Skip to main content

Mesec: mart 2017.

Pravosuđe blago prema napadačima na policajce

Napisao/la Mile Lazarević na . Objavljeno u Prenosimo. Nema komentara na Pravosuđe blago prema napadačima na policajce

U današnjem štampanom izdanju dnevnog lista Politika izašao je tekst pod nazivom „Pravosuđe blago prema napadačima na policajce“, u potpisu novinara Aleksandra Bojovića. U tekstu se navodi niz statističkih podataka o broju krivičnih dela i prekršaja izvršenih na štetu policijskih službenika i sasvim ispravno se, od strane novinara, ukazuje na osnovni problem – blagu kaznenu politiku pravosuđa prema izgrednicima.

Lepo je što ugledna novina, kakva Politika bez sumnje jeste, piše o temi koja boli sve policijske službenike, al nije lepo i što se u tekstu prećutkuju ili iskrivljuju neke bitne stvari, možda nehatno ali moramo da reagujemo, istine radi.

Najpre moramo da ukažemo kako protest policijskih službenika ispred suda u Novom Sadu, 6. februara 2017. godine nisu organizovali „policijski sindikati“ – već SINDIKAT SRPSKE POLICIJE, a nekoliko drugih sindikata je podržalo skup. Nažalost, ta je podrška bila samo deklarativna. Možda je ovo novinaru promaklo kao nebitno, ali je nama, a verujem i svim zaposlenima u MUP, jako bitno da se zna ko od sindikata vodi istinsku borbu i zalaže se za prava kolega.

Nastavi sa čitanjem

Izveštaj sa trećeg redovnog sastanka u Kabinetu ministra

Napisao/la na . Objavljeno u Obaveštenja. Nema komentara na Izveštaj sa trećeg redovnog sastanka u Kabinetu ministra

Beograd – 10.3.2017. godine, – U Palati Srbija, održan je redovan mesečni sastanak sa Radnom grupom za saradnju sa sindikatima. Predsedavajući Radnom grupom, državni sekretar, Milosav Miličković bio je odsutan sa sastanka zbog neodložnih obaveza te ga je menjao gospodin Željko Veselinović, načelnika Sektora za materijalno finansijske poslove.

Delegaciju Sindikata srpske policije sačinjava li su: Lazar Ranitović – predsednik SSP, Boban Đorđić – član GO SSP, Nikola Petrović – član GO SSP, Radislav Mijatović – predsednik SG Šid

Teme o kojima smo razgovarali  su sledeće:

Prostorije za presvlačenje policijskih službenika u Odredu Žandarmerije u Beogradu

Prostorije su neuslovne u toj meri da je teško rečima opisati. Naime u to se lično uverio i direktor policije tokom svoje nedavne posete. Dosta prozora je polomljeno te su isti zatvoreni kartonima i slično. U samim prostorijama se grejanje vrši trofaznim kaloriferima, a kako je stanje stolarije i pozora katstrofalno a prostorije visoke oko 4 metara, ovo ne samo da je neefikasno nego i toliko opterećuje istalaciju da postoji mogućnost požara. Broj kalorifera je ograničen ne samo instalacijom u objektu nego i obližnjom trafo stanicom koja ne može da izdrži dodatno opterećenje. Na sajtu Sindikata srpske policije ovo je bila tema 26.09.2016 godine (http://ssp.org.rs/druga-strana-medalje/). U pomenutom tekstu možete videti i neke od fotografija pomenutih prostorija. Smatramo da u 21. veku nema opravdanja za ovakvo stanje prostorija u kojoj borave ljudi. Pogotovu je nemoguće objasniti policijskim službenicima da je obližnja zgrada (udaljena 50 m od ovih prostorija) u kojoj je smeštena komanda Odreda u potpunosti renovirana a da postoje određeni razlozi zbog kojih ova u kojoj su smešteni policijski službenici ne može da se renovira i privede nameni makar i u manjoj meri. Takođe policijski službenici su hteli da se sami između sebe organizuju te da sami prikupe sredstva da makar okreče iste prostorije (pošto sa plafona stalno otpadaju komadi i slojevi od prethodnih molerskih radova najverovatnije od pre 20-30 godina) ali ni to nije omogućeno.

Odgovor na temu dao je predstavnik Žandarmerije gospodin Divjak, koji je izjavo da kompleks gde se nalazi objekat Žandarmerije nije u vlasništvu MUP-a, te kapitalna ulaganja nisu moguća odnosno produktivna. Sa problemom je upoznat komandant Žandarmerije, gospodin Goran Dragović i u toku je pribavljanje dokumentacija za renoviranje. Sistemsko rešavanje problema objekta biće omogućeno prevazilaženjem problema pravne prirode, odnosno prelaskom objekta u vlasništvo MUP-a kada će biti ostvaren osnovni preduslov za kapitalna ulaganja. Na pitanje kako je moguće da je nerešen imovinsko-pravni status zgrada u kojima je smešten beogradski OŽ, gde je objekat komande OŽB sređen u potpunosti, dok objekat za smeštaj ljudstva nije iako je u pitanju isti kompleks zgrada  gospodin Divjak nije  imao odgovor.

Ishrana policijskih službenika angažovanih u KPZ „Zabela“ u Požarevcu.

Na prethodnim sastancima smo ukazivali na ovaj problem i rečeno nam je da će se ovo rešiti u dogovoru sa Ministarstvom pravde te da će se policijskim službenicima omogućiti da se hrane u restoranu Ministarstva pravde u pomenutom KPZ-u, do današnjeg dana ništa nije rešeno i dalje policijski službenici dobijaju 3h7 konzervi za 7 dana angažovanja. Razloge zbog kojih ovo nije dobro naveli smo i prethodni put ali i sada ukazujemo na jedan i najvažniji, a to je zdravlje policijskih službenika.

Odgovor na temu dao je sekretar MUP-a, gospodin Todorović koji je izjavio da je formirana Radna grupa koju sačinjavaju predstavnici MUP-a, Ministarstva pravde i Zavoda za izvršenje krivičnih sankcija, da je rad Radne grupe pri kraju te da se očekuje sklapanje sporazuma između pomenutih institucija, kojim će između ostalog biti rešeno i pitanje ishrane pripadnika MUP-a upućenih u KPZ „Zabela“ u Požarevcu. Dakle, poslodavac je pribegao starom oprobanom receptu: „Ako ne želiš da rešiš problem, ti formiraj komisiju!“, al hajde da sačekamo i to.

Službeni psi u PU Sombor

U Policijskoj upravi Sombor u poslednjih 5 godina nema službenih pasa iako je rukovodstvo PU Sombor u više navrata u prethodne 3 godine slalo zahteve i urgencije kako bi se ovaj problem rešio. PU Sombor imala je dva psa jednog za ekspoziv i drugog za drogu. Oba psa su uginula usled starosti. PU Sombor suočena je sa poteškoćama kada su pre svega u pitanju protivdiverzioni pregledi mesta održavanja javnih skupova (upotreba službenog psa za eksplozive) i preteresi stanova i dr. prostorija kada je u pitanju pronalazak opojnih droga. PU Sombor jedina je uprava koja nema službene pse. U izuzetnim situacijama moguće je iz susednih uprava angažvanje policijskih službenika sa službenim psima ali neretko postoje situacije i događaji koji ne trpe odlaganje a neophodna je upotreba službenih pasa. Da li postoje realne šanse da PU Sombor dobije službene pse? Da li je MUP planirao sredstva za nabavku i obuku službenih pasa u tekućoj godini? Postoji li plan nabavke i podmlatka službenih pasa kako i druge PU ne bi došle u isti problem.

Odgovor na pitanja dao je pomoćnik načelnika Uprave policije, gospodin Joksimović koji je izjavio da su za tekuću godinu opredeljena sredstva za Brigadu policije, Četu za službene pse, dok za ostale organizacione jedinice ministarstva nisu opredeljena sredstva za nabavku službenih pasa. Prioritet Ministarstva je granica i aerodrom. Obezbeđivanje službenih pasa moguće je na dva načina i to: iz legla postojećih pasa unutar Policijske brigade, putem kupovine i donacijom. Ministarstvo je obezbedilo sredstva za ishranu pasa u narednih 4-5 godina.

Službena vozila

Na prethodnim sastancima obavešteni smo da MUP planira nabavku i raspodelu 1200 patrolnih vozila. Vozni park pojedinih policijskih uprava je na izdisaju, velik je broj vozila rashodovan i vozila su često neispravna čega je svesno i samo rukovodstvo MUP-a. Da li je kontigent patrolnih vozila pristigao i kada će biti raspodela vozila po policijskim upravama?

Odgovor na pitanja dao je predsedavajući, gospodin Veselinović, koji je izjavio da je neophodno završiti sveukupnu dokumentaciju koja je veoma kompleksna, da je potrebno nerentabilna i dotrajala vozila koja se nalaze u organizacionim jedinicama MUP-a rashodovati, te da će se izvršiti popis vozila po jedinicama i da će nakon toga uslediti raspodela od strane Direkcije policije. Raspodela se može očekivati oko polovine godine, dok će par stotina vozila po urgentnosti raspodeliti u narednih mesec dana.

Odlazak u mirovne misije pripadnika MUP-a

U okviru MUP-a ne postoji akt kojim je uređena ova materija, odnosno način odabira pripadnika koji će biti upućeni u mirovnu misiju. Naime, ko prođe testiranje iz engleskog jezika i kurs, te dobije sertifikat, čeka na upućenje. O samom upućenju, odlučuje Kabinet direktora policije, kome pre toga spisak dostavlja Sektor za međunarodnu saradnju i evropske poslove (spisak svih policijskih službenika koji ispunjavaju uslove). Predlog sa imenima kandidata (potreban broj za odlazak, plus rezerva-uži spisak), iz Direkcije dostavljaju Kabinetu ministra, i tu se donosi konačna odluka o upućivanju. U praksi se dešava da pojedini pripadnici bivaju upućivani više puta u misiju dok pojedini koji su prošli sve obuke i ostvarili uslove nisu bili upućivani. U Vojsci Srbije postoje jasno definisana pravila. Nakon testiranja i obuke pravi se rang lista, na kojoj svako može da vidi kada bi mogao da bude poslat u mirovnu misiju, ako su u pitanju individualni odlasci, dok je za upućivanje jedinice drugačije pravilo. MUP šalje isključivo pojedince a ne cele jedinice. Tako da svaki pripadnik vojske može ostvariti uvid u rang listu koja je javno dostupna, i zna kada bi mogao otići u misiju. Sve je transparetno dok u MUP-u nije takav slučaj. Potrebno je da MUP uredi ovu oblast, definiše jasna pravila, da se sačinjavaju rang liste i sve bude javno dostupno i transparentno. Da li MUP ima u planu da uredi i ovu oblast i na koji način?

Prema saznanjima do kojih smo došli – ove godine u mirovne misije MUP treba da uputi 7 policijskih službenika i to 5 u misiju na Haiti i 2 u mirovnu misiju na Kipru. Do prošle godine upućeno je  6 pripadnika u mirovnu misiju u Liberiji. Konkretnije odgovre na postavljena pitanja su nam ostali dužni, očekujemo da ih u što kraćem roku dostave.

Odgovor na predmetnu temu SSP će dobiti mejlom od strane Sektora za međunarodnu saradnju, evropske poslove i planiranje nakon čega će biti objavljen.

PU Niš – nedostatak ručnih radio stanica i baterija

U PU Niš policijski službenici nemaju dovoljan broj ručnih radio stanica a baterije na istim su kratkog trajnja. Dok obavljaju patrolnu delatnost, usled pražnjenja baterija, nemaju adekvatnu komunikaciju sa dežurnom službom i ostalim patrolama na terenu. Određeni broj policijskih službenika biva upućen u službu bez ručnih radio stanica zbog nedostatka.

Odgovor je dao Željko Veselinović kojom prilikom je saopštio da se ušlo u proceduru zanavljanja i nabavke ručnih radio stanica i baterija za radio stanice te da se u narednih 2 meseca može očekivati raspodela po org. jedinicama nakon završenog postupka nabavke.

Da li policijski službenik može samostalno obavljati pozorničku i patrolnu delatnost ?

Zbog neujednačene praske na terenu imamo različite situacije gde policijski službenik obavlja pozorničku delatnost samostalno na pozorničkom rejonu ili pak u patroli na sektoru. Potreban je jasan i nedvosmislen stav ministarstva kao i upoznavanje svih rukovodilaca radi ujednačenog postupanja. SSP rukovodeći se bezbednošću i zaštitom samog policijskog službenika smatra da ne bi trebalo niti smelo uputiti policijskog službenika samostalno da obavlja zadatke naročito na mestima i u vreme gde je opasnost po bezbednost građana i imovine izražena a samim time i po OSL. Primer je slučaj u PU Niš, PI Crveni krst, naselje Stočni trg (romsko naselje) gde se ujedno postupa po akciji „Crni put“  gde je izvršen napad na policijskog službenika Vasković Gorana 28.2.2017. god. koji je samostalno obavljao pozorničku delatnost, nije imao ručnu radnu stanicu a pozorničku delatnost je obavljao u delu grada gde je velik broj recidivista u izvršenju krivičnih dela. SSP je apelovao na načelnika PU Niš (kako prethodnog, tako i trenutnog) da se ne upućuju samostalno policijski službenici da obavljaju zadatke u ovom području zbog visokog rizika po bezbednost policijskih službenika.

Pomoćnik načelnika Uprave policije, gospodin Joksimović dao je odgovor da predmetna materija na osnovu Zakona o policiji kroz adekvatan pravilnik još nije uređena te da će to uskoro biti regulisano donošenjem pravilnika. U prethodnom periodu poslato je više instruktivnih depeša rukovodiocima da se pozornička delatnost obavlja samostalno pešice s tim što je rukovodilac dužan da na osnovu bezbednosne procene tamo gde je situacija povišenog rizika pozorničku delatnost obavljaju dva pozornika. Patrolnu delatnost obavljaju minimum dva policijska službenika.

Odmarališta „NARCIS“ i „PROMENADA“

Dopisom broj 01-9398 od 1.12.2016. godine ministar se obratio Republičkoj direkciji za imovinu Republike Srbije predlogom da odmarališta „Promenada“ u Vrnjačkoj Banji i „Narcis“ na Zlatiboru se „vrate“ pomenutom organu na upravljanje jer „MUP nema potrebu za korišćenjem hotela“

Hoteli su odmarališta zaposlenih u MUP kojima upravlja ministarstvo, smatramo nedopustivim da se hoteli daju u nadležnost drugom organu čime zaposleni ostaju bez ikakvog objekta gde bi mogli da provode odmore. Zahtevamo da ministar povuče predlog. Postavljamo pitanje kako to da dva hotela koja bolje posluju odlaze pomenutom organu pre recimo hotela na Goču koji nije na atraktivnoj lokaciji i koji ne posluje bolje u odnosu na pomenute? Pored gubitka prava raspolaganja nad imovinom neizvesna je kasnija sudbina zaposlenih koji rade u pomenutim hotelima Posebno ističemo da zaposlenima u MUP su potrebna odmarališta jer velik broj zaposlenih koristi usluge hotela zbog povoljnosti koje pruža koje su jedine prihvatljive zaposlenima kada je u pitanju platežna moć.

Odgovor je dao Željko Veselinović koji je rekao da je situacija sa svim odmaralištima loša i da svi posluju negativno izuzev odmarališta u Bečićima, razlog za ovakav bilans se ogleda u manjkavosti pozitivnopravnih propisa R. Srbije kojim je regulisano da sva zarada od poslovanja ide direktno u budžet R. Srbije a da se iz budžeta MUP-a finansira funkcionisanje odmarališta s tim što iz budžeta R. Srbije zarada se ne vraća u budžet MUP-a. Dalje, Veselinović je naveo da problem odmarališta se ogleda u velikom broju zaposlenih, investiranju, cene su približne tržišnim, obezbeđivanje ishrane je otežano, prihodi ne završavaju u MUP već kao što je pomenuto idu u budžet RS čime se MUP-u samo pravi trošak, slaba je zainteresovanost zaposlenih za usluge. Takođe, napomenuo je da  ukoliko bi došlo do ustupanja odmarališta Republičkoj direkciji za imovinu RS, MUP bi bio obeštećen u protivvrednosti tržišne cene objekata. Kada je u pitanju povraćaj novca iz budžeta RS u budžet MUP-a od 2012. godine u više navrata je tražen povraćaj što nije odobreno od strane Vlade.

Sindikat srpske policije je mišljenja da je nedopustivo prepuštanje i olako odricanje od odmarališta zbog manjkavosti sistema i loših pozitivnopravnih propisa koji su podložni izmenama. Odmarališta su tradicija i tekovina, s jedne strane, a sa druge rešavanjem pravnih manjkavosti vrlo lako je moguće pozitivno poslovanje, kao što je slučaj u Bečićima, gde bi zaposleni radnici ovih objekata ostali na radnim mestima, zaposleni imali svoje odmaralište, a MUP sredstva ne samo za normalno funkcionisanje odmarališta već i zaradu, odnosno mogućnost investiranja i poboljšavanja uslova smeštaja. Ono što svakako ne stoji u odgovoru gospodina Veselinovića jeste „slaba zainteresovanost“ radnika za korišćenje objekata. Naprotiv, SSP misli da poslodavac svesno i namerno otežava korišćenje objekata, čineći sve da ta odmarališta zaposlenima učini nedodirljivim i nedostupnim.

SSP će pomno nastaviti da prati razvoj situacije u vezi sa odmaralištima u MUP-u, te preduzeti sve raspoložive mere i radnje u skladu sa zakonom radi zaštite imovine MUP-a i prava zaposlenih iz oblasti rada.

PU Vranje

Da li je tačan podatak da oficirima policije PU Vranje neće isplaćivati posebna naknada za rad sa migrantima u Prihvatnom centru u Preševu?

Zašto se njima ne povećava koeficijent plate kada su angažovani sa IJP? često je slučaj da rade iste poslove i pod istim uslovima? O ovome smo upoznali i usmeno i pismeno načelnika PU Vranje gde je, očigledno pod uticajem jedne od najnestručnijih grupa za logistiku i ljudske resurse u svim OJ MUP-a, izneo stav da oni nemaju pravo na povećanje koeficijenta plate.

Želimo da napomenemo da se u PU Vranje zbog pojedinaca iz Grupe sa ljudske resurse i Grupe za logistiku pokreću masovni sudski sporovi: višak sati, posebna naknada, pripravnost i tražimo njihovu odgovornost za to. Loša je njihova i saradnja sa SSP, gde kada kažemo „ma ljudi će tužiti, oni nama odgovore „pa neka tuže“ ne pokušavajući da reše problem mirnim putem.

Odgovor je dao gospodin Joksimović koji je izjavio da su u vremenskom intevalu od 12.11.2015. do 15.2.2016. godine oficiri OP PU Vranje koordinirali radom u koviru OP PU Vranje što im jeste u opisu poslova i zadataka koje obavljaju. Od dana 13.8.20016. godine kada je formirana komanda združenih snaga ostvaruju pravo na posebnu naknadu za rad sa migrantima kroz planove. Kada je u pitanju angažman IJP, postoje 2 oficira OP PU Vranje koji su pripadnici IJP i kao takvi ostvaruju pravo uvećanja koeficijenta dok ostali oficiri ne ostvaruju pravo jer nisu pripadnici IJP.

Higijensko-sanitarni uslovi pripadnika UGP, RC GP prema Hrvatskoj (GP Sot, Ljuba Jamena, GP za međunarodni drumski saobraćaj Šid, GP za međunarodni železnički saobraćaj Šid)

Od strane Zavoda za javno zdravlje Sremska Mitrovica, po inicijativi SSP, Službe  za preventivnu zdravstvenu zaštitu i rodnu ravnopravnost, izvršen je epidemiološki nadzor nad objektima pomenutih  GP kojom prilikom je utvrđeno da postoji bojazan od zaraznih bolesti zbog loših higijenskih uslova kojom prilikom je konstatovano da je neophodno na svim punktovima: 1.Obezbediti zdravstveno ispravnu vodu za piće
2.Obezbediti uslove za održavanje higijene ruku ( tekuća voda,tečni sapun i ubrusi )
3.Obezbediti adekvatne sanitarne čvorove ( toalete)
4.Obezbediti posebne prostorije za smeštaj lica u postupku prelaska granice i poslovima readmisije
5.Redovno održavanje higijene objekata i vozila koje upotrebljavaju policijski službenici ( čišćenje i dezinfekcija)
6.Redovno presvlačenje uniforme i održavanje higijene tela i odeće posebno u poslovima readmisije
7.Zaštita od kontakta sa glodarima i zmijama postavljanjem barijera i zaštitnih mreža na prozorima i vratima koje sprečavaju ulazak kako zmija i glodara tako i insekata (komaraca pre svega), čuvanjem hrane na adekvatan način kao i održavanjem higijene objekta
8.Obavezna upotreba lične zaštitne opreme u skladu sa dostavljenim preporukama

UGP kao i Ministarstvo su svesni nedostataka na svim graničnim prelazima i stanicama za obezbeđenje, oni su evidentirani i u skladu sa materijalno-finansijskim mogućnostima opredeljuju se sredstva rekao je gospodin Bjelica. Od 2006. godine kada su preuzeti objekti od Vojske Srbije UGP je suočena sa velikim problemima kada je u pitanju održavanje i renoviranje objekata što se odrazilo pored objekata SGP za OBDG tako i samih graničnih prelaza jer materijalna sredstva su limitirana dok su potrebe znatno veće. U tekućoj godini opredeljen je deo novčanih sredstava za rešavanje nagomilanih problema i oni će po prioritetima biti rešavani u okviru ograničenih novčanih sredstava.

Nepopunjenost radnih mesta u PI Negotin i nedostatak prostorno-tehničko-materijalnih uslova za rad.

Loša prostorno-tehničko-materijalna situacija i uslovi za rad kao i nepopunjenost radnih mesta problemi su velikog broja organizacionih jedinica u MUP. Kada je u pitanju popunjavanje radnih mesta nailazi se na teškoće jer je na snazi Zakon o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru, Vlada na predlog nadležnog ministarstva i uz mišljenje Ministarstva finansija u opravdanim razlozima može izuzetno da zaposli određeni broj zaposlenih. Specifična je situacija kada je u pitanju zapošljavanje u MUP gde su pored opštih uslova neophodni i posebni uslovi kao i  osposobljavanje. Direkcija policije po prioritetima na stateškom nivou planira popunjavanje organizacionih jedinica na obrazložen predlog rukovodilaca i ministarstvo raspisuje konkurs za popunu radnih mesta. Tokom godine planirano je ulaganje u prostorono-tehničko-materijalne uslove za rad zaposlenih po prioritetima za šta su opredeljena sredstva.

                                                                                                                           Služba za informisanje SSP
Boban Đorđić

 

Sve godišnje ocene na videlo! Imamo pravo da ih znamo!

Napisao/la Mile Lazarević na . Objavljeno u Dopisi. Nema komentara na Sve godišnje ocene na videlo! Imamo pravo da ih znamo!

Sindikat srpske policije obratio se dopisom organu vlasti, Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, gospodinu rodoljubu Šabiću, radi dobijanja mišljenja u vezi primene čl.14st.1 tač. 2 Zakona o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja u slučajevima koji se odnose na zahteve za pristup podacima o godišnjim ocenama državnih službenika, u konkretnom slučaju policijskih službenika, i pravu javnosti da bude upoznata sa godišnjim ocenama državnih službenika i uopšte rezultatima periodičnog i vanrednog ocenjivanja.

SSP je stanovišta da se pristupom podacima odnosno javnim objavljivanjem podataka o godišnjim ocenama državnih službenika, kao lica čija se zarada finansira iz budžeta Republike Srbije, ne narušavaju privatnost i druga prava ličnosti te da javnost, prvenstveno drugi zaposleni, imaju opravdan interes da bude upoznata sa rezultatima periodičnog i vanrednog ocenjivanja državnih službenika.

Ranije smo se već obraćali Ministarstvu unutrašnjih poslova sa zahtevom da se javno objave godišnje ocene državnih službenika zaposlenih u MUP a u cilju ostvarivanja prava javnosti, prevashodno zaposlenih u Ministarstvu, da budu upoznati sa rezultatima periodičnog i vanrednog ocenjivanjasvih zaposlenih, koji rezultati predstavljaju osnovni uslov za sticanje višeg čina odnosno zvanja, napredovanje i sledstveno tome ostvarivanje veće zarade. Ministarstvo unutrašnjih poslova je stava da rezultati periodičnog i vanrednog ocenjivanja ne mogu učiniti dostupnim javnosti bez pristanka lica na koje se takvi podaci odnose.

Međutim, Zakon o platama državnih službenika i nameštenika propisuje napredovanje u određenom broju platnih razreda, u zavisnosti od prosečnih ocena. Takođe, Zakon o policiji u članu 165 st. 2 propisuje da se napredovanjenje u službi ostvaruje na osnovu prosečne trogodipnje ocene koja ne može biti niža od „ističe se – 4“!

Dakle, periodična i vanredna ocena državnog (policijskog) službenika je jedan od elemenata koji se uzimaju u obzir prilikom napredovanja u viši čin odnosno zvanje, dok u slučajevima koje uređuje Zakon o državnim službenicima, ostvarivanjem odgovarajuće godišnje ocene državni službenik po automatizmu prelazi u viši platni razred. Sledom rečenog, rezultati periodičnog i vanrednog ocenjivanja nalaze se u direktnoj vezi sa budžetskim rashodima i predstavljaju osnov za uvećana davanja iz budžeta Republike Srbije na ime isplate zarada državnih službenika koji su, ostvarujući odgovarajuće godišnje ocene, prešli u viši platni razred.

Dalje, Zakon o budžetskom sistemu kazuje, između ostalog, i da budžetski sistem treba da ostvari tehničku ili operativnu efikasnost koja podrazumeva korišćenje budžetskih sredstava i mogućnost njihove primene sa što nižim troškovima. Kao i da se prilikom pripreme i izvršenja budžeta moraju poštovati principi efikasnosti, ekonomičnosti, efektivnosti, javnosti, potpunosti, tačnosti i jedinstvene budžetske klasifikacije.

Dakle, u smislu citiranih zakonskih odredaba, a imajući u vidu činjenice da se zarade državnih službenika, kao direktnih korisnika budžetskih sredstava, finansiraju iz budžeta Republike Srbije, da se budžet Republike Srbije sastoji u pretežnom delu od poreskih prihoda ostvarenih naplatom sredstava poreskih obveznika, akciznih prihoda koji se naplaćuju kroz krajnju potrošnju građana, da se odgovarajućom godišnjom ocenom državnih službenika stvaraju uslovi za napredovanje u viši platni razred, ostvarivanje veće zarade i uvećanja rashodne strane budžeta, to javnost ima opravdan interes da bude upoznata koji su državni službenici i u kolikom broju, ostvarili uslov za uvećanje zarade po osnovu rezultata periodičnog i vanrednog ocenjivanja rada.

Kako se u konkretnom slučaju radi o poslovima koji spadaju u domen rada državnih organa, posebnih organizacija i javnih službi kojima se zadovoljavaju potrebe građana, to je pretežniji interes javnosti da bude upoznata sa rezultatima periodičnog i vanrednog ocenjivanja od prava državnog službenika da uskrati saglasnost za davanje podataka koji se odnose na rezultate periodičnog ocenjivanja.

Takođe, još jedan značajan aspekt godišnje ocene državnog službenika je i popunjavanje upražnjenih radnih mesta i dodatno obrazovanje putem internog konkursa kao i situacije koje nastaju izmenom pravilnika i raspoređivanjem državnih službenika, jer Zakon o državnim službenicima u članu 98 propisuje da se kod izbora službenika kojem država finansira dodatno obrazovanje prednost ima službenik sa višim prosekom ocene u poslednje tri godine. Dalje, isti Zakon u čl.133 st.1 kazuje: „Ako Pravilnik bude tako izmenjen da neka radna mesta budu ukinuta ili broj državnih službenika smanjen, prekobrojni državni službenici premeštaju se na druga odgovarajuća radna mesta, a prednost imaju oni sa boljim ocenama u poslednje tri godine.“

Međutim, u skoro svim slučajevima popunjavanja radnih mesta i dodatnog obrazovanja putem internog konkursa kao i u slučajevima raspoređivanja državnih službenika nakon izmene Pravilnika, zaposlenima koji su konkurisali ili imali pretenzija na određeno radno mesto nisu bile dostupne ocene državnih službenika koji su de facto ide iure rapoređeni na određena radna mesta za koje je bilo više zainteresovanih državnih službenika koji su ispunjavali uslove za raspoređivanje na predmetno radno mesto.

Imajući u vidu da ocene državnih službenika nisu dostupne svim kandidatima za određeno radno mesto u velikom broju slučajeva prilikom raspoređivanja državnih službenika presudnu ulogu imala je arbitrarnost neposrednog starešine i subjektivni stav o pojedinom državnom službeniku, bez razmatranja objektivnih činilaca kao što je godišnja ocena. Nepravilno postupanje rukovodilaca organizacionih jedinica je potvrdio i Upravni sud u velikom broju presuda kojima se poništavaju akti o raspoređivanju učinjeni bez razmatranja godišnjih ocena, a kao primer navodimo i situaciju nastalu krajem 2015. godine kada su masovno doneta rešenja o premeštajima na „poslove analize rizika“ koja su poništena u odgovarajućim postupcima.

Zbog prethodno navedenog očekujemo da nam postupajući organ, nakon razmatranja navoda našeg dopisa, dostavi mišljenje u vezi primene čl.14st.1 tač. 2 Zakona o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja(„Sl. glasnik RS“, br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010)kao i stav o pretežnijem interesu javnosti da bude upoznata sa rezultatima periodičnog i vanrednog ocenjivanja.

Služba za informisanje SSP
Mile Lazarević

Nespojivi poslovi sa policijskom profesijom i službenim dužnostima

Napisao/la babayaro na . Objavljeno u Akcije. Nema komentara na Nespojivi poslovi sa policijskom profesijom i službenim dužnostima

Beograd, 9.3.2017. godine, – Već duži niz godina među policajcima se govori o pravilniku kojim će biti propisani poslovi kojima policijski službenici u Srbiji neće smeti da se bave, kao svojom dopunskom delatnošću. Premda je i prošli a i sadašnji Zakon o policiji dao obavezu ministrima da posebnim aktom propišu koji su to poslovi nespojivi sa policijskim, mi taj pravilnik i dalje nemamo. Ministar Nebojše Stefanović je imao rok od godinu dana, od dana usvajanja novog zakona, za izradu pravilnika ali on to nije učinio, kao ni njegovi predhodnici na mestu ministra. Šta je razlog nije nam poznato ali znamo da su zaposleni itekako zainteresovani za donošenje preciznog pravilnika. Veliki broj zaposlenih je suočen sa malom platom prinuđen da ostvaruje dodatnu zaradu. U traženju izvora te dodatne zarade prepušteni su sami sebima i svojoj savesti.

Važećim zakonom o policiji u članu 168. uopšteno se govori na ovu temu što ostvalja puno prostora za nedoumice i zloupotrebe. Kako bismo kolegama omogućili da legalno rade i izbegnu mogućnost dolaska pod udar zakona, a i kako bismo „naterali“ ministra i stručne službe u MUP da rade svoj posao, mi ćemo uraditi predlog pravilnika u saradnji sa jednom nevladinom organizacijom – Beogradskim centrom za bezbednosnu politiku i sa jednim nezavisnim državnim organom – Zaštitnikom prava građana. Verujemo da ćemo do najboljeg predloga doći zajedničkim naporom svih nas te vas stoga pozivamo da izdvojite svoje vreme i popunite anketu u prilogu. Anketa je, naravno, anonimna i služi nam da bismo bolje sagledali razmišljanja i potrebe zaposlenih u MUP.

Anketu možete popuniti u prilogu ispod ovog teksta ili klikom na sledeći link:
NESPOJIVI POSLOVI SA POLICIJSKOM PROFESIOJOM

                                                                                Služba za informisanje SSP

Međunarodni dan žena – 8. mart

Napisao/la babayaro na . Objavljeno u Autorski tekstovi. Nema komentara na Međunarodni dan žena – 8. mart

Međunarodni dan žena koji se obeležava 8. marta svake godine predstavlja praznik kojim se slave ekonomska, politička i društvena dostignuća pripadnica ženskog pola. Razlog zbog koga se ženska prava ističu izvan uobičajnog koncepta ljudskih prava je taj što su žene kroz istoriju, a delom i danas, bile ili su (na nekim mestima) i dalje lišene određenih prava koje uživaju muškarci. Kao razlog za to se najčešće navode biološke razlike između polova, ali ih mnoge savremene društvene teorije objašnjavaju veštački nametnutim rodnim razlikama.

Kako je došlo do toga da se baš 8. mart proglasi Danom žena i kada je prvi put obeležen? Početak 20. veka predstavljao je period brze industrijalizacije i ekonomske ekspanzije. S druge strane, uslovi rada radnika u fabrikama bili su vrlo loši, što je često dovodilo do izbijanja radničkih protesta. Osmog marta 1857. godine, žene zaposlene u tekstilnoj industriji u Njujorku izašle su javno da demonstriraju. One su takođe protestovale zbog loših uslova rada i niskih plata. Ove demonstracije je rasterala policija, ali su iste ove žene dva meseca kasnije osnovale sindikat, pa su protesti na isti datum, 8. mart, nastavljeni i narednih godina, od kojih je najpoznatiji bio protest iz 1908. godine. Tog dana je 15.000 žena marširalo kroz Njujork tražeči kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa. Dve godine kasnije, 1910. u Kopenhagenu, u organizaciji Socijalističke Internacionale, održana je prva međunarodna ženska konferencija. Ona je ustanovila „Međunarodni dan žena“ na predlog Klare Cetkin, uticajne nemačke političarke i borca za ženska prava.

klara zetkin

Već naredne godine, Međunarodni dan žena obeležen je od preko milion ljudi u Austriji, Danskoj, Nemačkoj i Švajcarskoj. U narednim godinama, ovaj praznik su počeli da prihvataju i u drugim državama, a danas se obeležava u preko sto zemalja širom sveta.

Međutim, u mnogim državama, pretežno bivšim komunističkim, Međunarodni dan žena, tzv. Osmi mart je izgubio svoju ideološku osnovu i postao prilika za muškarce da iskazuju svoju ljubav i poštovanje prema ženama, posluživši kao pandan Danu majki i danu Sv. Valentina koji postoje u zapadnim državama, jer se uglavnom obeležavao cvećem i poklonima. U nekim komunističkim državama proglašen je i državnim praznikom.

Na Zapadu se sa obeležavanjem Međunarodnog dana žena gotovo prestao 30-ih godina XX veka, delom i zbog toga što su ga povezivali s komunizmom, ali je 60-ih godina ponovo obnovljeno. Godine 1975. koja je proglašena Međunarodnom godinom žene, Ujedinjene nacije (UN) su službeno počele da ga obeležavaju. Danas mnoge organizacije u svetu obeležavaju Međunarodni dan žena, a neke od njih nastoje da se izbore za to da se proširi i na zemlje u kojima se još uvek ne obeležava.

Nažalost, značenje i smisao Međunarodnog dana žena su danas prilično ispražnjeni i izmenjeni pa ga mnoge žene više i ne doživljavaju kao „svoj“ dan. Osmi mart je prestao da bude poziv ženama da se bore za svoja prava, već predstavlja dan kada muškarci izražavaju posebnu „pažnju“ prema njima, poklanjaju im cveće, kupuju poklone, izvode na večeru i sl. Štaviše, pretvorio se u svoju suprotnost, jer se slavi kao dan kada treba pružiti pažnju ženi koja nas je rodila, othranila, vaspitala, i više liči na neki paganski praznik boginji-majci plodnosti i zaštitnici porodice, umesto na podsećanje na dan kada su žene odlučile da se bore za svoja prava. Osmi mart, ipak, kao što se iz izloženog može videti, ima mnogo dublji, revolucionarniji i humaniji karakter od današnjeg potpuno ispraznog značenja.

(Ovaj tekst je preuzet sa sajta „Svet nauke“, objavljen u potpisu autorke Jelene Kostić, kojoj se ovom prilikom zahvaljujemo na divnom prikazu istorije i sadašnjosti ovog praznika)

A mi bismo dodali još i to da je Dan žena, nažalost, upravo prilika za dokazivanje činjenice da ipak i dan danas živimo u muškom svetu! To da se praznik pretežno slavi u slabije razvijenijim državama govori u prilog teoriji da su najrazvijene države dostigle ravnopravnost polova i nivo prava žena toliki da one nemaju potrebe da sebi daju na važnosti tim jednim danom u godini.

Praznik, potreba, vid borbe ili prilika da nekome poklonimo pažnju, ostaje da razmislimo… Društveni kontekst, političke okolnosti, stepen razvijenosti države, odnosi među polovima i odnosi moći, duboko su upletene u obeležavanje Osmog marta. Osim buketa cveća i poklona ovog dana, ženi treba dati priznanje za hrabrost, borbu, doprinos čovečanstvu i sagledati je u svim njenim lepotama i veličini: u njenoj nežnosti i u njenoj snazi.

Možda se čak možemo složiti sa nekim mišljenjima da 8. mart u Srbiji podržava obrasce društvene nejednakosti, tačnije podređenog položaja žena. Ovaj praznik je jedna od retkih prilika gde se ženi poklanja pažnja, ali i to sa podsmehom, ženama se svesno ili ne, izruguju kupovinom kuvara, pegli i sličnih potrepština, tako joj stavljajući do znanja gde joj je mesto – u kuhinji, za šporetom!

Sindikat srpske policije odlično zna svu pogrešnost takvog tretmana žena u srpskom društvu! Svedoci smo velikog srca i hrabrih dela naših koleginica, naših aktivistkinja, koje su često mnogo uspešnije od nas samih!

Služba za informisanje SSP

KADIJA TE TUŽI KADIJA TI SUDI

Napisao/la na . Objavljeno u Obaveštenja. Nema komentara na KADIJA TE TUŽI KADIJA TI SUDI

Najkraći komentar na Uredbu o ocenjivanju  policijskih službenika i drugih zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova, koja za par dana stupa na snagu, glasio bi upravo kao i naslov ovog teksta.

Na nedavnom sastanku Sindikata srpske policije održanom sa rukovodstvom  Sektora ljudskih resursa ova tema oduzela je najveći deo sastanka što i ne treba da čudi, s obzirom da sada ocena više ne znači dan-dva godišnjeg odmora više ili manje, već predstavlja vrlo bitan segment radne karakterističe zaposlenog koji presudno utiče na bilo kakvo napredovanje u službi.

Jednostavno, sada je hipotetički moguća priča iz popularnog filma „Tesna koža“, lako se može desiti da na posao stupimo kao mlađi policajci i u tom činu provedemo celi radni vek, a na kraju sa njim odemo u penziju.

Uredba nam donosi niz novina, nove obrasce za ocenjivanje, sa novim elementima, novina je i to da će se ocenjivanje vršiti dva puta godišnje.  Sindikat srpske policije nema prevelike zamerke na pokušaj uvođenja reda, ali ćemo insistirati na tome  da se lični odnos rukovodioca, koji ocenjuje, i izvršioca, koji je predmet ocenjivanja, isključi ili svede na najmanju moguću meru. Takođe, neophodno je obezbediti da elementi za ocenjivanje budu normativni a ne opet ostavljeni rukovodiocu na slobodnu procenu.

Trenutno u praksi imamo situaciju da većina policijskih službenika (izvršilaca) ima ocenu 3 – „dobar“, dok je ocena rukovodioca po pravilu veća. Pitamo se kako je i čime rukovodioc zaslužio da se „naročito ističe“ ukoliko nije svoje podređene naučio, obučio, motivisao itd. za rad, pa da se i oni „ističu“?

Subjektivnost rukovodioca naročito je izražena prema neisomišljenicima i onima koji poznaju i traže ostvarivanje svojih prava. Naravno, prema sindikalnim aktivistima je to još izraženije (ali ne prema svim, postoje sindkikalni aktivisti pojedinih sindikata koji su nagrađeni za svoj „rad i zalaganje“).

Ova Uredba je, prema našem mišljenju, svakako pozitivan iskorak unapred, gest dobre volje poslodavca, ali i dalje nedovoljan. Suštinsko rešenje problema ne vidimo u ovoj Uredbi, naprotiv.

Naslov ovog teksta  neodoljivo podseća na čl. 16.  stav 3. ove Uredbe koji glasi „Ako je ocenjivač rukovodilac unutrašnje organizacione jedinice, ocenjivač je ujedno i kontrolor“ – dakle šta reći a ne zaplakati?

Služba za informisanje SSP
Nikola Petrović

Ovde možete preuzeti Uredbu i prateće obrasce za ocenjivanje:

Akcija dobrovoljnog davanja krvi u PS Preševo

Napisao/la Zoran Stojčić na . Objavljeno u Obaveštenja. Nema komentara na Akcija dobrovoljnog davanja krvi u PS Preševo

Preševo, 01.03.2017. godine, – U prostorijama Policijske stanice Preševo, Sindikat srpske policije – Regionalni centar Vranje organizovao je tradicionalnu akciju dobrovoljnog davanja krvi u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Niš, prijateljima HU „Koce Zauvek“ iz Vranja i HU „U Srcu“ Telekom Srbije iz Beograda. Navedenoj akciji pored članova Sindikata srpske policije – RC Vranje, policijskih službenika PU Vranje, PU Gnjilane, Uprave granične policije, radnika Doma Zdravlja u Preševu, podržali su i građani Vranja i Preševa. Tom prilikom prikupljeno je 50 jedinica dragocene tečnosti.

Ovaj događaj propraćen je i od strane medija i to: Regionalne televizije „DN017“ iz Vranja kao i lokalnih medija „RTV Preševo“ i „RTV ALDI“. Takođe, akciju je, pored načelnika PU Vranje gospodina Živković Igora, obišla i privredna delegacija iz Bujanovca – generalni direktor „BI VODE“ sa saradnicima. Za pripremu i izvođenje navedene akcije od strane SSP RC Vranje angažovano je kombi vozilo prevoznika „EURO LINE“ iz Vlasotinca i tri putnička vozila koja su izvršila prevoz dobrovoljnih davaoca krvi iz Vranja do Preševa i obrnuto. Pomoć tokom realizacije pružili su i privredni subjekti iz Preševa i to PTP „FLUIDI“ i STR“BELI DRIM“.

Za organizaciju i sprovođenje akcije najveće zasluge i sve čestitke pripadaju našem aktivisti u SG Peševo – Dejanu Tasić, koji je dugogodišlji aktivni dobrovoljni davalac krvi!

Fotografije kao i reportaže medija dobrovoljnog davanja krvi možete videti ispod testa.

                                                                                Služba za informisanje SSP

 

Saradnja sa sindikatom putara!

Napisao/la Mile Lazarević na . Objavljeno u Obaveštenja. Nema komentara na Saradnja sa sindikatom putara!

Predsednik Sindikata srpske policije, gospodin Lazar Ranitović i predsednica Samostalnog sindikata putara Srbije, gospođa Sonja Vukanović, potpisali su u petak 3.3.2017. godine protokol o saradnji, čime je i formalizovana, ranije uspostavljena, saradnja ove dve sindikalne organizacije.

Mada naizgled nemamo previše dodirnih tačaka, s obzirom na to da dolazimo iz dve različite grane privrede, naše dve organizacije su prepoznale jedna drugu kao istinske borce za prava svojih članova i svih zaposlenih. Uspostavljeni su prvi kontakti i već razmatreni mogući vidovi saradnje na nekim konkretnim poslovima, a sada je saradnja i ozvaničena. Nakon uspostavljanja saradnje sa sindikatima zaposlenih u ministarstvima unutrašnjih poslova Bosne i Hercegovine, Slovenije i Bugarske, SSP po prvi put formalizuje i saradnju sa jednom sindikalnom organizacijom u Srbiji.

Samostalni sindikat putara Srbije je reprezentativni sindikat u grani na nivou Srbije, osnovan je 1992 godine, danas okuplja zaposlene iz više desetina putarskih preduzeća širom Srbije, uglavnom privatnih preduzeća. Sama činjenica da egzistira i uspešno radi u takvom okruženju, dok u većini privatnih preduzeća sindikat predstavlja samo misaonu imenicu, govori o iskustvu i snazi tog sindikata. SSP će svakako imati šta da nauči od iskusnih sindikalaca, kakva je pre svega predsednica Sonja Vukanović.

dav

Sadržaj potpisanog sporazuma možete pročitati ovde:

Prepoznajući značaj saradnje na jačanju i unapređenju veza sindikalne solidarnosti i uzajamnog razumevanja, uz obostranu želju da razviju i unaprede bilateralne odnose, definišu zajedničke zadatke u odbrani interesa članova koju zastupaju, SINDIKAT SRPSKE POLICIJE i SAMOSTALNI SINDIKAT PUTARA SRBIJE (u daljem tekstu: strane) su odlučili da zaključe :

PROTOKOL
O SARADNJI IZMEĐU

SINDIKATA SRPSKE POLICIJE I SAMOSTALNOG SINDIKATA PUTARA SRBIJE

Obe strane su ubeđenja da je budućnost sindikalnog delovanja u čvršćem povezivanju radnika u različitim granama privrede u Srbiji, kao i u njihovoj međusobnoj razmeni iskustava.

Potpisnici Protokola su saglasni da će sarađivati na pitanjima:

 unapređivanja i zaštite, radno-pravnih, socijalnih, obrazovnih, kulturnih i drugih zajedničkih interesa svojih članova;
 ostvarivanja i zaštite sindikalnih prava i sloboda interesnog organizovanja;
 međusobnog informisanja o iskustvima iz oblasti tripartizma, posebno kolektivnog pregovaranja i zaključivanja kolektivnih ugovora, uz uzajamnu podršku u toj oblasti;
 razmene iskustava u vezi organizacije i rada sindikata;
 zaštite na radu i razvoja u oblasti sporta i kulture;
 i drugim pitanjima koja budu od interesa za ove sindikate;

Potpisnici Protokola su saglasni da održavaju redovne kontakte kroz prepisku i susrete, razmatraju inicijative i oblike zajedničkog delovanja i slično.

Ovaj Protokol stupa na snagu danom potpisivanja od strane ovlašćenih predstavnika ovih sindikata.

Služba za informisanje SSP
Mile Lazarević

Maloletna lica napadači na policajce

Napisao/la Boban Đorđić na . Objavljeno u Autorski tekstovi, Saopštenja. Nema komentara na Maloletna lica napadači na policajce

N I Š  – Pre par dana, 28.2.2017. godine, došlo je do još jednog napada u nizu na policijskog službenika! Ovoga puta napadač je bilo maloletno lice! Blagom kaznenom politikom sudovi, kada su u pitanju krivična dela Napad na službeno lice u vršenju dužnosti i Ometanje ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti, uticali da umesto pada izvršenja krivičnih dela imamo permanetni rast. Ovakvim postupanjem umesto ostvarivanja generalne prevencije imamo situaciju da država šalje poruku da napad na policajca ne predstavlja naročitu društvenu opasnost i da izvršioci napada gotovo da ne trpe posledice.

policija amblemUzimajući u obzir sve navedeno možemo slobodno reći da je sezona lova na policajce otvorena i da se napadači utrkuju ko će veći „trofej“ ugrabiti, odnosno ko će teže povrede naneti policijskom službeniku i na taj način steći određeno „poštovanje“ unutar kriminalnog miljea. Pored toga došli smo do toga da napad na policijske službenike vrše maloletna lica! Ovaj pokazatelj nesumnjivo potvrđuje bojazan na koju Sindikat srpske policije ukazuje i apeluje na nadležne, da je krajnje vreme da se preduzmu zakonske mere koje će ovakvo stanje promeniti. Protestom u Novom Sadu, SSP poslao je tri nedvosmislene poruke i to tužilaštvima i sudovima da gone i sude u skladu sa zakonom izvršioce ovih kriviičnih dela i izriču sankcije u zakonom propisanom rasponu, da ukoliko se osećaju nebezbednim zbog sprovođenja zakona jasno iskažu to, a da ćemo ih zaštiti u skladu sa zakonom. Medijima,  da ne veličaju devijantne grupe ljudi kao i ponašanja koja su asocijalna i društveno neprihvatljiva čime utiču na svest građana a pre svega dece.

Kada dođemo u situaciju da maloletno lice bez bilo kakve bojazni i ustručavanja priđe policijskom službeniku, zada mu udarac zatvorenom šakom u predelu glave, iznenada i ničim izazvano, kao i kada se takve situacije ponavljaju, tada zasigurno ne možemo govoriti o sporadičnim i izuzetnim pojavama već o problemu koji je opštedruštveni i za čije rešavanje je neophodno uključivanje društva u celini sa svim nadležnim institucijama! U suprotnom, ukoliko i dalje institucije i društvo bude bilo nemo na ovakve učestale pojave, posledice će biti katastrofalne i pogubne ne samo po pripadnike jedne profesije već po društvo i građane u celini!

Ono što ako sindikalna organizacija, ali i kao ljudska razumna bića, nikako ne možemo da shvatimo, jeste odsustvo adekvatnih reakcija načelnika Policijske uprave Niš. I predhodnog i aktuelnog. Jer, ovaj incident nije ni prvi, a plašimo se, ni poslednji na toj poziciji! A starešine i dalje, uporno šalju na zadatak po jednog policajca, bez sredstava veze a samim time i mogućnosti za pozivanje pomoći. Zaista neverovatno!

Služba za informisanje SSP
Boban Đorđić

Sastanak u Sektoru za ljudske resurse sa načelnicom Katarinom Tomašević

Napisao/la Viktor Ratković na . Objavljeno u Saopštenja. Nema komentara na Sastanak u Sektoru za ljudske resurse sa načelnicom Katarinom Tomašević

Beograd, 3.3.2017. godine, – Delegacija Sindikata srpske policije održala je 3.3.2017. godine u vremenu od 9.00 do 11.00 sati radni sastanak u Kabinetu načelnice Sektora za ljudske resurse Katarine Tomašević. Osim načelnice, sastanku su prisustvovali i njeni saradnici: Dragan Cvetković, pomoćnik načelnice, Dragiša Anđelković, šef Odseka za saradnju sa sindikatima i Božidar Otašević, zamenik načelnika Uprave za stručno obrazovanje, osposobljavanje, usavršavanje i nauku. Delegaciju SSP činili su: predsednik Lazar Ranitović, generalni sekretar Viktor Ratković, članovi Glavnog odbora Siniša Ćuk i Nikola Petrović i predsednik RC Beograd Slobodan Ćosović.

Razgovaralo se o sledećim temama:

  1. Naknada za ostvareni višak radnih sati (koji su u međuvremenu postali prekovremeni) u PPU u Vranju i Jedinici za zaštitu.

U pogledu viška ostvarenih sati zaposlenih u PPU u Vranju od načelnice smo dobili informaciju da je rukovodiocima PPU u Vranju u više navrata nalagano da dostave spiskove radi sagledavanja činjeničnog stanja, te, konačno, i sastavljanja sporazuma o vansudskom poravnanju. Stav SSP, a i rukovodstva Sektora je da je ovakve probleme mnogo bolje, brže, efikasnije i (za MUP) jeftinije rešavati sporazumno, nego da izbegavanjem rešavanja problema zaposleni budu primorani da tuže MUP, što neminovno izaziva dodatne troškove (sudske, advokatske, troškove veštaka i dr.). No, da bi sporazum bio realizovan, neophodno je da postoji iskrena volja obe strane, a što očigledno nije slučaj sa rukovodstvom PPU u Vranju, koje nedostavljanjem spikova o ostvarenom višku radnih sati zaposlenih, te zaposlene praktično „teraju“ na jedino preostalo rešenje – tužbe. SSP smatra da je ovakvo ponašanje rukovodstva PPU u Vranju mora biti sankcionisano.

Načelnica je svojim saradnicima naložila da se ostvari kontakt sa rukovodstvom PPU u Vranju i da se, u roku od dve nedelje, ovaj problem reši, odnosno sastave predlozi sporazuma o vansudskom poravnanju.

Ništa bolja situacija nije ni u Jedinici za obezbeđenje, gde rukovodioci smatraju da je u redu da zaposleni imaju npr. 192 radna sata u mesecu za koji je ukupan fond sati npr. 176 i da takva razlika ne predstavlja višak radnih sati. Ovo je situacija koja traje godinama i ona je očigledan primer nestručnosti, a možda još više bahatosti i samovolje pojedinih rukovodilaca u MUP-u, ovoga puta u Jedinici za zaštitu. Upravo ovakvo neodgovorno i nezakonito ponašanje pojedinih rukovodilaca ima za „rezulat“ da MUP godišnje na ime sudskih troškova isplaćuje oko 2.000.000.000 dinara (dve milijarde). I to će biti slučaj sve dok MUP sam, po službenoj družnosti, protiv takvih bahatih starešina ne bude pokretao disciplinske, pa i krivične postupke. A dok to ne počne da čini MUP, činiće SSP.

  1. Sistem ocenjivanja i karijernog napredovanja

Ovo je tema koja je, možemo slobodno reći, oduzela veći deo vremena, ako uzmemo u obzir važnost ocene u sistemu karijernog napredovanja. Kao najčešći primeri neobjektivnog ocenjivanja su slučajevi u kojima „policajac godine“ ne dobije „peticu“ ili u kojima policijski službenik koji je sve svoje poslove i zadatke obavljao kvalitetno i ažurno, a nije bio disciplinski kažnjavan – ocenjen „trojkom“. Zloupotrebe u ocenjivanju se ogledaju i ocenjivanjem sindikalnih aktivista nižom ocenom, a kao vid odmazde i pokušaja disciplinovanja sindikalnog aktiviste. Predstavnici SSP su ocenili da, iako na prvi pogled, ocena „dobar“ – 3 nije loša ocena, ona „stopira“ mogućnost napredovanja zaposlenog. Uz to, sadašnji način ocenjivanja ostavlja mogućnost rukovodiocu da onemogući napredovanje onih koji na bilo koji način mogu da „ugroze“ njegovu poziciju, odnosno omogućava da rukovodilac davanjem visokih ocena svojim „miljenicima“ i niskih onima prema kojima ima neopravdano negativan stav, kreira rukovodstvo i upodobljuje ga svojim ličnim prohtevima.

Načelnica Sektora je konstatovala da su svi u Sektoru svesni da je trenutno stanje u vezi sa ocenjivanjem zaposlenih u MUP-u loše, ali da se radi na tome da se ono popravi i unapredi, u smislu da ocenjivanje što manje zavisi od ličnog stava i diskrecione ocene rukovodioca, a više od nekih normativnih vrednosti.

Predstavnici SSP su predložili model ocenjivanja analogan ocenjivanju vladanja učenika u školama gde svi na početku godine imaju ocenu „odličan“ – 5, sa npr. maksimalnih 100 bodova, a da se onda, tokom godine, svaka greška zaposlenog „kažnjava“ oduzimanjem bodova, odnosno dodavanjem bodova u slučajevima posebnih zasluga.

Načelnica Tomašević je ponovila da je svesna svih problema i mana sadašnjeg i budućeg ocenjivanja zaposlenih, da je novi pravilnik o ocenjivanju upućen Vladi na usvajanje, a da će, prema rešenjima predloženim u njemu, buduće ocenjivanje svakako biti bolje i objektivnije od postojećeg, ali da će se i ono „u hodu“, uočavanjem manjkavosti – menjati i unapređivati. Saopštila je i da će kriterijumi za ocenjivanje rukovodilaca i izvršilaca značajno razlikovati.

Sektor za ljudske resurse2

  1. Solidarna pomoć – šta sa zahtevima iz 2016, a šta sa onim iz 2017?

Rukovodstvo Sektora za ljudske resusrse je svesno da je rok za donošenje rešenja po zahtevima za isplatu solidarne pomoći u 2016. godini istekao, ali da zbog velikog obima poslova o tim zahtevima nije moglo biti ranije odličivano. Reč je o zahtevima pristiglim nakon okončanja rada Komisije za solidaru pomoć, tj. nakon 23.12.2016. godine. Zbog toga što je broj pristiglih zahteva za dodeljivanje solidarne pomoći u 2016. godini veliki – to će toj komisiji biti produžen mandat i ona će odlučiti o svim pristiglim zahtevima za dobijanje solidarne pomoći gde je osnov sticanja u 2016. godini.

Što se tiče zahteva za solidarnu pomoć u 2017. godini, još uvek nije jasno da li će i za o do sada pristiglim zahtevima odlučivati neka komisija ili će to Sektor odlučivati u redovnom postupku, ali, u svakom slučaju, o svakom podnetom zahtevu biće odlučivano. Po svim do sada pristiglim zahtevima formirani su predmeti, a u slučajevima gde je uočeno da nedostaje određena dokumentacija, od podnosilaca je zatraženo da dostave potrebnu dokumentaciju. S tim u vezi predstavnici SSP-a su predložili da Sektor, u cilju bolje informisanosti zaposlenih u MUP-u, svim orgnaizacionim jedinicama prosledi jedno uputstvo o načinu podnošenja zahteva, kao i o tome šta uz svaki zahtev treba priložiti. Načelnica Tomašević je predlog ocenila dobrim i najavila da postoji čak i mogućnost organizovanja jedne javne prezentacije, gde bi se rukovodicima i predstavnicima sindikata pružile najvažnije informacije u vezi sa ostvarivanjem prava na solidarnu pomoć.

Predstavnici SSP su izneli primedbe i na sadržaj Pravilnika o solidarnoj pomoći u MUP-u, koji je na snazi od 4.1.2017. godine, pre svega u smislu što njime rođenje deteta i smrt člana uže porodice nisu predviđeni kao osnovi za ostvarivanje prava na solidarnu pomoć, ukazujući da je nedopustivo i pravno manjkavo da se pravilnikom derogiraju prava ustanovljena posebnim kolektivnvim ugovorima. Pravilnikom se ne sme zadirati u već utvrđena prava, već se njime samo detaljnije razrađuje postupak ostvarivanja već ustanovljenih prava. U slučaju da zahtevi za dobijanje solidarne pomoći budu odbijani iz ovog razloga, SSP će svojim članovima omogućiti besplatnu pravnu pomoć, istovremeno ukazavši da će to samo doneti troškove MUP-u. Načelnica Tomašević je saopštila da se slaže da pravni osnovi za ostvarivanje prava na solidarnu pomoć predviđeni u posebnim kolektivnim ugovorima ne mogu biti derogirani pravilnikom i da će se prilikom odlučivanja o zahtevima uvek primenjivati propis povoljniji po zaposlene, odnosno da će svi zaposleni koji podnesu uredne i blagovremene (u roku od tri meseca od sticanja prava na solidarnu pomoć) zahteve – dobiti pozitivna rešenja o ostvarivanju prava na solidarnu pomoć.

  1. Radni staž zaposlenih u MUP-u upućenih na stručno usavršavanje u KPA

Problem se sastoji u tome što su zaposleni od strane MUP-a upućivani u KPA radi školovanja o trošku MUP-a, gde je ugovorom između zaposlenih i MUP-a bilo propisano da zaposleni upućeni na školovanje u KPA ostvaruju pravo sva prava u vezi sa penzijsko-invalidskim osigranjem. Međutim, MUP svoju obavezu o uplati doprinosa za PIO nije izvršio, u slučajevima pojedinih zaposlenih – delimično, a pojedinih – u potpunosti. Bilo je slučajeva da je čak komisija koju je obrazovao ministar unutrašnjih poslova, odlučujući po zahtevima pojedinih zaposlenih, donela odluku da oni ostvaruju pravo da im MUP uplati doprinose za vreme provedeno na školovanju u KPA, ali to kasnije nije realizovano, kao što je bilo slučajeva da su pojedine kolege utužile MUP i dobile presude kojima su uvaženi njihovi tužbeni zahtevi, nakon čega im je MUP uplatio doprinose za PIO. Ukazali smo da je nejednako postupanje u ovakvim slučajevima nedopustivo i da je potrebno naći jedinstveno rešenje.

Rukovodstvo Sektora nam je ukazalo na neujednačenu sudsku praksu, gde jedni sudovi tužbene zahteve zaposlenih odbijaju, a drugi usvajaju, pa Sektor za ljudske resurse ne može da „stane“ iznad sudova zauzimanjem jedinstvenog stava, ali da će u svim slučajevima gde sud nađe da su tužbeni zahtevi osnovani – kolegama biti uplaćeni doprinosi za PIO. Prema rečima rukovodstva Sektora u oko 80% slučajeva sudovi presuđuju u korist MUP-a, tj. odbijaju tužbene zahteve zaposlenih kao neosnovane.
Sektor za ljudske resurse3

  1. Problem nedostatka dovoda vode i odvoda kanalizacije u PS Šid

Predstavnici SSP ukazali su na problem nedostatka mokrog čvora, odnosno dovoda vode i odvoda kanalizacije u PS Šid za potrebe ogromnog broja migranata prema kojima se svakodnevno preuzimaju policijske mere i radnje. Ovo posebno imajući u vidu da su policijski službenici PS Šid posebno opterećeni migrantskom krizom, jer čak 1/3 od ukupne populacije migranata u Srbiji boravi na području opštine Šid. Samim tim potreba za mokrim čvorom je urgentnija, jer je on neophodan kako za obavljanje higijenskih i fizioliških potreba policijskih službenika, tako i migranata. Ukazano je da u postojećoj situaciji preti opasnost od nastanka epidemije, posebno imajući u vidu da dolaze topliji dani.

Izneli smo podatak da je od strane Odseka za logistiku PS Sremska Mitrovica, u cilju rešavanja ovog gorućeg problema, već izrađen projekat osposobljavanja mokrog čvora, ali da je neophodna finansijska podrška za njegovu realizaciju.

Rukovodstvu Sektora je ovaj problem već delimično bio poznat, pa će, imajući u vidu njegovu urgentnost, te činjenicu za osposobljavanje mokrog čvora nisu neophodna velika finansijska ulaganja, rukovodstvo Sektora učiniti dodatni napor, zajedno sa Sektorom za materijalno-finansijske poslove, da se problem reši, te tako spreči nastanak posledica po zdravlje policijskih službenika, ali i lokalnog stanovništva.

  1. Diskriminacija policijskih službenika PS Šid koji obavljaju poslove u vezi sa migrantima u odnosu na policijske službenike koji te poslove obavljaju kao upućeni iz drugih opština

Preneli smo nezadovoljstvo i osećaj diskrminacije kod policijskih službenika PS Šid koji svakodnevno obavljaju poslove u vezi sa migrantima, a koji su odlukom ministra izuzeti od prava na ostvarivanje posebne naknade, iako rade istovetne poslove kao i policijski službenici upućeni u PS Šid sa područja drugih opština, a samo iz razloga što se smatra da je to njihov redovan posao. Iako svesni onoga što je propisano odlukom ministra, nismo se mogli pomiriti sa očiglednom diskrimiacijom, pa smo izneli predlog da se policijski službenici PS Šid koji svakodnevno obaljaju ove poslove nagrade na neki drugi način i tako bar približno stave u ravnopravan položaj sa svojim kolegama koji u Šid dolaze kao ispomoć.

Načelnica Sektora se složila da se ta vrsta i taj obim poslova rada sa migrantima nikako ne može podvesti pod redovne poslove policijskih službenika PS Šid i obećala da će, u saradnji sa rukovodstvom Direkcijom policije, iznaći način da se navedeni policijski službenici nekako nagrade, a posebno imajući u vidu da uprao oni podnose najveći teret migrantske krize u Srbiji.

Služba za informisanje SSP
Nikola Petrović
Viktor Ratković