Skip to main content

Месец: јануар 2017.

Кроз сметове до болесних и немоћних!

Куршумлија, 08.01.2016. године, – Мало село Трпезе, смештено на југу Србије, са једва педесетак становника, тешко је приступачно и преко лета. Данас, на -20 степени уз снег висине преко једног метра, апсолутно сви путеви су непроходни. Село удаљено чак 45 километара од Куршумлије потпуно је оковано снегом.

А до болесних се мора некако, они не могу да чекају путаре.

Једини начин да медицинске екипе стигну до својих пацијената опет је преко наших колега ватрогасаца. Момци који су постали познати пре два дана, Милан и Миодраг, данас су поново на услузи грађанима. Њих двојица су данас превозили лекаре у село Трпезе својим специјалним возилом са гусеницама за кретање по снегу „АТВ Поларис“.

Можда ће неко рећи да смо „сморили“ похвалама за ове момке али смо дужни да нагласимо да су њих двојица само једни од многих неименованих јунака наших дана који свакодневно помажу угроженима. Да ли треба рећи да за њих нема паузе? Прекјуче ауто-пут, јуче потрага за несталима у планини, данас обилазак болесних… Шта ли их сутра чека на нимало пријатних -20 напољу?

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Рад на терену на -20 степени

Данас је један од најсветијих дана у Српском Православљу “Божић“. То је један   од дана у години када би требали у миру, слози, љубави са позитивним мислима отпочнемо нову годину са надом просперитета и напретка, да једни другима пожелимо бољитак и напредак и  да у кругу својих најмилијих проведемо овај свети дан.

Свакако није нам намера да реметимо овај дан и кваримо Божићно расположење, али неможемо свакако прећи преко неких тако једноставних и лако решивих проблема које опет изазивају “они“  БАХАТИ, ОСИОНИ и САМОВОЉНИ. Они који мисле да је МУП Р.Србије, њихова приватна служба, а полицијски службеници њихови поданици.

Синоћ у очи Бадње вечери у времену око 18 сати, представници ССП РЦ Зајечар добили су телефонски позив од свог колеге са једног поседнутог објекта у близини државне границе са Бугарском на подручју СО Књажевац, који је преко телефона звучао “залеђено“, који је једва смогао снаге да каже да се управо са колегама вратио са терена (безбедонсоног пункта), који је од поседнутог објекта удаљен неких петнестак километара. Такође је навео да су од поседнутог објекта до безбедоносног пункта а потом и обратно били превежени војним теретним возилом “ТАМ 110“ у задњем делу товарног простора на мобилним клупама на спољној температури од -15 степени. Такође је том приликом навео да је један колега већ добио температуру а да су сви остали већ са симптомима видљиве прехладе. Такође је навео да је ово више неиздржљиво и да су ово стварно нехумани услови за рад. Такође нас је замолио да ако имамо могућности покушамо да им обезбедимо и ставимо у фукцију коришћења једно службено путничко-теренско возило, како би могли несметано да извршавају постављене безбедоносне задатке поводом “мигрантске“ кризе.

На то представници ССП РЦ Зајечар одмах су контактирали заменицу начелника ПУ Зајечар која је првобитно била згранута и са неверицом је слушала изнети проблем, након чега је одмах организовала екипу Логистике ПУ Зајечар која је дошла припремила путничко-теренско возило “Ладу Ниву“ и возило је већ након сат времена било довежено на поседнути објекат. Напомињемо да на основу добијених информација, начелник оближње ПС Књажевац на захтев полицијских службеника у моменту упућивања припадника ИЈП из ове станице одбио да их упути са адекватним теренским возилом на петнесто дневно извршење службеног задатка и ако се џип “Мицубиши Пајеро“ некористи и ако је паркиран испред оближње станице и највероватније затрпан са пола метра снежног покривача. Свакако најбезболније и најпростије је препустити људе да се сами о себи старају или пак да се након наше интервенције и залагања заменика начелника ПУ Зајечар, возило довезе из Зајечара који је дупло даљи у односу на ПС Књажевац.  О оваквим и сличним примерима ССП је већ стотину пута упозоравао и о оваквим и сличним проблемима можемо до сутра дискутовати време је да ССП већ једном оваквим и сличним “руководиоцима“  стане на пут и да већ једном почне да се тражи дисциплинска а по потреби и кривична одговорност због  њихове БАХАТОСТИ, ОСИОНОСТИ и САМОВОЉЕ.

Свакао драге колегинице и колеге, нама за овај проблем није потребна потпора у Уставу, Закону о раду, Закону о заштиту здравља на раду, Закону о Полицији….., сматрамо да би нама главно упориште у овој ситуацији требала да буде људскост и свест, која се нажалост код појединих руководиоца изгубила.

Предлог представника ССП РЦ Зајечар је да се брзо и ефикасно деловање и све опште залагање заменика начелника ПУ Зајечар Сање Димитријевић јавно у кабинету министра похвали са намером награђивања из разлога што не само у овој, већ сигурно у још стотинак претходних пута иста је одговорила на сваки наш захтев и проблем, са увек изнађеним решењем и то брзо и ефикасно. Свакао такав рад, труд залагање и колегијално уважавање је потребно ценити, похвалити и наградити.

НАЖАЛОСТ ОВО ЈЕ САМО ЈЕДАН ОД ПРИМЕРА, КОЛИКО ИХ ЈОШ ТРЕНУТНО ИМА И СА КАКВИМ СЕ ЈОШ ПРОБЛЕМИМА СУСРЕЋУ НАШЕ КОЛЕГИНИЦЕ И КОЛЕГЕ ПРИЛИКОМ РАДНИХ АНГАЖОВАЊА ИЈП У КЗБ, СЕКТОРИМА А, Б И В?

ДА НЕ БУДЕ ДА СМО САМО КРИТИЧКИ НАСТРОЈЕНИ, ПОДСЕТИЋЕМО ВАС НА ПРЕТХОДНО НАШЕ ЗАЛАГАЊЕ, РАД, ТРУД  НА ПОБОЉШАЊУ ОСНОВНИХ УСЛОВА РАДА И БОРАВКА ПРИПАДНИКА ИЈП У СЕКТОРУ “В“:

Од почетка радног ангажовања заједничких снага Војске и Полиције, Синдикат српске полиције Регионални центар Зајечар и Регионални центар Бор узели су активно учешће са Командом заједничких снага у Зајечару на пословима везаним за побољшање основних санитарно-хигијенских услова за боравак припадника Војске и Полиције на поседнутим објектима бивших караула и привременим објектима (у оквиру сеоских домова култура….). Ефекат нашег здруженог рада на побољшању услова боравка у оквиру поменутих објеката, највише је видљив на бившој караули “Безданица“ на подручју града Зајечара.

На поменутом објекту за веома кратак временских период од неких десетак дана успели смо да решимо следеће инфраструктурне проблеме:

  • ставимо у функцију електро мрежу у самом објекту, оспособимо расвету ван објекта,
  • оспособимо електро напајање каптаже, оспособимо електро напајање грејног система, оспособимо водоводну мрежу од капатаже до објекта карауле,
  • ставимо канализациону и водоводну мрежу у функцију,
  • решимо водоинсталатерске радове у оквиру тоалетне мреже објекта и уђемо у завршну фазу решавања грејне мреже у објекту и
  • Извршимо дезинфекцију, дезинсекцију и дератизацију самог објекта карауле, каптажног базена и водоводне мреже.

Сумирајући све ово сматрамо да је за овако кратак временски период учињено много тога на побољшање основних услова за боравак припадника заједничких снага. Свакако наша мисија у поменутом периоду није била само оспособљавање и стављање у функцију карауле “Безданица“, већ смо свакако пружали и сваки вид помоћи и потребне логистике и за остале објекте на подручју границе са Р.Бугарском од подручја општине Књажевац до подручја општине Неготин и то:

-утицали смо на пресељење привременог објекта из с.Ошљане у Витковац, на оспособљавању тоалетног дела обезбеђивањем два бојлера и тушева као и на ревитализацији канализационих одвода а све уз помоћ општине Књажевац;

-на привременом објекту у Селачкој решавано је питање ревитализације канализационих одвода уз помоћ општине Књажевац;

-на привременом објекту у с.Велики Извор обезбеђена су два бојлера уз помоћ града Зајечара;

-на караули Градсково утицали смо на покретање решавање проблема у водо снабдевању те је караула добила водо снабдевање са сеоског водовода, на решавању проблема у електро снбдевању те је решен проблем довођењем електро мреже до самог објекта, обезбеђен је један бојлер и један фрижидер уз помоћ општине Мајданпек, а дата је и испомоћ на електро радовима,

-због евидентног проблема и лоших услова на караули Браћевац и немогућности адаптације исте, уз посредовање Градске управе града Зајечара ка општинској управи у Неготину у моменту писања ове објаве добили смо потврду да је добијена потребна сагласност за измештање људства са карауле Браћевац на нову локацију у с.Црномасница и реализација је у току.

Сем овога од стране представника РЦ Зајечар и РЦ Бор у више интервала вршени су обиласци поменутих објеката и људства.

Велику захвалност досадашњој  подршци дугујемо локалним самоуправама града Зајечара, општини Књажевац, Неготин и Мајданпек, РТБ Бор, ЕПС ЕД “Југоисток“, ЈП Водовод Зајечар, ЈП “Дирекцији за изградњу“ Зајечар, ЈКСП Зајечар, привредним субјектима и правним лицима са подручја града Зајечара и поменутих општина, као и на максималној мобилности и радном ангажовању Команде заједничких снага у Зајечару.

Из напред поменутог свакако можемо донети закључак да су се услови боравка на поменутим објектима свакако побољшали у односу на услове које смо затекли  приликом првих обилазака  на почетку радног ангажовања заједничких снага.

СИНДИКАТ СРПСКЕ ПОЛИЦИЈЕ
РЕГИОНАЛНИ ЦЕНТАР ЗАЈЕЧАР

Тачно је, патриотизам се не мери дневницама!!!

И као што то обично бива у земљи Србији, снег је у јануару изненадио путаре! Направио застој у саобраћају на читавој деоници ауто-пута, заробивши десетине грађана у својим аутомобилима. Није се могло чак ни до оних повређених у саобраћајној незгоди која је свему претходила…

Без намере да критикујемо било чији рад и овога пута морамо истаћи храброст, пожртвовање, издржљивост, упорност својих колега из Нишког одреда Жандармерије и Ватрогасно-спасилачке јединице у Нишу…Људи који само раде свој посао, скромно и скрушено, далеко од очију јавности и телевизијских камера, без медијске помпе и жеље за саморекламирањем…Службеника опремљених и плаћених испод сваког нивоа достојанства државних службеника чији је превсходни посао очување безбедности грађана Републике Србије…Људи који имају дневнице 150 динара, али само ако буду ангажовани дуже од 12 часова, јер Боже мој, они „службено путују“…

Колега ватрогасац, главни јунак јучерашњег дана, Рајковић Миодраг, припадник је Ватрогасно-спасилачке јединице у Нишу и јуче је заједно са колегом Миланом Видојевићем, обављао задатке на терену. До леђења трепавица и обрва иначе долази услед кондезације водене паре коју човек издише док ради уз ношење визира и заштитне маске. Дешава се да чак и боце са ваздухом на леђима заледе и залепе се уз јакну, па их колеге скидају заједно са заштитном јакном.

Они су помало збуњене великом медијском пажњом коју су задобили и скромно кажу да су само радили свој посао, да нису урадили ништа посебно што не би и велика већина њихових колега у тој јединици и целом Сектору за ванредне ситуације. Награду, кажу, не очекују јер нису тим поривом били вођени кад су кренули у помоћ завејаним људима. Највећа награда су им осмеси на лицима и захвалност у очима људи које су спасили.

Синдикат српске полиције ће свакако тражити од министра да ове колеге награди, а наравно они ће и од синдиката добити одговарајуће признање (ушли су у најужи круг кандидата за добијање Плакете за храброст и јунаштво коју ССП додељује једном годишње).

У прилогу можете погледати фотографије које сведоче о јучерашњем „службеном путовању“ наших колега, припадника Жандармерије и ватрогасаца-спасилаца… Оне фотографије, на којима је у првом плану јагњетина из епизоде „Лепа Брена за 4 особе“, а које су свакако пратећи материјал и декор службених путовања неких других државних чиновника, распоређених горе негде високо, из разумљивих разлога сачуваћемо за приватну архиву…

Служба за информисање ССП

Коме треба помоћна полиција?

Београд, 06.01.2017. године – Уредбом Владе Србије, усвојеном непосредно пред Нову годину, уређени су услови за избор кандидата, права и обавезе, обука, начин ангажовања као и организација и рад припадника помоћне полиције. Према овом акту, помоћна полиција представља облик ангажовања лица која нису у радном односу у МУП-у ради обављања полицијских послова. Ангажовање у помоћној полицији заснива се на принципу добровољности, закључивањем уговора о служби у помоћној полицији.

Одлуку о ангажовању помоћне полиције доноси министар унутрашњих послова на предлог директора полиције. Укупан број припадника помоћне полиције не може прелазити 15 одсто укупног броја систематизованих радних места униформисаних овлашћених службених лица.

Према Уредби припадници помоћне полиције ангажују се на основу јавног конкурса који расписује Министарство унутрашњих послова, а у самом конкурсу мора бити наведен број припадника који се ангажује, услови, начин подношења пријаве и поступак избора кандидата. Министар може, у складу с потребама, и без јавног конкурса у помоћну полицију ангажовати лица која су завршила основну полицијску обуку, средњу или вишу школу унутрашњих послова, Полицијску академију, Криминалистичко-полицијску академију или друга лица која испуњавају услове.

Да би лице припадало помоћној полицији, поред општих услова за заснивање радног односа у државном органу, мора и да задовољи посебне услове за рад у полицији као што су да је незапослено, старије од 18, а млађе од 50 година и да има најмање средњу стручну спрему у четворогодишњем трајању.

Кандидате бира Комисија од пет чланова, а именује је министар унутрашњих послова. Чланови комисије именују се из састава Дирекције полиције и Сектора за људске ресурсе. По заршетку избора кандидати се упућују на обуку која се спроводи по програму полицијске обуке основног нивоа, а пре тога су дужни да закључе уговор о основној обуци.

Након завршене обуке кандидати закључују с МУП-ом уговор о служби у помоћној полицији, а када министар донесе акт о ангажовању стичу статус припадника помоћне полиције. Уговор се може закључити најдуже до године у којој припадник помоћне полиције навршава 50 година старости, Припадници помоћне полиције могу бити упућени на додатну обуку у складу с потребама МУП-а.

Припадници помоћне полиције се, по правилу, ангажују у организационим јединицама полицијске управе на чијој територији имају пребивалиште. Изузетно могу бити ангажовани и у другим организационим јединицама МУП-а ван подручја свог пребивалишта. Њима за време рада припада накнада у висине од 70 одсто просечне зараде без припадајућих пореза и доприноса по запосленом , а накнада се утврђује сразмерно броју остварених радних дана у односу на пун фонд радних сати у месецу у ком је ангажован.

Носе униформу, оружје, ознаке…

Припадници помоћне полиције приликом ангажовања носе униформу припадника полиције, с прописаним ознакама, као и службену легитимацију, која уместо натписа “полиција” садржи натпис “помоћна полиција”. Чин односно звање припадника помоћне полиције по називу и изгледу одговара почетном чину односно звању полицијског службеника са средњом стручном спремом. Помоћни полицајци за време ангажовања дужни су да униформу са ознакама, оружје, муницију и припадајућу опрему носе, користе и чувају у складу са законским прописима.

Преузето: Љ. Малешевић / Дневник

УРЕДБА О СЛУЖБИ У ПОМОЋНОЈ ПОЛИЦИЈИ 2016

Уредба о служби у помоћној полицији 2009

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Једна од највећих ноћних мора радника од сада забрањена

Преносимо вам текст објављен на порталу „Б92“, ради илустрације савремених кретања у радним законодавствима у свету. С обзиром на то да код нас, барем у већини организационих јединица у МУП, запослени током поподнева сазнају распоред рада за сутрашњи дан, јасно је колико смо далеко од тог истог света, и на ком ступњу се налазимо.

И док оправдања за мале плате и лошу техничку опремљеност, може и да нађе (мада су обично неискрени), држава Србија никако не може да смислено образложи због чега овако нешто није могуће и код нас!

Да ли је заиста толико тешко направити распоред рада за неколико дана унапред??? Да ли је у Србији ратно стање или не што друго, тек већина командира распоред прави тек пар сати унапред. Да ту ипак није по среди њихова нестручност или недостатак добре воље? Било једно, било друго, они ту не треба да буду, да обављају дужност за коју нису способни или добронамерни!

Наравно, ти исти командири су такође извргнути својеврсном малтретирању од стране надређених, позивима у поноћ, хитним ванредним доласцима у јединице… Али ћуте! Ћуте јер су јефтини каријеристи, неспособни да се изборе за себе и своја права. А поверена су им права многих!

Оригинал текста са портала Б92:

Запослени од сада имају право да не одговарају на такве позиве ван радног времена, према закону названом „право на искључење“.

Компаније са више од 50 запослених обавезне су да израде кодекс доброг понашања у којем ц́е бити наведени сати током којих запослени не требају да одговарају или шаљу поруке електронске поште. 

Француска, чланица Европске уније вец́ има 35-часовну недељу која је на снази од 2.000. године, подсец́а ББЦ. 

Предлагачи закона истицали су да запослени који одговарају или проверавају електронску пошту ван радног времена нису поштено плац́ени за тај прековремени рад и да таква пракса сталног “прикључења” на мрежу носи ризик од стреса, сагоревања на послу (бурноут), тегоба са спавањем, а ремети и приватни живот. 

Закон о праву на искључење део је реформе закона о раду и једини је који није изазвао протесте и штрајкове, што није био случај са изменама закона које омогуц́авају послодавцима лакше запошљавање и отпуштање запослених. Његов је циљ да наметне поштовање времена за одмор и годишњи одмор те успостави бољу равнотежу између професионалног и приватног живота. 

Према студији института Great Place to Work, 12 одсто активне популације погођено је болешц́у 21. века, сагоревањем на послу, али „бурноут“ у многим државама није признат као професионална болест. 

У Белгији се законом од 1. септембра 2014. бурноут сматра „психосоцијалним ризиком“ и предузец́а су обавезна да своје правилнике томе прилагоде, али у пракси, на тај се закон ретко кад позива. 

Неке приватне компаније вец́ су покушавале да ограниче својим запосленим коришц́ење електронске поште ван радних сати. 

Тако је на пример немачки произвођач возила Дајмлер 2014. увео опцију за раднике који одлазе на годишњи одмор да уместо поруке оут-оф-оффице (ван канцеларије), запослени могу да одаберу функцију да им се електронске поруке аутоматски бришу.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић