу остваривања права јавности, превасходно запослених у Министарству, да буду упознати са резултатима периодичног и ванредног оцењивањасвих запослених, који резултати представљају основни услов за стицање вишег чина односно звања, напредовање и следствено томе остваривање веће зараде. Министарство унутрашњих послова је става да резултати периодичног и ванредног оцењивања не могу учинити доступним јавности без пристанка лица на које се такви подаци односе.

Међутим, Закон о платама државних службеника и намештеника прописује напредовање у одређеном броју платних разреда, у зависности од просечних оцена. Такође, Закон о полицији у члану 165 ст. 2 прописује да се напредовањење у служби остварује на основу просечне трогодипње оцене која не може бити нижа од „истиче се – 4“!

Дакле, периодична и ванредна оцена државног (полицијског) службеника је један од елемената који се узимају у обзир приликом напредовања у виши чин односно звање, док у случајевима које уређује Закон о државним службеницима, остваривањем одговарајуће годишње оцене државни службеник по аутоматизму прелази у виши платни разред. Следом реченог, резултати периодичног и ванредног оцењивања налазе се у директној вези са буџетским расходима и представљају основ за увећана давања из буџета Републике Србије на име исплате зарада државних службеника који су, остварујући одговарајуће годишње оцене, прешли у виши платни разред.

Даље, Закон о буџетском систему казује, између осталог, и да буџетски систем треба да оствари техничку или оперативну ефикасност која подразумева коришћење буџетских средстава и могућност њихове примене са што нижим трошковима. Као и да се приликом припреме и извршења буџета морају поштовати принципи ефикасности, економичности, ефективности, јавности, потпуности, тачности и јединствене буџетске класификације.

Дакле, у смислу цитираних законских одредаба, а имајући у виду чињенице да се зараде државних службеника, као директних корисника буџетских средстава, финансирају из буџета Републике Србије, да се буџет Републике Србије састоји у претежном делу од пореских прихода остварених наплатом средстава пореских обвезника, акцизних прихода који се наплаћују кроз крајњу потрошњу грађана, да се одговарајућом годишњом оценом државних службеника стварају услови за напредовање у виши платни разред, остваривање веће зараде и увећања расходне стране буџета, то јавност има оправдан интерес да буде упозната који су државни службеници и у коликом броју, остварили услов за увећање зараде по основу резултата периодичног и ванредног оцењивања рада.

Како се у конкретном случају ради о пословима који спадају у домен рада државних органа, посебних организација и јавних служби којима се задовољавају потребе грађана, то је претежнији интерес јавности да буде упозната са резултатима периодичног и ванредног оцењивања од права државног службеника да ускрати сагласност за давање података који се односе на резултате периодичног оцењивања.

Такође, још један значајан аспект годишње оцене државног службеника је и попуњавање упражњених радних места и додатно образовање путем интерног конкурса као и ситуације које настају изменом правилника и распоређивањем државних службеника, јер Закон о државним службеницима у члану 98 прописује да се код избора службеника којем држава финансира додатно образовање предност има службеник са вишим просеком оцене у последње три године. Даље, исти Закон у чл.133 ст.1 казује: „Ако Правилник буде тако измењен да нека радна места буду укинута или број државних службеника смањен, прекобројни државни службеници премештају се на друга одговарајућа радна места, а предност имају они са бољим оценама у последње три године.“

Међутим, у скоро свим случајевима попуњавања радних места и додатног образовања путем интерног конкурса као и у случајевима распоређивања државних службеника након измене Правилника, запосленима који су конкурисали или имали претензија на одређено радно место нису биле доступне оцене државних службеника који су de facto иde iure рапоређени на одређена радна места за које је било више заинтересованих државних службеника који су испуњавали услове за распоређивање на предметно радно место.

Имајући у виду да оцене државних службеника нису доступне свим кандидатима за одређено радно место у великом броју случајева приликом распоређивања државних службеника пресудну улогу имала је арбитрарност непосредног старешине и субјективни став о поједином државном службенику, без разматрања објективних чинилаца као што је годишња оцена. Неправилно поступање руководилаца организационих јединица је потврдио и Управни суд у великом броју пресуда којима се поништавају акти о распоређивању учињени без разматрања годишњих оцена, а као пример наводимо и ситуацију насталу крајем 2015. године када су масовно донета решења о премештајима на „послове анализе ризика“ која су поништена у одговарајућим поступцима.

Због претходно наведеног очекујемо да нам поступајући орган, након разматрања навода нашег дописа, достави мишљење у вези примене чл.14ст.1 тач. 2 Закона о слободном приступу информација од јавног значаја(„Сл. гласник РС“, бр. 120/2004, 54/2007, 104/2009 и 36/2010)као и став о претежнијем интересу јавности да буде упозната са резултатима периодичног и ванредног оцењивања.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Неспојиви послови са полицијском професијом и службеним дужностима

Београд, 9.3.2017. године, – Већ дужи низ година међу полицајцима се говори о правилнику којим ће бити прописани послови којима полицијски службеници у Србији неће смети да се баве, као својом допунском делатношћу. Премда је и прошли а и садашњи Закон о полицији дао обавезу министрима да посебним актом пропишу који су то послови неспојиви са полицијским, ми тај правилник и даље немамо. Министар Небојше Стефановић је имао рок од годину дана, од дана усвајања новог закона, за израду правилника али он то није учинио, као ни његови предходници на месту министра. Шта је разлог није нам познато али знамо да су запослени итекако заинтересовани за доношење прецизног правилника. Велики број запослених је суочен са малом платом принуђен да остварује додатну зараду. У тражењу извора те додатне зараде препуштени су сами себима и својој савести.

Важећим законом о полицији у члану 168. уопштено се говори на ову тему што остваља пуно простора за недоумице и злоупотребе. Како бисмо колегама омогућили да легално раде и избегну могућност доласка под удар закона, а и како бисмо „натерали“ министра и стручне службе у МУП да раде свој посао, ми ћемо урадити предлог правилника у сарадњи са једном невладином организацијом – Београдским центром за безбедносну политику и са једним независним државним органом – Заштитником права грађана. Верујемо да ћемо до најбољег предлога доћи заједничким напором свих нас те вас стога позивамо да издвојите своје време и попуните анкету у прилогу. Анкета је, наравно, анонимна и служи нам да бисмо боље сагледали размишљања и потребе запослених у МУП.

Анкету можете попунити у прилогу испод овог текста или кликом на следећи линк:
НЕСПОЈИВИ ПОСЛОВИ СА ПОЛИЦИЈСКОМ ПРОФЕСИОЈОМ

                                                                                Служба за информисање ССП

ТУЖБЕ за додатни коефицијент плате 30-50%

Чланом 146. претходног Закона о полицији било је утврђено да се основна плата запослених у МУП-у састоји од основице и од основног и додатног коефицијента, а да висину тог коефицијента утврђује министар, уз сагласност Владе.

Такође, чланом 147. претходног Закона о полицији било предвиђено да додатни коефицијент увећава плату за 30 до 50% у односу на плате других државних службеника.

У циљу правилног постављања тужбеног захтева, правни тим ССП обратио се надлежним органима од којих ће добити званичне податке о висини основних нето зарада запослених за период за који тужбени захтев може бити поднет (фебруар 2014 – јануар 2016), а који подаци ће служити као доказ у судским поступцима (ко се одлучи да поднесе тужбе).

Потом ће бити извршене консултације са судским вештацима економске струке, како би се на појединим примерима утврдило колика је разлика између основне нето зараде запослених у МУП-у и државних службеника (што са средњом, што са вишом, што са високом стручном спремом).

Након овога добићете ПОТПУНЕ, ПРЕЦИЗНЕ И ТАЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ о основаности оваквих тужби, као и износима разлика у заради за сваку од катергорија запослених у МУП-у, тј. колико би износио тужбени захтев.

На основу свега тога, свако од вас имаће могућност да расуђује да ли ће или неће подносити тужбу.

Адвокати ССП ће спремити обрасце тужби и чланови ССП неће сносити трошкове ангажовања тих адвоката.

Међутим, у погледу судских трошкова поступка, те трошкове сносе странке у поступку, тј. у случају да суд донесе пресуде којима буде усвојио наше тужбене захтеве, трошкове поступка ће сносити МУП, али у случају да суд одбије наше тужбене захтеве – трошкови поступка ће пасти на терет савког од нас ко буде тужио.

Због тога апелујемо на се запослене у МУП-у да се не „падате“ на лепе речи и лепа обећања, већ да се стрпите до добијања тачних, прецизних и подтупних података, па да тада одлучите шта вам је чинити.

Генерални секретар ССП
Виктор Ратковић

Распад инфо система – реална претња?

Нови докази несврсисходности трошења новца и недостатку дугорочних планова и стратегија у Министарству унутрашњих послова свакодневно пристижу на адресу Синдиката српске полиције. Запослени су овај синдикат препознали као једину организацију која се искрено бори за корените квалитативне промене у МУП. У своје руководиоце и њихове добре намере одавно су изгубили поверење, а свима је јасно да се већина других синдиката овим темама не бави већ члановима подилази ситним демагошких причама.

Након нашег писања о прављењу беспотребних судских трошкова без последица по одговрне, те након писања о лошој опремљености криминалистичке технике, јавили су нам се колеге из Сектора за аналитику, телекомуникационе и информационе технологије. Колеге се жале на неправедно мале плате, коефицијенте одређене некада давно док су опслуживали по пар компјутера, док је данас посао знатно обимнији и сложенији. Кажу и да нема основних резервних делова, опрема се шаље на поправку у централни магацин где по неколико месеци стоји непоправљена. Неки системи, попут „станичних евиденција“ су у реалном проблему да прате савремена дешавања, програми застарели, неприлагођени савременијим рачунарима и оперативним системима.

Дешава се и да, као пре неколико дана, због нестручно изведене канализационе мреже, приликом изливања у у просторије у којим се налазе сервери, руководиоци траже од инжењера да узму рукавице и чисте нечистоћу, а да им након одбијања тог посла (јер би то требало да ураде они који су за овакву ситуацију и одговорни) прете отказима!

У примедбама се осврћу и на споре сервере, недостатак батерија за радио-станице, о куповини ролни за телефакс, о сумњама у намештене тендере, о непотизму и рођачким везама. А врх сектора оптужују да се, уместо одржавањем опреме, бави, пре свега самоодржањев на том врху. Спомињу и то да су стручни људи у подрумима а нечије швалерке на руководећим местима.

Заиста тешке и директне оптужбе, писане нервозном руком, уз горчину која извире из сваке речи, те је најбоље да их пренесемо у целости. На приложеној фотографији налази се допис колега из једног од Одељења САТИТ-а:

sektor veza

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Најплаћенији државни послови

Преносимо вам текст преузет са портала „Блиц“, ауторке Слађане Вукашиновић, објављен 20.12.2016.године у 21.15 часова.

ИСТРАЖИВАЊЕ БЛИЦА Ово су најбоље плаћени послови у државним службама

Ако се армија незапослених води оним да је „државна служба најбоља дружба“, онда би морала да зна да су у тој дружби најплаћенији они који раде у „Коридорима“, а најмање у Управи царина. Тако бар показује истраживање „Блица“, које није обухватило независне институције и агенције, иако се финансирају делимично или у целини из буџета.

prosecna-plata-drzavna

Језик бројки је неумољив, па се из њега јасно види да је три пута уносније радити у „Коридорима Србије“, где је просечна плата 115.000 динара, него у Управи царина, где месечно може да се заради нешто више од 38.000 динара. Да парадокс буде већи, најмање плате има служба која српски буџет пуни са 44 одсто.

Међутим, и ниже плате у јавном сектору и даље су мисаона именица за раднике многих приватних фирми. А, уз намештење за државу као послодавца, често иду и релаксираније радно време, многобројне повластице, дуги одмори… Зато и не чуди што је по свим анкетама државни посао и даље највећи мамац за незапослене.

Срећника је у последње време ипак мање јер је на снази забрана запошљавања у јавном сектору, али рупе у закону и партијске везе и поред тога нађу начин да се још неки ћата угура у државну службу. Зато ова табела може бити и својеврсни водич за оне са неком везом, где је најбоље да се они или њихова деца удоме.

То удомљавање за Ранку Савић, председницу Асоцијације независних синдиката Србије, грађане Србије скупо кошта:
– Запошљавају се људи не са валидном дипломом, већ пожељном партијском књижицом, па добијамо лошу услугу коју плаћамо. Државни посао је партијски плен и зато је јагма за њим велика. Осим што сви плаћамо партијског активисту који има добру плату, он добија и сигурност сталног радног места. Такви имају већа права од осталих, теже им је уручити отказ, веће су им отпремнине, плаћени су им прековремени рад, топли оброк, регрес, превоз, дневнице за путовања… Практично, ови радници имају све оно за шта се синдикати боре, односно управо је у том сегменту задржано оно најбоље из самоуправљачких система – примећује Савићева.

Драгољуб Рајић, из Мреже за пословну подршку, каже да га не чуди што је државни посао за све партијске кадрове инвестиција са највећом каматом.

– Није само реч о већим платама, већ и мањем раду. Наиме, ефективан рад у државној администрацији је свега три сата и 50 минута, а његовог колеге у реалном сектору седам сати и 10 минута – констатује Рајић.

Било како било, „Блиц“ вам представља подугачак списак из којег сами можете да закључите ко је евентуално преплаћен, а ко плаћен мање.

Служба за информисање ССП

Постигнут договор око плата у јавном сектору!?

Београд, 06.02.2016. године, – На данашњој седници социјално-економског савета, на којој је присуствовао и премијер Александар Вучић, постигнут је договор, о до сада, спорним члановима Нацрта закона о платама у јавном сектору.

Након што смо предходних дана имали својеврсни риалити шоу у виду порука министра финансија, господина Вујовића, да синдикалци мењају државу и нађу неку у којој ће се њихов глас чути и поштовати, те након некакве показне вежбе где су „велики“ синдикати одржали штрајк упозорења (који нико није ни приметио осим у медијима), данас су сви сели заједно и договрили се. Али су, наравно, као гаранта свега позвали и премијера. Постала је нека општа мода да се никоме од министара не верује. Репрезентативни синдикати поверење имају само у премијера Вучића.

Аналогну ситуацију смо недавно имали прилике да видимо и код наших репрезентативних синдиката у полицији (НСП и ПСС), који су некакве гаранције око плата и отпуштања тражили на истој адреси. Помињана је и некаква једнократна новчана помоћ на тим састанцима (једни тврде 20 хиљада динара, други пак кажу да је обећано 10 хиљада динара) али запослени у МУП за сада немају ништа од тих састанака и гаранција – отпуштање прекобројних иде својим током, а новца нема на видику!

Потпредседница Владе Србијеsednica-socialno и министарска државне управе и локалне самоуправе Кори Удовички изјавила је данас да је на седници СЕС-а са послодавцима и синдикатима договорено како ће се уређивати плате у јавном сектору и да очекује да ће до краја наредне недеље закон ући у скупштинску процедуру. Предвиђено је, када је реч о минулом раду, да он остане као што је био до сада, исто је дефинисан, потпуно у складу са Законом о раду“, истакла је министарка Удовички. Према њеним речима, оригинални предлог није ни био да се укине минули рад, него да се законом уведе напредовање у каријери, али се од тога, током преговора, одустало.

Оно што је сигурно јесте то да ће се овај закон односити на запослене у МУП у статусу државног службеника, али све остало је потпуно нејасно. Као на пример ко ће код нас правити каталог радних места и на који начин ће то бити уређено? Да ли репрезентативни синдикати имају икаква сазнања о томе и зашто их не поделе са свима нама? Да ли ће до последњег дана ћутати и огласити се кад све буде завршено? Истоветно као код процеса рационализације!

Још нејаснија јесте ситуација око плата полицијских службеника! Да ли ће се овај закон примењивати и на нас? Или ће, будући да је ово само кровни закон, за полицијске службенике бити донесен посебан правилник о платама или можда чак и закон (као што је то случај у суседним државама – Босни и Херцеговини и Хрватској)? Постоји могућност и да полицијски службеници буду подведени под каталошки коефицијент са неким професијама које су знатно испод по тежини и комплексности посла! Да ли ће тако нешто дозволити синдикати који су, на папиру барем, репрезентативни и треба да заступају права свих запослених?

Треба напоменути и то да се и у процесу усвајања овог закона, понавља ситуација већ виђена код усвајања Закона о полицији, да се, све време трајања јавне расправе, разговара о једном, свима доступном предлогу, а да се онда, волшебно, у скупштинској процедури појави предлог закона сасвим новог садржаја и нових одредби. Тако сада имамо ситуацију да се у најновијем предлогу Закона о платама, који улази у скупштину, појављују чланови којих није било у претходном. Тако у члану 39 пише да ће сва давања, као што су накнаде за боловања или годишње одморе, бити исплаћивана само уколико има средстава у буџету.

Врло занимљиво решење, и питам се да ли су на њега пристали синдикати??? А питам се и шта ће се дести уколико у буџету не буде новца ни за редовне плате? Хоће ли „велики синдикати“ одржати једночасовни штрајк упозорења и на томе стати?

Заменик председника ССП
Миле Лазаревић

Нешто више о данашњој седници СЕС-а можете прочитати на следећим порталима:

Вечерње новости

Б92 : коначно договор

РТС: Закон не желе они који се плаше транспарентности