Skip to main content

Месец: март 2017.

Правосуђе благо према нападачима на полицајце

Napisao/la Миле Лазаревић na . Objavljeno u Преносимо. Нема коментара на Правосуђе благо према нападачима на полицајце

У данашњем штампаном издању дневног листа Политика изашао је текст под називом „Правосуђе благо према нападачима на полицајце“, у потпису новинара Александра Бојовића. У тексту се наводи низ статистичких података о броју кривичних дела и прекршаја извршених на штету полицијских службеника и сасвим исправно се, од стране новинара, указује на основни проблем – благу казнену политику правосуђа према изгредницима.

Лепо је што угледна новина, каква Политика без сумње јесте, пише о теми која боли све полицијске службенике, ал није лепо и што се у тексту прећуткују или искривљују неке битне ствари, можда нехатно али морамо да реагујемо, истине ради.

Најпре морамо да укажемо како протест полицијских службеника испред суда у Новом Саду, 6. фебруара 2017. године нису организовали „полицијски синдикати“ – већ СИНДИКАТ СРПСКЕ ПОЛИЦИЈЕ, а неколико других синдиката је подржало скуп. Нажалост, та је подршка била само декларативна. Можда је ово новинару промакло као небитно, али је нама, а верујем и свим запосленима у МУП, јако битно да се зна ко од синдиката води истинску борбу и залаже се за права колега.

Настави са читањем

Извештај са трећег редовног састанка у Кабинету министра

Napisao/la na . Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на Извештај са трећег редовног састанка у Кабинету министра

Београд – 10.3.2017. године, – У Палати Србија, одржан је редован месечни састанак са Радном групом за сарадњу са синдикатима. Председавајући Радном групом, државни секретар, Милосав Миличковић био је одсутан са састанка због неодложних обавеза те га је мењао господин Жељко Веселиновић, начелника Сектора за материјално финансијске послове.

Делегацију Синдиката српске полиције сачињава ли су: Лазар Ранитовић – председник ССП, Бобан Ђорђић – члан ГО ССП, Никола Петровић – члан ГО ССП, Радислав Мијатовић – председник СГ Шид

Теме о којима смо разговарали  су следеће:

Просторије за пресвлачење полицијских службеника у Одреду Жандармерије у Београду

Просторије су неусловне у тој мери да је тешко речима описати. Наиме у то се лично уверио и директор полиције током своjе недавне посете. Доста прозора је поломљено те су исти затворени картонима и слично. У самим просторијама се грејање врши трофазним калориферима, а како је стање столарије и позора катстрофално а просторије високе око 4 метара, ово не само да је неефикасно него и толико оптерећује исталацију да постоји могућност пожара. Број калорифера је ограничен не само инсталацијом у објекту него и оближњом трафо станицом која не може да издржи додатно оптерећење. На сајту Синдиката српске полиције ово је била тема 26.09.2016 године (http://ssp.org.rs/druga-strana-medalje/). У поменутом тексту можете видети и неке од фотографија поменутих просторија. Сматрамо да у 21. веку нема оправдања за овакво стање просторија у којој бораве људи. Поготову је немогуће објаснити полицијским службеницима да је оближња зграда (удаљена 50 м од ових просторија) у којој је смештена команда Одреда у потпуности реновирана а да постоје одређени разлози због којих ова у којој су смештени полицијски службеници не може да се реновира и приведе намени макар и у мањој мери. Такође полицијски службеници су хтели да се сами између себе организују те да сами прикупе средства да макар окрече исте просторије (пошто са плафона стално отпадају комади и слојеви од претходних молерских радова највероватније од пре 20-30 година) али ни то није омогућено.

Одговор на тему дао је представник Жандармерије господин Дивјак, који је изјаво да комплекс где се налази објекат Жандармерије није у власништву МУП-а, те капитална улагања нису могућа односно продуктивна. Са проблемом је упознат командант Жандармерије, господин Горан Драговић и у току је прибављање документација за реновирање. Системско решавање проблема објекта биће омогућено превазилажењем проблема правне природе, односно преласком објекта у власништво МУП-а када ће бити остварен основни предуслов за капитална улагања. На питање како је могуће да је нерешен имовинско-правни статус зграда у којима је смештен београдски ОЖ, где је објекат команде ОЖБ сређен у потпуности, док објекат за смештај људства није иако је у питању исти комплекс зграда  господин Дивјак није  имао одговор.

Исхрана полицијских службеника ангажованих у КПЗ „Забела“ у Пожаревцу.

На претходним састанцима смо указивали на овај проблем и речено нам је да ће се ово решити у договору са Министарством правде те да ће се полицијским службеницима омогућити да се хране у ресторану Министарства правде у поменутом КПЗ-у, до данашњег дана ништа није решено и даље полицијски службеници добијају 3х7 конзерви за 7 дана ангажовања. Разлоге због којих ово није добро навели смо и претходни пут али и сада указујемо на један и најважнији, а то је здравље полицијских службеника.

Одговор на тему дао је секретар МУП-а, господин Тодоровић који је изјавио да је формирана Радна група коју сачињавају представници МУП-а, Министарства правде и Завода за извршење кривичних санкција, да је рад Радне групе при крају те да се очекује склапање споразума између поменутих институција, којим ће између осталог бити решено и питање исхране припадника МУП-а упућених у КПЗ „Забела“ у Пожаревцу. Дакле, послодавац је прибегао старом опробаном рецепту: „Ако не желиш да решиш проблем, ти формирај комисију!“, ал хајде да сачекамо и то.

Службени пси у ПУ Сомбор

У Полицијској управи Сомбор у последњих 5 година нема службених паса иако је руководство ПУ Сомбор у више наврата у претходне 3 године слало захтеве и ургенције како би се овај проблем решио. ПУ Сомбор имала је два пса једног за експозив и другог за дрогу. Оба пса су угинула услед старости. ПУ Сомбор суочена је са потешкоћама када су пре свега у питању противдиверзиони прегледи места одржавања јавних скупова (употреба службеног пса за експлозиве) и претереси станова и др. просторија када је у питању проналазак опојних дрога. ПУ Сомбор једина је управа која нема службене псе. У изузетним ситуацијама могуће је из суседних управа ангажвање полицијских службеника са службеним псима али неретко постоје ситуације и догађаји који не трпе одлагање а неопходна је употреба службених паса. Да ли постоје реалне шансе да ПУ Сомбор добије службене псе? Да ли је МУП планирао средства за набавку и обуку службених паса у текућој години? Постоји ли план набавке и подмлатка службених паса како и друге ПУ не би дошле у исти проблем.

Одговор на питања дао је помоћник начелника Управе полиције, господин Јоксимовић који је изјавио да су за текућу годину опредељена средства за Бригаду полиције, Чету за службене псе, док за остале организационе јединице министарства нису опредељена средства за набавку службених паса. Приоритет Министарства је граница и аеродром. Обезбеђивање службених паса могуће је на два начина и то: из легла постојећих паса унутар Полицијске бригаде, путем куповине и донацијом. Министарство је обезбедило средства за исхрану паса у наредних 4-5 година.

Службена возила

На претходним састанцима обавештени смо да МУП планира набавку и расподелу 1200 патролних возила. Возни парк појединих полицијских управа је на издисају, велик је број возила расходован и возила су често неисправна чега је свесно и само руководство МУП-а. Да ли је контигент патролних возила пристигао и када ће бити расподела возила по полицијским управама?

Одговор на питања дао је председавајући, господин Веселиновић, који је изјавио да је неопходно завршити свеукупну документацију која је веома комплексна, да је потребно нерентабилна и дотрајала возила која се налазе у организационим јединицама МУП-а расходовати, те да ће се извршити попис возила по јединицама и да ће након тога уследити расподела од стране Дирекције полиције. Расподела се може очекивати око половине године, док ће пар стотина возила по ургентности расподелити у наредних месец дана.

Одлазак у мировне мисије припадника МУП-а

У оквиру МУП-а не постоји акт којим је уређена ова материја, односно начин одабира припадника који ће бити упућени у мировну мисију. Наиме, ко прође тестирање из енглеског језика и курс, те добије сертификат, чека на упућење. О самом упућењу, одлучује Кабинет директора полиције, коме пре тога списак доставља Сектор за међународну сарадњу и европске послове (списак свих полицијских службеника који испуњавају услове). Предлог са именима кандидата (потребан број за одлазак, плус резерва-ужи списак), из Дирекције достављају Кабинету министра, и ту се доноси коначна одлука о упућивању. У пракси се дешава да поједини припадници бивају упућивани више пута у мисију док поједини који су прошли све обуке и остварили услове нису били упућивани. У Војсци Србије постоје јасно дефинисана правила. Након тестирања и обуке прави се ранг листа, на којој свако може да види када би могао да буде послат у мировну мисију, ако су у питању индивидуални одласци, док је за упућивање јединице другачије правило. МУП шаље искључиво појединце а не целе јединице. Тако да сваки припадник војске може остварити увид у ранг листу која је јавно доступна, и зна када би могао отићи у мисију. Све је транспаретно док у МУП-у није такав случај. Потребно је да МУП уреди ову област, дефинише јасна правила, да се сачињавају ранг листе и све буде јавно доступно и транспарентно. Да ли МУП има у плану да уреди и ову област и на који начин?

Према сазнањима до којих смо дошли – ове године у мировне мисије МУП треба да упути 7 полицијских службеника и то 5 у мисију на Хаити и 2 у мировну мисију на Кипру. До прошле године упућено је  6 припадника у мировну мисију у Либерији. Конкретније одговре на постављена питања су нам остали дужни, очекујемо да их у што краћем року доставе.

Одговор на предметну тему ССП ће добити мејлом од стране Сектора за међународну сарадњу, европске послове и планирање након чега ће бити објављен.

ПУ Ниш – недостатак ручних радио станица и батерија

У ПУ Ниш полицијски службеници немају довољан број ручних радио станица а батерије на истим су кратког трајња. Док обављају патролну делатност, услед пражњења батерија, немају адекватну комуникацију са дежурном службом и осталим патролама на терену. Одређени број полицијских службеника бива упућен у службу без ручних радио станица због недостатка.

Одговор је дао Жељко Веселиновић којом приликом је саопштио да се ушло у процедуру занављања и набавке ручних радио станица и батерија за радио станице те да се у наредних 2 месеца може очекивати расподела по орг. јединицама након завршеног поступка набавке.

Да ли полицијски службеник може самостално обављати позорничку и патролну делатност ?

Због неуједначене праске на терену имамо различите ситуације где полицијски службеник обавља позорничку делатност самостално на позорничком рејону или пак у патроли на сектору. Потребан је јасан и недвосмислен став министарства као и упознавање свих руководилаца ради уједначеног поступања. ССП руководећи се безбедношћу и заштитом самог полицијског службеника сматра да не би требало нити смело упутити полицијског службеника самостално да обавља задатке нарочито на местима и у време где је опасност по безбедност грађана и имовине изражена а самим тиме и по ОСЛ. Пример је случај у ПУ Ниш, ПИ Црвени крст, насеље Сточни трг (ромско насеље) где се уједно поступа по акцији „Црни пут“  где је извршен напад на полицијског службеника Васковић Горана 28.2.2017. год. који је самостално обављао позорничку делатност, није имао ручну радну станицу а позорничку делатност је обављао у делу града где је велик број рецидивиста у извршењу кривичних дела. ССП је апеловао на начелника ПУ Ниш (како претходног, тако и тренутног) да се не упућују самостално полицијски службеници да обављају задатке у овом подручју због високог ризика по безбедност полицијских службеника.

Помоћник начелника Управе полиције, господин Јоксимовић дао је одговор да предметна материја на основу Закона о полицији кроз адекватан правилник још није уређена те да ће то ускоро бити регулисано доношењем правилника. У претходном периоду послато је више инструктивних депеша руководиоцима да се позорничка делатност обавља самостално пешице с тим што је руководилац дужан да на основу безбедносне процене тамо где је ситуација повишеног ризика позорничку делатност обављају два позорника. Патролну делатност обављају минимум два полицијска службеника.

Одмаралишта „НАРЦИС“ и „ПРОМЕНАДА“

Дописом број 01-9398 од 1.12.2016. године министар се обратио Републичкој дирекцији за имовину Републике Србије предлогом да одмаралишта „Променада“ у Врњачкој Бањи и „Нарцис“ на Златибору се „врате“ поменутом органу на управљање јер „МУП нема потребу за коришћењем хотела“

Хотели су одмаралишта запослених у МУП којима управља министарство, сматрамо недопустивим да се хотели дају у надлежност другом органу чиме запослени остају без икаквог објекта где би могли да проводе одморе. Захтевамо да министар повуче предлог. Постављамо питање како то да два хотела која боље послују одлазе поменутом органу пре рецимо хотела на Гочу који није на атрактивној локацији и који не послује боље у односу на поменуте? Поред губитка права располагања над имовином неизвесна је каснија судбина запослених који раде у поменутим хотелима Посебно истичемо да запосленима у МУП су потребна одмаралишта јер велик број запослених користи услуге хотела због повољности које пружа које су једине прихватљиве запосленима када је у питању платежна моћ.

Одговор је дао Жељко Веселиновић који је рекао да је ситуација са свим одмаралиштима лоша и да сви послују негативно изузев одмаралишта у Бечићима, разлог за овакав биланс се огледа у мањкавости позитивноправних прописа Р. Србије којим је регулисано да сва зарада од пословања иде директно у буџет Р. Србије а да се из буџета МУП-а финансира функционисање одмаралишта с тим што из буџета Р. Србије зарада се не враћа у буџет МУП-а. Даље, Веселиновић је навео да проблем одмаралишта се огледа у великом броју запослених, инвестирању, цене су приближне тржишним, обезбеђивање исхране је отежано, приходи не завршавају у МУП већ као што је поменуто иду у буџет РС чиме се МУП-у само прави трошак, слаба је заинтересованост запослених за услуге. Такође, напоменуо је да  уколико би дошло до уступања одмаралишта Републичкој дирекцији за имовину РС, МУП би био обештећен у противвредности тржишне цене објеката. Када је у питању повраћај новца из буџета РС у буџет МУП-а од 2012. године у више наврата је тражен повраћај што није одобрено од стране Владе.

Синдикат српске полиције је мишљења да је недопустиво препуштање и олако одрицање од одмаралишта због мањкавости система и лоших позитивноправних прописа који су подложни изменама. Одмаралишта су традиција и тековина, с једне стране, а са друге решавањем правних мањкавости врло лако је могуће позитивно пословање, као што је случај у Бечићима, где би запослени радници ових објеката остали на радним местима, запослени имали своје одмаралиште, а МУП средства не само за нормално функционисање одмаралишта већ и зараду, односно могућност инвестирања и побољшавања услова смештаја. Оно што свакако не стоји у одговору господина Веселиновића јесте „слаба заинтересованост“ радника за коришћење објеката. Напротив, ССП мисли да послодавац свесно и намерно отежава коришћење објеката, чинећи све да та одмаралишта запосленима учини недодирљивим и недоступним.

ССП ће помно наставити да прати развој ситуације у вези са одмаралиштима у МУП-у, те предузети све расположиве мере и радње у складу са законом ради заштите имовине МУП-а и права запослених из области рада.

ПУ Врање

Да ли је тачан податак да официрима полиције ПУ Врање неће исплаћивати посебна накнада за рад са мигрантима у Прихватном центру у Прешеву?

Зашто се њима не повећава коефицијент плате када су ангажовани са ИЈП? често је случај да раде исте послове и под истим условима? О овоме смо упознали и усмено и писмено начелника ПУ Врање где је, очигледно под утицајем једне од најнестручнијих група за логистику и људске ресурсе у свим ОЈ МУП-а, изнео став да они немају право на повећање коефицијента плате.

Желимо да напоменемо да се у ПУ Врање због појединаца из Групе са људске ресурсе и Групе за логистику покрећу масовни судски спорови: вишак сати, посебна накнада, приправност и тражимо њихову одговорност за то. Лоша је њихова и сарадња са ССП, где када кажемо „ма људи ће тужити, они нама одговоре „па нека туже“ не покушавајући да реше проблем мирним путем.

Одговор је дао господин Јоксимовић који је изјавио да су у временском интевалу од 12.11.2015. до 15.2.2016. године официри ОП ПУ Врање координирали радом у ковиру ОП ПУ Врање што им јесте у опису послова и задатака које обављају. Од дана 13.8.20016. године када је формирана команда здружених снага остварују право на посебну накнаду за рад са мигрантима кроз планове. Када је у питању ангажман ИЈП, постоје 2 официра ОП ПУ Врање који су припадници ИЈП и као такви остварују право увећања коефицијента док остали официри не остварују право јер нису припадници ИЈП.

Хигијенско-санитарни услови припадника УГП, РЦ ГП према Хрватској (ГП Сот, Љуба Јамена, ГП за међународни друмски саобраћај Шид, ГП за међународни железнички саобраћај Шид)

Од стране Завода за јавно здравље Сремска Митровица, по иницијативи ССП, Службе  за превентивну здравствену заштиту и родну равноправност, извршен је епидемиолошки надзор над објектима поменутих  ГП којом приликом је утврђено да постоји бојазан од заразних болести због лоших хигијенских услова којом приликом је констатовано да је неопходно на свим пунктовима: 1.Обезбедити здравствено исправну воду за пиће
2.Обезбедити услове за одржавање хигијене руку ( текућа вода,течни сапун и убруси )
3.Обезбедити адекватне санитарне чворове ( тоалете)
4.Обезбедити посебне просторије за смештај лица у поступку преласка границе и пословима реадмисије
5.Редовно одржавање хигијене објеката и возила које употребљавају полицијски службеници ( чишћење и дезинфекција)
6.Редовно пресвлачење униформе и одржавање хигијене тела и одеће посебно у пословима реадмисије
7.Заштита од контакта са глодарима и змијама постављањем баријера и заштитних мрежа на прозорима и вратима које спречавају улазак како змија и глодара тако и инсеката (комараца пре свега), чувањем хране на адекватан начин као и одржавањем хигијене објекта
8.Обавезна употреба личне заштитне опреме у складу са достављеним препорукама

УГП као и Министарство су свесни недостатака на свим граничним прелазима и станицама за обезбеђење, они су евидентирани и у складу са материјално-финансијским могућностима опредељују се средства рекао је господин Бјелица. Од 2006. године када су преузети објекти од Војске Србије УГП је суочена са великим проблемима када је у питању одржавање и реновирање објеката што се одразило поред објеката СГП за ОБДГ тако и самих граничних прелаза јер материјална средства су лимитирана док су потребе знатно веће. У текућој години опредељен је део новчаних средстава за решавање нагомиланих проблема и они ће по приоритетима бити решавани у оквиру ограничених новчаних средстава.

Непопуњеност радних места у ПИ Неготин и недостатак просторно-техничко-материјалних услова за рад.

Лоша просторно-техничко-материјална ситуација и услови за рад као и непопуњеност радних места проблеми су великог броја организационих јединица у МУП. Када је у питању попуњавање радних места наилази се на тешкоће јер је на снази Закон о забрани запошљавања у јавном сектору, Влада на предлог надлежног министарства и уз мишљење Министарства финансија у оправданим разлозима може изузетно да запосли одређени број запослених. Специфична је ситуација када је у питању запошљавање у МУП где су поред општих услова неопходни и посебни услови као и  оспособљавање. Дирекција полиције по приоритетима на статешком нивоу планира попуњавање организационих јединица на образложен предлог руководилаца и министарство расписује конкурс за попуну радних места. Током године планирано је улагање у простороно-техничко-материјалне услове за рад запослених по приоритетима за шта су опредељена средства.

                                                                                                                           Служба за информисање ССП
Бобан Ђорђић

 

Све годишње оцене на видело! Имамо право да их знамо!

Napisao/la Миле Лазаревић na . Objavljeno u Дописи. Нема коментара на Све годишње оцене на видело! Имамо право да их знамо!

Синдикат српске полиције обратио се дописом органу власти, Поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, господину родољубу Шабићу, ради добијања мишљења у вези примене чл.14ст.1 тач. 2 Закона о слободном приступу информација од јавног значаја у случајевима који се односе на захтеве за приступ подацима о годишњим оценама државних службеника, у конкретном случају полицијских службеника, и праву јавности да буде упозната са годишњим оценама државних службеника и уопште резултатима периодичног и ванредног оцењивања.

ССП је становишта да се приступом подацима односно јавним објављивањем података о годишњим оценама државних службеника, као лица чија се зарада финансира из буџета Републике Србије, не нарушавају приватност и друга права личности те да јавност, првенствено други запослени, имају оправдан интерес да буде упозната са резултатима периодичног и ванредног оцењивања државних службеника.

Раније смо се већ обраћали Министарству унутрашњих послова са захтевом да се јавно објаве годишње оцене државних службеника запослених у МУП а у циљу остваривања права јавности, превасходно запослених у Министарству, да буду упознати са резултатима периодичног и ванредног оцењивањасвих запослених, који резултати представљају основни услов за стицање вишег чина односно звања, напредовање и следствено томе остваривање веће зараде. Министарство унутрашњих послова је става да резултати периодичног и ванредног оцењивања не могу учинити доступним јавности без пристанка лица на које се такви подаци односе.

Међутим, Закон о платама државних службеника и намештеника прописује напредовање у одређеном броју платних разреда, у зависности од просечних оцена. Такође, Закон о полицији у члану 165 ст. 2 прописује да се напредовањење у служби остварује на основу просечне трогодипње оцене која не може бити нижа од „истиче се – 4“!

Дакле, периодична и ванредна оцена државног (полицијског) службеника је један од елемената који се узимају у обзир приликом напредовања у виши чин односно звање, док у случајевима које уређује Закон о државним службеницима, остваривањем одговарајуће годишње оцене државни службеник по аутоматизму прелази у виши платни разред. Следом реченог, резултати периодичног и ванредног оцењивања налазе се у директној вези са буџетским расходима и представљају основ за увећана давања из буџета Републике Србије на име исплате зарада државних службеника који су, остварујући одговарајуће годишње оцене, прешли у виши платни разред.

Даље, Закон о буџетском систему казује, између осталог, и да буџетски систем треба да оствари техничку или оперативну ефикасност која подразумева коришћење буџетских средстава и могућност њихове примене са што нижим трошковима. Као и да се приликом припреме и извршења буџета морају поштовати принципи ефикасности, економичности, ефективности, јавности, потпуности, тачности и јединствене буџетске класификације.

Дакле, у смислу цитираних законских одредаба, а имајући у виду чињенице да се зараде државних службеника, као директних корисника буџетских средстава, финансирају из буџета Републике Србије, да се буџет Републике Србије састоји у претежном делу од пореских прихода остварених наплатом средстава пореских обвезника, акцизних прихода који се наплаћују кроз крајњу потрошњу грађана, да се одговарајућом годишњом оценом државних службеника стварају услови за напредовање у виши платни разред, остваривање веће зараде и увећања расходне стране буџета, то јавност има оправдан интерес да буде упозната који су државни службеници и у коликом броју, остварили услов за увећање зараде по основу резултата периодичног и ванредног оцењивања рада.

Како се у конкретном случају ради о пословима који спадају у домен рада државних органа, посебних организација и јавних служби којима се задовољавају потребе грађана, то је претежнији интерес јавности да буде упозната са резултатима периодичног и ванредног оцењивања од права државног службеника да ускрати сагласност за давање података који се односе на резултате периодичног оцењивања.

Такође, још један значајан аспект годишње оцене државног службеника је и попуњавање упражњених радних места и додатно образовање путем интерног конкурса као и ситуације које настају изменом правилника и распоређивањем државних службеника, јер Закон о државним службеницима у члану 98 прописује да се код избора службеника којем држава финансира додатно образовање предност има службеник са вишим просеком оцене у последње три године. Даље, исти Закон у чл.133 ст.1 казује: „Ако Правилник буде тако измењен да нека радна места буду укинута или број државних службеника смањен, прекобројни државни службеници премештају се на друга одговарајућа радна места, а предност имају они са бољим оценама у последње три године.“

Међутим, у скоро свим случајевима попуњавања радних места и додатног образовања путем интерног конкурса као и у случајевима распоређивања државних службеника након измене Правилника, запосленима који су конкурисали или имали претензија на одређено радно место нису биле доступне оцене државних службеника који су de facto иde iure рапоређени на одређена радна места за које је било више заинтересованих државних службеника који су испуњавали услове за распоређивање на предметно радно место.

Имајући у виду да оцене државних службеника нису доступне свим кандидатима за одређено радно место у великом броју случајева приликом распоређивања државних службеника пресудну улогу имала је арбитрарност непосредног старешине и субјективни став о поједином државном службенику, без разматрања објективних чинилаца као што је годишња оцена. Неправилно поступање руководилаца организационих јединица је потврдио и Управни суд у великом броју пресуда којима се поништавају акти о распоређивању учињени без разматрања годишњих оцена, а као пример наводимо и ситуацију насталу крајем 2015. године када су масовно донета решења о премештајима на „послове анализе ризика“ која су поништена у одговарајућим поступцима.

Због претходно наведеног очекујемо да нам поступајући орган, након разматрања навода нашег дописа, достави мишљење у вези примене чл.14ст.1 тач. 2 Закона о слободном приступу информација од јавног значаја(„Сл. гласник РС“, бр. 120/2004, 54/2007, 104/2009 и 36/2010)као и став о претежнијем интересу јавности да буде упозната са резултатима периодичног и ванредног оцењивања.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Неспојиви послови са полицијском професијом и службеним дужностима

Napisao/la babayaro na . Objavljeno u Акције. Нема коментара на Неспојиви послови са полицијском професијом и службеним дужностима

Београд, 9.3.2017. године, – Већ дужи низ година међу полицајцима се говори о правилнику којим ће бити прописани послови којима полицијски службеници у Србији неће смети да се баве, као својом допунском делатношћу. Премда је и прошли а и садашњи Закон о полицији дао обавезу министрима да посебним актом пропишу који су то послови неспојиви са полицијским, ми тај правилник и даље немамо. Министар Небојше Стефановић је имао рок од годину дана, од дана усвајања новог закона, за израду правилника али он то није учинио, као ни његови предходници на месту министра. Шта је разлог није нам познато али знамо да су запослени итекако заинтересовани за доношење прецизног правилника. Велики број запослених је суочен са малом платом принуђен да остварује додатну зараду. У тражењу извора те додатне зараде препуштени су сами себима и својој савести.

Важећим законом о полицији у члану 168. уопштено се говори на ову тему што остваља пуно простора за недоумице и злоупотребе. Како бисмо колегама омогућили да легално раде и избегну могућност доласка под удар закона, а и како бисмо „натерали“ министра и стручне службе у МУП да раде свој посао, ми ћемо урадити предлог правилника у сарадњи са једном невладином организацијом – Београдским центром за безбедносну политику и са једним независним државним органом – Заштитником права грађана. Верујемо да ћемо до најбољег предлога доћи заједничким напором свих нас те вас стога позивамо да издвојите своје време и попуните анкету у прилогу. Анкета је, наравно, анонимна и служи нам да бисмо боље сагледали размишљања и потребе запослених у МУП.

Анкету можете попунити у прилогу испод овог текста или кликом на следећи линк:
НЕСПОЈИВИ ПОСЛОВИ СА ПОЛИЦИЈСКОМ ПРОФЕСИОЈОМ

                                                                                Служба за информисање ССП

Међународни дан жена – 8. март

Napisao/la babayaro na . Objavljeno u Ауторски текстови. Нема коментара на Међународни дан жена – 8. март

Међународни дан жена који се обележава 8. марта сваке године представља празник којим се славе економска, политичка и друштвена достигнућа припадница женског пола. Разлог због кога се женска права истичу изван уобичајног концепта људских права је тај што су жене кроз историју, а делом и данас, биле или су (на неким местима) и даље лишене одређених права које уживају мушкарци. Као разлог за то се најчешће наводе биолошке разлике између полова, али их многе савремене друштвене теорије објашњавају вештачки наметнутим родним разликама.

Како је дошло до тога да се баш 8. март прогласи Даном жена и када је први пут обележен? Почетак 20. века представљао је период брзе индустријализације и економске експанзије. С друге стране, услови рада радника у фабрикама били су врло лоши, што је често доводило до избијања радничких протеста. Осмог марта 1857. године, жене запослене у текстилној индустрији у Њујорку изашле су јавно да демонстрирају. Оне су такође протестовале због лоших услова рада и ниских плата. Ове демонстрације је растерала полиција, али су исте ове жене два месеца касније основале синдикат, па су протести на исти датум, 8. март, настављени и наредних година, од којих је најпознатији био протест из 1908. године. Тог дана је 15.000 жена марширало кроз Њујорк тражечи краће радно време, боље плате и право гласа. Две године касније, 1910. у Копенхагену, у организацији Социјалистичке Интернационале, одржана је прва међународна женска конференција. Она је установила „Међународни дан жена“ на предлог Кларе Цеткин, утицајне немачке политичарке и борца за женска права.

klara zetkin

Већ наредне године, Међународни дан жена обележен је од преко милион људи у Аустрији, Данској, Немачкој и Швајцарској. У наредним годинама, овај празник су почели да прихватају и у другим државама, а данас се обележава у преко сто земаља широм света.

Међутим, у многим државама, претежно бившим комунистичким, Међународни дан жена, тзв. Осми март је изгубио своју идеолошку основу и постао прилика за мушкарце да исказују своју љубав и поштовање према женама, послуживши као пандан Дану мајки и дану Св. Валентина који постоје у западним државама, јер се углавном обележавао цвећем и поклонима. У неким комунистичким државама проглашен је и државним празником.

На Западу се са обележавањем Међународног дана жена готово престао 30-их година XX века, делом и због тога што су га повезивали с комунизмом, али је 60-их година поново обновљено. Године 1975. која је проглашена Међународном годином жене, Уједињене нације (УН) су службено почеле да га обележавају. Данас многе организације у свету обележавају Међународни дан жена, а неке од њих настоје да се изборе за то да се прошири и на земље у којима се још увек не обележава.

Нажалост, значење и смисао Међународног дана жена су данас прилично испражњени и измењени па га многе жене више и не доживљавају као „свој“ дан. Осми март је престао да буде позив женама да се боре за своја права, већ представља дан када мушкарци изражавају посебну „пажњу“ према њима, поклањају им цвеће, купују поклоне, изводе на вечеру и сл. Штавише, претворио се у своју супротност, јер се слави као дан када треба пружити пажњу жени која нас је родила, отхранила, васпитала, и више личи на неки пагански празник богињи-мајци плодности и заштитници породице, уместо на подсећање на дан када су жене одлучиле да се боре за своја права. Осми март, ипак, као што се из изложеног може видети, има много дубљи, револуционарнији и хуманији карактер од данашњег потпуно испразног значења.

(Овај текст је преузет са сајта „Свет науке“, објављен у потпису ауторке Јелене Костић, којој се овом приликом захваљујемо на дивном приказу историје и садашњости овог празника)

А ми бисмо додали још и то да је Дан жена, нажалост, управо прилика за доказивање чињенице да ипак и дан данас живимо у мушком свету! То да се празник претежно слави у слабије развијенијим државама говори у прилог теорији да су најразвијене државе достигле равноправност полова и ниво права жена толики да оне немају потребе да себи дају на важности тим једним даном у години.

Празник, потреба, вид борбе или прилика да некоме поклонимо пажњу, остаје да размислимо… Друштвени контекст, политичке околности, степен развијености државе, односи међу половима и односи моћи, дубоко су уплетене у обележавање Осмог марта. Осим букета цвећа и поклона овог дана, жени треба дати признање за храброст, борбу, допринос човечанству и сагледати је у свим њеним лепотама и величини: у њеној нежности и у њеној снази.

Можда се чак можемо сложити са неким мишљењима да 8. март у Србији подржава обрасце друштвене неједнакости, тачније подређеног положаја жена. Овај празник је једна од ретких прилика где се жени поклања пажња, али и то са подсмехом, женама се свесно или не, изругују куповином кувара, пегли и сличних потрепштина, тако јој стављајући до знања где јој је место – у кухињи, за шпоретом!

Синдикат српске полиције одлично зна сву погрешност таквог третмана жена у српском друштву! Сведоци смо великог срца и храбрих дела наших колегиница, наших активисткиња, које су често много успешније од нас самих!

Служба за информисање ССП

КАДИЈА ТЕ ТУЖИ КАДИЈА ТИ СУДИ

Napisao/la na . Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на КАДИЈА ТЕ ТУЖИ КАДИЈА ТИ СУДИ

Најкраћи коментар на Уредбу о оцењивању  полицијских службеника и других запослених у Министарству унутрашњих послова, која за пар дана ступа на снагу, гласио би управо као и наслов овог текста.

На недавном састанку Синдиката српске полиције одржаном са руководством  Сектора људских ресурса ова тема одузела је највећи део састанка што и не треба да чуди, с обзиром да сада оцена више не значи дан-два годишњег одмора више или мање, већ представља врло битан сегмент радне карактеристиче запосленог који пресудно утиче на било какво напредовање у служби.

Једноставно, сада је хипотетички могућа прича из популарног филма „Тесна кожа“, лако се може десити да на посао ступимо као млађи полицајци и у том чину проведемо цели радни век, а на крају са њим одемо у пензију.

Уредба нам доноси низ новина, нове обрасце за оцењивање, са новим елементима, новина је и то да ће се оцењивање вршити два пута годишње.  Синдикат српске полиције нема превелике замерке на покушај увођења реда, али ћемо инсистирати на томе  да се лични однос руководиоца, који оцењује, и извршиоца, који је предмет оцењивања, искључи или сведе на најмању могућу меру. Такође, неопходно је обезбедити да елементи за оцењивање буду нормативни а не опет остављени руководиоцу на слободну процену.

Тренутно у пракси имамо ситуацију да већина полицијских службеника (извршилаца) има оцену 3 – „добар“, док је оцена руководиоца по правилу већа. Питамо се како је и чиме руководиоц заслужио да се „нарочито истиче“ уколико није своје подређене научио, обучио, мотивисао итд. за рад, па да се и они „истичу“?

Субјективност руководиоца нарочито је изражена према неисомишљеницима и онима који познају и траже остваривање својих права. Наравно, према синдикалним активистима је то још израженије (али не према свим, постоје синдкикални активисти појединих синдиката који су награђени за свој „рад и залагање“).

Ова Уредба је, према нашем мишљењу, свакако позитиван искорак унапред, гест добре воље послодавца, али и даље недовољан. Суштинско решење проблема не видимо у овој Уредби, напротив.

Наслов овог текста  неодољиво подсећа на чл. 16.  став 3. ове Уредбе који гласи „Ако је оцењивач руководилац унутрашње организационе јединице, оцењивач је уједно и контролор“ – дакле шта рећи а не заплакати?

Служба за информисање ССП
Никола Петровић

Овде можете преузети Уредбу и пратеће обрасце за оцењивање:

Акција добровољног давања крви у ПС Прешево

Napisao/la Зоран Стојчић na . Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на Акција добровољног давања крви у ПС Прешево

Прешево, 01.03.2017. године, – У просторијама Полицијске станице Прешево, Синдикат српске полиције – Регионални центар Врање организовао је традиционалну акцију добровољног давања крви у сарадњи са Заводом за трансфузију крви Ниш, пријатељима ХУ „Коце Заувек“ из Врања и ХУ „У Срцу“ Телеком Србије из Београда. Наведеној акцији поред чланова Синдиката српске полиције – РЦ Врање, полицијских службеника ПУ Врање, ПУ Гњилане, Управе граничне полиције, радника Дома Здравља у Прешеву, подржали су и грађани Врања и Прешева. Том приликом прикупљено је 50 јединица драгоцене течности.

Овај догађај пропраћен је и од стране медија и то: Регионалне телевизије „ДН017“ из Врања као и локалних медија „РТВ Прешево“ и „РТВ АЛДИ“. Такође, акцију је, поред начелника ПУ Врање господина Живковић Игора, обишла и привредна делегација из Бујановца – генерални директор „БИ ВОДЕ“ са сарадницима. За припрему и извођење наведене акције од стране ССП РЦ Врање ангажовано је комби возило превозника „ЕУРО ЛИНЕ“ из Власотинца и три путничка возила која су извршила превоз добровољних даваоца крви из Врања до Прешева и обрнуто. Помоћ током реализације пружили су и привредни субјекти из Прешева и то ПТП „ФЛУИДИ“ и СТР“БЕЛИ ДРИМ“.

За организацију и спровођење акције највеће заслуге и све честитке припадају нашем активисти у СГ Пешево – Дејану Тасић, који је дугогодишљи активни добровољни давалац крви!

Фотографије као и репортаже медија добровољног давања крви можете видети испод теста.

                                                                                Служба за информисање ССП

 

Сарадња са синдикатом путара!

Napisao/la Миле Лазаревић na . Objavljeno u Обавештења. Нема коментара на Сарадња са синдикатом путара!

Председник Синдиката српске полиције, господин Лазар Ранитовић и председница Самосталног синдиката путара Србије, госпођа Соња Вукановић, потписали су у петак 3.3.2017. године протокол о сарадњи, чиме је и формализована, раније успостављена, сарадња ове две синдикалне организације.

Мада наизглед немамо превише додирних тачака, с обзиром на то да долазимо из две различите гране привреде, наше две организације су препознале једна другу као истинске борце за права својих чланова и свих запослених. Успостављени су први контакти и већ разматрени могући видови сарадње на неким конкретним пословима, а сада је сарадња и озваничена. Након успостављања сарадње са синдикатима запослених у министарствима унутрашњих послова Босне и Херцеговине, Словеније и Бугарске, ССП по први пут формализује и сарадњу са једном синдикалном организацијом у Србији.

Самостални синдикат путара Србије је репрезентативни синдикат у грани на нивоу Србије, основан је 1992 године, данас окупља запослене из више десетина путарских предузећа широм Србије, углавном приватних предузећа. Сама чињеница да егзистира и успешно ради у таквом окружењу, док у већини приватних предузећа синдикат представља само мисаону именицу, говори о искуству и снази тог синдиката. ССП ће свакако имати шта да научи од искусних синдикалаца, каква је пре свега председница Соња Вукановић.

dav

Садржај потписаног споразума можете прочитати овде:

Препознајући значај сарадње на јачању и унапређењу веза синдикалне солидарности и узајамног разумевања, уз обострану жељу да развију и унапреде билатералне односе, дефинишу заједничке задатке у одбрани интереса чланова коју заступају, СИНДИКАТ СРПСКЕ ПОЛИЦИЈЕ и САМОСТАЛНИ СИНДИКАТ ПУТАРА СРБИЈЕ (у даљем тексту: стране) су одлучили да закључе :

ПРОТОКОЛ
О САРАДЊИ ИЗМЕЂУ

СИНДИКАТА СРПСКЕ ПОЛИЦИЈЕ И САМОСТАЛНОГ СИНДИКАТА ПУТАРА СРБИЈЕ

Обе стране су убеђења да је будућност синдикалног деловања у чвршћем повезивању радника у различитим гранама привреде у Србији, као и у њиховој међусобној размени искустава.

Потписници Протокола су сагласни да ће сарађивати на питањима:

 унапређивања и заштите, радно-правних, социјалних, образовних, културних и других заједничких интереса својих чланова;
 остваривања и заштите синдикалних права и слобода интересног организовања;
 међусобног информисања о искуствима из области трипартизма, посебно колективног преговарања и закључивања колективних уговора, уз узајамну подршку у тој области;
 размене искустава у вези организације и рада синдиката;
 заштите на раду и развоја у области спорта и културе;
 и другим питањима која буду од интереса за ове синдикате;

Потписници Протокола су сагласни да одржавају редовне контакте кроз преписку и сусрете, разматрају иницијативе и облике заједничког деловања и слично.

Овај Протокол ступа на снагу даном потписивања од стране овлашћених представника ових синдиката.

Служба за информисање ССП
Миле Лазаревић

Малолетна лица нападачи на полицајце

Napisao/la Бобан Ђорђић na . Objavljeno u Ауторски текстови, Саопштења. Нема коментара на Малолетна лица нападачи на полицајце

Н И Ш  – Пре пар дана, 28.2.2017. године, дошло је до још једног напада у низу на полицијског службеника! Овога пута нападач је било малолетно лице! Благом казненом политиком судови, када су у питању кривична дела Напад на службено лице у вршењу дужности и Ометање овлашћеног службеног лица у обављању послова безбедности, утицали да уместо пада извршења кривичних дела имамо перманетни раст. Оваквим поступањем уместо остваривања генералне превенције имамо ситуацију да држава шаље поруку да напад на полицајца не представља нарочиту друштвену опасност и да извршиоци напада готово да не трпе последице.

полиција амблемУзимајући у обзир све наведено можемо слободно рећи да је сезона лова на полицајце отворена и да се нападачи утркују ко ће већи „трофеј“ уграбити, односно ко ће теже повреде нанети полицијском службенику и на тај начин стећи одређено „поштовање“ унутар криминалног миљеа. Поред тога дошли смо до тога да напад на полицијске службенике врше малолетна лица! Овај показатељ несумњиво потврђује бојазан на коју Синдикат српске полиције указује и апелује на надлежне, да је крајње време да се предузму законске мере које ће овакво стање променити. Протестом у Новом Саду, ССП послао је три недвосмислене поруке и то тужилаштвима и судовима да гоне и суде у складу са законом извршиоце ових кривиичних дела и изричу санкције у законом прописаном распону, да уколико се осећају небезбедним због спровођења закона јасно искажу то, а да ћемо их заштити у складу са законом. Медијима,  да не величају девијантне групе људи као и понашања која су асоцијална и друштвено неприхватљива чиме утичу на свест грађана а пре свега деце.

Када дођемо у ситуацију да малолетно лице без било какве бојазни и устручавања приђе полицијском службенику, зада му ударац затвореном шаком у пределу главе, изненада и ничим изазвано, као и када се такве ситуације понављају, тада засигурно не можемо говорити о спорадичним и изузетним појавама већ о проблему који је општедруштвени и за чије решавање је неопходно укључивање друштва у целини са свим надлежним институцијама! У супротном, уколико и даље институције и друштво буде било немо на овакве учестале појаве, последице ће бити катастрофалне и погубне не само по припаднике једне професије већ по друштво и грађане у целини!

Оно што ако синдикална организација, али и као људска разумна бића, никако не можемо да схватимо, јесте одсуство адекватних реакција начелника Полицијске управе Ниш. И предходног и актуелног. Јер, овај инцидент није ни први, а плашимо се, ни последњи на тој позицији! А старешине и даље, упорно шаљу на задатак по једног полицајца, без средстава везе а самим тиме и могућности за позивање помоћи. Заиста невероватно!

Служба за информисање ССП
Бобан Ђорђић

Састанак у Сектору за људске ресурсе са начелницом Катарином Томашевић

Napisao/la Виктор Ратковић na . Objavljeno u Саопштења. Нема коментара на Састанак у Сектору за људске ресурсе са начелницом Катарином Томашевић

Београд, 3.3.2017. године, – Делегација Синдиката српске полиције одржала је 3.3.2017. године у времену од 9.00 до 11.00 сати радни састанак у Кабинету начелнице Сектора за људске ресурсе Катарине Томашевић. Осим начелнице, састанку су присуствовали и њени сарадници: Драган Цветковић, помоћник начелнице, Драгиша Анђелковић, шеф Одсека за сарадњу са синдикатима и Божидар Оташевић, заменик начелника Управе за стручно образовање, оспособљавање, усавршавање и науку. Делегацију ССП чинили су: председник Лазар Ранитовић, генерални секретар Виктор Ратковић, чланови Главног одбора Синиша Ћук и Никола Петровић и председник РЦ Београд Слободан Ћосовић.

Разговарало се о следећим темама:

  1. Накнада за остварени вишак радних сати (који су у међувремену постали прековремени) у ППУ у Врању и Јединици за заштиту.

У погледу вишка остварених сати запослених у ППУ у Врању од начелнице смо добили информацију да је руководиоцима ППУ у Врању у више наврата налагано да доставе спискове ради сагледавања чињеничног стања, те, коначно, и састављања споразума о вансудском поравнању. Став ССП, а и руководства Сектора је да је овакве проблеме много боље, брже, ефикасније и (за МУП) јефтиније решавати споразумно, него да избегавањем решавања проблема запослени буду приморани да туже МУП, што неминовно изазива додатне трошкове (судске, адвокатске, трошкове вештака и др.). Но, да би споразум био реализован, неопходно је да постоји искрена воља обе стране, а што очигледно није случај са руководством ППУ у Врању, које недостављањем спикова о оствареном вишку радних сати запослених, те запослене практично „терају“ на једино преостало решење – тужбе. ССП сматра да је овакво понашање руководства ППУ у Врању мора бити санкционисано.

Начелница је својим сарадницима наложила да се оствари контакт са руководством ППУ у Врању и да се, у року од две недеље, овај проблем реши, односно саставе предлози споразума о вансудском поравнању.

Ништа боља ситуација није ни у Јединици за обезбеђење, где руководиоци сматрају да је у реду да запослени имају нпр. 192 радна сата у месецу за који је укупан фонд сати нпр. 176 и да таква разлика не представља вишак радних сати. Ово је ситуација која траје годинама и она је очигледан пример нестручности, а можда још више бахатости и самовоље појединих руководилаца у МУП-у, овога пута у Јединици за заштиту. Управо овакво неодговорно и незаконито понашање појединих руководилаца има за „резулат“ да МУП годишње на име судских трошкова исплаћује око 2.000.000.000 динара (две милијарде). И то ће бити случај све док МУП сам, по службеној дружности, против таквих бахатих старешина не буде покретао дисциплинске, па и кривичне поступке. А док то не почне да чини МУП, чиниће ССП.

  1. Систем оцењивања и каријерног напредовања

Ово је тема која је, можемо слободно рећи, одузела већи део времена, ако узмемо у обзир важност оцене у систему каријерног напредовања. Као најчешћи примери необјективног оцењивања су случајеви у којима „полицајац године“ не добије „петицу“ или у којима полицијски службеник који је све своје послове и задатке обављао квалитетно и ажурно, а није био дисциплински кажњаван – оцењен „тројком“. Злоупотребе у оцењивању се огледају и оцењивањем синдикалних активиста нижом оценом, а као вид одмазде и покушаја дисциплиновања синдикалног активисте. Представници ССП су оценили да, иако на први поглед, оцена „добар“ – 3 није лоша оцена, она „стопира“ могућност напредовања запосленог. Уз то, садашњи начин оцењивања оставља могућност руководиоцу да онемогући напредовање оних који на било који начин могу да „угрозе“ његову позицију, односно омогућава да руководилац давањем високих оцена својим „миљеницима“ и ниских онима према којима има неоправдано негативан став, креира руководство и уподобљује га својим личним прохтевима.

Начелница Сектора је констатовала да су сви у Сектору свесни да је тренутно стање у вези са оцењивањем запослених у МУП-у лоше, али да се ради на томе да се оно поправи и унапреди, у смислу да оцењивање што мање зависи од личног става и дискреционе оцене руководиоца, а више од неких нормативних вредности.

Представници ССП су предложили модел оцењивања аналоган оцењивању владања ученика у школама где сви на почетку године имају оцену „одличан“ – 5, са нпр. максималних 100 бодова, а да се онда, током године, свака грешка запосленог „кажњава“ одузимањем бодова, односно додавањем бодова у случајевима посебних заслуга.

Начелница Томашевић је поновила да је свесна свих проблема и мана садашњег и будућег оцењивања запослених, да је нови правилник о оцењивању упућен Влади на усвајање, а да ће, према решењима предложеним у њему, будуће оцењивање свакако бити боље и објективније од постојећег, али да ће се и оно „у ходу“, уочавањем мањкавости – мењати и унапређивати. Саопштила је и да ће критеријуми за оцењивање руководилаца и извршилаца значајно разликовати.

Сектор за људске ресурсе2

  1. Солидарна помоћ – шта са захтевима из 2016, а шта са оним из 2017?

Руководство Сектора за људске ресусрсе је свесно да је рок за доношење решења по захтевима за исплату солидарне помоћи у 2016. години истекао, али да због великог обима послова о тим захтевима није могло бити раније одличивано. Реч је о захтевима пристиглим након окончања рада Комисије за солидару помоћ, тј. након 23.12.2016. године. Због тога што је број пристиглих захтева за додељивање солидарне помоћи у 2016. години велики – то ће тој комисији бити продужен мандат и она ће одлучити о свим пристиглим захтевима за добијање солидарне помоћи где је основ стицања у 2016. години.

Што се тиче захтева за солидарну помоћ у 2017. години, још увек није јасно да ли ће и за о до сада пристиглим захтевима одлучивати нека комисија или ће то Сектор одлучивати у редовном поступку, али, у сваком случају, о сваком поднетом захтеву биће одлучивано. По свим до сада пристиглим захтевима формирани су предмети, а у случајевима где је уочено да недостаје одређена документација, од подносилаца је затражено да доставе потребну документацију. С тим у вези представници ССП-а су предложили да Сектор, у циљу боље информисаности запослених у МУП-у, свим оргнаизационим јединицама проследи једно упутство о начину подношења захтева, као и о томе шта уз сваки захтев треба приложити. Начелница Томашевић је предлог оценила добрим и најавила да постоји чак и могућност организовања једне јавне презентације, где би се руководицима и представницима синдиката пружиле најважније информације у вези са остваривањем права на солидарну помоћ.

Представници ССП су изнели примедбе и на садржај Правилника о солидарној помоћи у МУП-у, који је на снази од 4.1.2017. године, пре свега у смислу што њиме рођење детета и смрт члана уже породице нису предвиђени као основи за остваривање права на солидарну помоћ, указујући да је недопустиво и правно мањкаво да се правилником дерогирају права установљена посебним колективнвим уговорима. Правилником се не сме задирати у већ утврђена права, већ се њиме само детаљније разрађује поступак остваривања већ установљених права. У случају да захтеви за добијање солидарне помоћи буду одбијани из овог разлога, ССП ће својим члановима омогућити бесплатну правну помоћ, истовремено указавши да ће то само донети трошкове МУП-у. Начелница Томашевић је саопштила да се слаже да правни основи за остваривање права на солидарну помоћ предвиђени у посебним колективним уговорима не могу бити дерогирани правилником и да ће се приликом одлучивања о захтевима увек примењивати пропис повољнији по запослене, односно да ће сви запослени који поднесу уредне и благовремене (у року од три месеца од стицања права на солидарну помоћ) захтеве – добити позитивна решења о остваривању права на солидарну помоћ.

  1. Радни стаж запослених у МУП-у упућених на стручно усавршавање у КПА

Проблем се састоји у томе што су запослени од стране МУП-а упућивани у КПА ради школовања о трошку МУП-а, где је уговором између запослених и МУП-а било прописано да запослени упућени на школовање у КПА остварују право сва права у вези са пензијско-инвалидским осиграњем. Међутим, МУП своју обавезу о уплати доприноса за ПИО није извршио, у случајевима појединих запослених – делимично, а појединих – у потпуности. Било је случајева да је чак комисија коју је образовао министар унутрашњих послова, одлучујући по захтевима појединих запослених, донела одлуку да они остварују право да им МУП уплати доприносе за време проведено на школовању у КПА, али то касније није реализовано, као што је било случајева да су поједине колеге утужиле МУП и добиле пресуде којима су уважени њихови тужбени захтеви, након чега им је МУП уплатио доприносе за ПИО. Указали смо да је неједнако поступање у оваквим случајевима недопустиво и да је потребно наћи јединствено решење.

Руководство Сектора нам је указало на неуједначену судску праксу, где једни судови тужбене захтеве запослених одбијају, а други усвајају, па Сектор за људске ресурсе не може да „стане“ изнад судова заузимањем јединственог става, али да ће у свим случајевима где суд нађе да су тужбени захтеви основани – колегама бити уплаћени доприноси за ПИО. Према речима руководства Сектора у око 80% случајева судови пресуђују у корист МУП-а, тј. одбијају тужбене захтеве запослених као неосноване.
Сектор за људске ресурсе3

  1. Проблем недостатка довода воде и одвода канализације у ПС Шид

Представници ССП указали су на проблем недостатка мокрог чвора, односно довода воде и одвода канализације у ПС Шид за потребе огромног броја миграната према којима се свакодневно преузимају полицијске мере и радње. Ово посебно имајући у виду да су полицијски службеници ПС Шид посебно оптерећени мигрантском кризом, јер чак 1/3 од укупне популације миграната у Србији борави на подручју општине Шид. Самим тим потреба за мокрим чвором је ургентнија, јер је он неопходан како за обављање хигијенских и физиолишких потреба полицијских службеника, тако и миграната. Указано је да у постојећој ситуацији прети опасност од настанка епидемије, посебно имајући у виду да долазе топлији дани.

Изнели смо податак да је од стране Одсека за логистику ПС Сремска Митровица, у циљу решавања овог горућег проблема, већ израђен пројекат оспособљавања мокрог чвора, али да је неопходна финансијска подршка за његову реализацију.

Руководству Сектора је овај проблем већ делимично био познат, па ће, имајући у виду његову ургентност, те чињеницу за оспособљавање мокрог чвора нису неопходна велика финансијска улагања, руководство Сектора учинити додатни напор, заједно са Сектором за материјално-финансијске послове, да се проблем реши, те тако спречи настанак последица по здравље полицијских службеника, али и локалног становништва.

  1. Дискриминација полицијских службеника ПС Шид који обављају послове у вези са мигрантима у односу на полицијске службенике који те послове обављају као упућени из других општина

Пренели смо незадовољство и осећај дискрминације код полицијских службеника ПС Шид који свакодневно обављају послове у вези са мигрантима, а који су одлуком министра изузети од права на остваривање посебне накнаде, иако раде истоветне послове као и полицијски службеници упућени у ПС Шид са подручја других општина, а само из разлога што се сматра да је то њихов редован посао. Иако свесни онога што је прописано одлуком министра, нисмо се могли помирити са очигледном дискримиацијом, па смо изнели предлог да се полицијски службеници ПС Шид који свакодневно обаљају ове послове награде на неки други начин и тако бар приближно ставе у равноправан положај са својим колегама који у Шид долазе као испомоћ.

Начелница Сектора се сложила да се та врста и тај обим послова рада са мигрантима никако не може подвести под редовне послове полицијских службеника ПС Шид и обећала да ће, у сарадњи са руководством Дирекцијом полиције, изнаћи начин да се наведени полицијски службеници некако награде, а посебно имајући у виду да упрао они подносе највећи терет мигрантске кризе у Србији.

Служба за информисање ССП
Никола Петровић
Виктор Ратковић