Oznaka: zakon o platama u javnom sektoru

Sve godišnje ocene na videlo! Imamo pravo da ih znamo!

Napisao/la Mile Lazarević na 10/03/2017. Objavljeno u Dopisi. Nema komentara na Sve godišnje ocene na videlo! Imamo pravo da ih znamo!

Sindikat srpske policije obratio se dopisom organu vlasti, Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, gospodinu rodoljubu Šabiću, radi dobijanja mišljenja u vezi primene čl.14st.1 tač. 2 Zakona o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja u slučajevima koji se odnose na zahteve za pristup podacima o godišnjim ocenama državnih službenika, u konkretnom slučaju policijskih službenika, i pravu javnosti da bude upoznata sa godišnjim ocenama državnih službenika i uopšte rezultatima periodičnog i vanrednog ocenjivanja.

SSP je stanovišta da se pristupom podacima odnosno javnim objavljivanjem podataka o godišnjim ocenama državnih službenika, kao lica čija se zarada finansira iz budžeta Republike Srbije, ne narušavaju privatnost i druga prava ličnosti te da javnost, prvenstveno drugi zaposleni, imaju opravdan interes da bude upoznata sa rezultatima periodičnog i vanrednog ocenjivanja državnih službenika.

Ranije smo se već obraćali Ministarstvu unutrašnjih poslova sa zahtevom da se javno objave godišnje ocene državnih službenika zaposlenih u MUP a u cilju ostvarivanja prava javnosti, prevashodno zaposlenih u Ministarstvu, da budu upoznati sa rezultatima periodičnog i vanrednog ocenjivanjasvih zaposlenih, koji rezultati predstavljaju osnovni uslov za sticanje višeg čina odnosno zvanja, napredovanje i sledstveno tome ostvarivanje veće zarade. Ministarstvo unutrašnjih poslova je stava da rezultati periodičnog i vanrednog ocenjivanja ne mogu učiniti dostupnim javnosti bez pristanka lica na koje se takvi podaci odnose.

Međutim, Zakon o platama državnih službenika i nameštenika propisuje napredovanje u određenom broju platnih razreda, u zavisnosti od prosečnih ocena. Takođe, Zakon o policiji u članu 165 st. 2 propisuje da se napredovanjenje u službi ostvaruje na osnovu prosečne trogodipnje ocene koja ne može biti niža od „ističe se – 4“!

Dakle, periodična i vanredna ocena državnog (policijskog) službenika je jedan od elemenata koji se uzimaju u obzir prilikom napredovanja u viši čin odnosno zvanje, dok u slučajevima koje uređuje Zakon o državnim službenicima, ostvarivanjem odgovarajuće godišnje ocene državni službenik po automatizmu prelazi u viši platni razred. Sledom rečenog, rezultati periodičnog i vanrednog ocenjivanja nalaze se u direktnoj vezi sa budžetskim rashodima i predstavljaju osnov za uvećana davanja iz budžeta Republike Srbije na ime isplate zarada državnih službenika koji su, ostvarujući odgovarajuće godišnje ocene, prešli u viši platni razred.

Dalje, Zakon o budžetskom sistemu kazuje, između ostalog, i da budžetski sistem treba da ostvari tehničku ili operativnu efikasnost koja podrazumeva korišćenje budžetskih sredstava i mogućnost njihove primene sa što nižim troškovima. Kao i da se prilikom pripreme i izvršenja budžeta moraju poštovati principi efikasnosti, ekonomičnosti, efektivnosti, javnosti, potpunosti, tačnosti i jedinstvene budžetske klasifikacije.

Dakle, u smislu citiranih zakonskih odredaba, a imajući u vidu činjenice da se zarade državnih službenika, kao direktnih korisnika budžetskih sredstava, finansiraju iz budžeta Republike Srbije, da se budžet Republike Srbije sastoji u pretežnom delu od poreskih prihoda ostvarenih naplatom sredstava poreskih obveznika, akciznih prihoda koji se naplaćuju kroz krajnju potrošnju građana, da se odgovarajućom godišnjom ocenom državnih službenika stvaraju uslovi za napredovanje u viši platni razred, ostvarivanje veće zarade i uvećanja rashodne strane budžeta, to javnost ima opravdan interes da bude upoznata koji su državni službenici i u kolikom broju, ostvarili uslov za uvećanje zarade po osnovu rezultata periodičnog i vanrednog ocenjivanja rada.

Kako se u konkretnom slučaju radi o poslovima koji spadaju u domen rada državnih organa, posebnih organizacija i javnih službi kojima se zadovoljavaju potrebe građana, to je pretežniji interes javnosti da bude upoznata sa rezultatima periodičnog i vanrednog ocenjivanja od prava državnog službenika da uskrati saglasnost za davanje podataka koji se odnose na rezultate periodičnog ocenjivanja.

Takođe, još jedan značajan aspekt godišnje ocene državnog službenika je i popunjavanje upražnjenih radnih mesta i dodatno obrazovanje putem internog konkursa kao i situacije koje nastaju izmenom pravilnika i raspoređivanjem državnih službenika, jer Zakon o državnim službenicima u članu 98 propisuje da se kod izbora službenika kojem država finansira dodatno obrazovanje prednost ima službenik sa višim prosekom ocene u poslednje tri godine. Dalje, isti Zakon u čl.133 st.1 kazuje: „Ako Pravilnik bude tako izmenjen da neka radna mesta budu ukinuta ili broj državnih službenika smanjen, prekobrojni državni službenici premeštaju se na druga odgovarajuća radna mesta, a prednost imaju oni sa boljim ocenama u poslednje tri godine.“

Međutim, u skoro svim slučajevima popunjavanja radnih mesta i dodatnog obrazovanja putem internog konkursa kao i u slučajevima raspoređivanja državnih službenika nakon izmene Pravilnika, zaposlenima koji su konkurisali ili imali pretenzija na određeno radno mesto nisu bile dostupne ocene državnih službenika koji su de facto ide iure rapoređeni na određena radna mesta za koje je bilo više zainteresovanih državnih službenika koji su ispunjavali uslove za raspoređivanje na predmetno radno mesto.

Imajući u vidu da ocene državnih službenika nisu dostupne svim kandidatima za određeno radno mesto u velikom broju slučajeva prilikom raspoređivanja državnih službenika presudnu ulogu imala je arbitrarnost neposrednog starešine i subjektivni stav o pojedinom državnom službeniku, bez razmatranja objektivnih činilaca kao što je godišnja ocena. Nepravilno postupanje rukovodilaca organizacionih jedinica je potvrdio i Upravni sud u velikom broju presuda kojima se poništavaju akti o raspoređivanju učinjeni bez razmatranja godišnjih ocena, a kao primer navodimo i situaciju nastalu krajem 2015. godine kada su masovno doneta rešenja o premeštajima na „poslove analize rizika“ koja su poništena u odgovarajućim postupcima.

Zbog prethodno navedenog očekujemo da nam postupajući organ, nakon razmatranja navoda našeg dopisa, dostavi mišljenje u vezi primene čl.14st.1 tač. 2 Zakona o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja(„Sl. glasnik RS“, br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010)kao i stav o pretežnijem interesu javnosti da bude upoznata sa rezultatima periodičnog i vanrednog ocenjivanja.

Služba za informisanje SSP
Mile Lazarević

Nespojivi poslovi sa policijskom profesijom i službenim dužnostima

Napisao/la babayaro na 09/03/2017. Objavljeno u Akcije. Nema komentara na Nespojivi poslovi sa policijskom profesijom i službenim dužnostima

Beograd, 9.3.2017. godine, – Već duži niz godina među policajcima se govori o pravilniku kojim će biti propisani poslovi kojima policijski službenici u Srbiji neće smeti da se bave, kao svojom dopunskom delatnošću. Premda je i prošli a i sadašnji Zakon o policiji dao obavezu ministrima da posebnim aktom propišu koji su to poslovi nespojivi sa policijskim, mi taj pravilnik i dalje nemamo. Ministar Nebojše Stefanović je imao rok od godinu dana, od dana usvajanja novog zakona, za izradu pravilnika ali on to nije učinio, kao ni njegovi predhodnici na mestu ministra. Šta je razlog nije nam poznato ali znamo da su zaposleni itekako zainteresovani za donošenje preciznog pravilnika. Veliki broj zaposlenih je suočen sa malom platom prinuđen da ostvaruje dodatnu zaradu. U traženju izvora te dodatne zarade prepušteni su sami sebima i svojoj savesti.

Važećim zakonom o policiji u članu 168. uopšteno se govori na ovu temu što ostvalja puno prostora za nedoumice i zloupotrebe. Kako bismo kolegama omogućili da legalno rade i izbegnu mogućnost dolaska pod udar zakona, a i kako bismo „naterali“ ministra i stručne službe u MUP da rade svoj posao, mi ćemo uraditi predlog pravilnika u saradnji sa jednom nevladinom organizacijom – Beogradskim centrom za bezbednosnu politiku i sa jednim nezavisnim državnim organom – Zaštitnikom prava građana. Verujemo da ćemo do najboljeg predloga doći zajedničkim naporom svih nas te vas stoga pozivamo da izdvojite svoje vreme i popunite anketu u prilogu. Anketa je, naravno, anonimna i služi nam da bismo bolje sagledali razmišljanja i potrebe zaposlenih u MUP.

Anketu možete popuniti u prilogu ispod ovog teksta ili klikom na sledeći link:
NESPOJIVI POSLOVI SA POLICIJSKOM PROFESIOJOM

Služba za informisanje SSP

TUŽBE za dodatni koeficijent plate 30-50%

Napisao/la Diogen na 07/02/2017. Objavljeno u Obaveštenja. Nema komentara na TUŽBE za dodatni koeficijent plate 30-50%

Članom 146. prethodnog Zakona o policiji bilo je utvrđeno da se osnovna plata zaposlenih u MUP-u sastoji od osnovice i od osnovnog i dodatnog koeficijenta, a da visinu tog koeficijenta utvrđuje ministar, uz saglasnost Vlade.

Takođe, članom 147. prethodnog Zakona o policiji bilo predviđeno da dodatni koeficijent uvećava platu za 30 do 50% u odnosu na plate drugih državnih službenika.

U cilju pravilnog postavljanja tužbenog zahteva, pravni tim SSP obratio se nadležnim organima od kojih će dobiti zvanične podatke o visini osnovnih neto zarada zaposlenih za period za koji tužbeni zahtev može biti podnet (februar 2014 – januar 2016), a koji podaci će služiti kao dokaz u sudskim postupcima (ko se odluči da podnese tužbe).

Potom će biti izvršene konsultacije sa sudskim veštacima ekonomske struke, kako bi se na pojedinim primerima utvrdilo kolika je razlika između osnovne neto zarade zaposlenih u MUP-u i državnih službenika (što sa srednjom, što sa višom, što sa visokom stručnom spremom).

Nakon ovoga dobićete POTPUNE, PRECIZNE I TAČNE INFORMACIJE o osnovanosti ovakvih tužbi, kao i iznosima razlika u zaradi za svaku od katergorija zaposlenih u MUP-u, tj. koliko bi iznosio tužbeni zahtev.

Na osnovu svega toga, svako od vas imaće mogućnost da rasuđuje da li će ili neće podnositi tužbu.

Advokati SSP će spremiti obrasce tužbi i članovi SSP neće snositi troškove angažovanja tih advokata.

Međutim, u pogledu sudskih troškova postupka, te troškove snose stranke u postupku, tj. u slučaju da sud donese presude kojima bude usvojio naše tužbene zahteve, troškove postupka će snositi MUP, ali u slučaju da sud odbije naše tužbene zahteve – troškovi postupka će pasti na teret savkog od nas ko bude tužio.

Zbog toga apelujemo na se zaposlene u MUP-u da se ne „padate“ na lepe reči i lepa obećanja, već da se strpite do dobijanja tačnih, preciznih i podtupnih podataka, pa da tada odlučite šta vam je činiti.

Generalni sekretar SSP
Viktor Ratković

Raspad info sistema – realna pretnja?

Napisao/la Diogen na 29/01/2017. Objavljeno u Prenosimo. Nema komentara na Raspad info sistema – realna pretnja?

Novi dokazi nesvrsishodnosti trošenja novca i nedostatku dugoročnih planova i strategija u Ministarstvu unutrašnjih poslova svakodnevno pristižu na adresu Sindikata srpske policije. Zaposleni su ovaj sindikat prepoznali kao jedinu organizaciju koja se iskreno bori za korenite kvalitativne promene u MUP. U svoje rukovodioce i njihove dobre namere odavno su izgubili poverenje, a svima je jasno da se većina drugih sindikata ovim temama ne bavi već članovima podilazi sitnim demagoških pričama.

Nakon našeg pisanja o pravljenju bespotrebnih sudskih troškova bez posledica po odgovrne, te nakon pisanja o lošoj opremljenosti kriminalističke tehnike, javili su nam se kolege iz Sektora za analitiku, telekomunikacione i informacione tehnologije. Kolege se žale na nepravedno male plate, koeficijente određene nekada davno dok su opsluživali po par kompjutera, dok je danas posao znatno obimniji i složeniji. Kažu i da nema osnovnih rezervnih delova, oprema se šalje na popravku u centralni magacin gde po nekoliko meseci stoji nepopravljena. Neki sistemi, poput „staničnih evidencija“ su u realnom problemu da prate savremena dešavanja, programi zastareli, neprilagođeni savremenijim računarima i operativnim sistemima.

Dešava se i da, kao pre nekoliko dana, zbog nestručno izvedene kanalizacione mreže, prilikom izlivanja u u prostorije u kojim se nalaze serveri, rukovodioci traže od inženjera da uzmu rukavice i čiste nečistoću, a da im nakon odbijanja tog posla (jer bi to trebalo da urade oni koji su za ovakvu situaciju i odgovorni) prete otkazima!

U primedbama se osvrću i na spore servere, nedostatak baterija za radio-stanice, o kupovini rolni za telefaks, o sumnjama u nameštene tendere, o nepotizmu i rođačkim vezama. A vrh sektora optužuju da se, umesto održavanjem opreme, bavi, pre svega samoodržanjev na tom vrhu. Spominju i to da su stručni ljudi u podrumima a nečije švalerke na rukovodećim mestima.

Zaista teške i direktne optužbe, pisane nervoznom rukom, uz gorčinu koja izvire iz svake reči, te je najbolje da ih prenesemo u celosti. Na priloženoj fotografiji nalazi se dopis kolega iz jednog od Odeljenja SATIT-a:

Služba za informisanje SSP
Mile Lazarević

Najplaćeniji državni poslovi

Napisao/la na 20/12/2016. Objavljeno u Obaveštenja. Nema komentara na Najplaćeniji državni poslovi

Prenosimo vam tekst preuzet sa portala „Blic“, autorke Slađane Vukašinović, objavljen 20.12.2016.godine u 21.15 časova.

ISTRAŽIVANJE BLICA Ovo su najbolje plaćeni poslovi u državnim službama

Ako se armija nezaposlenih vodi onim da je „državna služba najbolja družba“, onda bi morala da zna da su u toj družbi najplaćeniji oni koji rade u „Koridorima“, a najmanje u Upravi carina. Tako bar pokazuje istraživanje „Blica“, koje nije obuhvatilo nezavisne institucije i agencije, iako se finansiraju delimično ili u celini iz budžeta.

Jezik brojki je neumoljiv, pa se iz njega jasno vidi da je tri puta unosnije raditi u „Koridorima Srbije“, gde je prosečna plata 115.000 dinara, nego u Upravi carina, gde mesečno može da se zaradi nešto više od 38.000 dinara. Da paradoks bude veći, najmanje plate ima služba koja srpski budžet puni sa 44 odsto.

Međutim, i niže plate u javnom sektoru i dalje su misaona imenica za radnike mnogih privatnih firmi. A, uz nameštenje za državu kao poslodavca, često idu i relaksiranije radno vreme, mnogobrojne povlastice, dugi odmori… Zato i ne čudi što je po svim anketama državni posao i dalje najveći mamac za nezaposlene.

Srećnika je u poslednje vreme ipak manje jer je na snazi zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, ali rupe u zakonu i partijske veze i pored toga nađu način da se još neki ćata ugura u državnu službu. Zato ova tabela može biti i svojevrsni vodič za one sa nekom vezom, gde je najbolje da se oni ili njihova deca udome.

To udomljavanje za Ranku Savić, predsednicu Asocijacije nezavisnih sindikata Srbije, građane Srbije skupo košta:
– Zapošljavaju se ljudi ne sa validnom diplomom, već poželjnom partijskom knjižicom, pa dobijamo lošu uslugu koju plaćamo. Državni posao je partijski plen i zato je jagma za njim velika. Osim što svi plaćamo partijskog aktivistu koji ima dobru platu, on dobija i sigurnost stalnog radnog mesta. Takvi imaju veća prava od ostalih, teže im je uručiti otkaz, veće su im otpremnine, plaćeni su im prekovremeni rad, topli obrok, regres, prevoz, dnevnice za putovanja… Praktično, ovi radnici imaju sve ono za šta se sindikati bore, odnosno upravo je u tom segmentu zadržano ono najbolje iz samoupravljačkih sistema – primećuje Savićeva.

Dragoljub Rajić, iz Mreže za poslovnu podršku, kaže da ga ne čudi što je državni posao za sve partijske kadrove investicija sa najvećom kamatom.

– Nije samo reč o većim platama, već i manjem radu. Naime, efektivan rad u državnoj administraciji je svega tri sata i 50 minuta, a njegovog kolege u realnom sektoru sedam sati i 10 minuta – konstatuje Rajić.

Bilo kako bilo, „Blic“ vam predstavlja podugačak spisak iz kojeg sami možete da zaključite ko je eventualno preplaćen, a ko plaćen manje.

Služba za informisanje SSP

Postignut dogovor oko plata u javnom sektoru!?

Napisao/la Mile Lazarević na 06/02/2016. Objavljeno u Autorski tekstovi. Nema komentara na Postignut dogovor oko plata u javnom sektoru!?

Beograd, 06.02.2016. godine, – Na današnjoj sednici socijalno-ekonomskog saveta, na kojoj je prisustvovao i premijer Aleksandar Vučić, postignut je dogovor, o do sada, spornim članovima Nacrta zakona o platama u javnom sektoru.

Nakon što smo predhodnih dana imali svojevrsni rialiti šou u vidu poruka ministra finansija, gospodina Vujovića, da sindikalci menjaju državu i nađu neku u kojoj će se njihov glas čuti i poštovati, te nakon nekakve pokazne vežbe gde su „veliki“ sindikati održali štrajk upozorenja (koji niko nije ni primetio osim u medijima), danas su svi seli zajedno i dogovrili se. Ali su, naravno, kao garanta svega pozvali i premijera. Postala je neka opšta moda da se nikome od ministara ne veruje. Reprezentativni sindikati poverenje imaju samo u premijera Vučića.

Analognu situaciju smo nedavno imali prilike da vidimo i kod naših reprezentativnih sindikata u policiji (NSP i PSS), koji su nekakve garancije oko plata i otpuštanja tražili na istoj adresi. Pominjana je i nekakva jednokratna novčana pomoć na tim sastancima (jedni tvrde 20 hiljada dinara, drugi pak kažu da je obećano 10 hiljada dinara) ali zaposleni u MUP za sada nemaju ništa od tih sastanaka i garancija – otpuštanje prekobrojnih ide svojim tokom, a novca nema na vidiku!

Potpredsednica Vlade Srbije i ministarska državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički izjavila je danas da je na sednici SES-a sa poslodavcima i sindikatima dogovoreno kako će se uređivati plate u javnom sektoru i da očekuje da će do kraja naredne nedelje zakon ući u skupštinsku proceduru. Predviđeno je, kada je reč o minulom radu, da on ostane kao što je bio do sada, isto je definisan, potpuno u skladu sa Zakonom o radu“, istakla je ministarka Udovički. Prema njenim rečima, originalni predlog nije ni bio da se ukine minuli rad, nego da se zakonom uvede napredovanje u karijeri, ali se od toga, tokom pregovora, odustalo.

Ono što je sigurno jeste to da će se ovaj zakon odnositi na zaposlene u MUP u statusu državnog službenika, ali sve ostalo je potpuno nejasno. Kao na primer ko će kod nas praviti katalog radnih mesta i na koji način će to biti uređeno? Da li reprezentativni sindikati imaju ikakva saznanja o tome i zašto ih ne podele sa svima nama? Da li će do poslednjeg dana ćutati i oglasiti se kad sve bude završeno? Istovetno kao kod procesa racionalizacije!

Još nejasnija jeste situacija oko plata policijskih službenika! Da li će se ovaj zakon primenjivati i na nas? Ili će, budući da je ovo samo krovni zakon, za policijske službenike biti donesen poseban pravilnik o platama ili možda čak i zakon (kao što je to slučaj u susednim državama – Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj)? Postoji mogućnost i da policijski službenici budu podvedeni pod kataloški koeficijent sa nekim profesijama koje su znatno ispod po težini i kompleksnosti posla! Da li će tako nešto dozvoliti sindikati koji su, na papiru barem, reprezentativni i treba da zastupaju prava svih zaposlenih?

Treba napomenuti i to da se i u procesu usvajanja ovog zakona, ponavlja situacija već viđena kod usvajanja Zakona o policiji, da se, sve vreme trajanja javne rasprave, razgovara o jednom, svima dostupnom predlogu, a da se onda, volšebno, u skupštinskoj proceduri pojavi predlog zakona sasvim novog sadržaja i novih odredbi. Tako sada imamo situaciju da se u najnovijem predlogu Zakona o platama, koji ulazi u skupštinu, pojavljuju članovi kojih nije bilo u prethodnom. Tako u članu 39 piše da će sva davanja, kao što su naknade za bolovanja ili godišnje odmore, biti isplaćivana samo ukoliko ima sredstava u budžetu.

Vrlo zanimljivo rešenje, i pitam se da li su na njega pristali sindikati??? A pitam se i šta će se desti ukoliko u budžetu ne bude novca ni za redovne plate? Hoće li „veliki sindikati“ održati jednočasovni štrajk upozorenja i na tome stati?

Zamenik predsednika SSP
Mile Lazarević

Nešto više o današnjoj sednici SES-a možete pročitati na sledećim portalima:

Večernje novosti

B92 : konačno dogovor

RTS: Zakon ne žele oni koji se plaše transparentnosti