Skip to main content

Месец: јануар 2017.

Има ли нас довољно на улицама?

Усвајање и измене тек усвојених закона, усклађивање подзаконских аката, прилагођавање захтевима различитих невладиних организација најчешће у вези са људским, мањинским правима, заштитом породице, заштитом података о личности, те мигрантска криза и ангажовања на терену и сличне обавезе представљају додатно оптерећење  на раду запослених у МУП-у.  То проузрокује повећани обим посла на улици, гужву на шалтерима, дуготрајно чекање на граничним и административним прелазима, обавезу  вођења многобројних дуплих евиденција и обавештавања, а извршилаца је све мање и мање.

Не разматрајући оправданост смањења, ионако, већ малог броја људства у организационим јединицама, проблеме руководиоца да у таквим условима несметано организују рад, покрију све линије рада, а при томе поштујући законске прописе,  они који такве послове никада нису ни радили доносе дискутабилне и свима нама неразумне одлуке. Добро је њима познато да извршиоци, али и руководиоци ОЈ не могу главу подигнути од толиког посла, покривајући празнине и обављајући неодложне послове других колега који због таквих одлука нису ни присутни у тим јединицама. A поред свега тога, наставља се пракса недовољне координације Дирекције и свих Сектора МУП-а са ОЈ у седишту и ван МУП-а, опстаје страх да се надређеном једном за свагда каже  „ми немамо довољно људства и возила, не можемо тај задатак извршити“.  Како би се додворили надређеном, већина руководиоца ОЈ прихвата све што им се предложи, поједини би чак скочили у бунар ако им се тако нареди, не марећи за последице. А то све кад-тад дође на наплату.  Због таквог односа према послу и колегама, као крајњу последицу имамо угрожавање система безбедности и ускраћивање права запослених. Већ је устаљена пракса да због тога бивају покренути судски спорови које, по неписаном правилу, МУП увек губи. И нажалост, то све директно иде на штету буџета и грађана који у виду пореза одвајају средства како би се осећали безбеднима и заштићенима.

Руководиоце то не интересује  јер новац не клизи из њиховог џепа. Битно је да себе „покрију“, дају неку нову идеју и добију боље радно место. Једна од таквих „генијалних“ идеја је план да се формира „Б“ формација ИЈП. Не можемо а да не поставимо два логична питања: „Шта ће нам?“ и „Шта нам се то спрема?“. Познато нам је да већ постоји „А“ формација ИЈП, која ради све и свашта ( утакмице, рад на терену, рад са мигрантима, разна обезбеђења итд.) и да њихова ангажовања на терену представљају ноћну мору сваког руководиоца ОЈ. Недовољан број људства, годишњи одмори, боловања и још када пристигне депеша „да је потребно за сутрашњи дан хитно организовати, на пример, 15 припадника ИЈП за рад на терену од  15 дана, обезбедити возила и логистичку подршку“  је кап која прелије чашу. Поступити се по наређењу мора, а одрећи се великог броја запослених на 15 дана је превише! И тако сваког другог-трећег месеца. И ево сада још једне главобоље –  „Б“ тим ИЈП.

Да ли формирањем „Б“ тима ИЈП можемо очекивати још више ангажовања на теренима широм Србије? Да ли ће ИЈП преузети базе у КЗБ? Хоће ли једну утакмицу уместо 30 сада обезбеђивати 60 припадника?  Да ли ви господо из фотеља знате шта је то онај прави полицијски посао којег упорно и тврдоглаво маргинализујете? Оваквим начином рада повлачите људе са улица, сектори остају недовољно покривени, информација са терена ће бити све мање јер нисмо на радном месту. Све ће то утицати на пораст криминалитета, али и на вашу статистику где сваке године имамо мање извршених КД и где је скоро свака станица најбоља у Србији, по томе, а криминалаца је све више.

Синдикат српске полиције ће у наредном периоду уложити додатне напоре и константно вршити притисак на послодавца да размотри ове проблеме са којима се сусрећу у ОЈ, заслугом појединаца који не маре за то. Осим за заштиту права запослених у МУП-у, јавно указујући на пропусте борићемо се да се смањи стопа криминалитета на улицама, а да полицајаца буде више тамо где су потребнији – раме уз раме са грађанима. А не по шумама, кућицама, болницама… Те ствари могу, а и требало би да раде друге надлежне институције.

И на крају преносимо поруку једног члана ССП:  „Колеге, немојте се нервирати, све ово што се дешава у МУП-у је нормално“.

Служба за информисање ССП
Зоран Стојчић

 

 

Велико срце ивањичких полицајаца

Ивањица, 18.01.2017. године, –  Под слоганом „Наше мало некоме значи много“,  у времену од 09-15 часова, у организацији Црвеног крста Ивањица, Завода за трансфузију крви Чачак и Синдиката српске полиције, одржана је друга по реду акција добровољног давања крви у просторијама Полицијске станице Ивањица.

Поменута акција је пропраћена од стране локалних медија. Синдикат српске полиције је покушао да оствари сарадњу са „Телеком Србија“, ради поспешивања акције добровољног давања крви, али због лоших временских услова и епидемије грипа то за овај термин није било могуће, али та сарадња ће свакако бити успостављена приликом одржавања следеће акције.

Што се тиче ове акције, њој се одазвало 28 давалаца, од којих је двадесет троје дало крв, док је њих пет одбијено после лекарског прегледа. Организатори ове акције су, због поменутих лоших временских услова због којих је проглашена ванредна ситуација у нашем граду и због епидемије грипа, више него задовољни одзивом, посебно што је јануар месец, месец када су потребе за јединицама крви велике.

Синдикат српске полиције овим путем жели да покаже свим грађанима да увек могу рачунати на помоћ полицијских службеника, без обзира да ли се ради о акцији добровољног давања крви или било којој другој помоћи. Члан главног одбора ССП и председник РЦ Чачак, Дарко Оцокољић, најавио је да ће са Црвеним крстом Ивањица организовати акцију добровољног давања крви и у септембру месецу текуће године за запослене у ПС Ивањица, као и за заинтересоване грађане општине Ивањица, а све у циљу попуне резерви јединица крви у Заводу за трансфузију крви Чачак.

Служба за информисање ССП

ПУ за град Београд – добра воља исказана, очекујемо брзу реализацију

Београд, 17.01.2017. године, – На захтев Синдиката српске полиције одржан је радни састанак у Полицијској управи за град Београд. Састанку су испред управе присуствовали начелник Веселин Милић, помоћници начелника Небојша Пантић, Милан Станић и Ратко Костић (који је уједно и начелник Управе кринималистичке полиције), начелник Управе полиције Влада Радосављевић, као и шефица Бироа начелника Биља Радујко.

Делегацију ССП предводио је председник Лазар Ранитовић, а учествовали су још заменик председника Миле Лазаревић, председник РЦ Београд Слободан Ћосовић и председник СГ ДСИЈ92 Дарко Миловановић.

Састанак је протекао у позитивној, конструктивној атмосфери уз обострано поштовање и разумевање. Неке од проблема које смо овом приликом изнели и руководство ПУ је препознало, али је немоћно да их отклони без праве подршке Сектора за материјално-финансијске послове Министарства унутрашњих послова. Но, како за неке проблеме нису потребни превелики финансијски издаци, већ је тежиште на бољој организацији и поштовању права запослених, решење је пронађено и очекујемо брз напредак.

Састанак је потрајао добрих два сата, и велики је број размотрених тема, па ћемо овде навести само неке битније:

  • Проблеми са обезбеђењем обејката у ПУ за град Београд

Кућице у којима бораве полицијски службеници током обезбеђења објеката су углавном неусловне, слабе изолације, лошег грејања, прокишњавају, тако да је боравак у њима скоро немогућ у дужем временском периоду. Потребна је адаптација постојећих или набавак нових.

Начелник Милићbgd1 је одговорио да су свесни овог проблема, да се ради о старим и дотрајалим кућицама, да су нове требоване код Сектора за МФП, али да то иде споро јер нема новца за тако нешто. Управо стога је наредио, током великих хладноћа предходних дана, да се људи у тим кућицама смењују у што краћим интервалима, на пола сата – сат најдуже, да их све време обилазе старешине и да их лично замене, уколико буде неопходно. Обратиће се граду Београду и неким фирмама за помоћ по овом питању, како би се премостио проблем, пре него на нивоу МУП буде трајно решен, а од ССП очекује помоћ на убрзавању реализације донација.

  • Проблеми са радом припадника криминалистичке полиције у приградским станицама

У последњих неколико година уведена је пракса да увиђаје у ноћним сатима на територији читавог града Београда врши Одељење за увиђајно-оперативне послове Управе криминалистичке полиције ПУ за град Београд, ради уштеда и смањења финансијских издатака проистеклих по основу додатака на плате радника за ноћни рад. То је, наравно, довело до повећаног оптерећења радника наведеног Одељења, али и до функционалних проблема, јер неретко екипе не могу да истовремено покрију све увиђаје у току ноћи. Последица тога јесте незадовољство грађана који, поред тога што су оштећени извршењем кривичног дела, додатно буду изложени непријатности да чекају увиђајну екипу до јутра. О самом квалитету увиђаја након протока времена и неадекватног обезбеђења лица места не треба ни говорити. Наравно, ово правило је често кршено а оперативци од куће позивани ради хитних увиђаја као што су разбојништва, ради „притворских“ предмета и слично. Полицијски службеници су се увек одазивали из разлога савести и одговрности, премда термин „стална доступност“ није правна категорија већ морална. А праведно је, и сасвим у складу са позитивним правним прописима, човека кога смо обавезали да буде приправан, тако и третирати – т.ј. својеврсно ускраћивање слободе кретања треба адекватно платити.

Начелник УКП ПУ за град Београд Ратко Костић, сматрао је да нема потребе за овом мером, која може бити контрапродуктивна, јер ће довести остале колеге у неравноправан положај, будући да је чест случај да позову и неколико десетина оперативаца од куће ради обављања хитних послова. Но, након интервенције помоћника начелника Милана Станића који је потврдио такву праксу у свим подручним полицијским управама, и након упутства начелника Милића, ипак је договорено да полицијским службеницима, дежурним у ноћним сатима, буде прописана приправност у складу са законом и колективним уговором, те иста буде и плаћена.

  • Начин и уједначавање праксе обрачуна накнаде трошкова за долазак на посао и повратак са посла у складу са важећим Правилником

Упркос, сада већ, скоро двогодишњој, примени новог Правилника, ми и даље имамо шаренолику ситуацију са начином примене у обрачуну трошкова за долазак на посао и одласка са посла. И даље имамо примере да се запосленима, у складу са бројем смена, прекраја и дели износ накнаде за месечну карту, мада је она недељива (по правилнику). Такође, у појединим полицијским станицама и даље запосленима умањују накнаду погрешним начином обрачуна код сменског рада и рада у турнусу.

Будући да ни присутнима није било баш најјасније у чему је проблем, делегација ССП их је упутила да затраже званично тумачење од помоћника начелника Сектора за МФП, господина Драга Бјелице, које им је и овом приликом предочено:

Сваки запослени који у току месеца није имао одсуство због годишњег одмора, боловања или плаћеног и неплаћеног одсуства, има право на пун износ месечне накнаде, без обзира на број смена које је одрадио. Без обзира што неки месец има, на пример, 22 радна дана, а запослени радом у турнусу одраде, на пример 15 смена, неправилно је пун износ накнаде делити са 22 па множити са 15, јер се тако накнада умањује за трећину. У временику рада тим радницима не треба попуњавати 15/22, како то често раде старешине, већ је потребно уписати 15/15, што ће радницима у обрачунској служби бити јасан знак да су те колеге радиле целог месеца и оствариле право на пун износ накнаде.

Делегација синдиката је изнела примедбу и да се у појединим организационим јединицама запосленима намећу одређени ауто-превозници, сужава им се избор и бивају принуђени да достављају потврде о ценама месечних карата превозника са малим бројем полазака, чији ред вожње запосленима не одговара. А правилник запосленом пружа право реалног избора.

Начелник Управе полиције ПУ за град Београд, Влада Радосављевић, изјавио је да велики проблем стоји у томе што су старешине принуђене да уопште размишљају о начину обрачуна и систему наплате трошкова уместо да енергију трошке на унапређење безбедности грађана. Његово мишљење је да би идеално решење било да командири, односно начелници ПС, само доставе станичне временике рада обрачунским службама који би из њих вадили потребне податке. Али ће свакако, по наређењу начелника ПУ, спровести мере ради усаглашавања и правилног обрачуна трошкова у целој Полицијској управи за град Београд.

  • Недостатак службених возила

Изнели смо податак да, поред редовног недостатка исправних возила, имамо ситуацију да известан период, у дежурној служби ПУ нема ниједног јединог исправног возила за транспирт лица (марица). Такође, проблем са возилам је присутан у свим организационим целинама: у полицијским станицама, Управи криминалистичке полиције, Управи саобраћајне полиције, Полицијској бригади…

Начелник Веселин Милић се сложио са нама, у руководству ПУ су сви више него свесни овог проблема који повремено озбиљно утиче на функционисање службе и ефикасност обављања свакодневних задатака.  Истакао је то, да је инсистирао код министра и директора, и у томе и успео, да од 50 управо подељених нових патролних возила на нивоу МУП, чак 40 припадне Полицијској управи за град Београд. Очекује да и при следећој, највљеној подели нових возила, највећи број њих заврши у Београду, јер по обиму и сложености посла ни једна подручна ПУ не може ни приближно да се мери са ПУ за град Београд.

  • Кадровска решења, премештаји, интерни конкурси…

Постављено је питање проблема који проистиче из перманентног смањења броја запослених и великим бројем „угашених“ радних места. Тренутно је велики број извршилачких али и руководећих радних места непопуњен и то ствара додатно оптерећење на раду али и незадовољство колега који имају одговарајуће радно искуство и потребну стручну спрему, обављају те послове али за њих не могу да добију решења о распоређивању нити адекватну плату. Велики проблем представља и немогућност трајних премештаја запослених, што изазива пад морала и њихово незадовољство.

Начелник УКП Ратко Костић је изнео податак да тренутно немамо шефове Одсека за сузбијање криминалитета у чак шест полицијских станица, да у седишту управе такође постоји неколико упражњених радних места које је немогуће надоместити. Начелник ПУ Веселин Милић је изјавио да ће управа врло брзо добити око 200 нових полицијских службеника, полазника курса ЦОПО, а да је расписан конкурс за пријем нових 400 полицајаца. Слаже се да је велики проблем немогућност распоређивања радника према потребама и према њиховим способностима и заслугама, али да су тренутно једино могући привремени премештаји, све док не заживи предвиђени систем каријерног напредовања и интерних конкурса, за шта одговорност сноси Сектор људских ресурса.

Поред разговора на ове тема, било је речи и о другим ситнијим проблемима и спорадичним случајевима. За будућу сарадњу две организације одређени су координатори – испред ПУ зза град Београд биће то помоћник начелника ПУ Небојша Пантић, а испред ССП одређен је заменик председника Миле Лазаревић.

Руководство ПУ за град Београд пренело нам је своје незадовољство измештањем логистике из Полицијске управе, свођење некада велике, Управе за логистику ПУ за град Београд на два Одељења при седишту МУП, што је донело низ проблема, искомпликовало и успорило процедуре набавке основних средстава неопхофних за функционисање управе. Такође, начелник ПУ Веселин Милић је нагласио јако велики проблем са недостатком људства – за само последње три године број запослених је смањен за више од 1000 полицијских службеника, што природним одливом, што премештајима ради смањења путних трошква по депеши директора полиције. Истакао је и да ПУ за град Београд заслужује и мора имати посебан третман у оквиру МУП због просте чињенице да се највећи број кривичних дела у Србији изврши на територији Београда, да се више од половине нарушавања јавног реда и мира и саобраћајних незгода догоди у Београду, да су цифре прецизне и неумољиве. Делегација ССП је изнела податак да су недостатак људства у полицији у Бугарској престоници Софији, покушали да реше тако што полицајци у том граду имају основицу плате за 30% вишу у односу на унутрашњост Бугарске.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Политика потврђује писање ССП о расипању новца МУП-а

Новинар дневног листа „Политика“, Александар Бојовић,  у свом тексту објављеном 17.01.2017. године на порталу тог листа, пише о финансијским проблемима Министарства унутрашњих послова, и на најбољи начин потврђује нашу причу по том питању. Коначно су на наплату стигли стари грехови бивших министара и начелника Сектора за материјално-финансијске послове. Тужбе запослених, старе и по десетак година, добиле су свој епилог. Радници су били у праву, МУП је дужан својим запосленим огроман новац. Наравно увећан за судске трошкове и законске камате.

Могли смо, ових дана, у медијима прочитати и да је држава финансијски помогла Јавно предузеће „Железнице Србије“ у знатној мери, управо ради исплате потраживања радника, по истом основу, а како би спречили банкрот Железница. С правом можемо поставити питање зашто држава не помогне и МУП као државном органу? Да ли је банкрот МУП држави прихватљивији од пропасти Железница?

Текст из Политике:

За принудне наплате МУП прошле године издвојио 1.6 милијарди динара

Министарство унутрашњих послова сваке године даје огромне паре за судске трошкове, пенале и казне. Према подацима МУП-а достављеним „Политици” Законом о буџету за 2017. годину за измирење обавеза насталих вођењем наведених поступака предвиђено је 1.221.154.000 динара. Реч је о принудним наплатама по тужбама запослених за неплаћени прековремени рад, ноћни рад, рад на дане државних празника…

У буџету за 2016. било је одређено 696.770.000 динара али је до краја године више него дупло „пробијен”. Планиран новац за судске трошкове потрошен је до почетка јуна 2016. Након тога паре су преусмераване са других апропријација (буџетских ставки) у складу са чланом 56 Закона о буџетском систему у укупном износу од 894.309.292,41 што је знатно угрозило рад Министарства унутрашњих послова, наводе у овом министарству. Укупна свота новца утрошена за судске трошкове у 2016. години у МУП-у је 1.591.079.292,41 динар.

Према нашим сазнањима, недељно је са рачуна МУП-а прошле године скидано и по 50 милиона динара по извршним налозима суда. У МУП-у Србије ради више од 42.800 људи а многе тужбе датирају и од пре десетак година. Такође, велики број полицајаца ради ноћу, викендом, прековремено, а некима тај рад није исплаћен због чега су и одлучили да туже своју службу.

Оригинал чланак у Политици можете погледати ОВДЕ.
Ми смо, како рекосмо, већ раније писали на ову тему у следећим текстовима:
 Кривичне пријаве против распиника у МУП
Зашто касни накнада за путне трошкове?

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Посебни услови – посебна накнада!

Ужице, 18.01.2017. године, – Председник Синдиката српске полиције Лазар Ранитовић упутио је данас допис министру унутрашњих послова др Небојши Стефановић са захтевом за проширење дејства његове Одлуке број 6368/2016-2.

У допису, којим вам преносимо у целости, председник Ранитовић подсећа министра да је реално и правично да полицијски службеници ангажовани у посебном режиму рада, на територији адинистративне границе ка јужној покрајини и ка Републици Црној Гори, добију накнаду у висини од 1800 динара дневно:

Поштовани господине министре,

у складу са усложавањем безбедносне ситуације у Републици Србији и ангажовањем додатних снага МУП Р Србије на административној граници према нашој јужној покрајини и према Републици Црној Гори, очекујемо од Вас да модификујете Вашу Одлуку 6368/2016-2 од 01.08.2016. гоидне, тако што ћете и општине Рашка, Нови Пазар, Тутин и Сјеница, дефинисати као подручја на којима се рад обавља у отежаним условима, односно као подручја у којима за рад следује посебна накнада у висини од 1800 динара по дану анговања.

Након најновијих дешавања и угрожавања имовине и лица на том подручју, донета је одлука о формирању заједничких патрола припадника МУП и Војске Србије. У складу са тиме велики број полицијских службеника је ванредно ангажован, бораве у касарнским условима по петнаест дана, дају мешовите патроле са припадницима Војске, те им по Уредби Владе РС, припада дневница у висини од свега 150 динара.

Уверени смо да се и рад на овом подручју обавља у отежаним условима, исто као и у подручјима која су бећ дефинисана Вашом Одлуком, те због тога, као и у циљу избегавања прављења дискриминације међу полицијским службеницима ангажованим на пословима исте или сличне врсте, сматрамо оправданим да колеге за тај рад добију правичнију новчану накнаду, односно накнаду у износу од 1800,00 динара дневно.

С поштовањем,

Председник ССП
Лазар Ранитовић

Саветници, помоћници… окупација администрације!

Пре пар дана похвалисмо министра просвете, господина Шарчевића, како, за разлику од руководства нашег министарства, схвата сву озбиљност ситуације и размере системског расипања новца, те упозорава одговорне да више неће бити толеранције за такво понашање, кад оно…

Јуче освану вест да поменути господин министар има ни мање ни више него 11 помоћника, три посебна саветника, једног саветника (ваљда обичног наспрам ових посебних), четири државна секретара и једног секретара (да л обичан ил специјални, није прецизирано). Мало ли је за једног министра?

Али да је он једини, ни по јада не би било…

Наше министарство ни најмање не заостаје. А и зашто би? На званичном сајту МУП доступни су подаци о три државна секретара и пет помоћника министра. О броју саветника ни речи, број нам није познат али је зато један од саветника, и то специјалан, Амадео Воткинс, јако добро (ал не и по добру)  познат свим запосленим у МУП. Ето, скромније него у министарству просвете, рећи ће неко. Да, али занемаримо Дирекцију полиције и број људи у непосредном окружењу директора полиције.

Не смемо да тврдимо, али верујемо да би се директор полиције Владимир Ребић добро помучио док се сети имена свих својих саветника и помоћника. А саветници и помоћници се множе већ годинама. Скоро све њих, садашњи директор наследио је од свог предходника Милорада Вељовића. Вељовић је за своја, скоро па цела, два мандата умножавао помоћнике, делио титуле и функције по заслугама, према личним симпатијама али и доста смењених начелника Полицијсих управа, формално је унапредио пребацивањем у Дирекцију полиције и именовањем их за своје помоћнике. Ваљда уздајући се у ону стару да непријатеље треба држати уз себе, на оку. Често је Вељовић, обезбеђујући „верност“ и послушност, функције помоћника додељивао и људима које је упућивао у унутрашњост. Бројни су примери начелника ПУ са том функцијом.

А све те људе неко мора да плати. И то дебело!

Да све функционише како треба па да и разумемо, јер велики су системи Дирекција полиције и МУП. Није лако ускладити функционисање и рад више од 42.000 запослених. Али то није случај, напротив. Што више саветника и помоћника то све компликованије процедуре. Од најобичнијих процеса направише компликоване процедуре, са милион беспотребних потписа, сагласности, одобрења… За баналне проблеме бивају формиране комисије, радне групе, тимови…

У јеку реформи МУП та фиктивна радна места остадоше недодирљива а уместо упрошћавања система добисмо нове секторе, нова одељења, службе и управе. Поједина одељења имају тек начелника, заменика начелника и свега пар извршилаца! Али, битно је звати се начелником! Лепо звучи а и доноси углед у родном селу! Доноси то звање и веће паре, добар мобилни да се покаже на весељима и сахранама, а и службени аутомобил за до села.

Искрено, не бисмо били превише изненађени ни уколико освану нека нова радна места у номенклатури МУП, као на пример: саветник за топлу воду, саветних за хладну воду, саветник за заливање кактуса, заносач у кривини али и саветник заносача…

Пријатно нам било. Само – до када?

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Јануарски месечни састанак у Кабинету министра

БЕОГРАД –  Дана 11.1.2017. године у Палати Србија одржан је први месечни састанак у текућој години са Радном групом за сарадњу са синдикатима којим је председавао државни секретар, господин Милосав Миличковић. Делегацију Синдиката српске полиције сачињавали су председник Лазар Ранитовић, портпарол Бобан Ђорђић, чланови ГО Дарко Оцокољић, Андрија Јеринг и Никола Петровић.

Теме о којима се разговарало су следеће:

1. Награђивање полицијских службеника који су ментори полицијским службеницима-приправницима

Проблем се појавио у управама где су распоређени полицајци приправници након окончања курса за основну полицијску обуку, нарочито у ПУ Бор. Депешама број 24/10. од 10.3.2010. године и 163/10. од  16.9.2010. године експлицитно је наведено да се свим менторима због увећаног обима посла увећа коефицијент за 20% поводом менторског рада са полицајцима приправницима. Одговор на дату тему дао је Жељко Веселиновић који је изјавио да је награђивање могуће једино у оквиру квоте од 5% на нивоу полицијских управа и да ван тога није могуће увећање коефицијента плате, а да дате депеше из 2010. године дерогирају нове депеше у оквиру поменутих квота.

2. Пријем у радни однос у МУП свршених студената Криминалистичко-полицијске академије

На претходним састанцима са Радном групом за сарадњу са синдикатима било је речи о запошљавању студената који су завршили КПА, односно да ће потписати одговарајућу сагласност и почети да раде у МУП са средњом стручном сменом. Да ли се од наведене замисли одустало? Хоће ли се запошљавати свршени студенти КПА у звању или са ССС или пак неће бити запошљавања ове категорије лица?

Одговор на питања дао је државни секретар Милосав Миличковић који је изјавио да сви студенти који су о трошку буџета у року завршили школовање биће примљени у радни однос у МУП у стеченом звању на КПА. Сектор за људске ресурсе има план пријема те се у наредних 6 месеци очекује реализација.

3.Зимски пнеуматици на службеним возилима.

Сведоци смо да огроман број служених возила нема одговарајуће зимске пнеуматике а возила се налазе у употреби. Да ли се планира расписати тендер за набавку зимских пнеуматика за потребе МУП-а и када?

Одговор је дао Драго Бјелица који је изјавио да је део зимских пнеуматика већ набављен и уследеће подела по приоритетима, други део пнеуматика ће бити обезбеђен кроз оквирни споразум.

4.Технички преглед службених возила ПУ Панчево

Министарство је склопило уговор са АМСС за осигурање запослених и за вршење техничких прегледа на територији Р. Србије. Полицијска управа Панчево на својој територији нема пословну јединицу АМСС те возила се ради техничког прегледа довозе у Београд. Овиме се не чине уштеде већ се МУП излаже додатним трошковима када је у питању ПУ Панчево. Територија ПУ Панчево покрива општине Ковачица, Опово, Алибунар, Пландиште, Вршац, Белу Цркву и Ковин са којих се одвозе возила на технички преглед у Београд којом приликом прелазе у оба правца до 200 км, чиме се стварају непотребни трошкови за гориво са једне стране и радници остају без возила и до пет дана са друге стране чиме се не може адекватно извршити територијална покривеност када су у питању послови и задаци, једном речју служба трпи. Предлажемо да МУП склопи уговор са одговарајућим правним лицем овлашћеним за вршење техничког прегледа на територији Града Панчева чиме би се овај проблем превазишао. Могуће је да на територији Р. Србије постоје још неке ПУ које имају истоветан проблем па и са њима превазићи проблем на поменут начин.

На тему одговор је дао такође, Драго Бјелица којом приликом је изјавио да је у оквиру Уговора о осигурању запослених у Министарству унутрашњих послова који је склопљен са Ауто-мото савезом Србије (АМСС) добијено гратис 1200 техничких прегледа те је неопходно искористити добијену повољност ради уштеда а да ће у будућем периоду бити склапљени уговори са одговарајућим правним лицима овлашћеним за вршење техничких прегледа на територији организационих јединица Министарства.

5.Крајње нехумани услови рада у јединици за обезбеђење одређених личности и објеката

 У Одељењу за обезбеђење дипломатско-конзуларних представништава (ДКП),полицајци који раде на обезбеђењу амбасада и других објеката, немају решен санитарни чвор односно тоалет. Проблем је што се објекти налазе у центру Београда или у елитним деловима града и полицајци су везани за радно место у кућицама за одмор али немају где да иду у тоалет. Често се дешава да посећују угоститељске објекте илу бензинске пумпе кад је радно време радио обављања физиоилошких потреба. Међутим, када објекти не раде или власник угоститељског објекта једноставно каже да је тоалет неисправан полицајац нема где. Тако имамо ситуацију да нам полицијски службеници у 21. веку у престоници Србије врше малу нужду или на улици (што представља прекршај из чл. 8. Закона о јавном реду и миру), или пак у пластичне флаше, а за велику нужду остављамо вама машти на вољу.

Више пута је од руководилаца усмено  тражено да се то питање  реши међутим овај горући проблем није превазиђен нити је изнађено трајно решење. Невероватно је понижавајуће да полицијски службеници у униформи врше нужду по улицама или да моле угоститељске раднике и раднике на бензинским станицама да их пусте у тоалет. Више пута су се руководиоци позивали на Уредбу Града Београда да сви објекти јавне намене морају дозволити употребу тоалета свим грђанима, али у праски се догађа ситуација да радици и власници објеката саопште да је толет неисправан за употребу чиме практично онемогуће коришћење полицијском службенику коришћење истог.

Решење би се могло наћи кроз дугогодишњу праксу да се за обезбеђење личности по месту становања склапају уговори између МУП и Скупштином станара, Скупштином општине на којој се налази лице или пак са Скупштином Града директно, да се користе мокри чворови који су у заједничким просторијама стамбене или неке друге зграде. Често један мокри чвор могу да користе по два радна места ( позиције ) која су у радијусу од пар стотина метара, те нису потребни грађевински радови и додатни трошкови МУП-а. Из нама непознатих разлога када се укине обезбеђење неких званичника (нпр. Војислав Кошуница) МУП отказује уговор о коришћењу тих преко потребних просторија па неколико радних места остављају без могућности употребе тоалета. Један од начина поред наведених јесте изнајмљивање или куповина мобилних или покретних тоалета који би се ставили на безбедно место у непосредној близини радних места.

Одговор на тему дао је помоћник директора полиције, Богољуб Живковић који је изјавио да ће бити наложено руководиоцима Јединице за обезбеђење да изврше провере и процену и доставе предлог решења како би се у што краћем периоду решио овај есенцијални проблем. Уколико запослени не буду задовољни брзином решавања овог горућег проблема ССП ће бити принуђен да се обрати Управи за безбедност здравља при министарству рада.

6.Интерни конкурси и премештаји

Од 1. јануара 2017. године ступио је на снагу Правилник о интерном конкурсу запослених  у МУП. Када ће одпочети примена у пракси односно када ће се расписати интерни конкурси за отворена и неупражњена радна места у МУП? Када ће се омогућити могућност премештаја полицијских службеника?

Одговор на питање дао је господин Жељко Веселиновић који је изјавио да је Правилник о интерном конкурсу ступио на снагу те када су у питању трајни премештаји или одређена постављења неопходно је најпре да постоји упражњено радно место а након тога руководилац орг. јединице подноси иницијативу Министарству ради објављивања конкурса након чега се формира комисија која обрађује пријаве на конкурс.  Тренутно није могуће бити трајно премештен до ступања на снагу акта о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места. Једини начин за премештај је привременог карактера. О датуму ступања на снагу акта о систематизацији, чланови Радне групе нису желели да се изјасне.

7.Путни трошкови, накнада за рад са мигрантима и дневнице

Касне два месеца, ушли смо у нову буџетску годину, финансијска средства не би требала да представљају проблем у вези са редовном исплатом као ни исплатом дуговања од два месеца (новембар и децембар 2016.) Када се може очекивати исплата путних трошкова? Да ли је утврђена динамика исплате како не би долазило до кашњења у текућој години?

Када се очекује исплата накнаде за рад са мигрантима и дневница? Да ли је утврђена динамика исплате у 2017. години како не би долазило до кашњења и дуговања према запосленима што је био случај у претходној години и да ли постоји могућност да се исплата убрза како запослени не би добијали накнаду и дневнице протеком и више месеци од момента остваривања права?

Одговоре су дали Жељко Веселиновић који је изјавио да је накнада за долазак и одлазак са рада данас уплаћена и да ће исплата уследити редовно по планираној динамици и неће бити застоја у исплатама. Када је у питању накнада за рад са мигрантима и дневнице Драго Бјелица је изјавио да у зависности од обраде и слања ка Сектору финансија следи кроз пар дана исплата. Дакле у зависности од брзине достављања обрачунских служби полицијских управа биће и исплата.

8.Опрема, униформа и возила

Када се може очекивати набавка и подела нових службених возила ( патролна и цивилна)? Да ли ће се у текућој години омогућити куповина цивилних одела за припаднике УКП-а и да ли ће бити обезбеђена додатна униформа за полицијске службенике и припаднике СВС-а? Да ли је планирано занављање заштитне опреме припадницима Интервентних јединица полиције, Жандармерије и Полицијске бригаде која је у лошем стању?

Одговор на питање дао је Жељко Веселиновић који је изјавио да би у текућој години требала бити  набављено око 1200 нових возила те да ће бити набављена како заштитна опрема за специјалне и посебне јединице као и да се разматра начин на који ће бити опскрбљени припадници УКП цивилним оделима, која ће у сваком случају добити у току текуће године.

9.Укидање забране награђивања старешинама и запосленима ван Дирекције полиције

Увођење забране награђивања старешина и запослених ван Дирекције полиције је била мера штедње због мањка средстава у буџету из 2016. године. Како је Закон о буџету за 2017. годину усвојен и ступио на правну снагу, финансијска средства би требало да су планирана за овај вид расхода те у складу са тим потребно је укинути забрану награђивања старешина и запослених ван Дирекције полиције чиме се стављају у подређен положај.

Добили смо одговор да сви запослени у оквиру Министарствам изузев руководилаца, имају право у оквиру кводе од поменутих 5% запослених да буду награђени без обзира да ли су запослени у Дирекцији полиције или у неком од сектора.

Напомињемо чланству да приликом овере здравствених књижица деце која су осигурана преко Министарства обавезно предају потврду да су им деца похађају школу како не би настале компликације приликом здравстених услуга Министарства здравља.

                                                                                                                        Служба за информисање ССП

Кривичне пријаве против расипника у МУП

Београд, 10.01.2017. године, – Пре пар дана је актуелни министар просвете Младен Шарчевић, у изјави за медије, саопштио да су директори појединих школа направили велике а непотребне трошкове министарству и да он то неће толерисати. Повод је била чињеница да су „школе у Србији у изгубљеним споровима направиле дуговања од око 215,5 милиона динара које ће министарство морати да покрије“. Господин Шарчевић је упутио писмо свим директорима са последњом опоменом да ће бити покренути кривични поступци против оних који наставе да „срљају“ у судске поступке за које знају да ће бити изгубљени.

Синдикат српске полиције на то може рећи само – свака част господине министре! Тако се ради! А не као у Министарству унутрашњих послова, где се скоро па не зна ни ко пије ни ко плаћа. У ствари зна се – пију неодговорни руководиоци а плаћају радници!

МУП је вероватно рекордер, међу свим министарствима, по висини планираних средстава за судске трошкове и казне. Чак милијарду и двеста милиона динара (1.200.000.000) у буџету министарства за 2017. годину намењено је тој сврси. А то је дупло већа цифра од прошлогодишње.

Наиме, у прошлој 2016. години испланираних и опредељених 600 милиона динара било је недовољно. Та средства су утрошена већ половином године а онда су уследиле принудне судске наплате. Седмично је са рачуна МУП скидано по око 50 милиона по извршним налозима суда. Као решење тог горућег проблема неко генијалан се досетио да забрани награђивање запослених и тако спаси буџет!

Подсетимо, овде се ради о принудним наплатама по тужбама запослених за неплаћени прековремени рад, ноћни рад, рад на дане државних празника и накнаде трошкова за долазак и одлазак са посла. Тужбе датирају од пре десетак година, када су „стручњаци“ из МУП-а сматрали да смо ми изузети из правног система државе, да Закон о раду и њиме призната радна права, не важе у полицији. Сматрали су себе јачим од суда, дрско и бахато системски ускраћивали права запосленима, али ето, коначно и то стиже на наплату.

Пре пар година, руководство Синдиката српске полиције предложило је тадашњем министру, да МУП понуди споразум за вансудско поравњање, којим би се запослени (који га прихвате) одрекли затезних камата а да МУП накнаду исплати у више рата и на дужи период, како то не би угрозило нормално функционисање министарства. Добијен је одговор који нас није зачудио, а поједностављен би гласио „Нећу ја довека бити министар, видећемо ко ће то једног дана решавати и плаћати.“ Тај одговор је само потврдио осећај који сви запослени иначе имају, да проблеме нико не жели да сагледа и решава системски, да је руководиоцима лакше гурнути их под тепих и правити се наиван и необавештен.

Данас поново, неки нови, руководиоци мисле да су недодирљиви и богомдани, права запослених свесно крше а на примедбе и указивања дају одговор „Тужите ако сте незадовољни.“ И заиста, може им се, јер нико од њих не одговара за пропусте и финансијску штету коју тако праве запосленима али и министарству у целини. Свесно нарушавају финансијску стабилност МУП, наносе штету буџету државе и за то не одговарају.

ССП овим путем позива министра Стефановића да се угледа на колегу Шарчевића, да наложи предузимање мера према одговорнима за ускраћивање права запосленима, који својим поступцима неминовно доносе беспотребне, додатне трошкове буџету. Министар треба да зна да „спор против МУП није добио само онај ко није тужио“! О свим пропустима руководилаца редовно ћемо извештавати Сектор унутрашње контроле и Кабинет министра и захтевати повратне информације о предузетим мерама. А право на тужбу суду биће коришћено у већој мери него што је то био случај последњих година, уколико не буде позитивних помака.

Илустрације ради, за предвиђених милијарду и двеста милиона, које ће МУП исплатити као казне и пенале, могли бисмо да набавимо најмање 1200 патролних возила. А знамо какав нам је возни парк. О броју компјутера, штампача, или пак делова униформи које тако губимо нема сврхе ни говорити.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Солидарност у Жандармерији

Оно што у МУП-у постоји од ове године, институт солидарне помоћи, у  једној од организационих јединица овог министарства постоји одавно, тачније од самог њеног  оснивања.

Жандармерија је организациона јединица министарства која обавља најтеже и најсложеније задатке који су често ван места рада и представљају рад на терену широм  наше државе што и јесте једна од сврхе ове јединице, да буде маневарска. Оваквим начином рада припадници врло често више времена проводе са колегама него са својим породицама те отуда и не чуди велика међусобна солидарност проситекла из упућености једних на друге.

Када је реч о томе, немогуће је не поменути трагично страдалог жандарма Стевана Синђелића, као и солидарност колега који су његовој породици решили стамбено питање. Тиме свакако нису могли Стевана да врате његовој породици, о томе нема ни помена, али су опет на неки начин показали да Стеван није заборављен од својих колега и другова.

Нажалост не тако давно напустио нас је још један колега који је изгубио битку са тешком болешћу. Мајор полиције Горан Борисављевић био је изузетно поштован међу својим колегама. То поштовање стекао је својим радом и својим односом према колегама како претпостављенима тако и подређенима. Иза себе оставио је супругу и двоје деце. Иза себе оставио је и оно што ми сви имамо… кредите… Кредит је наша неминовност али банке су неумољиве те су и овде жандарми показали солидарност и нашли начин да прикупе средства и помогну породици преминулог колеге.

Ови људи су држави дали оно највредније што су имали, живот и здравље, отуда мало и чуди однос државе према њима, тачније њиховим породицама. Помоћ државе не мора увек бити новчана, новац јесте потребан али не и пресудан, некоме је довољно да види да постоји брига. У овим, слободно можемо рећи, тешким временима требало би, сматрамо, запослити супруге колега (уколико су незапослене) у оваквим случајевима, наравно у складу са могућностима и условима које испуњавају и омогућити им да на тај начин издржавају породицу. Држава би морала више пажње да посвети људима који су јој дали све…

Служба за информисање ССП
Никола Петровић

Укидање помоћне полиције добар потез

Београд, 09.01.2017. године, – Синдикат српске полиције поздравља најаву министра унутрашњих послова др Небојше Стефановића да ће Влада РС повући „спорну“ Уредбу коју је Влада донела 29.12.2016. године, којом се регулише питање помоћне полиције у Србији. Сматрамо да је то добар потез који ће смирити тензије у јавности и отклонити недоумице око искрености намера власти у том смислу.

Оно што није добро јесте најава да ће свршени студенти Криминалистичко-полицијске академије због тога остати незапослени. ССП поново указује да је број полицијских службеника на улицама Србије мали и недовољан, све лошија је старосна структура наших јединица и освежавање и подмлађивање путем пријема нових радника је више него хитно. Влада мора изнаћи начин да на регуларан начин запосли младе људе који су завршили основну полицијску обуку у предходној години као и све дипломце КПА. То не треба радити заобилазним путевима, преко помоћне полиције.

Министре, изађите у јавност и саопштите искрено и директно  – за одржавање потпуне безбедности државе Србије и њених грађана, недостаје нам још полицијских службеника! Полицијски посао је један од најтежих и најстреснијих и само у прошлој години је неколико хиљада људи отишло у инвлидску пензију. То се мора надоместити пријемом нових радника!

Од ССП ћете имати подршку у томе, исто као што смо сада први изашли са упозорењем да помоћна полиција није добар начин за решавање проблема недостатка људства. Није лепо, али ни мудро, дипломиране официре полиције у старту деградирати у некакве помоћне полицајце!

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић