Очигледна је намера Министарства унутрашњих послова да по било коју цену спроведе мере штедње преко леђа запослених.  Ми, обични извршиоци све то разумемо, јер смо временом навикли и ништа нас више не може изненадити. Како би се појединци из МУП-а  додворили својим руководиоцима, а  вероватно на основу њиховог генијалног плана већ сутрадан напредовали, сетили су се још једног начина да се уштеди новац. Ови „стручњаци“ су буџетом за 2017. годину предвидели драстично смањење износа ставке раздео 422 – трошкови путовања.

Ако мало боље размислимо и склопимо коцкице,  у овој години можемо очекивати усвајање и примену чувене Уредбе о начину и условима остваривања права на накнаду трошкова за долазак и одлазак са рада. Овом Уредбом практично се укида право на рефундирање реалних трошкова путовања запослених од стране послодавца, што ће сигурно изазвати велико незадовољство, гнев и бес свих оних који свакодневно путују више стотина километара да би дошли на посао. Кривица није њихова, људи су принуђени да путују услед нестручне и катастрофалне организације и планирања рада, што је сасвим нека друга тема. Када спомињемо кривце, не можемо заборавити и подршку једног репрезентативног синдиката као учесника (не)радне групе формиране управо из тог разлога. Њихова подршка у доношењу штетних аката нас и не чуди, кад су помогли послодавцу у спровођење анализи ризика, ово ће за њих бити „мачји кашаљ“. А други репрезентативни синдикат у овој (не)радној групи није ни учествовао, ваљда су имали битнијих ствари, можда организацију новогодишњих пакетића.

Наравно, као и у већини случајева, Синдикат српске полиције је једини већ предузео мере и радње да спречи или одложи доношење овог срамног и понижавајућег акта. Обратили смо се Уставном суду ради оцене уставности неколико чланова из Закона о полицији, међу којима је и спорни члан 189. који регулише питање накнаде трошкова превоза. Затим смо се обратили министру унутрашњих послова др Небојши Стефановићу и упознали га са контрадикторним стварима из ове Уредбе, штетности по буџет Р.Србије у будућем периоду, упознали јавност и тд.

Анализирајући буџет МУП-а за 2017 годину, у односу на прошлогодишњи,  пажњу ћемо усмерити на средства одвојена за путовање запослених која су драстично умањена. Од прошлогодишњих предвиђених  950.000.000 динара,  за ову годину она падају на само 720.016.000 динара.  То је за око 230.000.000 динара мање. Ако узмемо у обзир да у 2016. години МУП није имао довољно новца у ставци буџета 422 да исплати дуговања за 4 месеца (септембар, октобар, новембар и децембар) долазимо до забрињавајућих цифара. Простом рачуницом, са буџетом од 950.000.000 динара МУП је у 2016. години месечно на трошкове путовања запослених издвајао  негде око 118.750.000 динара.  Са овогодишњим буџетом у разделу 422 – трошкови путовања од 720.016.000 динара, рачунајући и дуговање за новембар и децембар 2016. године, ако узмемо ове параметре, можемо очекивати да ће он бити потрошен  ускоро, најкасније до маја месеца 2017. године!?  Наравно то је све у случају да се не неком пуком срећом (читај: борбом и активношћу ССП) не усвоји предметна Уредба.

Очекивања Министарства унутрашњих послова је да се што пре усвоји и почне са применом Уредбе о начину и условима остваривања права на накнаду трошкова за долазак и одлазак са рада и на тај начин покрију ову празнину у буџету. Ништа овде није случајно и све се то ради плански. Финансијски и економски „стручњаци“ из МУП-а задужени за планирање и организовање буџета су све ово таксативно и предвидели.  Међутим, ако су планирали примену Уредбе ове године, начинили су још једну велику грешку. Иако су раздео 483 – новчане казне и пенале по решењима судова повећали скоро па дупло од прошлогодишњих  680.000.000 динара на 1.200.000.000 динара, Синдикат српске полиције сматра  да је то веома мали износ и да је требао бити знатно већи. Наиме, у таквој ситуацији која ће директно утицати на животну егзистенцију запослених, у том крајњем случају када гори под ногама, можемо очекивати масовно покретање судских спорова, где ћемо и на овај начин помоћи својим члановима и активно учествовати. Овде ће се радити о енормно високим новчаним износима, који ће направити још једну велику рупу у буџету МУП-а, а све ће то кад-тад доћи на наплату, а све на рачун пореских обвезника.

Уколико се усвоји предметна Уредба, као што се то и обично дешава, питање одговорности неће бити покренуто. А и зашто би? Судски процеси трају годинама, то се све брзо заборави, ко добије частиће, а МУП ће наравно и овог пута изгубити. Питање је само времена. А они који су довели до тога ће у међувремену напредовати. И тако у круг…

Служба за информисање ССП
Зоран Стојчић

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.